Novi sporazum, upućen članicama EU, trebalo bi da zameni prethodni od 19. februara ove godine, navodi se na sajtu.

Ova deklaracija uspostavlja parametre za ambiciozno, široko, duboko i fleksibilno partnerstvo u trgovinskoj i ekonomskoj saradnji sa sveobuhvatnim i balansiranim Sporazumom o slobodnoj trgovini u svom središtu, sprovođenje zakona i pravde, spoljne politike, bezbednosti i odbrane i drugih oblasti saradnje, navodi se u tekstu sporazuma.

Sporazum bi trebalo da olakša trgovinu i investicije između strana, uz poštovanje integriteta zajedničkog tržišta EU i carinske unije i unutrašnjeg tržišta Ujedinjenog Kraljevstva, prihvatajući razvoj njegove nezavisne trgovinske politike.

Ekonomsko partnerstvo bi trebalo kroz Sporazum o slobodnoj trgovini da osigura da nema carina, nameta ili kvantitativnih ograničenja.

Ujedinjeno Kraljevstno neće biti zemlja Šengena, već treća zemlja, što ne obezbeđuje slobodno kretanje ljudi.

Imajući u vidu da je Ujedinjeno Kraljevstvo odlućilo da princip slobode kretanja ljudi između EU i Velike Britanije više ne važi, strane bi trebalo da dogovore sporazume o mobilnosti.

Ti aranžmani moraju biti bez diskriminacija prema državama članicama EU i uz puni reciprocitet.

Cilj dogovornih strana je da, kroz domaće zakonodavstvo, omoguće viznu liberalizaciju za kratkoročne posete, kao i da dogovore uslove za ulazak i boravak tokom perioda istraživanja, studija, treninga i razmene mladih.

Bilo koje odredbe neće dovesti u pitanje Zajedničko područje putovanja onako kako se primenjuju između Velike Britanije i Irske.

Strane su se dogovorile i da bi budući sporazumi trebalo da omoguće efikasno i bez problema funkcionisanje železničkog saobraćaja, odnosno linija poput Belfast-Dablin i kroz tunel Lamanš, navodi se između ostalog u sporazumu.

Strane u sporazumu potvrđuju dostignuća, koristi i predanos tmirovnom procesu u Severnoj Irskoj i to ostaje od presudnog značaja za mir, stabilnost i pomirenje.

Postignuta je saglasnost da sporazum "Dobri petak" ili Sporazum iz Belfasta, postignut 10. aprila 1998. godine mora biti očuvan u svim svojim odredbama, navodi se u tekstu.

Sporazum moraju da potvrde članice EU, ali i parlament Velike Britanije. 

U saopštenju Evropskog parlamenta se navodi da "uzimajući u obzir najnovije napore EU u suzbijanju neprijateljske propagande trećih strana", poslanici pozivaju države članice Unije da razmotre razvijanje snažnog pravnog okvira na nivou EU i međunarodnom nivou za borbu protiv hibridnih pretnji.

U rezoluciji, usvojenoj u četvrtak sa 469 za, 143 protiv i 47 suzdržanih, poslanici žele da "podignu svest o ruskim dezinformacijskim kampanjama, jer je to glavni izvor dezinformacija u Evropi".

Poslanici su pozvali EU da proširi svoju Radnu grupu East Strat Com, uspostavljenu 2015. godine, u potpuno razvijenu strukturu u okviru Evropske službe za spoljne poslove, kako bi se pozabavila neprijateljskom propagandom Rusije.

Poslanici pozivaju kompanije za društvene medije, usluge glasanja i davaoce pretraživača da se usklade sa zakonom, a vlasti bi treblo da budu u mogućnosti da identifikuju i pronađu autore i sponzore dostavljenih političkih sadržaja.

Poslanici oštro osuđuju uplitanje trećih strana u izbore i referendume, a države članice su pozvane da izmene izborne zakone koji bi im omogućili da se proaktivno suprotstave pretnjama koje potiču iz dezinformacionih kampanja, sajber-napada, sajber-zločina i kršenja slobode izražavanja prilikom glasanja.

Države članice trebalo bi da podrže zemlje povezane sa EU i Zapadni Balkan kako bi osigurale čvrstu odbranu svojih izbornih procesa od zlonamernih propagandnih aktivnosti, dodaje se u saopštenju.

Udruženje je još posle požara u aprilu, upozorilo na sanitarnu opasnost jer je u potkrovlju čuvene katedrale izgorelo gotovo 400 tona olova, koje je kasnije palo na tlo i proširilo se u obliku prašine unutar i oko zdanja, prenosi RSE pisanje lista Mond.

Organizacija smatra da vlasti nisu preduzele odgovarajuće mere neophodne za suočavanje sa opasnostima kojima mogu da budu izloženi radnici na gradilištu i stanari u okolnim zgradama.

Prema navodima informativnog sajta Medijapar, koncentracija olova je oko 800 puta veća od dozvoljene.

Katedralu Notr Dam, srednjevekovno zdanje gotske arhitekture u srcu Pariza kod reke Sene, 15. aprila je zahvatio ogroman požar koji je ugašen posle nekoliko sati. Požar je prvo zahvatio potkrovlje, deo krova, a srušio se toranj visine 93 metra.

Junker je Džonsonu u telefonskom razgovoru rekao da će EU analizirati sve ideje koje budu stigle iz Ujedinjenog Kraljevstva, ako budu u skladu sa sporazumom o izlasku, navela je portparolka Mina Andreeva.

Junker i Džonson su se dogovorili da će nastaviti kontakt, a odlazeći šef Evropske komisije rekao je novom britanskom prmijeru da EK "ostaje otvorena" za razgovore sa Britanijom sledećih sedmica, prenela je nemačka agencija DPA.

Džonson je ranije najavio da će tražiti promenu dogovora koji je Tereza Mej postigla sa Briselom.

Novi britanski premijer je ranije najavio da će Britanija napustiti EU 31. okrobra, bez "ako" i "ali" i bez obzira dali će do tada London postići sporazum sa Briselom ili ne.

Govoreći prvi put u Donjem domu parlamenta kao premijer, Džonson je rekao da će Britanija uložiti sve napore da se osigura da će napustiti EU 31. oktobra.

On je insisitirao na tome da je danasšnji dan prvi u novom pristupu.

Džonson je rekao da je njegova namera da obnovi "veliko Ujedinjeno Kraljevstvo i napravi državu najboljim mestom na svetu".

Kada kažem najbolje mesto na svetu, svestan sam da će me neko optužiti da uveličavam, ali je korisno da zamišljam put kojim smo sada krenuli, kazao je Džonson.

Džonson je obećao "početak novog zlatnog doba", prenoci BBC.

Istakao je da je "top prioritet" za Majkla Gouva da se napravi plan za Bregzit bez sporazuma sa EU, uveravajući da će građani EU imati "apsolutnu sigurnost" i pravo da žive i rade u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Lider Laburista Džeremi Korbin odgovorio je na nastup Džonsona da je "zemlja zabrinuta da se novi premijer precenjuje" i da nasleđuje državu koja je nazadovala zbog mera štednje.

Glasala su 733 poslanika, izbor Fon der Lajen podržala su 383, protiv ih je bilo 327, 22 su bila uzdržana, a jedan listić je bio nevažeći.

Kandidatkinja Evropske narodne partije dobila je samo devet glasova više od neophodne većine od 374 glasa i prva je žena na čelu Evropske komisije.

Bliska saradnica nemačke kancelarke Angele Merkel je prvipredstavnik Nemačke na mestu predsednika Evropske komije od 1967. godine, kada je mandat na toj funkciji okončao Valter Halštajn.

Nominacija Ursule fon der Lajen bila je iznenađenje, jer na početku nije bila kandidat nijedne poslaničke grupacije u Evropskom parlamentu, zbog čega je nakon objavljivanja rezultata tajnog glasanja imala poruku za sve poslanike.

"Moja poruka svima vama je: hajde da konstruktivno radimo zajedno".

Evropska narodna partija uspela je da je nominuje nakon mukotrpnih pregovra sa liderima ostalih grupacija u Evropskom parlamentu.

Tada je dogovoreno da predstavnik poslaničke grupe "Obnovimo Evropu", premijer Belgije Šarl Mišel, bude predsednik Evropskog saveta, poslanička grupa socijalista dobila je mesto predsednika Evropskog parlamenta, dok je Kristin Lagard buduća predsednica Evropske centralne banke.

Obraćajući se poslanicima pre glasanja, za koje se znalo daće biti neizvesno, Fon der Lajen je istakla veliki broj oblasti na kojima će raditi, pokušavajući da obezbedi neophodnu podršku.

Tako je ukazala da je neophodno nastaviti mnogo ozbiljniju i konkretniju borbu protiv klimatskih promena, kao i borbu da se u svim članicama EU obezbedi vladavina prava, što je bio zahtev liberala, a da bi dobila glasove socijalista insistirala je na Evropi socijalne pravde.

Dodala je i da će insistirati na rodnoj ravnopravnosti, precizirajući da će polovinu funkcija u njenom kabinetu dobiti žene.

U programskom izlaganju nije se direktno izjašnjavala o procesu proširenja EU, ali je navela da će evropsku perspektivu zapadnog Balkana potvrditi u detaljnom programu rada.

"Imam puno poštovanja za napore zemalja centralne i istočne Evrope i za sve što preduzimaju radi ulaska u EU i moj stav je da to mora biti nagrađeno, čim se ispune kriterijumi", poručila je Fon der Lajen. 

Nemačka kancelarka Angela Merkel čestitala je svojoj dugogodišnjoj suradnici Ursuli fon der Lajen na izboru za predsednicu Evropske komisije, istakavši da je dosadašnja nemačka ministarka odbrane posvećena Evropljanka.

"Iako gubim svoju dugogodišnju ministarku, dobijam novog partnera u Briselu", dodala je nemačka kancelarka, prenela je Hina.

Čaputova je danas u Varšavi, gde je razgovarala sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom i premijerom Mateušom Moravjeckim, ocenila kako "nije dobar ishod" to što niko od lidera iz zemalja Višegradske grupe - koja uključuje Poljsku, Slovačku, Češku i Mađarsku - nije predviđen kao deo budućeg madata evroinstitucija.

Višegradska grupa je kritikovala mnoge aktivnosti EU, uključujući i imigraciju.

Čaputova je pozvala na čvršću integraciju Višegradske grupe u EU i na postizanje zajedničkih evropskih ciljeva.

Ona je rekla kako se nada da će Slovak Maroš Šefćovic ostati na dužnosti komesara za energetiku EU, navodi AP.

U emisiji su bivši članovi Laburističke partije izjavili da su dobijali antisemitske poruke i da su se lideri stranke mešali u istrage pokrenute tim povodom.

Za Laburističku partiju se već tvrdilo da je postala neprijateljska prema Jevrejima od kada je 2015. njen lider postao Džeremi Korbin, koji godinama podržava Palestince.

Laburistička partija je ocenila da učesnici emisije imaju lične i političke motive za iznete optužbe, javlja AP.

Mnogi laburistički poslanici se nisu složili sa tom tvrdnjom, a Tom Votson je izjavio da je antisemitizam bolest u stranci, kojoj se treba posvetiti. 

Predsednik Evropskog saveta Donald Task je posle pojedinačnih razgovora sa čelnicama zemalja članica organizovao na zajednički radni doručak, a cilj je da se prevaziđe kadrovsko nesaglasje.

Pre početka samita za favorita je važio holandski socijaldemokrata Frans Timermans, ali su se njegovom izboru usprotivili evropski narodnjaci (EPP) koji forsiraju svog kandidata Manfreda Vebera.

U EPP insitiraju da njima kao pobednicima izbora pripadne mesto predsednika Komisije.

Kako dogovor nije postignut na redovnom okupljanju čelnikaEU 20. i 21. juna, sazvan je vanredni samit, ali ni unedelju uveče, pre prve plenarne sednice novog saziva Evropskog parlamenta, nije dogovoren kadrovski paket budućih funkcionera EU koji će preuzeti institucije Unije posle majskih izbora za Evropski parlament.

Očekuje se imenovanje predsednika Evropske komisije, Evropskog saveta, Evropskog parlamenta, predsednika Evropske centralne banke i visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku. 

Svakih sedam godina, EU planira dugoročni plan potrošnje. Svi lideri EU moraju da se usaglase oko budžeta, papregovori obično traju dugo.

Na osnovu dugoročnog plana, svake godine predstavnici 28 vlada i Evropskog parlamenta dogovaraju precizne detaljegodišnjeg budžeta EU.

Analiza budžeta za 2017. godinu pokazala je koliko je svaka zemlja doprinela EU, a koliko dobila. Velika Britanija više doprinosi budžetu EU, nego što prima.

U 2017. godini, najviše je doprinelo ovih devet zemalja: Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Austrija, Finska, Švedska, Danska, Irska. Nemačka je doprinela sa 12.8 milijardi evra, a Velika Britanija sa 7.43 milijardi.

Svaka zemlja daje isti udeo nacionalnog dohotka. Neke zemlje, poput Velike Britanije, plaćaju manje, jer dobijaju popust.

EU troši novac na veliki broj projekata, a oko tri četvrtine budžeta svake godine odlazi na poljoprivredu i razvoj siromašnijih podruèja EU.
Siromašnije zemlje i one koje imaju više poljoprivrednog dobra, dobijaju više.

Poljska je najviše primala iz EU budžeta, a slede je Grčka, Rumunija, Mađarska i Portugalija.

Dve najbogatije zemlje Evropske unije, Luksemburg i Belgija, su na listi primalaca. Dobijaju veliki deo sredstava za administraciju, jer se Evropski parlament i Evropska komisija tamo nalaze.

Ako pogledamo koliko novca koja država daje u odnosu na broj stanovnika, dobija se drugačija slika.

Budžetu EU po glavi stanovnika najviše doprinosi Holandija, a slede Švedska, Nemačka, Danska, dok je Velika Britanija na petom mestu sa 112.85 evra u 2017. godini.

Holandija u EU budžet uplaćuje najveći deo bruto domaćeg proizvoda.

BDP je suma finalnih dobara koja su proizvedena i usluga koje su pružene u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu, najčešće u periodu od godinu dana.

U 2017. godini, doprinos Holandije budžetu EU iznosio je0,47 odsto njenog BDP. Nemačka je druga na ovoj listi, a slede je Švedska i Velika Britanija koja je na četvrtom mestu, sa 0,32 odsto BDP u 2017. godini.

Na drugom kraju su Litvanija, Bugarska i Mađarska, koje dobijaju izmeðu 2,5 odsto i 3 odsto svog BDP iz budžeta EU, prenosi BBC na srpskom.

London je ukrašen američko-britanskim bojama i zastavama, na snazi su posebne mere nezbednosti - po gradu je raspoređeno 10 000 policajaca, helikoptera i snajperista. Očekuje se i protest 250 000 protivnika politike Donalda Trumpa, javlja HRT iz Londona.

Ova poseta će Britance koštati 40 miliona funti, što je najskuplji državnička poseta u istoriji Velike Britanije. Mediji i politički krugovi ističu područja neslaganja SAD i Britanije, posebno što se tiče klimatske politike ili politike oko Irana.

Pre sletanja u London, na svom Tviter profilu Tramp se obrušio na londonskog gradonačelnika Sadika Kana napisavši da je da radi očajan posao kao gradonačelnik.

Nazvao ga je "bezosećajnim gubitnikom", pošto je Kan kritikovao britansku vladu zbog poziva Trumpu u državnu posetu.

"Sadik Kan, koji je po svemu napravio užasan posao kao gradonačelnik Londona lakomisleno je neugodan prema gostujućem predsedniku SAD, daleko najvažnijem savezniku Ujedinjenog Kraljevstva", napisao je Tramp nego što je Air Force One sleteo na aerodromu Stansted blizu Londona.

"On je bezosećajni gubitnik koji bi se trebalo da se usredsedi na kriminal u Londonu, a ne na mene", dodao je.

Laburista Kan je u nedelju rekao da je važno imati dobre odnose sa SAD, ali da Velika Britanija ne bi trebalo da za Trampa "odmotava crveni tepih".

Takođe je uporedio Trumpa s fašistima 20. veka.

"To je mnogo ozbiljnije od dečijih uvreda koje bi trebalo da budu ispod nivoa predsednika SAD", rekao je Kanov portparol, dodavši da Kan predstavlja progresivne vrednosti Londona, a upozoriće krajnje desne pretnje širom sveta".

Ministar spoljnih poslova i kandidat za mesto premijera Džeremi Hant rekao je da bi poseta trebalo da bude iznad stranačke politike. Hant, koji je dočekao Trampa, rekao je damu je Tramp nakon dolaska spomenuo gradonačelnika.

Poseta Trampa je planirana pre nekoliko meseci povodom 75. godišnjice iskrcavanja u Normandiji.
Posle Velike Britanije, Tramp će otputovati u Francusku i Irsku. 

Izbore je obeležio pad dve najveće evropske političke grupacije - narodnjaka i socijalista, a na drugoj strani uspesi zelenih, liberala i populista koji su povećali broj mandata u parlamentu koji ima 751 mesto.

Izlaznost od 51 odsto sugeriše da se više od 200 miliona građana EU odazvalo pozivu na izbore koji su najavljivani kao "bitka između populista i proevropskih snaga".

Projekcije i izlazne ankete pokazuju da su narodnjaci i socijalisti izgubili po četrdesetak mandata, što će im uskratiti većinu u parlamentu, dok će treća po snazi biti grupacija liberalnih partija sa 103 mandata, što je 34 više nego u prethodnom sazivu.

Zeleni su četvrti sa 71 mandatom, a to je 20 više nego dosad.

Projekcije pokazuju da bi tri najveće populistièke i krajnje desne grupacije mogle imati skoro četvrtinu mesta u parlamentu - 22,8 odsto, odnosno 171 mandat.

Ovakvi rezultati znače da će se narodnjaci i socijalistimorati dogovoriti s liberalima "za stvaranje sanitarnog kordona prema krajnjoj desnici", navode danas evropske agencije.

Desničari su odskočili u odnosu na konkurente u Francuskoj gde je stranka krajnje desnice Nacionalno okupljanje (RN)Marin Le Pen pobedila Republiku u pokretu (LREM) predsednika Emanuela Makrona, u Italiji pobedom Lige potpredsednika vlade Matea Salvinija, a veliku razliku napravila je i stranka mađarskog premijera Viktora Orbana kojoj ankete predviđaju čak 53 odsto glasova.

U Austriji bi konzervativci kancelara Sebastijana Kurca mogli računati na 34 odsto glasova, dok je u Velikoj Britaniji, koja se do nedavno nadala da neće ni morati na izbore, pobedila Stranka za Bregzit Nejdžela Faraža sa 31odsto.

Za razliku od Španije, gde su socijalisti Pedra Sančeza nedugo nakon izbora za domaći parlament pobedili i evroizborima sa 28 odsto glasova, levica je u Grčkoj poražena pa će Siriza Aleksisa Ciprasa prepustiti vodeće mesto konzervativnoj Novoj demokratiji. 

Deca iz Iraka, Pakistana i drugih zemalja su, uz pesmu,poklonila Franji crteže, u školi obnovljenoj uz pomoć sredstava Evropske unije.

Papa Franjo se zahvalio deci, rekao im da dobro poznaje bol vezan za napuštanje domovine i uporedio njihove patnje sa krstom koji je nosio Isus Hrist.

Danas je svet migranata i izbeglica neka vrsta krsta, krsta čovečanstva. To je krst zbog kojeg mnogi pate, izjavio je Franjo.

Humanitarne organizacije i Savet Erope su kritikovali bugarsklu vladu zbog odnosa prema azilantima, posebno deci bez roditeljske pratnje.

Vlada Bugarske je zatražila od EU da zatvori granice za migrante i podigla je ogradu od bodljikave žice prema Turskoj.

Papa Franjo je u trodnevnoj poseti Bugarskoj i u nedelju je zatražio od domaćina da ne budu ravnodušni prema patnjama migranata i izbeglica, jer mnogi beže od rata, sukoba i siromaštva, u potrazi za boljim životom.

I Bugarska gubi hiljade građana, koji traže bolju priliku udrugim zemljama EU, rekao je Franjo, navodi AP.

Uz poštovanje vam predlažem da ne zatvarate oči, srca ili ruke pred onima koji vam kucaju na vrata, rekao je papa Franjo članovima bugarske vlade.

Više od milion turista iz celog sveta tokom osam nedelja proleća poseti park Keukenhof u kojem na poljima lala raste više od 7 miliona cvetova i retkih hibrida.

Velika Britanija je trenutno obavezna da napusti EU 12. aprila, a sporazum o povlačenju još nije, ni posle više glasanja, usvojen u britanskom parlamentu.

Premijerka je navela da bi, ako britanski poslanici odobre sporazum na vreme, Velika Britanija bila spremna da ode i pre evropskih parlamentarnih izbora, koji su zakazani za 23. maj.

U slučaju da sporazum ne bude postignut, Velika Britanija će pripremiti kandidate za te izbore, najavila je Mej.

U međuvremenu, urednik BBC za Evropu Katja Adler rekla je pozivajući se na izvore iz EU da će predsednik Evropskog saveta Donald Tusk predložiti 12-mesečno "fleksibilno"prouduženje Bregztu, uz opciju skraćivanja, ako parlament Velike Britanije ratifikuje sporazum.

Njegov predlog bi trebalo jednoglasno da prihvate lideri zemalja članica EU na sastanku koji se održava sledeće nedelje.

"Ostvarujemo važne ciljeve u pogledu okončanje nasilja nad ženama, ali potrebno je još više", rekao je Jagland i dodao da se otkako je potpisana u Istanbulu 2011., Konvencija SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, pokazala kao delotvorni međunarodni pravni instrument, prenosi N1 HRV.

Podsetio je da konvencija zahteva kriminalizaciju i zakonsko sankcioniranje različitih oblika nasilja nad ženama, uključujuæi nasilje u porodici, polno uznemiravanje i psihièko nasilje.

Međutim, još ima problema s njenom ratifikacijom u nekim zemljama.

"U nekim slučajevima, kao što je Bugarska, ratifikacija je blokirana zbog zabrinutosti i pogrešnog shvatanja pojma 'rod'. Verujem da se takve pogrešne interpretacije mogu razjasniti ako se pruže tačne informacije i ako postoji politička volja da se to učini", ocenio je Jagland i naveo Hrvatsku kao primer, koja je ratifikovala Istanbulsk ukonvenciju u junu prošle godine.

Azerbajdžan i Rusija još nisu potpisale Istanbulsku konvenciju. Jedanaest zemalja članica SE - Jermenija, Bugarska, Èeška, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Maðarska ,Moldavija, Slovačka, Ukrajina i Ujedinjeno Kraljevstvo - potpisale su dokument, ali ga još nisu ratifikovale.

Srbija u aprilu 2012. godine potpisala Istambulsku konvenciju, ratifikovala je u oktobru 2013. godine, a stupila je na snagu 1. avgusta 2014.godine.

Po Jaglandovim rečima, važno je i nadgledanje zemalja koje su ratifikovale konvenciju i njeno poštovanje.

"Naša grupa stručnjaka za akciju protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO) redovno proverava kako se zemlje članice pridržavaju zahteva konvencije, rekao je Jagland i pozvao da sve države članice SE bez odlaganja ratifikujuju Istanbulsku konvenciju, jer se "ženama i devojčicama ne sme uskratiti osnovno ljudsko pravo: život bez nasilja". 

Integralna verzija apela glasi:

“Evropa se suočava sa najvećim izazovom od tridesetih godina XX veka.

Ideja Evrope je u opasnosti.
Na sve strane kritike, uvrede i dezerterstva.
„Dosta s ’građenjem Evrope’!“ čuju se povici. Povežimo se ponovo s našom „nacionalnom dušom“! Otkrijemo naš „izgubljeni identitet“! To je program zajednički populističkim snagama koje se šire kontinentom. Nije važno to što apstrakcije kao što su „duša“ i „identitet“ često postoje samo u mašti demagoga.
Evropu napadaju lažni proroci pijani od besa i u delirijumu kada god dobiju priliku da skrenu pažnju na sebe. Napustila su je dva velika saveznika koja su je u prošlom veku dvaput spasla od samoubistva; jedan preko kanala, a drugi preko Atlantika. Kontinent je ranjiv na sve neumoljivije uplitanje Kremlja. Evropa kao ideja raspada se pred našim očima.
U ovakvoj štetnoj klimi održaće se evropski parlamentarni izbori. Osim ako se nešto ne promeni; osim ako se nešto ne pojavi da preokrene ovu nadiruću, postojanu plimu; ukoliko se ne pojavi novi duh otpora, sve sluti da će ovi izbori biti katastrofalni. Doneće pobedu rušiteljima. Za one koji još veruju u nasleđe Erazma, Dantea, Getea i Komenskog biće to sramotni poraz. Trijumfovaće politika prezira inteligencije i kulture. Doći će do eksplozija ksenofobije i antisemitizma. Zadesiće nas katastrofa.
Mi, dole potpisani, među onima smo koji odbijaju da se pomire sa ovom predstojećom katastrofom.
Ubrajamo sebe u evropske patriote (što je grupa brojnija nego što se obično misli, ali često previše tiha i rezignirana) koji uviđaju šta je na kocki. Tri četvrtine veka nakon poraza fašizma i 30 godina posle pada Berlinskog zida počinje nova bitka za civilizaciju.
Verujemo u veličanstvenu ideju koju smo nasledili, za koju verujemo da je bila jedina sila dovoljno snažna da uzdigne evropske narode iznad sebe samih i njihove prošlosti ispunjene ratovima. Verujemo da je ona jedina sila dovoljno vrla da potre nove znake totalitarizma za kojima idu bede mračnih doba. Ne smemo odustati, zbog onog što je na kocki.
Otuda i ovaj poziv da se pridružite novom talasu.
Otuda ovaj apel na akciju uoči izbora koje odbijamo da prepustimo grobarima evropske ideje.
Otuda ovo ohrabrenje da se još jednom ponese baklja Evrope koja, uprkos svojim greškama, propustima, povremeno i kukavičkim postupcima, ostaje svetionik za svakog slobodnog muškarca i ženu na planeti.
Naša generacija je pogrešila. Kao i Garibaldijevi sledbenici u 19. veku, koji su ponavljali, kao mantru, „Italia se farà da sè“ (Italija će se sama), verovali smo da će se kontinent sam ujediniti, bez potrebe da se borimo za to. Rekli smo sebi, „istorija teče u tom smeru“.
To staro uverenje moramo da ostavimo po strani. Nemamo izbora. Moramo se boriti za ideju i Evropu ili gledati kako ona propada pod talasima populizma.
Kao odgovor na nacionalistički i identitetske napade, moramo ponovo otkriti duh aktivizma ili prihvatiti da nas ogorčenje i mržnja okruže i potope. Hitro moramo da upozorimo na ove potpaljivače duše i duha koji, od Pariza do Rima, preko Barselone, Budimpešte, Drezdena, Beča i Varšave, žele da bace na lomaču naše slobode.
U ovom čudnom porazu „Evrope“ koji izranja na horizontu, u ovoj novoj krizi evropske savesti koja obećava da će srušiti sve što je naša društva učinilo velikim, časnim i prosperitetnim, krije se izazov veći od bilo kojeg još od tridesetih godina prošlog veka – izazov liberalnoj demokratiji i njenim vrednostima.”

Potpisnici:
Milan Kundera, Salman Ruždi, Elfride Jelinek, Orhan Pamuk, Bernar-Anri Levi, Vasilis Aleksakis (Atina), Svetlana Aleksijevič (Minsk), En Eplbaum (Varšava), Jens Kristijan Grendal (Kopenhagen), David Grosman (Jerusalim), Agneš Heler (Budimpešta), Ismail Kadare (Tirana), Đerđ Konrad (Debrecin), Antonio Lobo Antuneš (Lisabon), Klaudio Magris (Trst), Ijan Mekjuen (London), Adam Mihnjik (Varšava), Herta Miler (Berlin), Ljudmila Ulicka (Moskva), Rob Rimen (Amsterdam), Fernando Savater (San Sebastijan), Roberto Savijano (Napulj), Euđenio Skalfari (Rim), Sajmon Šama (London), Peter Šnajder (Berlin), Abdulah Sidran (Sarajevo), Lejla Slimani (Pariz), Kolm Tojbin (Dablin), Mario Vargas Ljosa (Madrid), Adam Zagajevski (Krakov)

Nakon potpisivanja ugovora, Merkel je rekla da populizam i nacionalizam jačaju u svim članicama Evropske unije i da meðđrodna saradnja prolazi kroz krizni period.

Ona je istakla da se 74 godine po završetku Drugog svetskog rata ponovo dovodi u pitanje ono za šta smo smatrali da je rešeno.
Zbog toga je neophodna nova posvćenost našoj odgovornosti uokviru Evropske unije, odgovornosti Nemačke i Francuske, kazala je Merkel, prenosi AP.

Makron je upozorio na "rastući gnev" u evropskim društvima, kao i na pritisak koji dolazi spolja.
Danas potpisani ugovor sadrži odredbe o proširenju programa razmene za građane obe zemlje, produbljivanje saradnje na planu evropske, spoljne i bezbednosne politike i jačanje ekonomske integracije, koje podrazumeva i koordinisanu ekološku i klimatsku politiku, navodi Dojče vele.

S obzirom da je Nemačka za Francusku najvažniji ekonomski i trgovinski partner, dve privrede bi sada trebalo da dodatno intenziviraju saradnju, a Ahenski ugovor bi trebalo da stvori zajednički nemačko-francuski ekonomski prostor i da se pobrine za smanjenje birokratskih prepreka.

Predviđaju se zajedničke regulative u privredi, u zakonima o stečajnom postupku i firmama, kao i zajedničke osnove za procenu poreza za pravna lica.

Želja za takvim ujednačavanjem nije nova, jer su se još Nikola Sarkozi i Merkel 2011. dogovorili da ujednače porezina firme, ali je ostvarivanje te ideje moralo da sačeka zbogbrojnih prepreka.

U novom Jelisejskom ugovoru regulišu se i pitanja saradnje na planu odbrane i u borbi protiv terorizma, što su, takoðe, teme sa dugom tradicijom.

Od 1989. postoji zajednička nemačko-francuska brigada, ali je ona gotovo zaboravljena i u vojnoj svakodnevici nema gotovo nikakav značaj.

U odbrambenoj politici je uvek bilo teško postići saglasnost, jer je Francuska sklona vojnim intervencijama u inostranstvu, dok je Nemačka na tom polju mnogo uzdržanija.

Sada bi to trebalo da se promeni. Nemačka i Francuska su se obavezale na međusobnu podršku u slučaju oružanog napada na jednu od te dve zemlje, a prvi put nameravaju da donesu i zajednièke odredbe o izvozu oružja.

U novom ugovoru se najavljuje i mogućnost stvaranja takozvane "digitalne unije". Sada na tržištu dominiraju giganti kao što su Epl, Gugl ili Amazon, a Nemačka i Francuska bi zajednièkim Centrom za veštačku inteligenciju mogle da pokušaju da finansijski direktno ili indirektno pomognu srodnim evropskim kompanijama.

U prošlosti je bilo takvih pokušaja, ali su oni propadali. Kada je Gugl početkom veka krenuo u globalni pobednički pohod, Gerhard Šreder i Žak Širak inicirali su postavljanje nemaèko-francuskog internet pretraživača. Bio je to projekat „Kvero“, iz kojeg se Nemačka povukla već godinu dana kasnije.