Radio Slobodna Evropa ima uvid u takozvani non-paper koje su potpisale Austrija, Češka Republika, Estonija, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija kao doprinos za buduću metodologiju u pristupnim pregovorima sa zemljama Zapadnog Balkana.

“Potrebno je da se održi sposobnost Evropske unije da integriše nove članice bez slabljenja njene unutrašnje koherencije. Međutim, unutrašnja reforma EU ne može biti preduslov za proširenje. Naša vrata ostaju otvorena”, stoji u dokumentu koje su potpisale ove države.

U dokumentu se podvlači da ojačani pristup pridruživanju treba nadograditi na postojeći konsenzus o proširenju na osnovu sledećih principa: punopravno članstvo u EU kao krajnji cilj, prvo osnove, pristup zasnovan na zaslugama, strogo ali pošteno uslovljavanje, podsticanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, kompatibilnost sa već postojećim pregovaračkim okvirom.

Devet država članica, traže od Evropske komisije da se u budućoj metodologiji obuhvati grupisanje pregovaračkih poglavlja po glavnim oblastima, kao i paralelno, umesto uzastopnog, otvaranja poglavlja.

Ove zemlje smatraju da bi time, međuvladine konferencije postale “politički relevantnije i interaktivnije”.

Posebnu pažnju, devet država članica EU posvećuju poglavljima 23 i 24 koja se tiču vladavine prava.

Ovim dokumentom, se traži da se ovom pitanju pristupi putem prioriteta, jasnih preporuka, i vremenskih rokova.

Smatra se takoðe da EU i države članice treba da pruže veću podršku implementaciji evropske pravne tekovine, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, te da bi ispitivanje zakonodavstva koje pokriva ova poglavlja trebalo da započne u trenutku odobravanja kandidatskog statusa.

“Sve već dostupne instrumente pristupnog procesa, uključujući klauzulu o ‘neravnoteži’, trebalo bi dalje istražiti kako bi se ojačao uticaj EU”, stoji u non-paperu.

Države potpisnice ovog dokumenta smatraju da bi politički podsticaji trebalo da uključuju i godišnje susrete na nivou EU lidera i Zapadnog Balkana, kao i veće učešće predstavnika regiona na neformalnim sastancima Saveta.

Takoðe se predlaže “efikasni i ciljani finansijski podsticaj”, koji nagrađuje i olakšava napredak.

Izmeðu ostalog se spominje poboljšanje koordinacije finansijske podrške za region kao i povećana saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, s ciljem povećanja investicije.

Austrija, Češka Republika, Estonija, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska i Slovenija smatraju da treba takođe poboljšati procenu napretka reformskog procesa uzimajući u obzir stvarni uticaj reformskih mera na terenu.

U ovaj proces bi, prema dokumentu, trebalo uključiti i civilno društvo, zastupnike, kao i predstavnike lokalne samouprave.

Takoðe se predlaže godišnje održavanje “Evropske konferencije“ širom Zapadnog Balkana, radi konsultacija i promovisanja dijaloga.

Ove države smatraju da bi novim ojačanim pristupom došlo do jačanja kredibiliteta celokupnog pregovaračkog procesa, kao i do poboljšanja međuinstitucionalne saradnje.

“Napredak u reformama, posebno u oblasti vladavine zakona, trebalo bi da se održi i ubrza”, upozorava devet država EU koje stoje iza najnovijeg non-papera.

Ove zemlje ističu da bi ovim predlozima proces mogao biti sveobuhvatniji i manje fragmentiran, te da bi sami pregovori trebalo da omoguće efikasniju pripremu za članstvo u EU,  time bi stvore opipljivu korist za građane tokom celog procesa.

“Potrebno je proaktivnije angažovanje EU i njenih država članica u pristupanju Zapadnog Balkana, kao  i veća koherentnost zemalja Zapadnog Balkana u EU integracijama ,kao njihovom strateškom izboru”, upozorava devet članica EU.

Inače ovaj non-paper je još jedan doprinos u izradi nove metodologije koju priprema Evropska komisija, nadovezujući se na predlog Francuske koja je sredinom proteklog meseca izašla sa njenim predlozima o obnovljenom i ojačanom pristupu u procesu pregovora o članstvu, navodi RSE.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je u više navrata potvrdio da će u januaru, Evropska komisija izaći sa novim predlogom o izmeni metodologije.

Obnovljeni pristup u pregovorima o članstvu je neophodan da bi Francuska dozvolila otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. 

Bregu je ocenila da dalje odlaganje odluke o otvaranju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom predstavlja rizik i da bi neostvarivanje donelo nestabilnost, imigracije i nekonstruktivan uticaj drugih geopolitičkih aktera.

Prema njenim rečima, svaki pozitivan trenutak lako se može izgubiti ako se u perspektivi članstva nastavi odlaganje rešavanja nastalih problema, a niko sebi ne može da priušti luksuz da i dalje gubi vreme, jer je trećina stanovništva otišla iz regiona u proteklih pet godina.

"To su stvarni problemi regiona. Na nama je da to promenimo i transformišeno naša društva. EU mora da prepozna ovaj znak za uzbunu kao priliku, jer održavanje narativa o perspektivi članstva nije jednostavan zadatak", istakla je Bregu.

Kako bi ubrzale saradnju, vlade u regionu su se obavezale da će sprovesti u delo regionalni ekonomski prostor (REA), a Bregu je istakla da se nadala da će to biti uspešnije.

"Uspeli smo sa regionalnim sporazumom o romingu, što je znak da stvari mogu da idu napred kad postoji politička volja, ali s druge strane kad govorimo o mobilnosti i sporazumu omeđusobnom priznavanju stručnih kvalifikacija između ekonomija u regionu - čak i da je odobren, koji bi bio njegov smisao", upitala je Bregu.

Kao primer je navela građane Kosova koji ne mogu putovati u Bosnu i Hercegovinu bez vize, a tokom prošle godine je broj odbijenih zahteva za vizu premašio broj izdatih viza.

Regionalna saradnja nije tehnički, nego politički proces, koji se zasniva na političkoj volji vlada, ali i građana koji podržavaju proces regionalne saradnje, i to više negovlade, rekla je Bregu.

Ona je navela da 74 odsto građana, prema podacima Balkanskog barometra za 2019, misli da će regionalna saradnja unaprediti njihove živote mnogo brže nego ćlanstvo u EU.

"Podrška članstvu u Evropskoj uniji iznosi 56 odsto. Ljudi veruju da će to bolje funkcionisati sa njihovim susedima, a da bi se to ostvarilo, svi treba da dele istu viziju", poručila je generalna sekretarka RCC.

Han je 25 jula  popodne u okviru svoje balkanske turneje iz Skoplja doputovao u Beograd, a po dolasku se sastao sa Vučićem u Vili MIR.

Vučić i Han su razgovarali o situaciji na Zapadnom Balkanu, kao i o budućim koracima Srbije na evropskom putu, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije.

U razgovoru o regionalnoj situaciji, Vučić i Han su posebno razmotrili zastoj u dijalogu Beograda i Prištine i stanje nastalo posle ostavke premijera privremenih kosovskih institucija Ramuša Haradinaja.

Vučić je, kako se ističe u saopštenju, rekao da je "Srbija i ovom prilikom, kao i uvek, reagovala smireno i odgovorno" i zahvalio komesaru Hanu na razumevanju i angažovanju da se dijalog Beograda i Prištine deblokira.

On je ponovio da "Srbija ostaje privržena politici mira i saradnje, kako bi sačuvala stabilnost u region".

Komesar Han je "pozdravio opredeljenje Srbije da sačuva regionalnu stabilnost" i "još jednom istakao svoju spremnost da pokuša da pomogne da se steknu uslovi za nastavak dijaloga Beograda i Prištine".

Han je "pozvao Srbiju da ubrza reformski proces i da sa većom odlučnošću radi na vladavini prava", istaknuto je u saopštenju.

Predsednik Srbije čestitao je komesaru Hanu na tome što ga je Austrija kandidovala za treći mandat u Evropskoj komisiji.

Sastanak Hana sa premijerkom Srbije Anom Brnabić najavljen je za petak pre podne, a nakon razgovora će održati zajedničku konferenciju za novinare.

Teme razgovora su aktuelnosti vezane za proces evrointegracija Srbije, nastavak dijaloga sa Prištinom i rešavanje kosovskog pitanja.

Han će, kako je najavljeno prisustvovati i otvaranju Sportskih igara mladih, manifestacije regionalnog karaktera.

Han je pohvalio Severnu Makedoniju za sprovedene reforme, konstatujući da je zemlja na pravom putu evroa tlantskih integracija.

Očekivali smo zeleno svetlo u junu, na žalost nismo dobili pozitivan signal, ali ne treba gubiti nadu. Ova zemlja je učinila mnogo, postala je pozitivan primer u regionu i sada treba sprovoditi reforme, ocenio je Han.

Nezavisno pravosuđe, borba protiv kriminala i korupcije i dalje su strateški ciljevi. To nije važno samo zbog EU, već zbog same zemlje i njenih građana, konstatovao je Han, kojij e pozdravio kooperativnost opozicije.

Zaev je izneo očekivanje da će do kraja oktobra biti usvojeni neophodni reformski zakoni kako niko iz EU ne bi mogao da ima argumente i dovede u pitanje proces evropskih integracija zemlje.

On je rekao da vlada vodi odlučnu i beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala, u kojoj niko nije privilegovan ili amnestiran.

Ministri spoljnih i evropskih poslova raspravljaće i o Srbiji, ali glavno pitanje je hoće li Severna Makedonija i Albanija dobiti zeleno svetlo za početak pregovora.

Unutar EU, 14 zemalja članica, mahom iz Istočne Evrope plus Austrija i Italija, zatražilo je da EU nastavi širenje na Balkan, otvori pregovore sa Severnom Makdonijom i Albanijomu junu i tako očuva kredibilitet i uticaj u regionu.

Ali tom stavu se nisu se pridružile dve najveće zemlje, Nemačka i Francuska, kao ni Holandija i Danska.

U nedostatku konsenzusa, moguće je još jedno odlaganje odluke, viđeno prošlog juna, kao što je nagovestio predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.

Moramo da objasnimo onima koji su iz unutrašnjih političkih razloga protiv, zašto treba otvoriti pregovore narednih meseci, poručio je Junker.

On nije fokusiran na jun, jer će možda potrajati duže, ali mora biti jasno da je došao trenutak za otvaranje pregovora.

Novo odlaganje nosi velike politicke rizike i za Tiranu i Skoplje. Premijer Zaev najavio je ostavku u slučaju negativne odluke.

Prema rečima novinarske Tanje Milevske, mada je Angela Merkel rekla Zaevu da će Bundestag pozitivnu odluku doneti u septembru, još postoji nada da bi neki pozitivni signal mogao da stigne već sada.

To bi omogućilo premijeru da javnosti predstavi neki rezultat, jer bi čekanje do kraja godine bio politički problem, ukazuje Milevska.

Politički problem u najavi za Tiranu, jer Holandija i druge zemlje najavlju da će odobriti pregovore samo Severnoj Makedoniji, pa je teško predvideti da će Albanija dobiti zeleno svetlo čak i krajem godine.

Albanska novinarka Erisa Zukaj podseća na reči premijera Edija Rame da je Albanija zaslužila otvaranje pregovora, ali da se zemlje članice s tim uopšte ne slažu.

Ona predviđa da će to biti ozbiljan politički udarac za premijera, jer znači da Albanija već šest godina nijeo stvarila nijedan korak u EU integracijama.

Milevska dodaje da neki u EU žele da Albaniju i Severnu Makedoniju posmatraju kao paket.

Očito je, međutim, da je Albanija, ne samo veći problem za javnost u nekim zemljama, već i objektivno. Ako se gleda izveštaj Evropske komisije, jasno je da je Makedonija postigla više, tvrdi Milevska.

Kompromis između zemalja, bar u slučaju Severne Makedonije mogao bi da bude odluka o jasno oročenom odlaganju pozitivne odluke do septembra ili oktobra.

Sada je jasno da pregovori nece biti otvoreni u junu I da će odluka biti pomerena za septembar, kako bi bi bila potvrdjena na samitu lidera EU u oktobru.

Trenutna deabata vodi se jos o tome da li posle novog odlaganja sledi automatski pozitivna odluka ili je u pitanju - samo jos jedno odlaganje.

On je to izjavio tokom posete Berlinu, gde se u jutarnjim satima sastao sa Parlamentarnom grupom za Jugoistočnu Evropu Bundestaga. On će se u toku dana sastati i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, prenosi Radio Slobodna Evropa.

"Sa nemačkim poslanicima razgovarali smo o dešavanjima na Kosovu i u regionu, o uskoj saradnji Kosova i Nemačke i o procesu dijaloga sa Srbijom", napisao je on na Fejsbuku,dodajući da je "istakao svoj stav da je Kosovo za dijalog, u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma koji bi rezultovao priznanje u sklopu postojećih granica", naveo je Haradinaj.

"Naglasio sam i da su građani Kosova jedini na Zapadnom Balkanu koji ne uživaju slobodu kretanja, zbog viznog režima, i da očekuju od Nemačke da ovom procesu da pozitivan epilog", dodao je Haradinaj.

Očekuje se da će se na sastanku sa nemačkom kancelarkom razgovarati i o pripremama za samit Kosova i Srbije u Parizu, 1. jula, a što je nastavak Berlinskog, održanog 29.aprila. Cilj ovih sastanaka u evropskim gradovima jesu postavljanje normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

•Vučić: Ja sam za razgraničenje na Kosovu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da sezalaže za razgraničenje na Kosovu ocenivši da je to"apsolutno najzdravije za Srbiju i Srbe". On je za televiziju Prva rekao i da će referendum na tu temu biti raspisan ako bude imao nešto da predloži narodu, a, kako je rekao, predlog trenutno nema.

"Ja sam za razgraničenje i toga se ne stidim, ali Srbi su protiv toga i ja sam razumeo poruku naroda. Mi nismo spremni da čujemo istinu oko Kosova, čak i kad je svi znaju. Neće toljudi da prihvate jer to dira u njihove emocije", rekao je predsednik Srbije. 

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, prema rečima Hana, obe strane treba da stvore bolji ambijent i izbegnu akcije koje druga strana može protumačiti kao provokacije.

On je ukazao na važnost nastavka pregovora Srbije i Kosova, kako bi bila nastavljena evropska integracija i najavio da će tokom juna i jula biti uloženi novi i dodatni napori kako bi se odblokirao dijalog.

Komesar je istakao da Priština treba da ukine takse koje jer anije uvela i da se fokusira na dogovor sa Srbijom.

"Prištinske takse na uvoz robe iz Srbije i BiH bacile susenku na evropski put Kosova i one moraju odmah da budu ukinute", poručio je Han i dodao da obe strane treba da se uzdrže od provokacija.

On navodi i da dijalogom treba da bude postignut pravnoobavezujući sporazum o normalizaciji odnosa.

Han je istakao i da bi potencijalni kandidati za članstvo u EU trebalo više da učine za pomirenje i dobrosusedske odnose, jer EU ne želi da uvozi nerešene sporove.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini istakla je da jučerašnji događaji na Kosovu pokazuju da Beograd i Priština treba što pre da se vrate za pregovarački sto.

Mogerini smatra da je dogovor moguć i poručuje da je spremna da već sutra počne nove razgovore, ukoliko obe strane pokažu spremnost

"Podstičem obe strane na to", poručila je Mogerini.

Han je uputio zajedničku poruku Srbiji i Crnoj Gori ovažnosti vladavine prava, uz ocenu da je to ključni preduslov za napredak, uključujući ispunjavanje kriterijuma za pregovaračka poglavlja 23 i 24 koja se odnose napravosuđe i osnovna prava, kao i na slobodu i bezbednost.

Poručio je i da će EU nastaviti podršku Bosni i Hercegovinina njenom evropskom putu. 

"Zadovoljstvo mi je i privilegija da poželim dobrodošlicu liderima Procesa Brdo-Brioni na Dan Evrope u Tirani", rekao je Meta otvarajući redovno godišnje zasedanje čelnika zemalja uključenih u inicijativu koju su 2013. zajednički pokrenule Hrvatska i Slovenija s idejom da se ubrza približavanje zapadnog Balkana Evropskoj uniji, preneo je RSE.

Pored albanskog predsednika Iljira Mete, koji je domaćin skupa i dvoje kopredsednika samita, hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i slovenačkog predsednika Boruta Pahora, na samitu u Tirani učestvuju predsednici Srbije Aleksandar Vučić, Kosova Hašim Tači, Crne Gore Milo Ðukanović, odlazeći predsednik Severne Makedonije Ðorge Ivanov i iz BiH predsedavajući i član Predsedništva, Milorad Dodik i Šefik Džaferović.

Na skupu kao počasni gost učestvuje predsednik Poljske Andžej Duda, kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini koja će, kako se očekuje, pokuštati da iskoristi skup za oživljavanje dijaloga Beograda i Prištine koji je u zastoju.

Očekuje se da će na kraju samita učesnici prihvatiti zajedničku izjavu.

Proces Brdo-Brioni pokrenut je 2013. s ciljem da seregionalnom saradnjom i rešavanjem otvorenih pitanja stabilizuju prilike u regionu i ubrza njegovo približavanje EU.

Samit u Tirani održava se nekoliko nedelja uoči evropskih izbora, krajem maja, kao i samita EU početkom juna na kojem bi trebalo da bude doneta odluka o mogućem formalnom početku pristupnih pregovora EU s Albanijom i Severnom Makedonijom.

Iako su se neki ponadali da bi gotovo dvosatno produženje sastanka i radne večere učesnika sastanka na vrhu zemalja zapadnog Balkana i Evropske unije u kancelarskom uredu moglo okončati nekim konkretnijim rezultatom, senzacije u ponedeljak uveče u Berlinu nije bilo: glavni razlog ovog vanrednog susreta, pomeranje pregovora između Srbije i Kosovas mrtve tačke, ostaje i dalje otvoren.

„Bilo je nekoliko ideja, međutim u ovom trenutku se nisu približili stavovi po pitanju ukidanja kosovskih carina, ani Beograd nije pokazao spremnost da načini neki korak kojibi u ovoj fazi vodio prema priznanju", rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković koji je na samitu, pored domaćina, nemačke kancelarka Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, i predstavnika Slovenije, zastupao stavove EU.

I dok je Plenković delovao zadovoljno što je u sklopu sastanaka uspeo da predstavi i prioritete Hrvatske tokom predsedavanja Evropskim savetom sledeće godine, u čijem središtu je upravo stabilizacija i rešavanje problema na zapadnom Balkanu, nekoliko stotina metara dalje, preko puta kancelarskog ureda, atmosfera je bila mnogo mračnija i dramatičnija.

Tamo je predsednik Aleksandar Vučić iznosio svoje viđenje susreta u Berlinu. A ono bi na prvi pogled moglo glasiti kao „svi protiv Srbije", navodi Dojče vele.

Vučić je ponovno primetio kako je Srbija jedina učesnica zapadnobalkanskog samita koja nije priznala Kosovo, pa je već samim tim odnosom bila u nezavidnom položaju.

U prisustvu premijerke Ane Brnabić, Vučić je, pored kritike Albanije i Kosova koje su iznele svoje, Srbiji dijametralno suprotno, viđenje situacije u odnosima između Beograda i Prištine, izneo i svoje duboko razočaranje ponašanjem Makedonije, a posebno Bosne i Hercegovine i njenog predstavnika u Berlinu, predsedavajućeg Saveta ministara Denisa Zvizdića.

I dok je Vučić premijeru Makedonije Zoranu Zaevu zamerio to što je pokušavao pronaći opravdanje za kosovske takse usrpskoj blokadi članstva Kosova u Interpolu, Zvizdiću je zamerao to što je boravak u Berlinu iskoristio za bacanje drvlja i kamenja na Republiku Srpsku.

Svoje viđenje dinamike susreta bosanskohercegovački premijer izneće tek nakon dolaska u Sarajevu u toku dana. On u Berlinu nije davao izjave.

Ali, u isto vreme Vučić je pohvalio „korektan odnos"Hrvatske i Slovenije prema Srbiji na sastanku. Kao i Crne Gore, „usprkos tome što je priznala Kosovo".

Srpski predsednik je bio i pun pohvale na račun domaćina skupa u Berlinu, nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

I tako na kraju ispada da ipak nije sve tako crno i da Srbija u Berlin nije išla na diplomatsku giljotinu. Većina učesnika je, kako kaže Vučić, osudila i kosovske carine. Kancelarka Merkel je ovo pitanje u izjavi uoči samita čak istakla kao i glavni problem blokade pregovora.

„Na sastanku se moglo čuti veliko 'da' evropskoj perspektivi svih prisutnih zemalja. I moglo se čuti jedno veliko ‚da' želji za nastavak dijaloga koji bi vodio deblokadi pregovora”, rekao je Plenković.

To se konkretno manifestuje u već dogovorenom drugom susretu ove vrste koji bi u manjem formatu trebalo da se održi u Parizu početkom jula, a nekoliko dana nakon toga u poljskom Poznanu se nastavljaju susreti u sklopu Berlinskog procesa.

Prema tim podacima, 58 odsto građana Srbije i 55 odsto njih u Crnoj Gori nema pozitivan stav prema ulasku u EU. U Turskoj, takođe, preovladava negativno mišljenje o ulasku u EU, 55 odsto građana.

Ovo istraživanje pokazuje da su Albanci apsolutno opredeljeni za Evropu sa 93 odsto, a Makedonci sa 58 odsto građana.

Predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović, kaže da ga čude rezultati istraživanja jer domaća istraživanja u poslednje vreme pokazuju da članstvo u EU ima podršku od oko 60 odsto građana.

Prema njegovom mišljenju,  “to je elementarno netačno a i zabrinjavajuće da određene institucije, čak Evropske unije, koriste takve propagandističke manire za potrebe, očigledno, opravdavanja ovih trendova u Evropskoj uniji, koji su negativni u procesu proširenja generalno, a poprilično prema frontrunnerima tog procesa,” izveštava RSE.

Potpredsednica Evropskog pokreta Srbije Maja Bobić, međutim, potvrđuje da evrointegracije u Srbiji imaju labavu podršku I kaže da se podaci Eurobarometra podudaraju sa trendovima u Srbiji.

"U Srbiji već od 2011. imate taj jedan kolebljivi trend podrške Evropskoj uniji u smislu kada se postave referendumska pitanja na koja moraju da se izjasne da li su za ili ne,” imate nešto malo preko 50 odsto za ulazak Srbije u EU, kaže Bobić.

Ona navodi da posljednjih  7-8 godina raste broj građana koji imaju sve manje poverenja da bi članstvo u EU značilo bilo šta dobro za njih lično ili za državu.

Prema njenim rečima, ima dosta uzroka takvom raspoloženju i među domaćim akterima koji šalju kontradiktorne poruke.

“S druge strane, proces traje zaista predugo, Srbija je već 19 godina u procesu, a tek je zemlja kandidat i otvorila je 16 pregovarčkih poglavlja,” ističe Bobić.

Kada je reč o ulasku Srbije u EU eventualno 2025. godine, ona kaže da je  “jako  slabo poverenje da je to moguće da se izvede do tog datuma ili negde u predvidljivoj budućnosti."

"Naš zajednièki cilj je da sve balkanske države uđu u Evropsku uniju. Imamo dva hitna zadatka. Prvo, raditi neumorno s našim prijateljima u Beogradu i Prištini kako bismo mogli sklopiti sporazum s njima i normalizovati odnose. Isto tako moramo otvoriti pregovore sa Skopljem i Tiranom", rekla je Mogerini u raspravi o usvajanju izveštaja o evropskoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, koje je izglasao Evropski parlament.

Prema izveštajima zagrebačkih medija, u raspravi u EP hrvatska evroparlamentarka Željana Zovko ukazala je na trenutna događanja na jugoistočnoj granici EU, posebno u vezi nemogućnosti formiranja vlasti na svim nivoima u Bosni i Hercegovini.

"Želim da upozorim da EU, zajedno s gospođom Mogerini, uloži napore da zajedno s drugim svetskim akterima nađe jedan srednji put i neutralnu poziciju te da pomogne da se mir i sigurnost uspostave u ovom delu Europe", sugerisala je Zovko.

Zastupnici EP usvojili su u sredu dve rezolucije o zajedničkoj spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici u kojima, između ostalog, pozivaju na uspostavu Saveta bezbednosti EU i traže da se oko pomenutih pitanja primeni sistem glasanja kvalifikovanom većinom, umesto jednoglasnog odlučivanja, prenela je agencija Hina iz Strazbura.

foto FoNet Nenad Djordjević

Zato bi trebalo da budemo veoma oprezni. Ne mislim da je to dobrodošlo u zemljama regiona. Ali, istovremeno bi trebalo da sarađujemo sa Rusima, jer imaju nacionalni interes, komercijalni i ekonomski, koji žele da sprovedu, rekao je Pejdž.

foto MGSI Verujem da će se, pored koncesije Aerodroma "Nikola Tesla" i projekta sanacije deponije u Vinči, francuske kompanije uključiti i u druge projekte koje realizujemo, naglasila je Mihajlović.

foto MSP Ne možemo da trgujemo pitanjem Kosova, niti da odustanemo od naših principa, rekao je Dačić, posle razgovora sa vršiocem dužnosti ministra spoljnih poslova Slovačke Ivanom Korčokom.

foto Z.Mrđa Čanak je istakao da je članstvo u Evropskoj uniji prioritet za Srbiju i da je postignut napredak u tom procesu, imajući u vidu da je otvoreno 12 pregovaračkih poglavlja i da su još tri u pripremi.