Ponoš je rekao da je naivno ako neko misli da će suprotna strana moći da parira na sličan način.

„Aparat sile imaju oni koji su na vlasti, pažljivo ga kultivišu i spremaju i mi ne treba da računamo na to da će sutra policajci koje Vučić ovako regrutuje krenuti za narodom – dovoljno će biti da ne pucaju na narod”, objašnjava.

On otkriva da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, „koliko mi je poznato, svojim važnim zapadnim sagovornicima u Minhenu nedavno rekao da će izbori biti u decembru ove godine, a u političkom smislu, decembar je sutra.”

„Mi moramo da se potrudimo da se za to veliko odmeravanje dobro spremimo, da se dozovemo u pamet”, poručuje Ponoš.

Konstatujući da studenti i opozicija ne mogu na jednu izbornu listu, jer to studenti neće, Ponoš kaže da dve strane treba da rade zajedno na borbi za izborne uslove i pripremu za kontrolu izbora.

„Možemo da imamo tehničku komunikaciju, a za to ne mora da bude formirana lista”, kaže.

Sagovornik Kvake 23 podseća da na opozicionoj sceni postoje akteri koji imaju različite stavove oko osetljivih pitanja.

„Nama u onome što radimo trebaju i jedni i drugi. Kada se u decembru ili koji mesec kasnije budemo odmeravali s ovom vlašću, neće na stolu biti te osetljive teme koje nas razlikuju”, rekao je.

Ponoš ističe da je glavna tema okupljanja smena vlasti. „Nije tema da li su oni za EU. Ova vlast nije za Srbiju”, ocenjuje.

„Strpljivo čekamo kad će studentska organizacija oformiti bar tehničko telo koje će biti ovlašćeno da razgovara sa opozicijom”, dodaje.

Predsednik stranke SRCE je rekao da opozicija mora da uradi sve da bi se promena na bolje desila na izborima. „Naravno, postoji veliki rizik da to ne bude mirno”, dodaje.

„Gde ja vidim taj rizik? Izbori će da se završe sa malom razlikom, bez obzira da li pobedi opozicija ako su glasovi dobro izbrojani, ili pobedi aktuelna vlast jer su dovoljno pokrali. Ako razlika neće biti velika, postoji velika verovatnoća da se igraju nastavci na ulici. To nije dobro ni za koga”, upozorava.

Pet proevropskih stranaka, među kojima i Srbija centar, podržalo je zajedničku Izjavu o vladavini prava, demokratskim institucijama i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Na pitanje da li je to korak ka koaliciji, Ponoš odgovara – „Mogao bi da bude, ali je rano da se tome sada govori jer izbori nisu raspisani.”

Najavljena rekonstrukcija vlade, prema Ponoševim rečima, treba da odvuče pažnju javnosti na neko vreme.

„Kakve veze ima da li je (Boris) Bratina ministar ovoga ili onoga, da li je Dejan Vuk Stanković ministar informisanja ili obrazovanja, da li je ministarka za energetiku u međuvremenu naučila šta je amper, a šta je ambar.”

Govoreći o potencijalnim promenama uređivačke politike medija u okviru United Media grupacije, nakon promena u menadžmentu, Ponoš kaže da treba da se uradi sve da ti mediji ostanu elementarno funkcionalni do izbora.

„Mi treba da uradimo sve da ih to mnogo košta ako krenu tim putem, a krenuli su, i svaki dan je važan.”

Na kraju razgovora, Ponoš je ocenio da sporazum o vojnoj saradnji između Zagreba, Tirane i Prištine ne treba da izazove podozrenje u vojničkom smislu, ali da ne sme da bude ignorisan u političkom smislu.

„To grupisanje jeste politička poruka i zaslužuje političku pažnju, ali je to nešto o čemu je trebalo da se razgovara sa onim koji je realno tu važan, a to je Zagreb.”

Ponoš, koji je obavljao funkciju načelnika Generalštaba Vojske Srbije, podsetio je da je predsednik Srbije tu saradnju najpre proglasio bezbednosnom i oružanom pretnjom za Srbiju i da, „ako nas to ugrožava, onda nismo neka sila.”

„A onda mu je na marginama skupa u Nju Delhiju Andrej Plenković objasnio da nije i on je rekao u redu. Procene o tome da li je nešto egzistencijalna pretnja za neku zemlju rade ozbiljni ljudi, institucije. Kako je mogao neki Plenković to da mu negira u razgovoru od 15 minuta”, upitao je Ponoš.

On, ipak, konstatuje da politička poruka takve vojne saradnje nije dobra prema Srbiji.

„Pretpostavljam da Zagreb smatra da je takva saradnja dobra za unutrašnje političke prilike u Hrvatskoj, jer HDZ-ova vlada ne gleda baš pozitivno na to što joj na desnom boku raste opcija koja joj uzima glasače i onda moraju da se pomeraju udesno, a svaki put kad se vlast u Hrvatskoj pomera udesno, to ima antisrpski prizvuk”, zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 Zdravko Ponoš.
(kraj) djv/mim

On je poručio da je PSG otvoren za komunikaciju između aktera kojima je zajednički cilj rušenje vlasti.

„Mi smo pružili ruku studentskom pokretu, njihovim predstavnicima, kada god ta lista bude objavljena, ko god bio na njoj, mi ćemo biti spremni da sa njima komuniciramo, ali ta komunikacija ne može da bude jednostrana i da se odvija u virtuelnom prostoru”, upozorio je lider PSG.

Prema njegovim rečima, „moraće neki živi ljudi da sednu i da naprave neke dogovore”. Grbović smatra da Studentska lista ne može ili ne želi da se izjasni o pitanjima koja su jednom delu građana izuzetno važna.

„A to je kako će Srbija izgledati nakon ovoga, kojim pravcem će krenuti, da li putem evropskih integracija ili daljim udaljavanjem od svog prirodnog staništa putem BRICS-a ili nekim drugim, po mom dubokom uverenju, stranputicama”.

Predsednik PSG smatra da ta pitanja ne bi nestala i nakon promene vlasti te ističe da od studenata ne traži ništa, niti insistira na jedinstvenoj listi.

„Apsolutno poštujemo njihovo autonomno pravo da odaberu svoje predstavnike, da ne žele političke aktere, ne namećemo im stavove, izlazimo sa svojim stavovima i svojom političkom platformom i tu tražimo između ostalog i partnere i podršku od strane građana”, navodi Grbović.

„Mislim da je sada vreme da prestanemo da se ubeđujemo, prihvatimo postojanje svih aktera i da vidimo šta je ono što možemo da radimo zajedno već danas”.  On kaže da je potrebno stvoriti partnerski odnos kako bi bio postignut zajednički cilj, a to je rušenje režima Aleksandra Vučića.

Srpska napredna stranka već sada, prema rečima Grbovića, radi na krađi budućih izbora.  „To bi značilo da je taj opozicioni front, u jednoj koloni, dve, tri, koliko god, morao već juče da počne da se priprema kako da na to odgovori. Ako to nismo radili juče, najbolji sledeći trenutak je da to uradimo sutra”.

Ukoliko dođe do izborne krađe, od ključne važnosti će biti da li će kroz terensku kontrolu i kroz prisustvo na biračkim mestima ona moći da bude dokazana, ukazuje Grbović. On objašnjava da to podrazumeva dobar dogovor o kontroli izbora, jako dobru raspoređenost kontrolora, da krađa može da bude dokazana, „a ne da ostane na našem intimnom osećaju da je izborna volja građana pokradena”.

 „To neće biti lako, on se nije predao, oni su na određeni način stabilizovali svoje redove, vrše premetačinu po bezbednosnom sektoru i pripremaju se za frontalni sukob sa pobunjenim društvom”, upozorava. Smatra da je malo verovatno da izborni dan prođe glatko i bez drame.

„Kada pogledate šta rade u tužilaštvu, kako se okružuju lojalistima, kakve se promene dešavaju unutar represivnog aparata, vi vidite da to nije režim koji ide u pravcu dijaloga, popuštanja tenzija, demokratskog, mirnog razrešenja društvenog sukoba, već u pravcu zatezanja i frontalnog sukoba sa građanima”, rekao je.

Grbović je rekao da tim ljudima od izbora ne zavisi samo politička budućnost, „mnogima zavise poslovi i sloboda, i oni će učiniti apsolutno sve, i ono što ne možemo da zamislimo, kako bi to uspeli da odbrane”.

Podsetio je da je PSG zaključio sporazum o strateškom partnerstvu sa Zeleno-levim frontom (ZLF) i da je napravljena jedna vrsta koordinacije proevropskih stranaka kada je reč o aktivnostima prema EU, koji su se, prema njegovoj oceni, pokazali kao vrlo uspešni.

 „Mislim da bi ta grupacija koja obuhvata i političke stranke i neke organizacije civilnog društva i istaknute pojedince mogla u jednom trenutku da preraste i u neku vrstu izborne formacije”, dodaje Grbović i  poručuje i da u proevropskom frontu nema prostora za cepanje na više kolona, ne samo zbog izbora i cenzusa.

„Sada je momenat kada je to važno, ako ga propustimo za tri godine možda će biti svejedno kako se izjašnjavamo”, upozorio je.

Na pitanje zašto već sada te stranke nisu ozvaničile svoju saradnju, Grbović podseća da su one već uspešno sarađivale u okviru koalicije „Srbija protiv nasilja”.  „Nažalost, ta koalicija je doživela neslavan kraj pred junske izbore 2024. godine i taj produženi eho neslaganja je ostavio posledice”, podseća.

 „Ali, nakon pada nadstrešnice, nakon promene političkih i društvenih okolnosti, mislim da bi bilo prilično bizarno i neodgovorno da taj eho bude nešto što će nas sputavati sada kada se nalazimo na istorijskoj prekretnici i na unutrašnjem i na međunarodnom planu”, nada se Grbović.

 Ocenjuje da usvajanje seta pravosudnih zakona koje Evropska komisija (EK) oštro kritikuje jeste u funkciji „da se testiraju živci EK” dokle vlast sme da ide.

 „Nije pitanje da li će doći do revizije tih zakona, prilično sam siguran da će doći, mislim da je ovde ključno da li će ta revizija imati smisla”, kaže Grbović i objašnjava da postoji opasnost da se u međuvremenu okončaju svi postupci u brojnim slučajevima korupcije visokih funkcionera.

Osudio je kampanju Centra za društvenu stabilnost protiv Verana Matića i drugih novinara i javnih ličnosti i priznaje da su reakcije morale da budu jasnije.

 "Nije normalno ako vam neko preti smrću, da li je reč o Veranu Matiću ili meni ili bilo kome trećem i nije normalno da vas to ne pogodi".

 Centar za društvenu stabilnost je, prema njegovoj oceni, prilično opasan fenomen na koji druga strana mora da ima organizovani odgovor, koji još uvek nije napravljen.

Iznoseći, kako je izjavio u novoj emisiji Kvaka 23, principijelni stav, rekao je da nijedna politička stranka ne može da podrži drugu izbornu listu jer bi to „predstavljalo neku vrstu samonegacije“.

Ukazuje da je na prošlim izborima oko 15 posto glasalo za stranke desnice i tvrdi da „oni neće glasati za studentsku listu“.

Studentska lista, smatra predsednik NDSS, neće moći da da odgovore na neka ključna pitanja.

„Studentska lista nema odgovore na neka suštinska pitanja poput toga da li idemo u Evropsku uniju ili ne idemo. Kod nas je odgovor jasan, jer znamo da bismo postali članice Evropske unije moramo da se odreknemo Kosova i Metohije i niz drugih stvari. Zato je bitna lista autentične desnice“, poručuje.

Jovanović objašnjava i da je „autentična desnica i ona koja će potpuno jasno, nedvosmisleno, javno reći – smenićemo ovaj režim sa svim ostalim opozicionim akterima, od studentske liste do proevropske opozicije, jer ne postoji drugi način da se taj režim smeni“.

Cilj je, tvrdi, da desnica sada uzme maksimalan broj glasova i da ih „stavi u korpu opozicije kako bi došlo do smene vlasti“.

„Znam da je naš potencijal ubedljivo najveći kada padne Vučić, jer je Srbija desno orijentisana zemlja i ono što mi govorimo je prihvatljivo za najveći broj naših građana“, misli predsednik Nove demokratske stranke Srbije.

Ipak, dodaje da nije nerealan i da je svestan da će studentska lista verovatno uzeti najveći broj glasača unutar opoziciono orijentisanih građana, kao i da nema „problem sa tim, jer je bitno da se izvuče maksimum od potencijalnih birača“.

„Ja nisam ljubitelj proevropske opozicije, ali mi je prioritet da smenimo ovu vlast. Da li to možemo sami? Ne možemo. Da li to može proevropska opozicija? Sama ne može. Da li mogu studenti sami? Neće moći. Moramo svi da sarađujemo“, ubeđen je Jovanović.

Kaže i da se plaši da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić „praviti svoje desne grupacije, od kojih neke možda neće biti toliko očigledne“.

„I zato nije lako, i zato što imate deo desnice koji dalje smatra da je možda gora proevropska opozicija nego Vučić“, rekao je.

Na pitanje o ruci koju im je pružila grupacija suverenističkih organizacija i da li ih smatra autentičnom opozicijom, Jovanović odgovara: „Ako su spremni, kao što Zavetnici i Dveri nisu bili 2023, da se obavežu javno i da stave u koalicioni sporazum, da se kaže javnosti: idemo da menjamo vlast sa svim ostalim akterima u opoziciji, onda verujem da su autentična desnica i autentična opozicija“.

„Ako nisu na to spremni, što može biti razumljiv stav, ali podjednako nepotreban, onda je praktična posledica tog stava pomaganje Vučiću“, objasnio je i poručio da nema problem da razgovara.

Govoreći o energiji koju su doneli protesti, on kaže da i posle više od godinu dana od njihovog početka bes naroda nije prestao i da je nezadovoljstvo veliko.

„To što je možda manje ljudi na ulicama, to što je možda manja akcija, to što je možda manje vidljivih tenzija, ne treba da zavara Vučića da misli da je prošla bura“, mišljenje je predsednika NDSS.

On je rekao i da se plaši da je zemlja na koloseku koji potencijalno može da odvede do sukoba.

Govoreći o posledicama usvajanja izmena pravosudnih zakona, kaže da su ti takozvani Mrdićevi zakoni tu, kako je sam Mrdić rekao, da bi se sprečilo dalje hapšenje SNS-ovskih ministara.

„Suštinski, da se ne lažemo, ljudi se plaše da bi mogli da budu gonjeni zbog svih krivičnih dela koja su učinili“, navodi.

Ponovio je da bi ulazak u EU značio nestanak srpskog naroda.

Miloš Jovanović tvrdi da je moguće da se ponište eventualni negativni ekonomski efekti odustajanja od pregovora sa Evropskom unijom o članstvu.

„Ako ovde imate stabilnu zemlju, dobre odnose sa Kinom, sa Rusijom, nekim drugim zemljama, jer je svet veliki, neće nužno pasti kreditni rejting“, kaže lider NDSS.

On objašnjava da je opozicija znatno oslabljena u odnosu na period od pre godinu dana, jer se pojavio novi igrač na antirežimskoj sceni, ali da „nije mrtva“.

„Parlamentarna proevropska opozicija mogla bi da ima negde devet do deset procenata, desne nacionalne stranke su negde na četiri do pet, a ostatak opozicionog korpusa, 27 do 30 odsto, čine studenti“, objašnjava Vukadinović.

Ključ je, dodaje, u preostalih 10 do 12 procenata koji žele da glasaju protiv Vučića, a nisu ni za jedne, ni za druge, ni za treće, i koji lako mogu završiti u apstinenciji.

„Ako oni budu apstinenti, ako se nastavi ova jalova polemika, onda nema dovoljno glasova za obaranje SNS-a sa vlasti“, upozorava sagovornik „Kvake 23“.

U toku je, kaže Vukadinović, borba za guranje „druge strane“ u apstinenciju i u ovom trenutku Vučiću to bolje ide.

Za pad SNS-a i Vučića na izborima rešenje su, kaže, studentska lista i dve do tri kolone – „ali ne više od toga“.

„Jedna proevropska opoziciona i jedna nacionalna opoziciona, otprilike kao u Crnoj Gori“, navodi Vukadinović.

Na pitanje kako se dogodio povratak Vučićevih birača, Vukadinović odgovara da je u međuvremenu bilo grešaka i na drugoj strani.

U intervjuu Milošu Miliću Vukadinović je rekao da nije bilo ni nužno ni dobro to „stavljanje ražnja dok je zec još u šumi“.

„Kao da su razni poverovali u svoje parole, koje su motivacione i donekle imaju smisla, ali odnekle postaju problem – gotov je, samo mu nisu javili, sad ga pržimo, pumpamo, dinstamo, karamelizujemo.“

Vukadinović podseća da je u jednom trenutku glavna briga na desnom, patriotsko-nacionalnom opozicionom spektru bila: „Evo, sad će nam ovi građanisti preuzeti vlast – Mila Pajić, Dinko Gruhonjić.“

„Na drugoj strani, skoro istovremeno, širi se uverenje da će doći nacisti, fašisti, gori i opasniji od Vučića – pominju se Lompar, desnica, putinisti, KGB-ovci koji će nam preuzeti proteste i vlast i onda nas baciti u azijski mrak“, navodi.

Prema njegovim rečima, i jedni i drugi nanosili su ozbiljnu štetu i krnjili jedinstvo i energiju protesta.

„Postoji još jedna loša stvar unutar studentskih redova, a još više unutar nekih krugova koji podržavaju studente – možda iskreno, možda zato što prepoznaju buduće pobednike – koji se preko studentskih leđa obračunavaju sa svojim starim protivnicima iz opozicije“, smatra Vukadinović.

„Deset–dvanaest godina se neko bori protiv režima, uspešno, poluuspešno ili potpuno neuspešno, da bi sada došao neko i rekao: sad se vi sklonite da mi umarširamo. Pritom, ko su ‘mi’ – ne zna se“, kaže.

On kaže da nije moralo da dođe do „prolivanja krvi“ između studentskog pokreta i opozicije, koje se najviše vidi na društvenim mrežama.

„Kad bi neki Marsovac sleteo u zemlju Srbiju i pogledao šta se zbiva na političkoj sceni, pomislio bi da je glavni sukob i glavna dilema da li će u Srbiji vladati studenti ili opozicija.“

Smatra da su umesni zahtevi upućeni studentskoj listi da se odredi prema ključnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima.

Na pitanje da li je upravo to neizjašnjavanje i heterogenost studentskog pokreta bila njihova prednost, Vukadinović odgovara da nije svaki zahtev za izjašnjavanje o stavovima automatski i zamka.

Ističe da zahtev opoziciji da se skloni i ne učestvuje na izborima nije fer, ali i da je besmislen i štetan.

„Čak ima i doze nepravde i bezobrazluka u tome. A dilema je da li je to korisno – a ja mislim da nije ni korisno“, rekao je.

„To da treba da se sklone govore oni koji pomalo iza leđa ili preko ramena izviruju iza te studentske liste, da bi se obračunali sa svojim kolegama koji su ih, nekada s razlogom, nekada bez razloga, izbacili, sklonili ili porazili u političkoj areni“, objašnjava.

Vukadinović dodaje da su u pitanju oni koji su sve to vreme „čučali ispod stola, kolaborirali sa vlašću ili se samo ‘pravili mrtvi’, da bi sada postali ‘zdrave snage’“.

Upozorava i da postoji rizik da opozicija plati cenu i u slučaju da se „skloni“, i u slučaju da izađe na izbore.

„Ali će sigurno nestati ako se ne bori“, dodaje.

„Ako se studenti i opozicija ne budu nalazili na istoj strani fronta, onda neće biti dobro“, zaključuje u intervjuu za „Kvaku 23“ Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli.

Na pitanje kako odgovara na zahtev studentskog pokreta da opozicija skloni i ne učestvuje na izborima, Đilas kaže: "Još bolje je da se skloni SNS - ako se skloni SNS, onda pobeđuju oni koji su protiv vlasti, sasvim sigurno."

On smatra da mora da se definiše ko govori u ime studentske liste i da ti predstavnici treba da razgovaraju sa opozicijom, ali da je do toga teško doći, jer u ovom trenutku ne postoji spremnost jedne strane da razgovara sa drugom.

„Studenti su rekli da većinska opozicija nema kapacitet da vrši vlast – šta znači ‘većinska opozicija’, ne znam, ali ću vam reći da je opozicija pobedila dva puta u Beogradu; svaki put je imala veći broj glasova od SNS-a“, dodaje.

Đilas ukazuje da će studenti i opozicija na budućim izborima sedeti zajedno u Republičkoj i opštinskim izbornim komisijama „i boriti se“.

Lider SSP-a poručuje da je na opoziciji da se organizuje, udruži i donese odluku kako izlazi na izbore.

Na pitanje da li je grupacija proevropskih stranaka koja je zajedno nastupala pred evropskim parlamentarcima naznaka izborne koalicije, Đilas kaže da je prerano da se o tome govori.

„Mislim da je ključno pitanje kada ćemo imati izbore. Studenti traže izbore od maja, opozicija od marta prošle godine, sada smo na kraju januara, a izbora i dalje nema.“

Đilas je u razgovoru sa Milošem Milićem rekao da je, po svim istraživanjima, posle pada nadstrešnice došlo do pada podrške SNS-u, ali da taj pad nije, kao što mnogi misle, prepolovio snagu naprednjaka.

„Njihov pad je pre svega posledica povećanja broja onih koji kažu da će izaći na izbore i veće opredeljenosti za koga će glasati, ali mislim da je jako mali broj ljudi koji su do juče glasali za Vučića, a sada će glasati za studentsku listu“, objašnjava Đilas.

Ono čemu su studenti doprineli, ističe, jeste da ljudi veruju da danas postoji šansa za pobedu.

„Ključna stvar je da nijedan glas onih koji su protiv režima Aleksandra Vučića ne ostane ispod cenzusa, a do toga će se doći tako što će se na kraju razgovarati“, poručuje predsednik SSP-a.

Govoreći o lokalnim izborima koji bi ove godine trebalo da se održe u desetak opština, Đilas kaže da je za zajednički izlazak studenata, grupa građana i stranaka na njih.

„Vučiću nikakvi izbori više ne odgovaraju. On nema većinu, ne može da pobedi, ali može, ako krade izbore, da napravi situaciju u kojoj će reći – evo, ja sam pobedio.“

Na pitanje koji su realni dometi posete misije Evropskog parlamenta Beogradu, Đilas je rekao da očekuje da pojedine zemlje EU, kao i SAD, uvedu pojedinačne sankcije ljudima iz režima umešanim u korupciju i kriminal, političarima, kao i pripadnicima represivnog aparata.

„Do toga će sigurno doći“, uveren je.

Dodaje da bi bilo bolje da su Vučiću zatvorena vrata Ursule fon der Lajen, Marte Kos i Antonija Košte, ali smatra da se to neće desiti.

„Time bi jasno pokazali svima u Srbiji da ovo nije proevropska politika“, rekao je Đilas u emisiji Kvaka 23.

(kraj) mim„

"Primećujem od kad su počeli protesti da mnogi pričaju da je Vučić pao, samo mu niko to nije rekao. To nije još tako".

Pozivajući se na istraživanja Demostata, Panović ukazuje da građani koji su nastrojeni protiv ove vlasti uvek sa simpatijama i motivisano gledaju na objedinjavanje snaga opozicije.

"Svaka vrsta razjedinjenosti je problematična za ozbiljni nastup opozicije. Ali ovde, na žalost, još uvek postoje te priče o takozvanim kolonama - sama ideja kolone je jedna defetistička ideja", smatra Panović.

Programski direktor Demostata ističe da, ako opozicija i studenti imaju ambiciju da ugroze vlast na izborima, moraju da imaju nekoliko zajedničkih tačaka, najmanjih zajedničkih imenitelja.

"Kao što vlast ima bar jedan zajednički imenitelj, a to je - nikad više 5. oktobar", objašnjava.

Panović ocenjuje da je opozicija uspela da se na neki način održi. "Da ne budem ciničan, ako ima jedna dobra stvar u celoj ovoj priči, to je da studenti nisu uspeli do kraja da zatru opoziciju", kaže.

On misli i da "antipartizam" nije dobro rešenje za deo Srbije koji je protiv vlasti.

"Ideološka nedefinisanost studentskog pokreta je u dobroj meri bila i njegova prednost", kaže sagovornik Kvake 23.

"O studentskoj listi se govori kao da če tu biti 250 veličanstvenih ljudi, bez mane, superiornih, ali jedno je kada se tako govori, a drugo je kada ta lista bude zaista i proglašena", rekao je.

Panović procenjuje da je studentska lista neka vrsta partije u začetku.

"Da li će ta partija uspeti da integriše neke druge entitete? Da li će uspeti da se nametne kao glavna? Da li će uspeti ona da odoli hroničnim problemima rastakanja opozicije, to ćemo tek videti", upozorava.

Panović konstatuje da je aktuelna vlast u ideološkom smislu slična nekadašnjem savezu Radikala, SPS i JUL iz druge polovine devedesetih.

"Slobodan Milošević se pokušava predstaviti kao neka vrsta globalne avangarde, koji tada nije bio dovoljno shvaćen u svetu, i nije imao povoljnu geopolitičku situaciju".

"Hoće da kažu da je tada bio umesto pijanog Jeljcina Putin, da je bio Si Đinping, da su bile još neke međunarodne okolnosti, da bi naša politika, naša istina prodrla u svet i da bismo mi pobedili", rekao je Zoran Panović.

On misli i da je vlast u 2025. uspela da iz defanzive pređe u ofanzivu.

"Ne da osvaja nove pristalice, to nije moguće, ali da učvrsti svoje, to im je sigurno uspelo", dodaje.

Njegov utisak je da je vlast vrlo vešto marketinški predstavila - "kad bi ovi drugi došli ne bi bilo plata, penzija, ne bi bilo više izgradnje puteva".

"Građani bi voleli više pravde, više da se poštuju zakoni, da bude manja korupcija, ali i oni koji su protiv vlasti bi voleli da sutra kad neko drugi dođe budu i plate i penzije i Lidl i IKEA i mnoge stvari koje postoje sada", zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 Zoran Panović, programski direktor Demostata.

Popović kaže da je Srbija specifična po tome što u kampanji dezinformacija učestvuju pollitički akteri, mediji, ali i državne institucije.

“U drugim zemljama su dezinformacije uglavnom na društvenim mrežama, ali mi ovde imamo i televizije sa nacionalnom frekvencijom i najviše zvaničnike koji iznose brutalne neistine”, objašnjava.

Kad god su profesionalni mediji pod napadom ili pritiscima, to je zapravo direktan gubitak za građane, kaže Popović. “Profesionalni mediji obezbeđuju jedno od osnovnih prava za građane - pravo da budu informisani”.

Jedan od odgovora vlasti na veliku studentsku, pa potom i građansku pobunu, je bila povećana represija, podseća sagovornica Kvake 23.

“Kad državni zvaničnici kažu da su profesionalni novinari teroristi, nacisti, ispostave stranih službi, logično je da će neko odlučiti da uzme pravdu u svoje ruke, da se obračuna sa istim tim teroristima”, rekla je.

Prema podacima različitih medijskih udruženja, 2025. je zabeležen drastičan porast pretnji i fizičkih napada na novinare u Srbiji. Na pitanje kako smo došli do toga, Popović odgovara da je to posledica zarobljavanja institucija.

“Ako vi kao novinar dobijete pretnju, ne postoji ni jedna institucija koja će da nas zaštiti. Jasna je poruka - ako nijedna institucija ne reaguje, to su odrešene ruke za sve, da verbalno pa i fizički napadnu novinare. Za mene su ti podaci zastrašujući”.

Njeno mišljenje je da jedino građani mogu da zaustave državne zvaničnike u njihovoj opasnoj retorici prema pojedinim medijima i novinarima.

Govoreći o Radio-televiziji Srbije, Popović misli da je pravi i kvalitetan javni servis trenutno neophodniji više nego ikada.

“Podatak iz našeg istraživanja iz februara je da sve manje građana ima poverenje u javni servis. Zanimljivo, građani su do ove godine ipak imali poverenje u RTS. Sada, nakon izveštavanja RTS o blokadama i protestima, poverenje je drastično opalo. 59% anketiranih smatra da javnom servisu, ovakvom kakav je, nema pomoći, da ga treba ukinuti i praviti iz početka”, ukazuje Milena Popović.

Za nju je “jedna od najporaznijih slika 2025. snimak kada su se tokom studentske blokade zaposleni u javnom servisu, verovatno i neki urednici i novinari, provlačili kroz podrum. Porazno je da se novinari javnog servisa kriju od svojih građana”, kaže.

“Građani ipak nisu toliko sluđeni propagandom, i mogu da prepoznaju šta je zapravo uloga javnog servisa”, rekla je.

Sa jedne strane, misli Popović, nije lako ostati profesionalan dok u isto vreme moraš da se braniš od fizičkih napada na ulici, a onda u redakciji da braniš svoj profesionalni integritet i od samih uprava nekih medija, ili vlasnika.

“Hrabri da i dalje imamo novinare koji su spremni da brane svoj profesionalni integritet. Novinari United Medije ne odustaju od profesionalnih principa. Svedočili smo velikom otporu novinara sa Euronews Srbija koji su se suprotstavili svojim pretpostavljenima i platili ozbiljnu cenu, dobilli su otkaze. I na RTS-u postoje ljudi koji mogu da se bore protiv sistema”, istakla je Popović.

Prema njenoj oceni, to što su novinari godinama trpeli sada trpe svi. ”Verujem da građani prepoznaju da je borba novinara zapravo i njihova borba”, kaže.

Popović misli da, čak i ako dođe do gašenja ili preuzimanja pojedinih medija koji nisu pod kontrolom vlasti, potreba građana za slobodnom informacijom je toliko velika da će se otvarati nove platforme.

“Ako nema frekvencija, ići ćemo na YouTube. Ako nema televizije, ako nema portala, ići ćemo na društvene mreže. Ja sam sigurna da postoji dovoljan broj upornih novinara, profesionalaca koji neće odustati od javnog interesa”, zaključuje u razgovoru za emisiju Kvaka 23 Milena Popović sa portala Istinomer.

(Kraj) mim

“Sa dolaskom Dragoslava Bokana na mesto predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta, zaboden je poslednji ekser u kovčeg”, kaže. “Tu je taj nesrećni pravilnik u Narodnom pozorištu koji cenzuriše zaposlene, onemogućava im slobodno izjašnjavanje po društvenim pitanjima. Otkazivanje festivala, prvo Festa, pa onda i Bitefa”, rekao je Medenica u intervjuu Milošu Miliću.

Govoreći o odnosu vlasti prema kulturi u prethodnih trinaest godina, Medenica kaže da SNS 2012. i SNS 2025. nije ista stranka. “Ni prethodna ministarka, gospođa Maja Gojković, nije isto što i Nikola Selaković. Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju”, rekao je Medenica.

“Šta je bolji dokaz nego činjenica da je protiv ministra kulture Selakovića pokrenut optužni predlog. On će, ako bude osuđen, snositi pravne konsekvence, ali gde su političke, u celom normalnom svetu bi on već bio sklonjen sa te funkcije”, mišljenja je Medenica. On, ipak, očekuje da će ministar biti suspendovan, i da će pored pravnih snositi i političke konsekvence. “Ja sam tu optimista, mislim da je važna runda u borbi za Generalštab napravljena. i da od Generalštaba kreće rasplet”, kaže.

“Čini mi se da je ovo što se sada dešava sa Generalštabom, pogotovo izjava gospodina Džareda Kušnera, američkog investitora i člana porodice Tramp da se povlači, najveći udar na aktuelni režim”, smatra Medenica.

On ocenjuje i da na pozorišnoj sceni u ovom trenutku nema mnogo predstava kroz koje se kritikuje situacija u društvu. “Čak i u pozorištu imate malu autocenzuru. Sve što se dešavalo u poslednjih godinu dana ipak nije ohrabrilo i motivisalo pozorište da pruži neki jači otpor”, zaključuje.

“Zašto samo od Bitefa očekujemo da bude hrabar? Zašto nemamo od drugih naših pozorišta očekivanja da budu smelija, hrabrija, da idu direktno u konfrontaciju”, pita bivši umetnički direktor Bitefa. Upravo završeni, alternativni Bitef, pod nazivom Ne:Bitef je, navodi Medenica, apsolutno ispunio svoju svrhu. “Ovo je Bitef koji kaže “Ne”, koji pruža otpor i to jeste ono što je uvek i bila jedna od misija Bitefa”, rekao je.

Govoreći o protestima i uticaju studentskog pokreta, Medenica podseća da je ranije procenjivao da se ništa neće rešiti do kraja 2025. i da sada misli da počinje “drugo poluvreme koje će, nadamo se, 2026. završiti pobedom”. “Studenti su bili u nekoj vrstI zanosa, i očekivali su da će to u jednom dahu da se završi. Sad je njima potrebno da shvate da treba skupljati snagu za naredni period. Teško je suočiti se sa tim i priznati - dosta smo uradili, ali nije dovoljno”, ukazuje profesor FDU.

“Cilj su vanredni izbori. Najverovatnije oni neće biti u onom trenutku kad bismo mi to želeli, nego verovatno upravo u suprotnom trenutku. Idemo dalje i čekamo izbore 2026. i sve treba da ide u tom pravcu”, poručuje Ivan Medenica. Njegovo mišljenje je i da mora da dođe do dijaloga onih koji kreiraju studentsku listu, sa onim opozicionim partijama i grupacijama koje su se dokazale da ne sarađuju sa ovom vlašću.

“Šta to znači? Da su deklarisano za EU, da imaju jasan stav prema Srebrenici,  jasan stav prema Kosovu i da su, koliko god su to nepopularni stavovi, oni skupili hrabrost da s tim izađu”, objašnjava. Dodaje da misli pre svega na Pokret slobodnih građana i Zeleno-levi front, i pita zašto se sa njima ne sedne i razgovara. “Ne mislim da je problem da postoji studentski blok, blok opozicionih partija koje nisu udbaški proizvod, i da postoji blok okupljen oko vlasti”, zaključuje u intervjuu za “Kvaku 23” Ivan Medenica.

“Ne možemo očekivati da naši studenti regularno obavljaju svoje akademske obaveze i da se bave aktivizmom”, upozorava Nikolić, ali i dodaje: “Vlast mora da shvati da ne može da pobedi Instagram. Nekada smo imali mlade koji lajkuju, šeruju, kliknu i misle da su sve uradili. A danas lajkuju, šeruju i izađu na ulice”.

Ona ocenjuje da država, kao osnivač ustanova kulture, ne pokazuje spremnost da ispuni svoju obavezu, da finansira delatnost tih ustanova. “Umesto toga, vrši se represija i utiče na programske aspekte”, ističe.

Kada je reč o alternativnom Bitefu, koji se održava u organizaciji pojedinih aktera domaće i evropske pozorišne scene, Nikolić podseća da je njegov slogan ”Bitef je tamo gde se okupimo”. “U toj rečenici se nalazi i suština, kultura je tamo gde se okupimo, tamo gde dajemo prostor stvaralaštvu da bude u kontaktu sa javnošću i da se predstavi”, kaže profesorka Nikolić.

Podseća da je osnovni razlog zbog koga programski odbor Bitefa nije prihvatio program ovogodišnjeg festivala taj što je bilo planirano gostovanje Mila Raoa, švajcarskog reditelja.

“On je prošle godine uzdrmao javnost svojim obraćanjem na otvaranju Bitefa, angažovanim govorom u kome uopšte nije napadao vlast, nije nikog apostrofirao, govorio je o ekološkim temama koje se tiču svih građana. Tada je u sali nastao muk i dobio je mali aplauz nakon govora, ali u njemu zaista nije bilo ništa problematično”, kaže rektorka Nikolić.

Ona smatra da je jedan od načina na koji radnici u kulturi mogu da pruže otpor taj da izađu u alternativne prostore i naprave paralelne festivale. “Pitanje je, međutim, koliko će oni imati snage, energije i kapaciteta da to nastave kada su praktično sankcionisani na svakom nivou, od programskog, organizacionog, tehničkog, konačno i finansijskog.”

Ministarstvo kulture, uprkos tome što je raspisalo konkurse u januaru i februaru, nije dodelilo sredstva projektima koji su institucionalni i koji su vezani za nezavisnu kulturnu scenu, čime su ugrozili i njihove aktivnosti, podseća rektorka Univerziteta umetnosti.

“Stalno nam se postavljaju neke nove zamke i prepreke. I sada smo iscrpljeni i dovoljno pokazujemo otpora i ne znam koliko ćemo dugo moći da nastavimo rad”, upozorava.

Narodno pozorište je institucija osnovana 1868. koju niko pri zdravoj pameti ne bi urušio, kaže. “Ali, kada postavite upravni odbor i kada odlučite ko su kadrovi koji će voditi jednu instituciju, već ste već i ukazali na put kojim će ta institucija ići”.

Sporni izbor srpskog predstavnika za bijenale u Veneciji izazvao je kritike u delu stručne javnosti, a rektorka Nikolić smatra da je verovatno u pitanju politički uticaj.

“Dve osobe koje su o tome odlučivale, Marijana Kolarić i Jelena Medaković su vrlo kompetentne, ali postoji mogućnost da je bilo nekog lakog političkog pritiska da se donese takva odluka. Ne verujem da bi one svojom voljom donele takvu odluku”.

Podseća i da je prošle godine, prilikom izbora srpskog kandidata za filmsku nagradu Oskar, izglasan film koji po proceni stručne javnosti nije bio najkvalitetniji i nije otišao.

Govoreći o prelasku univerziteta i fakulteta u Srbiji na tzv. SPIRI sistem, kojim će od 5. januara biti pogašeni svi dosašnji računi tih institucija, a finansiranje biti prebačeno na Ministarstvo finansija koje će odlučivati o odobravanju sredstava, rektorka Univerziteta umetnosti kaže da će administracija sada biti mnogo kompleksnija i komplikovanija.

“Smatram da je trebalo da dobijemo instrukcije bar šest meseci unapred, a ne da 1. decembra dobijemo informaciju da sistem startuje od 1. januara. Mislim da nismo dovoljno spremni da implementiramo sve ono što su očekivanja od visokoškolskih ustanova”, upozorava rektorka.

Ocenjuje i da je osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu mešanje u strukturalna pitanja univerziteta i nepoštovanje svih procedura po kojima su nadležna tela i univerziteta i fakulteta ta koja moraju da daju saglasnost na formiranje novog fakulteta.

Može li univerzitet da preživi ovu vlast, pitanje je na koje Mirjana Nikolić odgovara potvrdno. “Cela ova situacija nas motiviše da budemo još bolji i još potrebniji ovom društvu. Ne verujem da će se nešto desiti i verujem da ćemo istrajatii”, zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 rektorka Univerziteta umetnosti Mirjana Nikolić.

Na opasku da je predsednik Vučić u poslednjih 5 meseci dao nekoliko različitih, i neodređenih izjava o datumu izbora, sagovornik Kvake 23 kaže da je to pre svega poruka njegovom stranačkom aparatu. “Političari iz SNS i glavešine po opštinama su u strahu da će ti izbori da se dese sledeće nedelje i ne dao im Bog da ne ostvare onaj rezultat koji se očekuje i koji je diktiran iz centrale”.

 “Znate li kad će Aleksandar Vučić da raspiše izbore? Kada njihova istraživanja pokažu da je stepen podeljenosti među pobunjenim građanima na najvećem mogućem nivou. Šta mi moramo da uradimo - da mu osujetimo taj plan. To je pitanje opstanka. Ne smemo da propustimo šansu da mafiju skinemo sa vlasti”, ističe Ivanović.

Prema Ivanovićevim rečima, vlast mora da održava lokalne izbore parcijalno, jer im je sve teže da rasporede sav mehanizam, “sve kriminalce po opštinama, mašineriju, medije, stotine miliona i dinara i evra u izborne kampanje, u asfaltiranje puteva koje nikada ranije nisu asfaltirali”.

 “I -  šta je rezultat? Pad procenata glasova koji se meri od 10 - 20 u odnosu na prethodne izbore. Nemaju oni toliko kriminalaca, mašina, ni kapaciteta da pokriju sva biračka mesta i svu teritoriju. A ako se na tim lokalnim izborima desi njihov pad, to je kraj Srpske napredne stranke. Zato oni beže od toga”, smatra gost Kvake 23.  “Njihov glavni regrutni centar, glavni logistički centar, glavni izborni štab je Bezbednosno-informativna agencija”, ocenjuje Ivanović.

Govoreći o pokušajima Tužilaštva za organizovani kriminal da sasluša ministra Nikolu Selakovića, osumnjičenog u predmetu “Generalštab”, poslanik NPS kaže da je Selaković uplašen da ne završi kao Goran Vesić i Tomislav Momirović i da je njegov odgovor na to pravljenje rijalitija od postupka. “Zgrada Generalštaba je simbol stradanja, i gradnja hotela na tom mestu će biti simbol simbol poniženja, a ne razvoja”, rekao je Ivanović.

Komentarišući sukob Tužilaštva za organizovani kriminal i izvršne vlasti, Ivanović procenjuje da su neki ljudi u pravosuđu osetili da je promena blizu i da će se pre ili kasnije postaviti pitanje uloge svih u sistemu Srpske napredne stranke u prethodnih 13 godina.“Mnogi sada pokušavaju da se uhvate za slamku, da operu svoje biografije, da naprave kapital za budućnost”, upozorava.Na kraju puta, ipak mora da postoji i neka “srpska Laura Koveši” (prva glavna tužiteljka Evropske unije), rekao je Ivanović.

“Neophodno je da se podvuče crta, pogleda uloga svakoga ko je doprineo ovoj nesreći i u skladu sa ustavom i zakonom tretirati te ljude, meriti njihovu odgovornost, sankcionisati ih, oduzimati imovinu i sve što zakon predviđa. Samo tako ćemo i nekom budućem Selakoviću, i budućoj Zagorki Dolovac staviti do znanja - nemojte da mislite, koliko god da ste danas moćni, da neko posle vas neće ispitati šta ste radili i da nećete snositi odgovornost”, kaže poslanik NPS.

Govoreći o 8 godišnjici ubistva njegovog strica Olivera ivanovića koja se obeležava u januaru, Ivanović je rekao da nikada nije dobio odgovor od BiA kakav je sadržaj službene beleške nastale neposredno pred ubistvo, nakon što su pripadnici agencije obavili informativni razgovor sa njim. “Meni je bitno sada kao  građaninu Srbije, kao rođaku, da saznam šta ste uradili, jeste li evidentirali taj razgovor i zašto ništa niste uradili da to sprečite? Koga time štitite? Ko je dovoljno moćan da ima i vašu zaštitu?”, pita Ivanović.

 “Ako mi kao društvo ne damo odgovor na to ko među nama ima dozvolu za ubijanje, ko među nama može da ubije i da nastavi da se kreće ovom ulicom, onda je perspektiva za decu koja nam se budu ovde rađala nikakva”, konstatovao je u intervjuu za Kvaku 23 Aleksandar Ivanović.

Dobro je, dodaje, što je bez javnost ovaj put reagovala. “Usvajani su bez javne rasprave, doslovno u roku od 24 sata, neverovatno problematični predlozi zakona. Ne smemo da se opustimo i kažemo, dobro, ovo je usmena najava, sačekaćemo da vidimo nacrt. Plašim se da će tada biti kasno, i zato je dobro što je na vreme napravljen front”.

Ona ističe da je saopštenja Tužilaštva za organizovani kriminal shvatila kao poziv javnosti da im pruži podršku u odbrani od napada i pritisaka, i da svako tužilaštvo koje radi svoj posao zaslužuje podršku građana.

“Međutim, ne možemo da zaboravimo da su oni godinama trpeli pritiske u brojnim predmetima koje i sami navode u saopštenju, poput Jovanjice, Šarića, Ćuruvije, Dijane Hrkalović, a da su ćutali. Ostaje taj gorak ukus da su oni reagovali tek kada je, što bi se reklo, “medved zaigrao i na njihovim vratima”, rekla je Mandić.

Za ponašanje policije i drugih državnih organa koji, prema različitim informacijama, ometaju rad TOK-a o čemu u svom saopštenju govori i tužilaštvo, Sofija Mandić kaže da je u pitanju krivično delo ometanja pravde i da tužilaštvo mora da pokrene postupak. ”Tužilaštvo mora da pokaže svoj autoritet i da lupi šakom u sto”, poručuje.

Govoreći o aktuelnom tužiocu za organizovani kriminal, Mladenu Nenadiću, Sofija Mandić mu zamera ćutanje u slučaju “organizovane sistemske izborne krađe 2023. koja je bila međunarodno dokumentovana”.

Na pitanje šta je dovelo do promene u odnosu TOK i vlasti, Mandić podseća da je pre godinu dana to tužilaštvo saopštlo da nije nadležno u slučaju nadstrešnice, iako su tih dana ostavke podnosili Vesić i Momirović. “Tada je uhapšeno 11 lica osoba. Meni se čini da je javnost time trebalo da bude umirena. Kada TOK kaže - “tu za nas nema posla”, to znači da nema korupcije, a to je isto tih dana govorio i predsednik republike - ovde nema korupcije, radi se o stručnim propustima”.

Taj dan je, prema njenoj oceni, bio poslednji u kome je TOK bio na liniji vlasti. “Već mesec dana kasnije izdaju potpuno suprotno saopštenje i kažu da sada gledaju da li ima krivičnih dela iz njihove nadležnosti, što između ostalog znači i istragu protiv onih koji su na visokim državnim funkcijama. Šta se desilo između novembra i decembra, ja se nadam da će jednog dana u svojim memoarima, reći gospodin Nenadić, kaže sagovornica FoNet-a i zaključuje: “Tužilaštvo koje se drznulo da vodi postupak protiv Vesića i Momirovića, koji su bili integralni deo ove vlasti, to je greh koji se ne oprašta”.

O aktuelnom glavnom tužiocu VJT u Beogradu, Nenadu Stefanoviću Mandić kaže da je odabran kao pogodan kadar jer “izvršna vlast ne sme sebi da dozvoli da na takvom mestu ima nekoga ko nije odan”.

U intervjuu za Kvaku 23, poručuje da građani mogu da spreče gašenje Tužilaštva za organizovani kriminal svojom masovnom reakcijom, a može da pomogne i pritisak međunarodnih institucija da tužilaštvo bude samostalno, sud bude nezavistan, a da se politika izmakne iz treće grane vlasti.

kraj (mim)

Uprkos očiglednom nereagovanju policije na napade na novinare, Nedeljkov smatra da u bezbednosnom sektoru ima časnih i poštenih ljudi koji će stati na stranu građana. “S druge strane, svedoci smo da su u policiji ljudi koji ne bi trebalo da budu u MUP-u. Znamo iz slučajeva koje smo mi pokrenuli, da policija ne reaguje po nalozima tužilaštva“.

Ocenjuje da je pogrešan utisak dela javnosti da izbori nisu na vidiku. “Ne bih rekao. To zavisi isključivo od pritiska građana kojim intenzitetom će tražiti izbore. U ovom trenutku preko 60 % vidi put za izlazak iz političke krize u vanrednim izborima. To uključuje i nekih 30 % birača stranaka na vlasti. Naravno, jasno je da će do raspisivanja izbora doći kada vlast proceni da su izbori u tom trenutku bolji po njih nego u nekom drugom momentu”, objašnjava programski direktor CRTE. 

“Što se Vučića tiče, za njega su izbori pre vremena svi koji se održe pre marta 2027“, mišljenja je sagovornik Kvake 23. Nedeljkov smatra i da Vučićeva nada da je moguće da se sve vrati na staro nije utemeljena u realnosti.

“Svi pokazatelji govore da postoji spremnost za promene. Sada preko 50% građana govori da su spremni da dođe bilo ko na vlast, samo da aktuelna vlast ode. Takođe, više od 50% građana kaže da naša zemlja trenutno ide u pogrešnom pravcu. Prvi put u prethodnih 10 godina imamo podršku jednoj listi (studentskoj) gde većina koja bi je podržala veruje i da može da pobedi, i sigurni su da će izaći da glasaju. Po prvi put u više od decenije koliko Aleksandar Vučić suvereno vlada više ljudi negativno misli o njemu nego što misli pozitivno”, kaže Nedeljkov, podsećajući na oktobarsko istraživanje koje je uradila CRTA.

“Da su ti podaci tačni govori činjenica da jedino IPSOS i Faktor Plus tvrde drugačje. Svi ostali istraživači javnog mnjenja govore isto - da je podrška studentskoj listi u ovom trenutku najveća, da je razlika u odnosu na blok stranaka na vlasti između 10 i 12 % i da i te kako postoji određen broj birača opozicije, ali da ti oni traže zajednički nastup i nenapadanje sa ostalim akterima koji se bore protiv režima“, ukazuje Nedeljkov.

Istraživanja pokazuju da da opozicione stranke imaju određen broj birača koji su spremni da ih podrže, uprkos kandidovanju studentske liste, konstatuje Nedeljkov, koji tumači da građani “vape” za ujedinjenjem opozicionih stranaka. “Njima je dosta fragmentirane opozicije što, na kraju krajeva, jedino ide u korist vladajućim strankama”, dodaje.

 Programski direktor CRTE kaže da su birači SNS navikli na česte izbore. “U prethodnih 10 godina imali smo 5 parlamentarnih izbora, od kojih su 4 bili vanredni. To (što ih sada nema) je vrlo jasan pokazatelj da nešto nije u redu”.

Referendumska atmosfera postoji, izbori će biti pitanje da li ste za budućnost ili ste za suštinski veće siromaštvo i povećano nasilje, kaže Nedeljkov. “Vidimo jedno buđenje koje, sem ukoliko bi se ugušilo u nasilju i represiji, više ne može da se slomi.”

U referendumskoj atmosferi održani su i lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru, sada slede Mionica, Negotin i Sečanj. Sagovornik FoNet-a smatra da jedino što može donekle da utiče na kontrolu zakonitosti izbora je da na svakom biračkom mestu postoje članovi biračkih odbora koji nisu u direktnoj vezi sa strankama na vlasti.

 “U Zaječaru smo identifikovali veliki broj nepravllnosti, u Kosjeriću smo imali atmosferu straha i nasilja. Prethodilo im je sve ono što smo videli u prethodnim izbornim ciklusima - zloupotrebe javnih resursa, jedna oštra propaganda, nepoštovanje zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kupovina glasova, inženjering izbora”.

Nedelju dana uoči lokalnih izbora u ova tri mesta, Nedeljkov primećuje još veću i dramatičniju zloupotrebu javnih resursa. “Drugim rečima, imamo lošiju situaciju nego što je bila u Zaječaru i Kosjeriću”.

“Najmučnija su ipak svedočanstva ljudi koji trpe pritiske. Govorimo o socijalno najugroženijim delovima našeg stanovništva, ljudima kojima opstanak zavisi od države i koje ista ta država, taj Centar za socijalni rad, ucenjuje ili primorava da nekome budu ljudsko meso na mitinzima ili da se obavežu da će im dati svoj glas. Ukoliko ne postoji saradnja između malobrojnih i ne tako dobro organizovanih aktera, teško da će ti ljudi moći da nađu snagu da se odupru pritiscima”, ispričao je Nedeljkov.

Iako CRTA smatra da je usvajanje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dobra stvar, uprkos primedbama koje ova organizacija ima na usvojenu verziju, najvažnija je primena.

Na pitanje zašto je usvajanje tog zakona bilo prioritet u odnosu na druge stvari koje se percipiraju kao veći problem - pritisak na birače, ucene, medijske slobode - Nedeljkov kaže da je to tačno, ali da je važno da građani steknu poverenje u birački spisak. “18 meseci je vlast trošila vreme sopstvenih građana da bi na kraju prihvatila rešenja koja smo mi tražili, ali to i dalje ne znači implementaciju. Primena zakona je ključni problem u našem društvu”, konstatuje.

“Mi verujemo, s obzirom na dosadašnje iskustvo, da ova vlast neće suštinski unaprediti nijedan izborni uslov, nijednu okolnost koja njima može da umanji šansu za pobedu. To znači da na sledeće izbore izlazimo pod manje više sličnim okolnostima, ili gorim”, upozorio je programski direktor CRTE.

 “Jedino što mi kao društvo možemo da uradimo je da pokušamo da razbijemo medijsku blokadu tako što ćemo koristiti one kanale komunikacije koje ne zavise od vlasti, a drugo je kontrola, odnosno da ne postoji biračko mesto u Srbiji na tim vanrednim parlamentarnim izborima na kome nema predstavnika onih lista koje nisu uz Aleksandra Vučića. To, nažalost, do sada nije bio slučaj”

Komentarišući, sa jedne strane, pokušaje vlasti da popravi odnose sa EU, šaljući predsednicu Skupštine Anu Brnabić u Brisel, Pariz i Kijev, dok sa druge strane poslanici vladajuće stranke oduzimaju reč, vređaju i psuju poslanike Bundestaga na sednici Poslaničke grupe prijateljstva s Nemačkom, Nedeljkov kaže da ni jedno ni drugo nije moglo bez dozvole Aleksdandra Vučića:

“Pokušava se popraviti imidž trenutne vlasti i onda se šalje Ana Brnabić koja ima najmanje negativnih izjava protiv EU. Ali to više nije moguće, iako ovi incidenti koji su pratili gostovanje poslanika Bundestaga ne dospevaju do međunarodne javnosti tako lako”. Smatra da su napadi na nemačke poslanike namenjeni isključivo domaćoj javnosti koja podržava trenutnog lidera.

 “Mi treba da budemo svesni da su jedina brana da trenutni režim sklizne u potpunosti u autoritarno nasilje upravo evropske institucije”, kaže na kraju razgovora za FoNet programski direktor CRTE, Raša Nedeljkov.

“U brzom tempu se dešava jedan retrogradni proces za koji je okidač bio koncert Tomsona pre nekoliko meseci“, objašnjava Popov.

On ocenjuje da Andrej Plenković i njegova vlada, zbog nezadovoljstva građana korupcijom, stanjem u pravosuđu, ekonomijom, pribegavaju populizmu i nacionalizmu i usmeravaju bes prema drugome. 

“Ali, ovde ima i jedna stvar političke prirode, a to je ta koalicija sa ekstremnom desnicom, sa Domovinskim pokretom. Plenković je dozvolio da mu koalicioni partner diktira političku scenu, da kaže - Srbi ne mogu da budu u vladi - I da on na to pristane”, konstatuje sagovornik Kvake 23.

Politika Plenkovićeve vlade jedno vreme je, podseća Popov, delovala kao politika umerene desnice. “Kada je ušao u koaliciju sa Domovinskim pokretom, kao da su oni preuzeli političko kormilo u Hrvatskoj, I onda su počele da se dešavaju takve nemile scene”.

“Nevolja je u tome što je u Evropi sada jak taj desni trend. I to daje krila zapravo i Domovinskom pokretu i Plenkoviću koji benevolentno gleda na sve to“, pojašnjava predsednik Centra za regionalizam.

Dodaje da postoji i odgovornost hrvatskih stranaka leve orijentaciije, koje su šurovale sa nacionalizmom. “Pre svih Zoran Milanović, kada je bio predsednik vlade. On je dosta kontroverzna ličnost po svojim izjavama i po svom ponašanju”.

U Hrvatskoj je deo javnosti napao Milorada Pupovca i Srpsko nacionalno veće zbog organizovanja izložbe legata srpskog akademika Dejana Medakovića, u Zagrebu. Upitan da li je organizovanje te izložbe bla greška, Popov kaže da se, imajući u vidu momenat i atmosferu koja vlada u Hrvatskoj, sve može smatrati greškom. “U normalnoj državi, preko toga bi se prešlo”, kaže.

Komentarišući zahtev dela hrvatske javnosti da se SNV izvini zbog organizovanja izložbe, Popov ističe da je nekorektno tražiti tako nešto od predstavnika Srba u Hrvatskoj.

Relativizacija Jasenovca u vidu jedne pseudonaučne rasprave stigla je i do Hrvatskog sabora, podseća Popov i ocenjuje da je to institucionalna relativizacija tog zločina.

To je, ukazuje, legalizovanje revizije istorije na najbesprizorniji način, negiranje genocida u Jasenovcu koji je dokumentovan.

Slike iz hrvatskih gradova sa mladićima obučenim u crno sa crnim kačketima Popova podsećaju na srpske “kapuljaše”. “To se prosto kao zaraza širi regionom”.

Primećuje da je reakcija vlasti u Srbiji na najnoviju eskalaciju ustaštva u Hrvatskoj tiša nego u prethodnim slučajevima, i da ozbiljnih reakcija nije bilo, iako bi moglo da se očekuje da Vučić reaguje na nabačenu loptu iz Zagreba da skrene pažnja sa tekućih protesta.

“Izgleda da je on sam procenio da je bes naroda zbog korupcije i kriminala u Srbiji toliko veliki da bi taj pokušaj, kao i onaj da Vojvodinu optuži za separatizam, da bi to bio pucanj iz prazne puške”, kaže sagovornik FoNeta.

Upoređujući Srbiju i Hrvatsku, Popov ističe da je i u Srbiji rehabilitovan četnički pokret Draže Mihajlovića, podseća na ratni period kada su u Vojvodini napadani Mađari i Hrvati, a u novije vreme dočekivani generali osuđeni zbog ratnih zločina.

“Mi smo braća rođena. Nastali smo iz iste države, a slično se i ponašamo. I kod nas se u institucijama promovišu ratni zločinci”, misli Aleksandar Popov.

“Kada je reč o Hrvatskoj, ustaše su formirale NDH, logor Jasenovac koji je bio ogromno stratište pre svega za Srbe, Jevreje, Rome… Tu je ta razlika u odnosu na četnike, koji su isto bili kolaboranti za vreme Drugog svetskog rata, i pravili velike zločine ne samo prema onima koji nisu Srbi, već i prema Srbima koje su oni žigosali kao komuniste.”

Podsećajući na period kada su predsednici Srbije i Hrvatske bili Boris Tadić i Ivo Josipović, Popov ističe da su njh dvojica išla u dobrom pravcu. “Stvari su krenule po zlu negde sredinom prošle decenije kada je ovde na vlast došao najpre SNS, zajedno sa SPS, a potom i u Hrvatskoj HDZ. “

“Imali smo uspona i padova, ali smo sada u prilično lošoj fazi”, zaključuje u intervjuu za FoNet Aleksandar Popov.

Kraj (mim)

“Mislim da je ovo tužan period srpske istorije i da će tako biti i zabeležen - kao mračan period našeg postojanja”, rekla je Popović.

Ona smatra da su sa jedne strane građani koji su skupom u Novom Sadu 1. novembra pokazali da su i dalje rešeni da nastave sa otporom. Na drugoj se nalazi vlast koja pokušava da stvori privid normalnosti i da pokaže da drži stvari pod kontrolom, dodaje.

“Ali, ne smemo da se ušuškamo u nekom verovanju da nas ima dovoljno, zato što mislim da u ovom trenutku još uvek nema dovoljno aktivnih građana. Dok se dovoljno nas ne pomeri, mi ćemo u tom glibu sedeti jako dugo, a to je zaista izgubljeno vreme.”

Na pitanje o svojoj nedavnoj izjavi da je “Vučić povratio kontrolu”, Popović odgovara: “Ako sam nekoga i malo pecunala time, možda baš zato da ljudi kažu, e pa nije, i da pokažemo da nije, jer zaista ja ne očekujem da će bilo ko nama da pomogne”.

Govoreći o ponašanju pristalica SNS tokom štrajka glađu Dijane Hrka, Popović kaže da je tako nešto mogao da odobri jedino Aleksandar Vučić. Situaciju u centru Beograda naziva posebno mučnom “jer se uvećava tragedija i golgota žene koja više nema šta da izgubi”.

“Taj gubitak ljudskosti je ono što i dalje šokira, mislim, mi smo spremni zaista na mnoge stvari od Srpske napredne stranke, ali ovakva bezdušnost pokazuje da možemo samo najgore da očekujemo”, dodaje.

Ivanka Popović smatra da animozitet dela građana i studenata prema opoziciji mora da se smanji, jer je promena nemoguća bez udruživanja svih koji tu promenu žele. “Da budemo potpuno otvoreni, ovo je skoro sad već pitanje opstanka, nas kao zemlje i kao pojedinaca. I zato mislim da nekakva minimalna koordinacija mora da se desi. Sada je to malo teže, pošto su izgovorene određene reči, ali moramo prevazići to i moraju da budu otvoreni putevi komunikacije.”, ističe bivša rektorka.

“Mi ne znamo sve šta se dešava, sigurno ima jako mnogo diskretnih razgovora, dogovora, pokušaja da se napravi taj neki zajednički front. Ali ono što je sigurno jeste da su studenti sada najveća grupa kojoj javnost veruje. Iz tog poverenja proističe onda, voleli to studenti ili ne, obaveza da pomognu da do tog zajedničkog fronta dođe”, upozorila je Popović u intervjuu za Kvaku 23.

Upitana da prokomentariše odnos studentskog pokreta i “Proglasa”; Popović odgovara da sada više nema problema. “Ja mislim da to što je došlo do neodgovarajuće komunikacije između studenata i Proglasa jeste posledica vrlo velikog uloženog napora da do te komunikacije ne dođe, zato što bi to bila jedna dosta moćna sprega i mislim da se neko jako potrudio da studente ubedi da možda “Proglas” ima neku drugu agendu”, rekla je profesorka Ivanka Popović.

Smatra da je pad vlasti nepovratan proces, da je vladajuća stranka oslabljena i da promena dolazi.

O odnosu Srpske napredne stranke prema državnim univerzitetima, Popović kaže da SNS nije ni prva ni poslednja koja pokušava da uništi univerzitet, ali da neće uspeti. “Univerzitet je prostor u kojem se mladi ljudi obučavaju kritičkom mišljenju i samostalnom razmišljanju. To bi oni jako voleli da uklone i iz tog razloga taj pritisak na univerzitete ne jenjava”, objašnjava Popović za FoNet.


kraj djv/mim

Na pitanje kako je Vučić tako brzo prešao put od „studenti su teroristi“ do izvinjenja, Voštinić odgovara da je to znak da je "nasilnik ostao sam". "Videli su da to ne ide i da ne postoji nijedno sredstvo prinude koje bi obeshrabrilo građane da dođu u Novi Sad", ocenio je on. “Vučiću nikada neću verovati. Ne verujem u njegovo izvinjenje, to je tipično ponašanje nasilnika koji kad ostane sam počne da se izvinjava”, dodao je Voštinić.

Komentarišući državno obeležavanje godišnjice tragedije, rekao je da je to bio pokušaj da se od ljudi koji su u šestocifrenom broju došli u Novi Sad otme dan za komemoraciju. Govoreći o utisku dela javnost da će Vučić sigurno izgubiti izbore, on kaže da se vlast ne gubi samo na izborima, već kada im otmete polugu da njima upravljaju na način na koji je Vučić upravljao. “Što pre izađe, njemu je pametnije. Bolje da izađe na te izbore, nego da testira to jedva održivo i istanjeno strpljenje, naročito moje generacije. Nisu to ljudi koji će samo nemo gledati i miriti se sa sudbinom”, upozorio je odbornik iz Kraljeva.

Na pitanje o studentskoj listi i načinu na koji se ona stvara, Voštinić kaže da kolektiv studenata ima veći kvalitet, domet i društveni integritet nego bilo koji pojedinac. “Dovoljno je da iza imena kandidata stoji „neosuđivan". To već mnogo govori o trenutku u kom živimo i o prirodi vlasti”.
Voštinić kaže da bi bilo najbolje da postoji jedna lista. “Idealno bi bilo da budemo ujedinjeni protiv zla. Ako ne može u jednoj koloni – može u dve, a ako ne može u dve – u tri. Što manje, to bolje”, objasnio je.

Govoreći o štrajku glađu Diane Hrke, Voštinić je rekao da razume njen očaj, ali da mu je na ljudskom planu veoma žao. “Voleo bih da niko ne mora da prolazi kroz takvu patnju. Njen čin je izraz očaja, ali i dostojanstva”, rekao je Voštinić. Upitan da li je to prilika za Vučića da pokaže empatiju i raspiše izbore, Voštinić odgovara da on to ne može.

“Po svim dosadašnjim postupcima nije pokazao ni stepen racionalnosti, a još manje empatije. To je jedino što me kod ljudi zanima – da funkcionišu kao ljudska bića”, rekao je.
(kraj) mim

"Identifikacija ljudi sa time da bi svakome od nas ili nekom našem bližnjem mogla pasti nadstrešnica, bez obzira na stranačku knjižicu, partijsku, nacionalnu, religijsku ili bilo koju drugu socijalnu pripadnost, pokazuje da društvo u takvim situacijama doživljava neku vrstu katarze. Tako da sigurno je da posle te situacije ništa dakle nije isto."

"Ovo što se dešava u Beogradu, ono što se dešava u Srbiji poslednjeg godinu dana, to je igra velikih uloga. Ljudi su stradali, mladi ljudi su izašli na ulice, sistem je stao u značajnoj meri. Ljudi traže promene sistema. Ovo nije vreme za političko pilićarenje. Ovo nije vreme da se pogađamo da li ćemo dobiti izbore sa četiri ili sedam minuta više na RTS-u, kako bi neko dobio jedan ili dva dana više. Ovo je vreme kada se lomi ovaj pokvareni i neproduktivni sistem koji kontinuirano proizvodi nepravdu."

"Meni se nekim dramaturskim jezikom govoreći čini da ulazimo u fazu raspleta, da smo negde pred kraj trećeg i pred početak poslednjeg četvrtog čina. Ono što predstoji, to su neki veliki skupovi koje studenti iniciraju, ali i građani ih čine. I tu nešto verovatno presudno važno može se desi."

"Ovo je jedan narodni bunt studenata, umnih i pametnih koji zaista zaslužuju sve moje pohvale i koji su napravili od toga da ponovo ujedine Srbiju, da se Srbija probudi, jer su po selima u više od četiri stotine mesta zajedno, naravno, bez obzira ko to hteo da prizna ili ne sa opozicijom, digli jedan narodni ustanak."

"Ja ih doživljavam kao u ovom momentu evropsku avangardu. Doživljavam ih kao pripadnike i pripadnice jedne generacije koja je više od nekoliko puta dokazala da joj se treba verovati i da je mudra. I da sam prvi put, od kada sam politički svesno biće, ponosan što imam pasoš Srbije. I to upravo zbog njih. "

"Jesu svesni oni šta govore, šta govore narodu ove zemlje? Znači, oni u ovom trenutku govore da to može da čuje ceo svet, da ovde u Srbiji žive nacisti, da su ti nacisti mladi, da su nacisti i njihovi roditelji i svi koji ih podržavaju. Dakle, u ovom trenutku, znači, mi smo nacistička zemlja i ti nacisti su ovi mladi ljudi. Je li to normalno? Ko će snositi odgovornost za to što na svetu predstavljaju u takvom svetlu?"

"Vi hapsite sada već desetine ljudi, desetine ljudi sa optužbom, to su oni članovi 309, 320, Krivičnog zakonika, svode se zapravo na rušenje ustavnog poretka i tako dalje. To je zaista tragikomično, u državi u kojoj imate predsednika Republike, koji od 2017. kad je prvi put postao predsednik, do danas, evo ga, troši drugu polovinu svog drugog mandata, na dnevnom nivou, iz časa u čas, krši Ustav države na čijem je čelu."

"Mi znamo da imamo posla s čovekom koji raspolaže neograničenim arsenalom zla da se obračuna sa opozicijom, ali ja ne mogu da dozvolim da krvavu nadstrešnicu zameni krvava hauba, da krvave šake zamene krvavi volani. To je samo pitanje njegove izvedbe na koji će se način danas obračunavati sa studentima. Pri tome, njega strašno boli to što ga ismevaju. Njegova psiha ne može da podnese da on nije taj kakviim se prikazuje, apsolutni vladar, svemoćni gospodar života i smrti, novi hodač po vodi, onaj ko je otkrio vatru, izmislio točak i uveo civilizaciju u Srbiju. Ne može, ovde je realnost vrlo surova po njega."

"U svakom totalitetu, od hegelijanskog, ima nečega što se nudi, kaže Kierkegor, podsmehu bogova, jer u toj svojoj totalnoj napregnutosti i ozbiljnosti, pogledajmo samo lica koja nam se obraćaju iz ekrana, po 100, 200 puta godišnje, ima nečega što je karikaturalno i što podleže podsmehu, nudi se podsmehu."

"Kada se podvuče crta, kada ljudi više stvarno shvate da je ovo haos, u kome ne može da se živi, probudi se ta potreba za nekim uređenjem života, neku normalnost života, je tada kreću pritisci da se institucije povrate, osnuju i da počnu da žive ljudi, građani svakodnevno na neki normalan način. Ja vidim da mi prisustvujemo upravo takvom jednom procesu."

"Ovo je radikalska vlast. Ovde nema velike filozofije. Ovde je samo pitanje kako ima vas, kako ima nas, ko je jači, ko ima batinu i to. To je takva priča. Ovo je takvo društvo, ne samo što je vlast takva, nego je ovo i društvo takvo. Ovo društvo ima takvu kulturu, jednu nasilničku kulturu. To smo mi."

"To je sektor bezbednosti koji je umeđu vremenu postao ništica pretorijanske garde, kvazi profesionalizacijom vojske, kvazi profesionalizacijom policije, davanjem ogromnih privilegija specijalnim jedinicama, posebnim jedinicama policije i specijalnim jedinicama vojske. Danas je došao u ulogu zaštitnika režima, a agresora protiv sopstvenog naroda."

"Jedino primenom zakona, i to sad pazite ne pozivam institucije više, nego pojedince u institucijama koje su zadužene za čuvanje zakona, mi možemo da sprečimo da svako ne počne da uzima pravdu u svoje ruke. Jer kad počnu pravdu da uzimaju ljudi u svoje ruke, toga se najčešće prvo late budale."

"Na kraju, najveće šanse za najmanje nasilje je ukoliko bi međunarodni faktor pokrenuo se protiv režima i rekao, znate šta, vi ste to, to je to, opozicija i studenti imaju punu podršku, režim će dobiti sankcije te, te, te, i početi da ih dobija. To bi značajno doprinelo poštenju našeg izbornog procesa, jer bi vlast bila materijal na dostupu. Pošto to nema izgleda da se desi, mora unutrašnja snaga da se nađe i ta snaga mora zaista da zaplaši te mrave koji rade za režim, da bi oni počeli da odbacuju poslušnost i da kažu ne isplati mi se da za 100 evra, ni za 1000 evra, ni za 5000 evra rizikujem nasuprot ovih trulih."

"Teško mogu da zamislim mirnu tranziciju vlasti, zato što su ogromni ulozi u igri. Kao što znamo, to njima nije samo gubitak vlasti, to je za njih, većinu njih, ozbiljno procesuiranje, ozbiljno istraživanje, velike pljačke koja se desila, tako da oni ne brane samo golu vlast, oni brane sopstvene živote i svoje identitete. Zbog toga svi ti sitni jurišnici koji glume ogorčene vozače i napadaju studente se ponašaju na takav način, jer oni nemaju drugog izbora osim da odigraju taj ples do kraja. Njima i posao, i život, i egzistencija zavisi od ovog režima. Zbog toga će taj rasplet biti opasan. I bojim se da neće biti miran."

"Mi koji smo još uvek ovde, koji nismo otišli odavde, treba da se udružujemo i moramo da budemo solidarni. U protivnom, nećemo uspeti. Bolesno društvo ne može da rodi ni zdravu vlast, ni zdravu opoziciju. Ali, opet, valja se boriti, valja se udruživati, pa možda nešto na kraju ispadne".

"Ne bih bio toliko optimističan da kažem da je kraj blizu. Ali znam da ga naziremo, čak ga i osećam. I nisam jedini. U gnevu i besu koju ja osećam i koju, nadam se, uspešno inhibiram dok sada razgovaramo, ja prepoznajem sve ljude sa kojima srećem i radim. I moramo naći način da artikulišemo taj bes i gnev, a da se ne završi u međuljudskom, odnosno u građanskom sukobu".

"Svaki kraj počinje nekim početkom i ja se nadam da ovo jeste početak jednog kraja".

"Taj osećaj za drugo ljudsko biće, osećaj duboke i iskrene solidarnosti i empatije za mene, apsolutna pobeda nad mrakom i zlom. Pojavila se jedna nova generacija mladih ljudi, koja razume sve najviše, najbolje, najveće osobine humanosti. I za mene je to već pobeda. Ja sam sigurna da smo mi već pobedili".

"Svi oni znaju da ovo traje neko vreme, kada se završi, realnost ih dočekuje. Znači, obaveze završavanja semestra, ispitni rokovi, znači sve to neće nestati i neće im biti poklonjeno. Oni moraju to da zarade da bi na čestit način došli do svojih diploma. Oni ne žele da dobiju ništa gratis. I to je žrtva koju oni čine. Ja mislim da je to jako snažna poruka".

"Meni se čini da sve ono što smo možda opravdano pričali da ovo društvo nema snagu da se probudi, da je u stvari sve to što je potisnuto, da je ta iskra tu negde bila, da se to rasplamsalo na toliko strana, čini mi se, građani hvataju moć i da građani će postati gospodari svojih života i nadamo se ovog društva".

"Tačno je da Vučić, s obzirom da više ne može da iskontroliše sve što se dešava i problem je što ne može ni sebe da kontroliše i svoj mentalni sklop, da radi stvari koje samo bude bes među građanima. Dakle, prešao je tačku bez povratka".

"Sada, već smo ušli praktično u četvrti mesec otkako sve ovo traje, četiri meseca iz studentske perspektive, to su ogromna četiri meseca iz perspektive vlasti, to su veoma stresna četiri meseca, ali to ne znači da smo na kraju nekakve glavne faze, ja bih rekao možda da smo ušli u drugu trećinu, a i da se bližimo polovini".

"Mislim da će do kraja ove godine ovaj režim pasti. Moramo da shvatimo da je ovo maraton, ovo nije sprint. Ništa se neće desiti za par dana, ništa se neće desiti ni za mesec, dva dana, Vučić razvlači".

"Mi smo kao u nekom stanju velike entropije. Dakle, ima puno centara moći, vrlo je pluralna scena, nijedna im ne komunicira i to je jedan skoro otvoreni haos. Sve opcije su skoro podjednako verovatne.  Nemamo aktere koji su kredibilni, ni stranke, ni civilno društvo, ni sindikate, ni vlast, ni opoziciju. Studenti ne mogu da kontrolišu ceo proces. I što više bude situacija bude takva, ta entropija će biti veća".

"Ovo što se sada događa, to se na fakultetu ne uči. A ako bi se učilo, ja pretpostavljam da bi se to zvalo sociologija košmara. Nikada nije bilo toliko iracionalnosti i nekontrolisanih emocija u javnom prostoru".

"Nisam primetio nijedan pametan PR potez ove vlasti od prvog novembra naovamo. Svaki potez koji je bilo nenadležne ličnosti ili njegove ustanove, njegove poslušnici koje su činili, je bio neka vrsta prsta u oko. Manji, veći, nije bitno, ali nisam primetio nijedan potez koji bi bio ono što se kaže pametan, mudar i osmišljen tako da primiri situaciju i da postigne onaj željeni efekat. Naprotiv, sve postiže kontraefekat".

"Mislim da je on svakako svestan da nikada nije bio u težoj situaciji. Dakle, to je definitivno i mislim da i ova agresivnost bar delom dolazi iz toga što ne zna šta da uradi sad. Nema racionalan odgovor, jer racionalan odgovor bi bio sve suprotno onome što on radi i što on gradi".

"Ovo društvo troši svoje poslednje rezerve normalnosti, svoje poslednje rezerve očuvanja vrednosti i poslednje rezerve toga zbog čega ovde vredi uopšte živeti".

"Režim je pokazao spremnost da pogazi jednu vekovnu instituciju. Beogradski univerzitet, Srpski univerzitet, za njih ne znači ništa. Jednako kao što za njih ne znače ništa naši životi. Dakle prosto mi negde moramo da računamo na to da je neprijatelj izuzetno opasan i da je spreman da se s nama suoči na najbrutalniji mogući način'.

"Ja ne mislim da će neki mini događaj moći da označi početak kraja. Moj utisak je da kako se ovde politički totalitarno vlada i da se želi vlast u svakoj opštini, u svakoj mesnoj zajednici,  u svim gradovima, u svim selima, tako mislim da ovde neće biti početak kraja. Mislim da će ovde biti samo kraj.

(kraj)def

Vreme je da se malo spuste očekivanja i vidi s kim promena može da se završi. Bilo bi blagotvorno da je ta interakcija sa studentima bila otvorenija i dinamičnija, ocenio je Ponoš u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Prema njegovom objašnjenju, Kosjerić je pokazao da može da se napravi dobar rezultat, ako postoji volja za saradnjom i ako nema zakeranja.

Upitan o odnosima u opoziciji, Ponoš je odgovorio da je poslovično nezadovoljan saradnjom unutar opozicije, a sa saradnjom opozicije sa svim ostalim akterima da i ne govori. 

Okolonosti su takve da zaslužuju mnogo, mnogo odgovorniji pristup i negubljenje vremena, naglasio je on i ocenio da „bismo mogli mnogo operativnije da radimo i da sarađujemo i da se spremamo kao da će izbori biti sutra“. 

Pokazalo se da ništa bolje ne uspeva nego zajedništvo opozicije, kad nije odglumljeno. Imamo dovoljno razloga da budemo više zajedno, jer to građani nagrađuju, istakao je Ponoš.

Upitan o odnosu opozicije prema vanrednim parlamentarnim izborima, on je uzvratio da je opozicija prethodno prerano i olako odustala od traženja prelazne vlade, kao i da je šteta što taj zahtev nisu podržali i studenti, ali im to ne zamera, jer oni imaju svoju dinamiku i razumevanje politike.

Ako se nema strpljenja, nego odmah hoćemo izbore - u redu, ali i dalje ne vidim da su ti izbori dobijeni unapred sve dok Vučić broji glasove i dok on organizuje te izbore, ukazao je Ponoš.

On skreće pažnju da je dosta rizično traženje prevremenih izbora, „a da se mi ne dogovorimo i ne organizujemo oko tih izbora“ i objašnjava da bi svi zainteresovani i kvalifikovani akteri trebalo da sednu za sto i dogovore kako da se ide na te izbore, kad god da se dese.

Za Ponoša bi bilo najbolje rešenje da se na te izbore ide sa jednom zajedničkom listom, ali ako ne postoji apetit za to, on misli da bi trebalo uraditi kvalitetna istraživanja koja bi pokazala "kako da se postrojimo i imamo kumulativno najbolji mogući rezultat".

On, međutim, podseća da će vreme održavanja izbora birati Aleksandar Vučić, „a njemu sad u ovom momentu to ne treba, jer zna da nema najbolje karte u rukama, a i kukavica je“.

Prema Ponoševom predviđanju, Vučić neće raspisati prevremene izbore pre nego što podigne minimalnu cenu rada, dvocifreno poveća penzije, napravi još neku svoju opoziciju i pre nego što brendira SNS, jer sa tim brendom ne može na izbore. 

Na pitanje o odnosu opozicije prema akcijama građanske neposlušnosti, on je  podsetio da odavno zagovara sve što je nenasilno i što je takva vrsta izražavanja protesta koja nanosi štetu režimu.

Kako je ocenio, ako je građanska neposlušnost vezuje vlast da ne može da sprovodi svoje operacije, ako im usporava biznis krađe oko Expo, ako „njemu“ onemogućava da uđe u kancelariju, to je mnogo efektnije i daje bolji rezultat nego ako sprečava građane da se kreću po gradu. 

Ova varijanta koja dovodi u situaciju uniformisanu policiju i to žandarmeriju ili policijsku brigadu da regulišu saobraćaj kada žene sa bebama u kolicima smeju da pređu preko pešačkog prelaza, to dovodi stvari do apsurda, ukazao je Ponoš.

Prema njegovom viđenju, izvrgavanje ovakve vlasti podsmehu je nešto što je dobro, što je plodotvorno, što motiviše i posmatrače, a "ove dovodi do ludila". 

Oni na to nemaju odgovor,  to ne može nijednom palicom da se reši, to ne može da se reši policijskim brigadama ili žandarmerijskim odreda, to silom ne može da se reši, istakao je Ponoš.

To je meka moć ovog naroda. On nema odgovor na meku moć ovog naroda, obrazložio je Ponoš i poručio da to nikakva tvrda moć ne može da slomi. 

Posledica toga je i ono što imamo u Užicu, koje je sad jedan samo od gradova u Srbiji u koji predsednik Srbije više ne sme da uđe, napomenuo je on i istakao da je to slika Srbije danas, a da su ti gradovi slobodni gradovi. 

Vojska neće na narod. Vlast zna da na to ne može da računa, a mislim da se muči i sa policijom, izuzev nekoliko jedinica koja se ponašaju brutalno, ocenio je Ponoš.

Znamo iz beogradskog odreda žandarmerije koja je četa posebno brutalna i ko joj je komandir, rekao je on i ocenio da su to stvari koje ne mogu da se sakriju i da će za neke od njih biti mesta u ćeliji pored Radeta Markovića.

Ponoš nije očekivao da će Vučiću popustiti kočnice odlukom da primeni silu i konstatuje da mu je podrška spolja, koja je do sada bila nesporna, u ovom momentu veoma ugrožena.

Niko više iza njega ne može da stane na način na koji su dosad stajali. Stabilokratija ima neku cenu, ta cena je plaćena i to je završeno, uveren je Ponoš.

Upitan da li pod tim podrazumeva promenu odnosa Evropske unije prema vlastima u Beogradu, Ponoš je odgovorio da Danska, kao predsedavajuća EU, ne namerava ovog meseca da stavi na sto otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom.

Znači, Vučić je tu ponovo poljubio stativu, možda zato i pokušava neke stvari ovde da radi da bi odvukao pažnju domaće javnosti od toga da je doživeo fijasko, protumačio je Ponoš.

Njegovo je, inače, mišljenje da iz EU teško da bismo mogli da dobijemo nekog boljeg od Marte Kos da se bavi nama i smatra da joj ne treba tražiti dlaku u jajetu.

Rekla je neke stvari koje niko pre nje nije rekao, sela je i razgovarala i sa opozicijom. Treba da pozdravimo i ohrabrimo takve gestove, a ne da ih napadamo dok ne vidimo ništa bolje od toga, predočio je Ponoš.

Upitan da li Srbiji predstoji popuštanje tenzija preko ventila u pretis loncu, ili ce lonac popucati po šavovima, on je uzvratio da nijedno od toga nije isključeno.

Kako je ukazao, odgovornost je, naravno, na vlasti. Sve ovo što oni rade iz dana u dan, i retorički i operativno, i hapšenja, i prebijanja i ucenjivanja pokazuje da oni toga nisu svesni. 

Kad taj lonac pukne, svi će snositi posledice. Oni sigurno neće biti vlast, a pitanje je da li će to biti jedino što će da ih snađe, zaključio je Ponoš. (kraj) def

”Mi ostajemo da živimo ovde, borimo se da ovo bude bolje zemlja u svakom domenu, kako ko najbolje misli i zna”, kaže Đorđević.

I ona i Borko Stefanović smatraju da su izbori izlaz iz ove situacije, ali da je prethodno neophodna koordinaciija unutar jedinstvenog antirežimskog fronta koji bi činile opozicione partije, studenti, aktivisti, nevladin sektor.

Stefanović ističe da je primer Kosjerića i Zaječara pokazao da je pravi recept u zajedništvu i dogovoru. 

”Bez obzira na različit program i politike, ili različita mišljenja o nekim ključnim pitanjima, Srbija nema vremena i bukvalno se nalazi na ivici sopstvene propasti pod ovom mafijaškom vlašću”,  ukazuje on.

Kako je objasnio, svi smo u istom loncu i Srbija se završila, ukoliko ga ne prevrnemo i iz njega ne izađemo. 

Po Stefanoviću, režim sada pribegava nasilju i hapšenjima zato što više nema drugog izlaza, sem da pokuša da golom silom ostane na vlasti radi sopstvenih materijalnih interesa.

Kako kaže, jedini odgovor na to jeste upravo ono što se dešava širom Srbije - miran protest na mnogo tačaka, koji udara u pravcu promene sistema i odlaska ove vlasti pred sudove. 

”Već sada moramo da razmišljamo kakvu ruinu od državet ćemo naslediti i koliko ćemo stvari morati duboko da menjamo u ovoj zemlji, a za to će biti potrebni svi ljudi koji hoće i mogu da rade, i ne treba ne treba nikoga isključivati”, smatra Stefanović.

On još ističe da je opozicija deo političkog poretka ove zemlje i podseća da je za nju, uprkos izbornim krađama, glasalo više od milion ljudi.

”Sve pritoke moraju da se slivaju u jednu moćnu reku, jer ako neka pritoka fali, plašim se da reka neće biti dovoljno moćna da sruši tu branu od stiropora, korupcije i nasilja koju je Vučić napravio na putu za budućnost ove zemlje”, ocenio je Stefanović u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Istovremeno Biljana Đorđević ocenjuje da sve ovo dosta dugo traje i da su svi umorni, pa i režim, koji onda odgovara sa više represije, jer pokušava da zastraši ljude i da sve ovo nekako prekine. 

Ipak, navodi ona, ta represija ima kontraefekat, jer sa svakim represivnim odgovorom, ljudi dobijaju dodatni argument zašto su na ulicama, a oni koji su uhapšeni sa osmehom odlaze pred tužioce i sudije.

Đorđević ne očekuje da će represija stati, jer bi režim koji svoju moć bazira na sili,  time moć izgubio.

Po njoj, antirežimski front mora sebe da shvati kao opoziciju koja se koordiniše ne samo da bi reagovala i bila solidarna u slučaju hapšenja, nego da bi se pripremila za izbore - kako se na tim izborima nastupa i kako se obezbeđuje pobeda.

Pošto ima najveći društveni legitimitet, studentski pokret ima odgovornost da pozove na razgovore.  

”Mi možemo da damo doprinos tako što ćemo da nastavimo da pozivamo, možemo da osmišljavamo nekakve modalitete, ali jasno je da u ovom trenutku nemamo tu vrstu društvenog legitimiteta koji imaju studenti, da sve to okupimo”, naglašava Đorđević. 

Ipak, kako navodi, sa studentima i dalje postoji samo jednosmerna komunikacija, jer oni s opozicijom ne razgovaraju.

”Ako je ovo sada opštenarodna stvar, ako je građanska stvar, mora da postoji ravnopravan tretman svih učesnika u tome, kako bi svi mogli da imaju osećaj da daju doprinos”, napominje Đorđević. 

Kako precizira, dogovor ne znači nužno da svi rade isto i da se svi o svemu slažu, što verovatno neće ni biti moguće. 

”Potrebna je neka vrsta minimalnog konsenzusa oko toga gde idemo i kako da svako tome doprinose”,  zaključuje Đorđević. (kraj) zvs/ts

„Ako je ikome zaista stalo do Srbije, ili ako želi da ostavi i najmanju šansu da ne uđe u najcrnjim mogućim tonovima u istoriju ove zemlje, onda treba da raspiše izbore sada, odmah, ovog momenta“, naglasio je Janković u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Kako je objasnio,  Vlada treba obrazloženI predlog da pošalje nekome ko je na mestu predsednika Republike i taj neko treba u najkraćem roku da raspiše izbore. 

Da je sreće, Aleksandar Vučić bi to uradio. Ako to ne uradi, on i ljudi oko njega biće odgovorni za svaku suzu, za svaku modricu i da ne govorim šta bi još moglo da se desi, poručio je Janković.

Prema njegovim rečima, silom se ovakva kriza nikada nije rešavala, niti je mogla da bude rešena, sila samo produbljuje razlike. 

Za razliku od vremena kada su problemi prelaznom vladom i dijalogom možda mogli da se prevaziđu, on misli da se danas primenom sile sve više udaljavamo od normalnog, demokratskog i mirnog razvoja događaja u zemlji. 

Ako iko misli, uključujući ljude u plavim uniformama sa kacigama crnim ili belim i štitovima, metalnim ili plastičnim, da su najjači u Srbiji – nisu. Građani Srbije su najjači u svojoj sopstvenoj zemlji, upozorio je Janković.

On kaže da vlast bukvalno okreće ljude jedne protiv drugih i zaoštravanjem tog sukoba dovodi do pretnje nesagledivim posledicama, ali veruje da ćemo, kao društvo, naći način da iz ovog izađemo bez novih tragedija.

Upitan o hapšenjima učesnika protesta pod sumnjom za rušenje ustavnog poretka, Janković je odgovorio da je građanska pobuna u Srbiji, jedinstvena u svetu, suprotan proces,  jer ljudi traže upravo poštovanje ustavnog poretka.

Imamo jednu političku stranku ili jednu interesnu grupu koja je prisvojila sebi sve grane vlasti, ukazao je on i konstatovao da je to kršenje ustavnog poretka, prisvajanje i potčinjavanje grana vlasti jednom centru moći. 

Kako je precizirao, imamo vlast koja bezobzirno krši prava građana, ironično, cinično, a sad već i jako nasilno. 

Onaj ko krši ljudska prava je danas ova vlast, ovaj režim u Srbiji, a branitelji ustavnog poretka Srbije i branitelji Srbije su ljudi, njeni građani, koji žele da budu svoj na svome, istakao je Janković.

Upitan da li je u takvim okolnostima legitimna građanska neposlušnost, on je odgovorio potvrdno i objasnio da je vlast onemogućila mehanizme institucionalne demokratije i da se građani zato okreću vaninstitucionalnom vraćanju države svom pravom vlasniku, a to su oni. 

Sve dok nema nasilja od strane građana, sve dok nema bezobzirnog, iracionalnog i neproporcionalnog pravljenja materijalne štete, građani imaju pravo da koriste sva sredstva i načine kako mogu i umeju, precizirao je Janković.

Kako je rekao, uključujući i one načine koje osmišljavaju naši kreativni mladi ljudi, i svaka im čast na tome, da bi svoju državu vratili onome ko je njen pravi vlasnik a to su građani Srbije.

Upitan da li policija akcijama protiv učesnika protesta brani vlast ili državu, Janković je uzvratio da „oni danas, na žalost i našu i njihovu, brane vlast“.

Prema njegovom objašnjenju, policija na ulicama tokom građanskih protesta sme da bude isključivo i jedino da bi sprečila da neko strada ili, ako bi neko eventualno od onih koji protestuju prešao meru i ugrozio nečiji život ili imovinu većeg obima, da to takođe spreči.

Policija nema nikakav mandat da rasteruje građane, da guši proteste, da traži od njih da se sklone i da prestanu da izražavaju svoje nezadovoljstvo, jer je njihovo nezadovoljstvo Ustavom zaštićena kategorija, naglasio je Janković. 

On smatra da je sektor bezbednosti postao "niz četa pretorijanske garde", kvaziprofesionalizacijom vojske i policije i davanjem ogromnih privilegija specijalnim i posebnim jedinicama policije i specijalnim jedinicama u vojsci.

Sektor bezbednosti je došao u ulogu zaštitnika režima, a agresora protiv sopstvenog naroda, predočio je Janković, ali je istakao i da se, naravno, ne radi o svima. 

On misli da većina policajaca na ulici nastoji da svoj posao uradi sa što manje štete po građane i što više poštovanja zakona, ali da su pripadnici posebnih jedinica, koji su najvidljiviji i najopremljeniji, postali sinonim za represiju i naopaku državu.

Na pitanje o ulozi Bezbednosno-informativne agencije u tekućoj krizi, Janković je odgovorio da tajne službe nigde u svetu, pa bi tako trebalo da bude i u Srbiji, ne smeju da se mešaju u unutrašnje političke procese. 

Osim toga, on i ne smatra da je ovo suštinski politički proces, ovde se ne radi o poziciji i opoziciji, ovde se radi o demokratiji ili tiraniji, redu ili arbitrarnom korišćenju svega i svačega kao da je tvoja privatna država, a ne država svih nas. 

Ovde se radi o dostojanstvu ili poslušničkom ropstvu i ćutanju, dodao je Janković i naglasio da tajne službe moraju da ostanu izvan politike, one nemaju stranu, isto kao ni policija u unutršanjem političkom nadmetanju.

Kako je rekao, nije na tajnim službama da izražavaju političke stavove na bilo koji način, bilo vidljivo ili nevidljivo, već da se postaraju da se izvan Srbije ne utiče na domaće političke procese.

Janković nije želeo da komentariše postupke opozicije u uslovima krize, objašnjavajući da je izašao iz političkog života i da javno istupa sa stanovišta analize stanja.

Naglasio je, međutim, da su svi rizici od slabosti opozicije i sutra neke studentske liste neuporedivo manji od rizika koji vlast predstavlja za građane ove zemlje i za regionalnu bezbednost.

Upitan o odnosu Evropske unije prema krizi u Srbiji, on odgovara da Evropa u ovom momentu otprilike kao da kaže „jao, ovo nam sad baš nije trebalo“, ali misli da vlast sada već očigledno krši sve ono što su evropske vrednosti, na šta se kao obavezala, da ne može da nastavi po starom.

U komunikaciji Evrope prema Vučiću nemamo prave efekte, jer to što oni pričaju njega preterano ne dotiče javno, to je suviše blago da bi građani to shvatili kao ozbiljan problem, ocenio je Janković. 

Prema njegovom viđenju, ta ista komunikacija prema građanima Srbije takođe ne ostvaruje dovoljan efekat, jer je blaga i nesrazmerna ovome što se dešava na ulici.

On, ipak, smatra da vrednosti koje Evropa zastupa i koje predstavlja jesu vrednosti za koje se bore građani Srbije. 

Bez obzira na sve, to jeste najbliže onome kako mi vidimo dostojanstvenu državu i zajednicu. Nadam se da će bolja komunikacija i efikasnije mere Evrope doprineti da građani Srbije ponovo vide bliskost sa njom, zaključio je Janković. (kraj) def