"Borbena gotovost" Srbije je ojačana – tako je predsednik Aleksadar Vučić opisao isporuku po 30 oklopnih vozila BRDM-2 i modernizovanih tenkova T-72 iz Rusije.

"Vest vraća u fokus težnje Srbije da modernizuje svoju vojsku i uz to izgradi sopstvenu funkcionalnu industriju oružja", piše o tome nemački list Velt, a prenosi Dojče vele.

„To je potencijalno eksplozivno – jer Srbija se oslanja na Rusiju, zemlju koja je u Ukrajini pokazala rešenost da oružanim nasiljem proširi svoju zonu uticaja", piše u tom tekstu Boris Kalnoki, dopisnik Velta iz Budimpešte.

On podseća da je Srbija „pod tadašnjim diktatorom Slobodanom Miloševiæem“ vodila ratove „protiv Hrvatske i Kosova, a ubosanskom ratu pomogla tamošnjim Srbima“.

„Kada se to zna, posebno preteće zvuči najava srpske Vlade da će u slučaju nužde napasti Kosovo, ako ta zemlja stvori sopstvenu armiju", piše Kalnoki, ne navodeći na koju "najavu srpske Vlade" misli.

Autor podseća i da je parlament u Prištini u decembru doneo odluku o formiranju vojske „između ostalog i zato što se Srbija naoružava“.

"To je deo opšteg naoružavanja u istočnoj i centralnoj Evropi. Posebno nove èčanice EU, od Poljske, preko Mađarske, do Bugarske, ubrzano modernizuju svoje beznadežno zastarele arsenale iz sovjetskih vremena", piše Kalnoki i posebno ističe primer Poljske.

Varšava je podigla vojni budžet na dvanaest milijardi dolara godišnje čime je jedna od retkih članica NATO koja izdvaja zacrtanih dva odsto BDP za odbranu.

"Do 2030. Varšava čak želi da prebaci ovu vrednost i izdvoji 2,5 odsto BDP za naoružanje, posebno za super moderne – i super skupe – amerièke avione F-35 sa stelt tehnologijom", dodaje se u tekstu.

List podseća da je Haradinaj 2008. i 2012. oslobađan pred Haškim tribunalom, ali da su suđenja protekla u atmosferi koju su i sudije i mnogi aktivisti opisali kao zastrašivanje svedoka, dok je više njih stradalo tokom procesa.

Inicijatori "Tribunala za Kosovo" krenuli su od pretpostavke da bi kosovskom pravosuđu verovatno nedostajalo volje, a sigurno političke nezavisnosti da pred sud izvede nekadašnje vođe boraca. Ta pretpostavka je realna jer od 1999. do danas nekadašnji komandanti dele moć sa Amerikancima i, u daleko manjoj meri, sa Evropskom unijom, piše frankfurtski list.

No, ukoliko Haradinaj ne bude optužen, ima šanse da i dalje igra važnu ulogu na Kosovu, dodaje list, navodeći da su carine na srpsku i bosansku robu kritikovane u zapadnim prestonicama, ali popularne na Kosovu.

Zidojče cajtung donosi portret Ramuša Haradinaja u kojem stoji zaključak: "Do danas Zapad u stabilizaciji Kosova računa na moćnike stare UČK. Specijalni sud, osnovan nakon dugih rasprava, bi istragama i mogućim optužnicama mogao da uzdrma takav sistem".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao je politčkim trikom ostavku Ramuša Haradinaja uz prognozu da će se ovaj kao heroj vratiti sa saslušanja iz Haga i udvostručiti svoju popularnost.

"Vučićeve pretpostavke nisu daleko od istine", piše berlinski Tagescajtung i dodaje da "analitičari ostavku Haradinaja tumače kao borbu za moć u najvišim krugovima vlasti".

List podseća na trvenja Haradinaja i Tačija, koji se zaoštrio od kada ovaj drugi "teži razmeni teritorija sa Srbijom".

"Pozitivne poene u većinskom albanskom stanovništvu je žovijalni poliglota Haradinaj osvojio kada je u novembru uveo carine od sto odsto na srpsku robu. Time je Kosovo reagovalo na srpske opstrukcije kojima se Priština drži podalje od međunarodnih organizacija", dodaje Tagescajtung izaključuje:

"Na tom talasu Haradinaj sada ide na sve ili ništa. Ako predsednik Tači u roku od 45 dana ne nađe novu funkcionalnu vladajuću većinu, Haradinaj će dobiti šta je hteo: nove izbore".

Haradinajeva ostavka je "beg u napad", piše i berlinski Tagesšpigel.

"Njegova trusna koalicija, koja ima većinu od jednog glasasamo zahvaljujući podršci Srpske liste, već mesecima praktično ne funkcioniše.

Haradinaj u večnom klinču sa šefom države Hašimom Tačijem pokušava da poentira jasnim odbijanjem razmene teritorija sa Srbijom".

Tagesšpigel u tom tekstu zaključuje da je izvesno samo jedno – dijalog sa Srbijom ostaje na mrtvoj tački.

"Posle izbora na Kosovu početkom godine će uslediti izbori u Srbiji. Iskustvo govori da se u vreme izbora može računati sa pooštrenim tonom između nekadašnjih ratnih protivnika",prenosi Dojče vele pisanje nemačke štampe. 

Već nedeljama stotine hiljada ljudi u Češkoj protestuju protiv premijera Andreja Babiša. On je ujedno jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, koji je stekao bogatstvo još u komunističkom sistemu.

Kao član Partije bio je direktor u čehoslovačkoj državnoj firmi Petrimeks, zaduženoj za trgovinu sa inostranstvom. Na njegov savet je Petrimeks osnovao drugu firmu, Agrofert, koju su onda preuzeli opskurni švajcarski investitori – stari školski prijatelji, kako kaže Babiš.

Ubrzo je međutim lično on postao jedini vlasnik. Kupovao je medijske kuće. I ušao u politiku.

Od juna se njime bavi državno tužilaštvo koje sumnja da je Babiš varao na porezu i kod subvencija i da je protivpravno koristio fondove EU kao ministar finansija i premijer.

 Babiš je otelotvorenje načina na koji se na istoku Evrope i na Balkanu vodi politika. Novac je moć – ko ima novac hoće moć, a ko ima moć zna da je za njeno održanje potreban novac. Recimo da bi se kupile novine ili televizije.

 Nakon pada Gvozdene zavese su to prvi odlično razumeli presvučeni komunisti. Iz državne i partijske imovine je mračnim putevima nastala privatna, novi bogataši bili su stari komunisti koji su koristili novac kako bi – sada kao socijaldemokrate – godinama ostajali na vlasti, kao u Rumuniji ili Bugarskoj.

Stranke koje su došle posle i definišu se kao građanske i konzervativne – recimo Fides mađarskog premijera Viktora Orbana – brzo su ukapirale u kom grmu leži zec. Stvorile su sopstvene tajkune jer su davale državne tendere sledbenicima, a sve začinjeno fondovima  EU.

U Pragu je protiv premijera Andreja Babiša demonstriralo 250.000 ljudi. Bili su to najveći protesti građana od 1989. godine. Demonstranti ga optužuju za manipulacije s milionskim subvencijama Evropske unije.

U Mađarskoj je drugi najbogatiji čovek Lorinc Mesaroš,  stari Orbanov prijatelj, u narodu poznat kao  „nacionalni instalater gasa“.

Postoji jedna razlika: češki premijer vlada, a Mesaroš nema moć i zna gde mu je mesto koje može da zahvali samo Orbanu. Orban ne trpi kada profiteri njegove vladavine imaju političke težnje.

Njegov drugi prijatelj iz mladosti Lajoš Simiška je jednom probao – bio je blagajnik stranke dok se nije zavadio sa Orbanom. Sada ga nema nigde.

U Mađarskoj oligarsi ne određuju politiku nego politika određuje oligarhe, ističe Kalnoki.

Po mišljenju autora članka, jedan od korena oligarhijskog zla su takozvani kohezioni fondovi EU. Osnovna ideja Brisela je da se pomoću njih ekonomski nivo siromašnijih zemalja EU približi bogatijim.

Time bi se, kako se verovalo, jačale i vrednosti: demokratija, slobodna tržišna privreda, pravna država.

Kada se baci podrobniji pogled na istočne članice EU vidi se da pozamašne svote iz tih fondova odlaze u infrastrukturu, a da tamo tendere dobijaju zapadnoevropski veliki koncerni koji imaju znanje i kapacitet da pobede na tenderima.

Dakle, to su barem delom pare poslate na istok koje se kao bumerang vraćaju na zapad.

Orban to zove „neomerkantilizmom“, pozivajući se na ekonomsku fazu Evrope kada se domaća privreda štitila visokim carinskim barijerama. Dakle radi se, ako hoćete, o nekoj vrsti „patriotske korupcije“.

Izgleda da je i EU shvatila da ta stvar sa fondovima koji se onda pretaču u demokratske vrednosti ne funkcioniše.

U narednom budžetu EU bi trebalo da bude predviđeno da se više ne podržavaju najsiromašnije zemlje nego one koje nastupaju politički korektno, recimo tako što primaju izbeglice.

Najbolje bi bilo da iz kase EU sasvim prestanu da se dele takva sredstva. Ona su ionako način da Brisel postane važniji nego je potrebno.

 Države  centralne  i istočne Evrope su se  priključile Zapadu, zahvaljujući I tom novcu. Ali došlo je vreme da se ta pupčana vrpca preseče. I da se razvije preduzetnička kultura koja nagrađuje inovacije i hrabrost, a ne pohlepu za moći političku lojalnost, kaže Kalnoki.

"Ja sam se pre skoro godinu dana, u proleće-leto prošle godine, veoma angažavao za približavanje ideji dvojice predsednika, koji su očigledno spremni na kompromis na jedan miran način, a time i na to da se veliki istorijski kompromis između Srba i Kosovara postavi na solidnu osnovu", naveo je Petrič.

Nemačka je, međutim, prema njegovim rečima, odjednom protiv toga da se određene stvari sada regulišu – "mada je predstavnik Berlina od početka bio u timu Federike Mogerinii očigledno podržavao njenu strategiju. A onda iznenada Nemačka, gospođa Merkel, kaže: Mi to ne nećemo".

Na primedbu da javnost nema jasnu predstavu o tome šta znači ta ideja, Petrič je rekao "da bi Brisel posebno bio upoziciji da vodi otvoreni dijalog o opcijama i mogućnostima za postizanje kompromisa, baš zato što je u Briselu očigledno odlučeno da nema crvenih linija, da je moguća i razmena teritorija, trebalo bi da se igra otvorenim kartama".

Ne mislim da je to najbolje od svih rešenja, ali u okolnostima koje sada prevladavaju, nema najboljeg rešenja. Uvek postoje samo teški kompromisi koje bi trebalo dogovoriti kako bi se situacija konačno smirila, napomenuo je Petrič.

Izražavajući bojazan da EU ponestaje vremena, on predlaže"da se obe strane uključe u jedan širi proces, po ugledu na Dejton ili Oslo ili bilo šta, kako bi dve strane zajedno i konačno dogovorile kompromis".

"Mogućnosti koje postoje poznate su već godinama", tvrdi Petrič.

On priznaje da ideja o podeli ili razmeni teritorija "ima mnogo opasnosti, ali one su deo svih pregovora i svakog kompromisa" i predlaže da se sada pokuša da se organizuje nešto kao – dijalog plus, "Dejton" u evropskim okvirima.

"To mora biti evropsko rešenje. Ne bih voleo da su prisutni Vašington ili Moskva. Uostalom, to je evropski problem. To će biti rešeno, to mora biti rešeno u Evropi. Iz tog razloga, taj proces bi trebalo da vodi Evropa", rekao je Petrič.

Povodom policijske akcije na severu Kosova, Petrič smatra da UN i EU, koje su ionako već na Kosovu, treba da pažljivo prate taj proces – pravni proces, sudski proces – kako bi se na kraju zaista sve razjasnilo.

Upatan zašto bi, pod predpostavkom da Srbija i Kosovo postignu sporazum oko promene granica, Republika Srpska ostala u Bosni i Hercegovini, on je citirao bosanskog člana predsedništva Željka Komšića koji je izjavio da ne postoji veza između situacije u BiH i situacije na Kosovu.

"Jer, ako dođe do promene granica, ako se radi o rezultatu pregovora o kosovskom pitanju, onda to mora da bude rezultat koji su prihvatile obe strane. Primenjuju se međunarodna pravila, bilateralne promene granica su moguće samo između dve suverene države – konsenzusom", istakao je Petrić.

Istorijski gledano, dodao je, granice su se uvek menjale vojnim sredstvima.

"A na negativnom primeru Bosne i Hercegovine i nametnutog Dejtonskog sporazuma može da se vidi da se nijedna strana sanjim ne identifikuje, ni posle 25 godina. Međunarodna zajednica, Evropa mora iz toga da izvuće pouku: Mi hoćemo rešenje za Kosovo, hoćemo kompromis koji prihvataju obe strane", zaključio je Petrič.

Ministar kulture Frank Riester je u utorak rekao da su "ranjivi delovi konstrukcije katedrale identifikovani, ali je bio vrlo oprezan, precizirajući da je u ovom trenutku" prerano govoriti o ceni ili trajanju" obnove.

Osnovni izazov rekonstruckije je da se obnovi identična forma, ali ne nužno sa istim materijalima, ili tehnikama korišćnim originalno, izjavio je arhitekta, stručnjak zakulturno nasleđe Erve Kazel, za Frans 24.

Glavni aritekta Notr Dama Benžamen Muton i nacionalna komisija za nasleđe i arhitekturu imaće težak zadatak da unekom narednom periodu odluče, na primer, hoće li se koristiti isto drvo koje je korišćeno pri gradnji uništenog krova i zvonika, ili će se ići na metalnu strukturu.

"Tehnički nije problem obnoviti je identično. Imamo precizne planove katedrale i u Francuskoj postoje oni koji znaju toda urade", rekao je Erve Gazel.

Ali, za zdanje od istorijskog i simboličkog značaja kao što je Notr Dam ima drugih pitanja koja se moraju uzeti u obzir.

Prema rečima arthitekte Aleksandra Gulea, i sudbina zvonika će verovatno izazvati mnogobrojne rasprave.

Naime, Ežen Viole le Duk je, gradeći zvonik polovinom 19.veka, pribegao gotskom stilu iz 12. veka. Treba li rekonstrukcija da bude verna originalu, ili će isada arhitekte, kao Viole le Duk biti slobodnije u odabiru modela?

Osim toga, koristiti materijale i tehnike iz doba gradnje može uzeti više vremena nego pribeći modernijim metodama.

Glavno je pitanje da li, zbog poštovanja integriteta nasleđa, smemo da dozvolimo da katedrala usred Pariza godinama ne bude otvorena za posetioce, rekao je direktor škole za dizajn i zaljubljenik u arhitekturu Notr Dama Feliks Bulkur.

Biće potrebni meseci, pa i godine pre nego što se odgovori na ova složena pitanja.

U svakom slučaju, put restauracije je počeo još prvog jutra posle požara, hitnim merama konzervacije, podvukao je Erve Kazel.
Reč je o tome da je potrebno obezbediti ono što je požar oštetio. Ispitiva će se drvo, vitraži, podovi i postavljati zaštita kako bi se izbeglo dodatno oštećenje.

Ali precizniji, minuciozni istraživački radovi tek predstoje, i to će se obavljati bukvalno kamen po kamen.

Posebno će se utvrđivati i kako je toplota oštetila pukotine među kamenjem, što bi moglo ugroziti konstrukciju zdanja, kao i kako je uticala na topljenje ili deformaciju okvira koji drže vitraže.

I težina pepela i vode korišćene za gašenje takođe može ugroziti konstrukciju u celini, dodaje Feliks Bulkur.

Tim koja će uključivati arhitekte, istoričare, inženjere i političare utvrdiće put kojim će se obnavljati i po koju cenu katedrala Notr Dam, konstatuje Frans 24.

Prema njegovim rečima, predsednici Kosova i Srbije su, prema svim raspoloživim informacijama, postigli „dogovor“: Kosovo će predati Srbiji područje severno od Mitrovice s većinskim srpskim stanovništvom, dok će područja s većinskim albanskim stanovništvom na jugu Srbije u Preševskoj dolini biti predata Kosovu.

To bi Srbiji donelo članstvo u EU, a Kosovo bi bilo priznato i dobilo mesto u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Švarc-Šiling podseća da su on i dvojica njegovih  bivših kolega, Pedi Ešdaun i Karl Bilt – nekadašnji visoki predstavnici u BiH – prošle godine uputili otvoreno pismo  ministarki spoljnih poslova EU Federiki Mogerini i “upozorili da se Pandorina kutija teritorijalne razmene ne sme otvarati.”

Po njihovom mišljenju, to ide na ruku separatističko-nacionalističkim snagama, ne samo u regionu, a posebno u Bosni i Hercegovini, već i u mnogim drugim zemljama, što bi otvorilo put još većim poremećajima koji se retko završavaju bez rata.”

“Veoma iznenađuje da političari Evropske unije u Briselu, danas ne vide ovu opasnost i smatraju da su takva rešenja moguća,” ističe autor teksta.

Razloge za to on vidi u stupanju na scenu SAD I postavlja pitanje: kakve su Trampove namere i šta je njegov cilj?

Švarc-Šiling napominje da postoje spekulacije da Tramp sledi „dogovor“ sa Putinom o podeli uticaja na Balkanu između dve velike sile, Rusije i SAD. Prema formuli: Kosovo ide u NATO, a Srbija ostaje pod uticajem Rusije, zajedno sa jasnim odbacivanjem članstva u Alijansi.

Postoje i spekulacije, kako kaže, posebno prisutne u krugovima NATO, da Tramp želi da obe zemlje, i Kosovo i Srbiju, vidi u NATO, ali i da želi da ograniči ruski uticaj na Balkanu. To bi eventualno moglo da bude objašnjenje za promenjenu poziciju EU.

 “S obzirom na visoki stepen nepredvidljivosti američkog predsednika, teško je predvideti koja od te dve spekulacije će se pokazati kao tačna. Sigurno je da bi i jedna i druga opcija imale ogromne posledice po Balkan,” smatra autor.

Podsećajući na moto ovogodišnje Bezbednosne konferencije u Minhenu – “ko će pokupiti krhotine,” Švrc-Šiling ukazuje da “kada jednom povučete granice po etničkim linijama, kako možete da sprečite da Sandžak pripadne Bosni i Hercegovini, a Republika Srpska Srbiji?”

On postavlja pitanje šta će onda biti sa Severnom Makedonijom, koja bi se našla pred novim problemom: šta ako Albanci u Severnoj Makedoniji izraze želju da žive u etnički čistoj državi?

S tim modelom u problem bi se našle i Rumunija, zemlja koja danas predsedava Evropskoj uniji, Grčka i Španija.

"Pri tom skoro da niko ne razmišlja o ljudskim pravima, o apsolutno neophodnoj pravnoj državi kao i o međunarodnom pravu, koje bi moralo da se poštuje u spoljno-političkim odnosima," podvlači autor članka.

On apeluje na Savet Evropske unije i Evropsku komisiju da prizovu evropske vrednosti i da se prisete sistema vrednosti na kojem EU počiva, jer  posledice pogrešnih političkih odluka ponovo mogu biti “talasi izbeglica i muke gladnih i siromašnih”.

„U slučaju pogrešnog razvoja događaja, krhotine u Evropi neće pokupiti zemlje koje crtaju nove granice, već Evropska unija,” smatra Kristijan Švarc-Šiling.

Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do ’92. ministar za poštu i telekomunikacije u nemačkoj vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema uzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni medijator za BiH, u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH.

Uz napomenu da je EU glavni ekonomsko-trgovinski partner Srbije, sa oko 70 odsto od ukupno svih donacija, a da Rusija, kako navode, nije ni u prvih deset, ovakav tretmanruskog predsednika Juroaktiv objašnjava emotivnim razlozima, koji su posebno izraženi u poslednjih desetak godina zbog ruske podrške Srbiji oko Kosova.

Neki drugi komentatori u Briselu navode da Rusija pokušavada da pokaže da i dalje ima uticaj na Balkanu, odnosno da preko Srbije Putin pokušava da učvrsti stav onih zemalja koje nisu na putu ka NATO, da pri tom stavu ostanu – uprkos činjenici da je većina zemalja regiona deo ili na putu da postane deo alijanse.

S druge strane, u institucijama EU kažu da ne komentarišu posete drugih šefova država.

Poručuju da je Srbija sama odredila evropske integracije kao svoj strateški prioritet i da se očekuje da se ponaša u skladu sa tim, kako bi taj cilj mogao da bude ostvaren.

Dopisnik RTS iz Brisela ističe da nisu svi u institucijama EU, pa ni u zemljama članicama, podjednako osetljivi na bliske odnose Srbije sa Rusijom.

Neke zemlje u istočnoj Evropi, baltičke zemlje, ali i pojedine u zapadnoj Evropi osetljivije su nego neke druge.

Oni koji su kritičniji smatraju da je jedna stvar ne uvoditi sankcije Rusiji, jer to nije u vašem interesu, ali da odnos koji je pokazan tokom posete ruskog predsednika "nije primeren za zemlju kandidata".

U evropskim krugovima ističu da su evropske integracije nešto što bi trebalo da bude izbor same Srbije, u kom pravcu želi da ide i kakvo društvo želi da gradi, a da nije reč o takmičenju između Brisela i Moskve za naklonost građana Srbije. 

Delegati će  na stranačkom kongresu u Hamburgu sledećeg petka (7. decembar) birati između troje kandidata, Anegret Kramp-Karenbauer, Fridriha Merca i Jensa Špana koji ima najmanje šanse da predvodi CDU, piše DW.

U tekstu “Napetost jača demohrišćane”  novinari  Dojče velea Nemanja Rujević i Peter Hile podsećaju da u stranci Angele Merkel decenijama nije bilo pravih izbora, jer nije bilo ni pravih protivkandidata, tako da je lider praktično biran aklamacijom.

Ovoga puta  događa se ozbiljna unutarstranačka borba, pre svega  između dvoje kandidata koji važe za favorite i koji  različito vide budućnost CDU. Merc ističe  “da je neophodno da se CDU jasnije razlikuje od Socijaldemokrata sa kojima je, pod Angelom Merkel, stranka vladala u tri od četiri njena kancelarska mandata.” Njegova protivkandidatknjinja Anegret Kramp-Karenbauer (AKK), generalna sekretarka stranke, uverena  je “da može da vrati CDU izbornim rezultatima od preko 40 odsto”, izveštava DW.

Dojče vele navodi da  se “izbor između ovo dvoje smatra prekretnicom.”  Merc je okarakterisan kao političar “siguran u nastupu, oštar, sa bekgraundom bogataša koji je političke veze unovčio u raznim upravnim i nadzornim odborima multinacionalnih korporacija.”  

“Merc je lice promena – neki kažu povratka na staro,” ističu autori članka. Oni ukazuju da je  “ovaj multimilioner napustio politiku kada ga je upravo Merkel pojurila sa mesta šefa poslaničkog kluba CDU.”

Za Anegretu  Kramp-Karenbauer pak  kažu da je  “lice kontinuiteta sa politikom Angele Merkel čiju tihu podršku ima – što ne mora biti prednost – skromnija, pomirljivija, blažih reči.”

Glasači CDU u poslednjoj anketi daju prednost  Kramp-Karenbauer. “Nju bi htelo 48 odsto ispitanika, dok bi za Merca bilo 35 odsto, a Špana svega dva odsto. Ako pak niko ne dobije apsolutnu većinu glasova, dvoje najjačih ide u drugi krug glasanja, a onda karte možda drugačije padnu,” piše Dojče vele.

Bilo je simpatizera CDU koji su se pribojavali da će oštra unutarstranačka konkurencija “narušiti podršku  i dalje najvećoj stranci u zemlji,” izveštava DW, “ali izgleda da se dešava suprotno – ovi dani napetosti prijaju stranci.”

foto FoNet Zoran Mrdja

Nedavno održani beogradski izbori su pokazali da je reč o slomu onoga što je nakon Đinđića ostalo od Demokratske stranke, kaže za DW politički komentator Ljubodrag Stojadinović. "Naslednici Zorana Đinđića na čelu DS, a tu pre svega mislim na Borisa Tadića", smatra Stojadinović, "snose veliku odgovornost za stvaranje i rast SNS, koji sada sprovodi jednu sumanutu diktaturu nad slobodom u Srbiji".

"A sve to je dovelo ne samo do sloma opozicije, nego rekao bih i do sloma čitavog društva. Ideja Zorana Đinđića je bila nešto sasvim drugo, a to je Srbija kao demokratsko društvo koje je blisko civilizacijskim vrednostima Evrope“, ocenio je Stojadinović.

"Najgore od svega je što su nosioci te evropske ideje postali naprednjaci", ukazao je Stojadinović, koji smatra da je "evropska ideja naprosto neostvariva sa njima, nastavlja Stojadinović".

"Tako smo dobili jedan surogat Đinđićeve ideje u liku naprednjaka, a sama njegova Demokratska stranka je imala lidere koji niti su razumeli šta je to Đinđić želeo, niti su bili sposobni da organizuju stranku kao nosioca promena u Srbiji. Zbog toga je od Đinđićeve zaostavštine ostala samo uspomena“, zaključio je Stojadinović. (kraj)

foto A.Levajkovć Uz jedinstvo, nova lica i preduslov da birači nekima oproste grehe iz prošlosti, kažu sagovornici RSE, demokratska opozicija ima čemu da se nada.

foto FoNet AP Kapčan, koji je bio i savetnik predsednika Baraka Obame i direktor Evropskih poslova njegovog Saveta za nacionalnu bezbednost, misli da je u ovom trenutku teško reći sa čim Vladimir Putin zaista raspolaže, ali da je nuklearna jednačina predstavljena uoči izbora – predizborni teatar sa opasnim potencijalom.