Kako je objasnio u serijalu Kvaka 23, odvajanje Srbije od onoga što bi trebalo da se uradi da bi Srbija postala članica EU najvećim delom se dogodilo upravo za vreme prethodnog mandata Ursule von der Lajen. 

Ona i Evropska komisija su tada bili nemi posmatrači svega toga što se dešavalo u Srbiji, ali danas te prisnosti više nema, niti zajedničkih konferencija za novinare, rekao je Međak u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Nedavni razgovor sa Vučićem u Briselu protekao je bez državnih počasti, primetio je on i podsetio da je, umesto zvaničnog saopštenja , usledio tvit u kojem se traže borba protiv korupcije, reforma izbornog zakonodavstva i sloboda medija, što su upravo stvari zbog kojih su u Srbiji ljudi na ulici.

To meni ne kaže da je Ursula fon der Lajen promenila mišljenje, ona i dalje štiti Vučića, ali je cena podrške njemu porasla i ona nema želju da plaća visoku cenu za tu podršku, precizirao je Međak. 

Ukazujući da je stalno odlaganje suština „politike“ vlasti u procesu pristupanja EU, on se zapitao kako neko uopšte više može da veruje obećanjima koja Beograd daje Briselu i konstatovao da neke članice više nisu spremne da Vučiću omoguće pi-ar kako ga Unija podržava.

„Ono što sam nezvanično čuo jeste da je u Savetu EU jedna država već postavila pitanje mogućnosti suspenzije fondova Srbiji. To su stvari o kojima se trenutno razgovara“, tvrdi Međak.

Prema njegovom mišljenju, Vučić nije išao u Brisel da razgovara o ulasku Srbije u EU, „to više nije tema, u ovom trenutku o tome niko ne razgovara“, čak ni o klasteru 3, koji do juna „apsolutno niko neće da pipne“.

Upitan zašto se EU jasnije ne određuje prema protestima u Srbiji, Međak je odgovorio da oni  imaju svoje računice, bilo da je reč o tome da imaju preča posla i veće probleme, bilo da se izgovaraju kako ne znaju ko je alternativa.

Taj izgovor ne prihvatam, jer to, pre svega, nije tačno, poručio je on i objasnio da je za alaternativnu potrebno imati demokratske procese, primenu zakonodavstva i fer izbore.

Pošto nemamo fer izbore, onda ne možeš da pitaš za alternativu, to je kao kada bi pitao koja je alternativa Lukašenku, obrazložio je Međak.

Kako je naglasio, alternativa može da se pokaže tek na fer i poštenim izborima, mada je i u nefer okolnostima ujedinjena opozicija na izborima 2023. dobila skoro milion glasova.

Upitan o nestabilnosti Srbije, pa i potencijalnom riziku za okruženje, Međak je uzvratio da postoje dve opcije, od kojih je prva da se nešto loše dogodi, što zaista ne bi voleo, pa da podrška režimu koji bi pucao na svoj narod ne bude oportuna.

Druga je da se Briselu jasno predoči da Vučić više ne može da isporuči dilove koje su imali sa njim, ako nisu bili u skladu sa zakonom ili su bili zakulisni, precizirao je on, misleći na litijum, za početak. 

Znači, ako vam je on nešto obećao, on to ne može da vam isporuči, jer ne može više ništa da organizuje, osim pukin nasiljem,  naglasio je Međak.

Prema njegovoj oceni, Vučić nikada i nije bio faktor stabilnosti, što je bila samo fantazija u glavama mnogih u Briselu.

U takvim okolnostima, Brisel će morati da izabere, jer Srbija sa ovm vlašću ne može da uđe u EU, naglasio je Međak, ističući da su na ulicama širom zemlje ljudi koji traže izvorne evropske principe, a Unija im ne daje podršku.

On veruje da kritika i pritisak deluju i poentu vidi u pojačavanju pritiska sa svih strana i na Evropsku komisiju i na Evropsku narodnu partiju sve dok ne shvate da ne treba da zalažu svoj kredibilitet za nekoga ko ne može da isporuči ono što je obećao.

Međak misli da pritisak i ovde mora raste prema vlasti sve „dok ta jedna stvar ne pukne, jer vlast više ne kontroliše ništa“. 

On, međutim, upozorava da je vlast spremna da pojača represiju, pošto je prag pređen, i predviđe da će ići u dalju eskalaciju i posegnuti za nasiljem.

Zato na drugoj strani mora da se napravi jasna artikulacija šta da se radi, rekao je Međak i podsetio da i su 32 evroparlamentarca u pismu Ursuli fon der Lajen podržali predlog prelazne vlade u Srbiji, koja bi obezbedila fer izbore. 

Kako je rekao, nebitno je kako ćete da je napravite, da li će to biti studentska ili profesorska, ali je bitno da je cilj te vlade da se održe fer izbori i da onda dlučimo šta ćemo da radimo. 

Bez fer izbora, vlast može da radi šta hoće, tako da bitno je šta ćemo mi sa ove strane da radimo. To znači da pritisak mora da se pojača, ponovio je Međak.

On misli da Vučić više ne može da se uzda u aparat sile, ali kao veliki problem vidi „ove njegove sa kapuljačama i fantomkama“.

To je sunovrat države, ukazao je Međak, pominjući i zahteve za hapšenje rektora, filmove u kojima se preti giljitinama, kao i pozive na kontrarevoluciju.

To su sve pretnje po život, ocenio je on i napomenuo da bi u normalnoj zemlji istog momenta išao o zatvor svako ko bi tako nešto objavio.

Podsečajući na svojevremene filmove o Oliveru Ivanoviću, koji je potom ubijen, a da za to niko do sada nije odgovarao, Međak je ocenio da smo „mi sada u potpunom haosu“.

Kako je opisao, sve ograde su pale i ljudima se sada otvoreno preti nasiljem, u stilu „izaći ću s Kobrama i pobacaću ih za pet-šest sekundi“. 

Znači, predsednik izlazi napolje da nekoga pobaca, to su nenormalne stvari. Mi više ne pričamo o tome da li je nešto zakonito ili nezakonito, već o novim granicama nenormalnosti, koje bukvalno dostižemo svakog dana, smatra Međak.

Nasuprot tome, prvi uslov za ulazak u članstvo EU upravo je to da si demokratska država,u kojoj institucije rade svoj posao, obezbeđuju sprovođenje zakona, ljudska i manjinska prava, podsetio je on i predočio da „ne možete da pričate o nadgradnjikada vam temelji propadaju“.

Na opasku da će građani i građanke Srbije za to sami morati da se izbore i da ne mogu da se uzdaju u spoljnu podršku, Međak je uzvratio da je sve na nama. 

„Građani Srbije su ove i doveli na vlast. To nikada ne treba smetnuti s uma, niko nije došao sa strane i postavio ih na vlast. Sami su ih građani doveli, sami će morati i da ih sklone“, zaključio je Međak. (kraj) def

”Sama najava će objediniti te dve sile i mislim da će to ubrzati proces kraja ove vlasti”, predviđa Šebek.

Izjavu predsednika da je projekat Jadar i dalje na stolu, on vidi kao jedan u nizu loših PR poteza kakve vlast povlači od novosadske tragedije 1. novembra, a među kojima nije bilo pametnih, mudrih i osmišljenih tako da smire napetost.

”Kada imate apsolutnu vlast i kada se oko vas nalazi ekipa poslušnika koja vam se svako jutro divi kako ste visoki, lepi, plavi i pametni, vi vremenom počnete da verujete u to, izgubite kapacitet da realno sagledate situaciju i da pronađete najbolji odgovor na nju”, protumačio je Šebek.

On je u razgovoru s Tamarom Skrozza primetio mikropolitičke poruke koje ukazuju da Vučić u Briselu nije dobrodošao kao ranije, budući da se  tokom prošlonedeljne posete sastao u restoranu s predstavnicima Evropske komisije, a nije bilo ni zajedničke  konferencije za novinare.

Evropska unija ne želi da u ovom mandatu primi nijednu novu članicu, tvrdi Šebek i konstatuje da Srbija nema šanse za ulazak sve dok je  Vučić predsednik. 

Kako je zaključio, ”onima koji ne žele da se dogodi takva jedna tektonska promena kao što je prijem novog člana u EU, odgovara da sve ostane ovako kako jeste i da ova vlast ostane takva kakva jeste”.

Istovremeno, Helena Ivanov očekuje nastavak politike Evropske unije, što znači i saradnju s ovom vlašću, uz povremene malo kritičnije tonove.

Ona ističe da  Vučić često ruskim političarima priča da je u Srbiji na delu zapadna obojena revolucija, a zapadnim da je to posledica ruskog delovanja. 

”Zašto oni to tolerišu meni ostaje nejasno, osim ako znaju da je on jedini političar koji će potpisati kopanje litijuma”, smatra  Ivanov.

Kako napominje, Zapad već dosta dugo bije bitku da postane nezavisniji od Kine po pitanju svih retkih minerala, uključujući litijum, pošto Kina trenutno kontroliše oko 60 odsto tog tržišta i oko 90 odsto procesuiranja minerala.

Po njoj, odatle  pritisak Zapada i Vučićeva namera da pošto-poto realizuje projekat Jadar.

”Mi više nismo u eri liberalnog institucionalizma gde se poštuju pravila, već u klasičnoj realpolitik situaciji gde svaka zemlja gleda svoj interes, čak i ako to podrazumeva kršenje određenih međunarodnih normi”, zaključila je Ivanov u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je ocenio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, „oni su permanentno u protekla četiri meseca u informativno-psihološko-propagandnom ratu protiv svog naroda, plus ovo oružje“.

Na delu je, međutim, narodni bunt, istakao je on i naglasio da studeni zaslužuju sve pohvale, jer su probudili i ujedinili Srbiju.

S obzirom na to da je radni vek proveo u vojci, gde je godinama bio načelnik Uprave za odnose s javnošću,  Bošković je siguran da vojska, u slučaju dalje eksalacije krize. neće krenuti na narod.

Prema njegovom viđenju, vlast možda ima komandnu vrhušku, ali svakako nema operativni deo vojske. 

Bošković poznaje generale koji su još u vojsci i apsolutno je siguran i može da stane iza njih da neće na svoj narod, ukljućujući i generala „koji je glavni što se svega toga tiče“, ali nije želeo ga imenuje.

Što se tiče policije, on je siguran da su većini rukovodećeg kadra deca studenti i srednjoškolci i podseća na „ono narodno u Srbiji - sve mi diraj, samo mi decu ne diraj, i nemoj me stavljati u procep da li sam za svoje dete ili sam za partiju“. 

„Ti ljudi, kao i u vojsci, jako dobro znaju šta je otadžbina, jer su se pokazali hiljadu puta“, smatra Bošković i ukazuje da je „država oteta i da nema institucije koja radi i funkcioniše“. 

Upitan o odnosu međunarodnih partnera prema vlastima, Bošković je ocenio da još uživaju njihovu podršku, ali je primetio da „zvučni top, u smislu soničnog naoružanja, već odjekuje po nemačkim i francuskim medijima i utiče na javno mnjenje“. 

Kada je reč o farncuskom javnom mnjenju, Makron sigurno neće izabrati Vučića, a isti je slučaj i u Nemačkoj, protumačio je on i dodao da se taj talas širi, kao kada bacite kamen u vodu, i da bi zato trebalo biti strpljiv, jer će istina izaći na videlo.

Upitan kome bi odgovarao haos u Srbiji, Bošković je odgovorio da ima takvih opcija, imajući u vidu interesne sfere, ukazujući da je ovde, uprkos NATO okruženju, i dalje „izuzetno jak ruski lobi koji to drži i koji je do sada stajao iza mnogh stvari, na ovaj ili onaj način“

Kako je predočio, „haos bi odgovarao i vladajućoj stranci, iz prostog razloga što oni jedino u takvom sistemu i takvom stanju znaju da funkcionišu lažima, svakodnevnim obmanama, spinovanjem i izvrtanjem činjenica, za šta su zaista maheri“.

Osvrćući se na tezu vlasti da je u Srbiji na delu pokušaj „obojene revolucije“, Bošković je naglasio da je to „komunistička i radikalna mantra“ da protiv vlasti uvek radi neki spoljni neprijatelj, što je nazvao potpunom nebulozom.

Studenti su sve to prepoznali, istakao je on i odbacio tezu Aleksandra Vučića da je protest u Beogradu bio pobuna bogatih ljudi. 

„Gospodine predsedniče, vama je milion ljudi došlo ispod prozora i reklo da vas neće i da vas ne voli“, poručio je Bošković. 

Kako je rekao, „to nisu bogati ljudi, samo su fino vaspitani, za razliku od onih koji vrše nuždu po javnim mestima“. 

„Ovi za sobom počiste i srede, ovima nije potrebno gradsko zelenilo da 24 sata dežura da bi očistilo Pionirski park i zamenilo travu. Gospodine predsedniče, to ne plaćate Vi iz svog džepa, nego plaćamo mi, poreski obveznici“, naglasio je Bošković. 

Upitan da li su svi oni koji se zalažu za promene ostali sami i prepušteni sami sebi, on je odgovorio da mu je čak drago zbog toga, jer mu je „pun šešir“ priča o tome da li će međunarodni akteri podržati proteste u Srbiji.

Ne, hvala vam lepo gospodo, izborićemo se sami. Kada nam niste pomogli onda kada je bilo najpotrebnije da se uspostave institucije, ne morate ni sada, poručio je Bošković. 

Kako je istakao, ova snaga mladosti će se izboriti za svoju budućnost, a na nama je da ih podržimo.

Upitan o zahtevu dela parlamentarne opozicije o formiranju prelazne vlade narodnog poverenja, Bošković je napomenuo da iza tog zahteva stoji veći deo opozicije, ali da je svestan da je tako nešto moglo i ranije da se uradi.

Misli, ipak, da je sada sazrelo vreme, uveren da se ništa ne može uraditi bez studentskog i narodnog ujedinjenja.

Ona može biti i ekspertska, i narodna, svi su dobrodošli, rekao je Bošković, koji je siguran da će se preispitati i onaj deo opizicije koji sada nije stao iza ovog zahteva, jer „moramo svi biti zajedno u jednom frontu“, uz pomoć studenata, profesora i srpske inteligencije.

Prema njegovim rečima, u opoziciji ima razlika, ali zahtev o prelaznoj vladi podrazumeva ispunjenje dva zajednička cilja - da se formira prelazna vlada koja će trajati devet meseci i omogućiti ispunjenje studentskih zahteva i fer izbore.

Pa onda na izborima, kom obojci, kom opanci, ali pod fer i korektnim uslovima, istakao je Bošković.

On je, istovremeno, bio i „surovo iskren - da onaj koji sada nije u vozu protiv ove vlasti, apsolutno ne treba ni da dolazi“.

S druge strane, Bošković je apostrofirao očiglednu nervozu Aleksandra Vučića, koji više ne može da kontroliše svoje nastupe, ali je primetio i šumove u vladajućoj koaliciji i posebno.

On je odao priznanje Branku Ružiću, „bez obzira da li ga volite ili ne“, kao čoveku koji očigledno ima karakter, koji je stvari nazvao pravim imenom i jedini je posle „Ribnikara“ dao ostavku.

S druge strane, imate Ivicu Dačića koji je jedan stari lisac, koji ima tu lukavost, koji ume da ide po ivici i koji zna da okrene stvari, ocenio je Bošković.

Upitan o potezima opozicije, u slučaju da Vučić odbije zahtev o vladi narodnog poverenja, on je odgovorio da treba nastaviti sa pritiskom i, „što je rekao profesor, dinstati ga na tihoj vatri“.

Neophodno i povećavati pritisak, dodao je on i primetio da vlast više ne može da održi nijedan sasatanak u nekoj opštini ili mesnoj zajednici bez policije i žandarmerije. 

Upitan da li, povodom zahteva o vladi narodnog poverenja, može da zamisli da bilo ko iz opozicije ili fronta protiv vlasti koji pominje, vodi dijalog sa Vučićem, Bošković je rekao da će „neka vrsta dijaloga morati da se vodi“, ali da je ključno istrajati na zajedničkom stavu.

Zahtevi studenata se moraju ispuniti i obezbediti uslovi za fer izbore, ponovio je on i rekao da su to vodeće ideje koje opozicija mora da ima.

„Kakvi crni izbori i pominjanje izbora pod ovim uslovima? Zaista ne vidim ko bi iz opozicije prihvatio da izađe na izbore pod ovim uslovima, jer bi to bukvalno bilo ravno samoubistvu, pucanju sebi u glavu“, smatra Bošković.

Ili će biti prelazna vlada ili će Vučić odlučiti da ide na ulicu, što je „onda, takođe, jedna vrsta samoubistva“, upozorio je on i ocenio da je Srbija u stanju zaista da stane.

On je uveren da studenti, građani i opozicija neće popustiti, da će svi stati na jednu stranu i „odbraniti se od ovog zla i pošasti koja nas je snašla“.

Ovo je početak njihovog kraja, u to sam ubeđen. Želim da verujem da će se mnoge stvari rešiti u toku ove godine. Osećam da će se u narednih 100 dana značajne stvari prelomiti“, zaključio je Bošković. (Kraj) def

Po njemu, strah građana je nestao i više nema nazad, iako vlast povlači poteze očajnika.

”Na nama je da ovu pobunu održavamo, da sednemo i da se dogovorimo kako ovo da završimo”, ističakako je Parandilović u razgovoru s Tamarom Skrozza.

On napominje da nije oduševljen predlogom opozicije o prelaznoj vladi, ali i da je neće sabotirati.

Parandilović još smatra da će se režim urušiti sam od sebe, kada oni koji ga čine progovore jedni protiv drugih i kada strah konačno padne i u ”monolitnoj steni zvanoj Srpska napedna stranka”.

Njegovo je mišljenje da bi granice trebalo zatvoriti do “okončanja borbe s mafijom”, a da bi onaj koji o svemu odlučuje, morao da snosi i najveću odgovornost.

”Ova agonija mora da se završi, posle čega nam predstoji veliki ispit - da ponovo gradimo državu  koja je potpuno razvaljena”, poručuje Parandilović.

Istovremeno, Borislav Novaković ocenjuje da je prelazna vlada jedini način da se prebrode teško premostive razlike u društvu.

Kako je upozorio, ukoliko toga ne bude, i ukoliko Vučić bude insistirao na sukobu - to može imati nesagledive političke posledice. 

Po njemu, Vučić zna da je sve slabiji i zato želi da putem sukoba pokuša da kapitalizuje nivo podrške koji trenutno ima. 

”U toj situaciji, moramo da delujemo kao u borilačkoj veštini aikido, da ne uzvraćamo udarce, nego da usmerimo energiju protivnika i njegove gluposti i da to okrenemo protiv njega”, ističe Novaković.

On trenutno stanje u državi definiše kao ”sociologiju košmara”, gde je sve fluidno i gde, kao nikada pre, preovladavaju iracionalnost i nekontrolisane emocije.

Kako ukazuje, verbalna agresija karakteristična za Vučića stvara ambijent u kojem je fizičko nasilje, ne samo moguće, nego i poželjno. 

Novaković misli da je vlast u potpunom šoku, jer se našla u situaciji koju ne može da kontroliše. 

Kako je objasnio, ”oni mogu da kontrolišu pokret koji je centralizovani pokret nezadovoljstva, koji je kao neka reka u koju se ulivaju manji potoci”.

“Kada se, međutim, pobuna pretvori u gejzire, koji šiknu na hiljadu različitih mesta, oni tu vrstu pobune ne mogu da obuzdavaju i na to nemaju nikakav odgovor”, zaključuje Novaković u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Studente doživljava kao pripadnike generacije koja je dokazala da je mudra i da joj treba verovati i ističe da je prvi put, otkad je politički svesno biće, "ponosan što ima pasoš Srbije i to upravo zbog njih".

Balunović je, međutim, u razgovoru sa Zoranom Sekulićem ukazao da je vlast u Srbiji u krajnjoj instanci spremna da upotrebi najveću moguću silu da bi opstala.

Uprkos tome, on je istakao da su studenti na protestu 15.marta u Beogradu genijalno sprečili eskalaciju nasilja i zahvalio im što su sprečili da neko izgubi glavu. 

Osvrćući se na postupke vlasti posle protesta, Balunović je ocenio da oni razvijaju razne strategije kako da umanje značaj skupa, da ga delegitimišu i delimično kriminalizuju, da bi omalovažili i organizatore i sve koji su bili prisutni.

Do protesta u subotu nisam znao da postoje takva oružja ili takva sredstva, poput onog koje je upotrebljeno na protestu, ukazao je on i protumačio da je cilj vlasti proizvodnja straha kod ljudi da u jednom momentu na ulici više neće vladati nikakva pravila.

„Mislim da je to jedna od najsurovijih mera koje su mogli da povuku. Nemam nikakve sumnje da je potez povučen sa samog vrha“, predočio je Balunović.-

Prema njegovim rečima, sve ovo što sada gledamo, posle subotnjeg protesta, samo je jeftina gluma, kao i prethodnih godina. 

„Nadam se da im neće upaliti i nadam se da je ovo još jedan povod da svi nastavimo putem kojim smo krenuli“, rekao je on i objasnio da su studentski i širi društveni pokret uspeli da „delujemo uprkos strahu i da nam strah nije više kočnica za delovanje, što je velika stvar“.

Ovaj sistem počiva na nepravdi, a studentski pokret zahteva pravdu, precizirao je on i konstatovao da je, za razliku od proteklih godina, ovog puta ustao značajan deo društva. 

Balunović misli da je studentski pokret poljuljao Aleksandru Vučiću jedan stub vlasti, a to je broj ljudi koji mu danas veruju i obrazlaže da mu je sada znatno oslabljen kapacitet da spinuje, laže i ubedi građane da je u pravu. 

Uzimajući u obzir situaciju s političkom opozicijom i nemogućnost političke artikulacije energije protesta, on ipak misli da se društvo nalazi u pat poziciji. 

Mi smo trenutno u političkom pozicionom "ratu" i nemamo odgovor na pitanje šta sledi, iako vlast zna da više ne može da se ponaša kako ponašala ranije, smatra Balunović.

Prema njegovom mišljenju, nešto moraju da našminkaju i kozmetički promene, ali imaju veliki problem, a to je što im jedan značajan, ako ne i većinski, deo javnosti više ne veruje.

Upitan da li je Vučić izgubio legitimitet, Balunović je odgovorio da jeste i naglasio da bi u nekom zdravijem sistemu ili zdravijoj političkoj kulturi ovo značilo da on, kao predsednik Republike, podnosi ostavku. 

„Mislim da bi to bilo jedino časno, ali mi, međutim, odavno znamo da on nije častan čovek, niti je ovo častan sistem, tako da se to neće dogoditi“, rekao je Balunović. 

Vučić ima još dve godine mandata i, kako god se ovo okrene u narednim mesecima, ostaće predsednik sve dok može da ostane predsednik i neće dati ništa, procenio je Balunović, uveren da će vlast u junu ići na izbore.

Kako je rekao, ako Vučić neće prelaznu vladu, fer i poštene izbore, „a mi nemamo dovoljno kapaciteta, a možda ni volje, a možda i ne treba, nasilno da rušimo duboko kriminalizovanu i nelegitimnu vlast, onda jedino što nam ostaje jeste da je rušimo na izborima“. 

Kako to izvesti je nešto što verovatno ne bi bilo ni pametno govoriti ispred kamera, napomenuo je Balunović i primetio da je opozicija, uporedo sa rastom studentskog i opštenarodnog pokreta, izgubila relevantnost koju je imala, jer „danas svi gledamo u studente“.

On hipotetički zamišlja situaciju u kojoj bi se, pre izbora, znalo ko su kandidati za ministre, državne sekretare i najviše državne funkcije, ne samo u izvršnoj i zakonodavnoj, nego i sudskoj vlasti.

Da to budu ljudi sa kojima će se usaglasiti “jedini akter ili jedina institucija kojoj verujemo u ovom momentu, a to je institucija plenuma, odnosno samoorganizovanih studenata u blokadi“, sugerisao je Balunović. 

On bi eventualno mogao da zamisli scenario u kojem studentski plenumi kandiduju imena ljudi za najviše državne funkcije, uveren da poltičke partije u opoziciji u ovom momentu imaju jednu jedinu opciju, a to je da se usaglase sa tim predlozima. 

Kada je reč o tome ko bi pristao da učestvuje na izborima koji nisu fer, Balunović misli da ovu bitku ne možemo da dobijemo po fer i poštenim pravilima.

Kako je obrazložio, vlast „može da ukrade 100 hiljada, 200 hiljada, da uceni još 100 hiljada, da ukrade, na ovaj ili onaj način, pola miliona, ali ne može da ukrade dva miliona“.

Upitan kako objašnjava uzdržanost i ćutanje Evrope u odnosu na studentske protreste, Balunović je uzvratio da se nijedna država neće lako odreći čoveka koji njihovim firmama i vladama nešto duguje i koji se predstavio kao sposoban da isporuči ono što je obećao.

Bilo da je u pitanju litijum nemačkoj vladi ili ispunjavanje interesa francuske, kineske ili ruske države, ilustrovao je on i ocenio da je na vrhu te liste nova Trampova administracija i da „poseta Trampovog sina Beogradu apsolutno nije bila slučajna“. 

Na pitanje da li to znači da talas protesta studenata protivreči interesima ključnih aktera na međunarodnoj sceni, on je odgovorio „apsolutno“ i konstatovao da je „studentski pokret sam“. 

Balunović priznaje da je u takvim okolnostima na pleća studenata stavljeno preteško breme, ali ističe da oni insistiraju da ga nose i da je naš zadatak da stojimo pored njih ili uz njih. 

On smatra da se iz ovakve krize izlazi jako teško i predviđa da ćemo u nekom momentu morati da budemo dovoljno mudri, zajedno sa studentima, da bismo procenili kada se došlo do najviše tačke, a onda da pokušamo da delujemo politički, pre nego što uspeh studenta počne da se izduvava.

Balunović misli da povraćaj u pređašnje stanje nije moguć, ali nije siguran da će ovo biti godina raspleta, jer je svima u glavi stanje zbunjenosti.

Ako pođemo od toga da će nam se iskristalisati neko međurešenje, šta da radimo, koga da kandidujemo. Da li da opozicija ide na izbore sa jasnim sa prihvatanjem predloga studentskih plenuma za najviše državne funkcije, a da opozicioni političari i dalje sede u zakonodavnoj vlasti?. Da li je to možda rešenje? Može da bude, zaključio je Balunović. (kraj) def

Iako ne mašu evropskim zastavama, studenti traže isto ono što EU traži u pregovaračkom procesu i to je najvažnija stvar, precizirao je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Izuzev ona dva tvita i pisma koje je Marta Kos uputila zainteresovanim stranama, Brisel i dalje nema jasniji stav o tome šta se u Srbiji dešava, ukazao je on i primetio da vlasti u Beogradu sa skoro svakom državom članicom EU imaju neki poslovni odnos.

Sa druge strane, ne možemo da zaboravimo rat u Ukrajini i sve ono što se dešava od dolaska Donalda Trampa na vlast, jer to fokus Evrope pomera na sasvim drugu stranu, objasnio je  Štiplija.

Na opasku o mogućim posledicama evropskog zanemarivanja situacije u Srbiji, on se pozvao na iskustva iz devedesetih kada je evropsko zanemarivanje situacije na Balkanu samo dovelo do još većih tenzija, „na kraju krajeva i do rata“.

Ukazujući da Evropska komisija i dalje ne želi da kaže da je u Srbiji na delu duboka politička i društvena kriza, Štiplija je napomenuo da bi ona mogla da se prelije i na druge države Zapadnog Balkana.

Naše vlasti su toga svesne i već godinama koriste poziciju Srbije, kao najveće zemlje u regionu, i kao zemlje koja može da utiče na mnoge procese na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na kraju krajeva na Kosovu, predočio je Štipija.

On misli da stav EU i država članica da ne pritiskaju mnogo vlasti Srbije ima veze i sa tim da zvanični Beograd, svaki put kada mu nešto nije po volji, može da izazove neku mini krizu na Zapadnom Balkanu.

Prema mišljenju Štiplije, Evropa mora da ima drugačiji način upravljanja krizama na Zapadnom Balkanu i ponašanja prema Srbiji.

Ocenjujući da u uslovima tektonskih potresa na svetskoj sceni i nove evropske realnosti, politici stabilokratije dolazi kraj, on je uočio da u nastupima Marte Kos o situaciji u Srbiji ipak „postoji jedna doza kritike“, ali da to nije dovoljno.

Štiplija podseća da već godinama kritikuje EU, ne samo zbog toga što ne reaguje na sve ono što se dešava u Srbiji, već i zbog načina na koji prati reforme. 

Sumnja, međutim, da će nova Evropska komisija pozitivno gledati na bilo kakvo dalje izigravanje reformi u Srbiji.

Upitan o tvrdnjama vlasti da je u Srbiji na delu obojena revolucija, podržana iz stranih centara moći, Štipija je odgovorio da nije prvi put da EU i države članice tolerišu antizapadnu retoriku zvaničnog Beograda, koja traje 10 i više godina.

Prema njegovom mišljenju, to će biti tolerisano sve dok vlasti Srbije budu isporučivale ono što je EU i državama članicama potrebno.

Ukazujući da je ponašanje predsednika Srbije i šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije prema izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju Toninu Piculi bilo skandalozno, Štiplija je istakao da su, posle ostavke premijera, veliki svetski mediji obratili pažnju na ovdašnju krizu.

To je povećalo pažnju javnosti u državama članicama, ali i pažnju njihovih vlada, istakao je on i procenio da bi za EU bilo logično da se kriza u Srbiji reši izborima.

U ovim okolnostima, međutim, izbori u Srbiji ne bi bili izbori, ukazao je Štiplija i naglasio da bi neka prelazna vlada izbornog poverenja mogla da pripremi fer i slobodne izbore, ali da vlasti u Srbiji nisu zainteresovane ni za takvu vladu, niti za takve izbore.

On konstatuje da vlasti nastoje da ignorišu veliki politički pritisak iznutra i da pokušavaju da glume normalnost, kako bi smanjile reakciju međunarodne zajednice, ali i potencijalno nezadovoljstvo svojih birača.

Ukoliko kriza postane veća i masovnija, Štiplija veruje da će se povećati spoljni pritisak na vlasti, jer „mi u ovom trenutku nemamo ni izvršnu vlast koja funkcioniše, ni zakonodavnu vlast koja može da funkcioniše bez policije, niti delove sudske vlasti“.

On misli da nedavne akcije opozicije pokazuju da u njenim redovima postoji minimalno jedinstvo i konstatuje da ni građani, ni institucije EU, ni države članice, ne razumeju šta je sve opozicija prošla u proteklih desetak godina.

Način na koji je opozicija ovde uništavana i osiromašena zaista je doveo do toga da izgleda slabo i neorganizovano, ali će neki normalniji uslovi i normalniji mediji dovesti do toga da se politička scena kristalizuje i uspostavi snažna alternativa, uveren je Štiplija.

U situaciji u kojoj vlast igra na kartu „zavadi, pa vladaj“, on smatra da bi sve društvene grupe koje traže promene trebalo da se ujedine, računajući i na studente, i na sindikate, i na opoziciju, i na civilni sektor.

Umesto međusobnih ograđivanja i optuživanja, neophodno je preduzeti ozbiljnije korake ka ujedinjavanju, ali do toga ne može da dođe bez opozicije, s jedne strane, i svih društvenih grupa zajedno, s druge strane, naglasio je Štiplija.

Upitan da li su evrointegracije, usled krize u svetu i krize u Srbiji, stavljene u zamrzivač, on je odgovorio da stvari stoje upravo suprotno i da će tema proširenja izbiti u prvi plan, posle pitanja odbrane u reforme EU.

Proširenje je uvek bilo jedna od naboljih politika EU, istakao je Štiplija, i potvrdio da će za članstvo Srbije u EU biti ključne reforme u oblastima vladavine prava i borbe protiv korupcije. 

Upitan da li bi vlast, zbog preraspodele moći u svetu, mogla da odustane od evrointegracija, Štiplija je odgovorio da ne veruje da će doći do toga i podsetio da su evrointegracije već zamrznute.

Prema njegovom viđenju, vlastima to i odgovara, jer  stalno mogu da ponavljaju da smo na evropskom putu, da uzimaju pare EU i ne sprovode reforme potrebne za članstvo.

Već godinama je problem to što Srbija nema strategiju spoljne politike. Vlasti su sada doživele mini šok zbog razmimoilaženja između SAD i EU, jer ne znaju koju stranu da zauzmu, rekao je Štiplija i procenio da će se i dalje voditi ad hok spoljna politika.

Upitan da li i sada postoji mogućnost da odemo na pogrešnu stranu istorije, kao što je to bio slučaj posle pada Berlinskog zida, on je odgovorio da je takva situacija moguća, pošto su na vlasti slični, da ne kaže isti ljudi.

Štiplija izlaz iz krize vidi u takvim koracima koji će zadovoljiti ljude u protestu i ispuniti postavljene zahteve. 

Vlasti moraju da shvate da njihova propaganda više ne prolazi i da građani očekuju i traže normalnu i demokratsku Srbiju, zaključio je Štiplija. (kraj) def

Osim toga, Popović kao razloge za tišinu Brisela vidi u kontekstu stvaranja novog geopolitičkog poretka, ali i narativa vlasti o obojenoj revoluciji finansiranoj spolja.

”Kada bi zaista pružili javnu podršku protestima, praktično bi potvrdili sve ono što je propaganda vlasti, i mislim da im je i to dosta otežalo da reaguju na neki konkretan način”, objasnila je ona u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Prema njenom viđenju, za Evropsku uniju će ipak biti neprihvatljivo, ukoliko demonstracije na bilo koji način postanu nasilne. 

Po njoj, ostanak Srbije na evropskom putu bez suštinskih reformi i bez napretka jeste i najbolja pozicija za režim, jer mu daje legitimitet, ali i omogućava da ne sprovodi se sve one reforme koje bi morale da se sprovode.

Popović ne veruje da Vučićeva najava promene spoljne politike znači i odustajanje od evropskog puta.

Ona procenjuje da ”Srbija nije dovoljno ekonomski jaka za to i konstatuje da bi to bio previše rizičan potez na koji se vlast neće odlučiti. 

Ni Strahinja Subotić ne predviđa zaokret od članstva, pre svega zbog toga što ubiranje plodova Plana rasta podrazumeva velike količine novca za nas, ali i zato što bismo izgubili sav kredibilitet i potencijal koji smo imali.

”Uprkos problemima u oblasti vladavine prava, i Evropskoj uniji je u interesu da Srbija barem nominalno nastavi da zagovara potrebu da postane članica”, tvrdi Subotić.

Evropa će nastaviti sa sankcijama prema Rusiji, predvideo je on i naglasio da Srbija ne bi trebalo da računa na eventualnu korist od dijaloga Putina i Trampa. 

Kada je u pitanju blagonaklon stav prema Beogradu, karakterističan za sve evropske institucije, izuzev Evropskog parlamenta,

Subotić napominje da uticaj Parlamenta ne bi trebalo potcenjivati. 

Kako je objasnio, ”parlamentarci se obraćaju građanima i svojim državama, a one su te koje se pitaju o otvaranju i zatvaranju poglavlja i klastera”.

On podseća da je vlast u decembru najavljivala otvaranje klastera tri, što se nije dogodilo, uveren da se to neće desiti ni u ovom semestru.

”To je de fakto poruka članica da trenutno nisu povoljne okolnosti, iako je Srbija tehnički ispunila sve kriterijume”, zaključio je Subotić u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, u tom radnom telu ne bi sedeli političari ili bi bili minimalno zastupljeni, ali bi jezgro činili stručnjaci, matematičari, statističari i politikolozi, koji bi radili samo na fer uslovima za izbore.

Opozicija bi samo za tu priliku morala da se ujedini u pokret, kao što su bili DEPOS, DOS ili DEMOS u Sloveniji, a posle neka svako ide svojim putem. Ko u to neće da uđe, nije opozicija, naglasio je Janković, koji sluti da ima i takvih, kao i neprobuđenih spavača i kolebljivih.

Napominjući da za okupljanje opozicije pitanje ne bi smelo da bude ko će biti vođa, Janković je ocenio da oni mogu da se dogovore, da te ljude većinom poznaje i da su u stanju da se dogovore, samo ako im se pruži ozbiljna prilika.

Da bi se vlast prinudila na ustupke, potrebno je još pritiska i „pumpanja“, ocenio je on i istakao da su studenti ostvarili istorijski podvig, ali da ne treba očekivati od njih mnogo više i da sada dolazi vreme za građane.

Sada moraju da se angažuju svi oni koji drže do sebe, budućnosti svoje dece i budućnosti ove zemlje, naglasio je Janković, koji smatra da, u tom slučaju,  sve može da se završi mirno i na demokratski način sa posledicama za one koji su prouzrokovali nesreću.

On misli da sila ovde neće rešiti ništa i da vlastima slabo pomažu igre iscrpljivanja, nasilne akcije, hapšenja i varanja na najprimitivniji i najprostačkiji način.

To tako ne može. Ubeđen sam da će to sprečiti ova poplava koja je krenula po Srbiji, dodao je  Janković, koji je to što rade studenti nazvao izvanrednim. 

Kako je istakao, oni su dorasli svemu, oni mogu sve, sve što su uradili bilo je savršeno, a njihovi zahtevi direktno potkopavaju režim.

„Studenti su probudili Srbiju. Čak i oni koji su verovali u Vučića, a bilo je takvih koji su bili ravnodušni, pa iz inercije ga podržavali, sa tim je gotovo“, ocenio je Janković.

Kako je ukazao, „sada mu ostaje samo to neko tvrdo jezgro onih čiji su interesi ugroženi i jedna masa, nažalost, očajnika koji nikada neće videti istinu“.

Isključeno je da su strane službe iza studenata, to je spontani pokret. Studenti nisu ni pod kakvim uticajem stranih službi, zna se na koga strane službe utiču, poručio je Janković.

On misli da je u ovoj situaciji jedan od Vučićevih problema, a ima ih zaista mnogo, „to što laže i sebe, a ne samo nas“.

Živi u iluziji i više ne može da se uzda u svoju ubedljivu pobedu, objasnio je Janković i primetio da i međunarodna zajednica počinje da preispituje podršku Vučiću, koji u spoljnoj politici, ne povlači samo nepristojne poteze, već i poteze van diplomatske logike i zdrave pameti.

Prema njegovom tumačenju, sa stanovišta međunarodne perspektive, Vučić nije nikakav ključni igrač, a što se unutrašnjih okolnosti tiče, „oni sada rade stvari koje rade očajnici i u tome ima nečega grčevitog i zastrašujućeg“. 

„Oni su kao terminalni bolesnik koji nije svestan da je to što jeste. Sve je to čitav jedan sistem laži koje su providne, ali čije je vreme isteklo“, rekao je Janković i ocenio da ljudi, pod uticajem studentske pobune, počinju da vide što se dešava. 

„Nije sve u spremanju pite i kuvanju čorbica i čajeva, plakanju i grljenju. Ljudi odjednom shvataju da postoje drugi način mišljenja, ponašanja i poimanja života. To Srbija počinje da shvata i to znači kraj Vučića“, predočio je Janković.

On je ubeđen da u Srbiji neće doći do nasilja i obrazlaže da postoji mogućnost za miran rasplet, ali napominje da, posle promene,  mora da se postavi pitanje odgovornosti i da neki ljudi  „moraju povući ozbiljne posledice, što znači i krivičnu odgovornost“. 

Prema njegovim rečima, „naravno da postoje i otvorena vrata da se pobegne iz zemlje, što će mnogi i probati, ali sve je bolje od krvoprolića i rata“. 

„Jedini pravi put, demokratski put, onaj koji bi od Srbije, posle godina bolovanja, učinio zdravo državno biće, iako obogaljeno i teško povređeno, jesu izbori“, ponovio je Janković.

Upitan da li će rasplet krize biti ove godine ili ćemo ćekati da prođe EXPO, on je odgovorio „daleko bilo“ i ukazao da je EXPO velika nesreća i sumanuti poduhvat. 

Pozvao se, pri tome, na primer nacionalnog stadiona i Vučićevu izjavu da će tamo moći da se jede šećerna vuna, a biće i biblioteka.

Šta to znači, da će „grobari“ i „delije“ na tom stadionu moći da čitaju i jedu šećernu vunu? Da li ovom zemljom upravlja normalan čovek“, upitao je Janković.

On se nada da će se rasplet krize dogoditi u toku ove kalendarske godine, možda i pre leta, ako bude pameti, mada napominje da se do korektnih izbornih uslova ne molazi preko noći.

Ako na tome budu radili ozbiljni ljudi i bude samokontrole, ako režimu bude dovoljno gorelo pod nogama, a na to pristanu i opozicija i pobunjeni narod, sve to može da se završi za nekoliko nedelja i da se ide na izbore. Znači, u nekom srećnom slučaju, sve bi to moglo pre jesenjih kiša, zaključio je Janković. (kraj) def

”Pošto očigledno ne želi da kontroliše svoje nečinjenje, onda skreće pažnju sa projekata koji su zanemarljivo mali u odnosu na to koliko je Republika Srbija potrošila u svojim ministarstvima”, rekao je on u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Beširi podseća i da je predsednik nedavno imenom i prezimenom targetirao ljude iz civilnog sektora, što je bila najava da će ”cela ta mašinerija biti stavljena u pogon zastrašivanja, pretnji, stvaranja nelagode i lošeg osećaja u drušvu generalno, a posebno u civilnom sektoru”.

Kako je ukazao, bez slobodnih medija, univerziteta, ili civilnog sektora, mnoge informacije ostale bi nepoznate i mnoge afere neotkrivene.

”Bez civilnog sektora koji je stub demokratije svakog razvijenog društva, vi ne možete napredovati kao društvo, jer ćete vrlo lako skliznuti u diktaturu koju smo imali 90-ih godina”, objasnio je Beširi.

On napominje da svaka vlast ima potrebu da se širi, ali da bez kontrolnih mehanizama mora da pukne. 

”Predsednik Vučić i pogotovo njegov uži krug ljudi, neće biti nikako spremni za razgovor o smeni vlasti i bojim se da oni nikako neće otići demokratskim putem, nego da ćemo možda ponovo imati neki 5. oktobar”, prognozira Beširi.

S druge strane, Rodoljub Šabić podseća na reči Džejmsa Medisona da je na delu tiranija, kada je vlast koncentrisana u jednim rukama, i ocenjuje da smo mi s tim suočeni.

Po njemu, jedino što ograničava vlast u primeni sile, jeste činjenica da ni većinu svojih ljudi ne može da ubedi u priču o obojenoj revoluciji ili nekakvoj subverzivnoj aktivnosti koju nepoznatim putem finansiraju neki nepoznati stranci. 

Kako kaže, priča o pranju para u nevladinom sektoru dobro zvuči samo u čaršijskom okruženju, ali je pitanje kako mogu da se peru čiste pare. 

”Kako to perete novac koji nam je stigao preko prvoklasnih računa, prvoklasnih banaka od strane američke vlade, uz potpuno saznanje svih naših organa, od Narodne banke, Uprave za sprečavanje i pranje novca, Poreske uprave i tužilaštava”, upitao je Šabić. 

Kako je podsetio, upad policije se odigrao uz vidno isticanje oruužja za pojasom, što je bila potpuno nepotrebna i besmislena demonstracija sile, jer su ljudi bili spremni da im na raspolaganje stave baš sve. Ne znam da li je tolika policijska formacija upala i u prostor klana Veljka Belivuka kada ga je hapsila, rekao je on i akciju policije u nevladinim organizacijama nazvao lakrdijom.

Šabić smatra nedopustivim što vlast ne može da igra po pravilima koja sama propisuje i konstatuje da je to prvi simptom potpune nesposobnosti za vođenje zemlje.

On ukazuje na opasnost od eskalacije nasilja i tragičnog raspleta, ali napominje da je pitanje kakve bi bile posledice opredeljenja da se borba protiv konstruisane obojene revolucije vodi silom.

”Batina ima dva kraja, i ja se nadam da u vlasti postoje ljudi koji to razumeju”, zaključio je Šabić u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

”Kada gledamo one koji smatraju da zemlja ide u dobrom  smeru, u decembru je među njima bilo 20 odsto onih koji podržavaju proteste, a sad ih je 50 odsto”,  ističe Mihailović. 

On još navodi da više od 60 odsto građana podržava proteste i da su među njima pristalicce različitih političkih opcija: kod onih bližih opoziciji, proteste podržava 97 odsto, dok je među pristalicama vlasti podrška skočila sa 10 na 20 odsto.

Mihajlović je u razgovoru s Tamarom Skrozza naglasio i da većina građana nije prihvatila narativ vlasti o obojenoj revoluciji ili separatizmu u Vojvodini, ali jeste studentsku poruku da predsednik nije nadležan za ispunjenje zahteva.

S druge strane, Dušan Spasojević ocenjuje da vlast tokom  protesta nije odustala i da neće odustati od tri taktike: neke vrste popuštanja u vidu ispunjavanja ili imitacije ispunjavanja uslova, pretnje represijom i kupovine vremena.

Trenutnu situaciju on opisuje kao veliku entropiju i konstatuje da ima mnogo centara moći i da niko ni sa kim ne komunicira.

Prema njegovom viđenju, to je jedan skoro otvoreni haos gde su sve opcije podjednako verovatne, i da se ispune zahtevi, i da padne vlast, i da protesti propadnu za dve, tri nedelje.

Spasojević procenjuje da će entropija biti sve veća, pošto nemamo kredibilne aktere, ni stranke, ni civilno društvo, ni sindikate, ni vlast, ni opoziciju. 

Po njemu, ovo je trenutak kada se naše emocije i projekcije menjaju iz dana u dan, pa su ljudi dva dana nedeljno optimisti, dva dana pesimisti, a onda čekaju vikend da vide šta će se desiti. 

”Nezadovoljstvo je veliko, ali je kakva-takva artikulacija tog nezadovoljstva prisutna i stabilna, i u tom kontekstu situacija je sigurno bolja nego pre nekoliko meseci”, zaključuje Spasojević u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

S druge strane, kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, društvo je sklopljeno od različitih struktura i nema potrebe da se studenti od tih struktura ograđuju, „njihovo je njihovo i to ne može niko da pipne“.

Kako je istakao, oni imaju prava, kao društvena grupa, sa svima da komuniciraju, od pozicije do opozicije, ali od njih niko ne može da traži, niti traži, da im se nametne kao lider.

Kakav lider? Ovo je njihov trenutak, njihova pobuna i njihova budućnost, a u tom trenutku postojimo i mi, naglasio je Kostić, saglasan sa ocenom da je ishodište studentskih zahteva politika.

On smatra da je užasno pogrešno misliti da je svako ko se bavi politikom „sumnjiv, nepošten i najverovatnije džeparoš“, jer se na taj način stvara „pčelinje društvo u kojem postoji veliki umorni vođa koji radi sve za naše dobro, a ostali nemaju šta da se pitaju oko politike“. 

Napominjući da studenti ne bi trebalo da pokleknu pred takvim uveravanjem, Kostić je rekao da ni on sam ne želi da uđe u zamku, u koju danas mnogi olako ulaze, da „pljuje po opoziciji, koja iza sebe ima jako dug period prave epopeje gaženja, gašenja, zanemarivanja i vređanja“.

Moguće da se ona u ovom trenutku u potpunosti ne snalazi, pogotovo što su došli elementi ograđivanja, rekao je on, ali je primetio i da spontanost, kao balon koji se naduvava, dolazi do izvesnog maksimuma i da je taj maksimum blizu.

Osvrćući se na proteste u gradovima širom Srbije, Kostić je protumačio da oni prerastaju u građanski bunt i građansko nezadovoljstvo i poručio da je različite društvene grupe potrebno dovesti do dijaloga.

S druge strane, on je ukazao da je „opozicija juče već trebalo da izađe sa idejama ili bar započetom pričom o tome šta je njena politička osnova u ovom i ovakvom trenutku, bez obzira na sve međusobne razlike“.

Upitan o prelaznoj vladi, on je predočio da razgovor o tome sada na neki način gura u stranu studentski krik ka normalnosti.

„Prema tome, prvo studentima ispunite zahteve, a da mi, kao društvo, pokušamo, a posebno političke partije, da budemo u punoj meri pratioci te pobune dok se nekakva rešenja ne dobiju“, obrazložio je Kostić i naglasio da su izbori u ovim uslovima praktično nemogući. 

Ukoliko bi sadašnja vlast bila odgovorna, ona bi morala da proba da nađe vrstu sopstvenog povlačenja, rekao je on i poručio da poraz u politici nije tragedija.

„Neka na sledećim izborima dobiju većinu, ali na izborima koji su pošteni. Oni kažu da se vlast dobija na izborima, tako je, ali na poštenim, a ne pokradenim. Čak i ako si dobio većinu glasova na pokradenim izborima, njihova legitimnost je pod znakom pitanja“, objasnio je Kostić.

Na opasku da je na studente stavljen pretežak teret, on je potvrdio da su studenti podigli entuzijazam i raspoloženje, ali da smo požurili da sve stavimo njima na leđa, dok sa nekog balkona vičemo kako ih podržavamo.

Podržavamo u čemu? Ono što studenti pričaju, to je budućnost nas samih. Prema tome, ima tu izvesne hipokrizije i među nama koji ih podržavamo, ali se zapravo jako klonimo da uzmemo neku vrstu aktivnog učešća, rekao je Kostić.

On je saglasan da je studentski pokret apsolutno autohton i naglašava da vlast marljivo poseže za projekcijom laži, insinuacija, konfabulacija, populizma i antiintelektualizma. 

Kad se sve sabere, Kostić misli da optužbe vlasti kako neko spolja organizuje proteste predstavljaju žestok spin, na koji su studenti odgovorili onim što je najbolje, a to je humor. 

Pogledajmo samo lica koja nam se obraćaju po 100 ili 200 puta godišnje, ima tu nečega što je karikaturalno i što podleže podsmehu, a to je najbolji način borbe protiv socijalne anksioznosti u društvu u kojem su mržnja i izostanak humora zapravo blizanci, opisao je Kostić.

Prema njegovim rečima, nama se nudi svečarski luna-park, dok je autokratska vlast za sebe prigrabila hegemoniju tumačenja, što je jako opasno, jer demokratija ne podnosi hegemoniju tumačenja i ne podnosi proroke.

Ukoliko, međutim, ne dođe do fer izbora i slobodnog društva, pobuna će postati oblik legitimnog protesta, smatra Kostić.

U  mojim godinama postoji strah od stilizovanog građanskog rata i to moramo izbeći, naglasio je on, ali nije siguran da vladajuća stranka o tome vodi računa.

Upitan šta je danas ideja ProGlasa, čiji je jedan od inicijatora, on je podsetio da se dugo radilo na tome da se ProGlas prikaže kao kripto-politička vrsta interesa na putu da napravi partijski pomak. 

To, međutim, u ProGlasu nikada nisam primetio, niti bih ostao u ProGlasu da se tako nešto dogodilo, rekao je Kostić, koji veruje da ni najveći broj članova na to ne bi pristao.

Pri tome, odbacio je sve optužbe da članovi ProGlasa od bilo koga dobijaju novac.

Prema njegovim rečima, ProGlas je imao i ima brojne aktivnosti i razgovara sa građanima širom Srbije, ali je, kao i sve društvene grupe, suočen sa problemom što se događaji odigravaju bukvalno pet puta dnevno i što su stalno u poziciji da moraju da reaguju ili se brane od optužbi.

Okolnosti su nas spojile u ProGlasu, ali su nas okolnosti i uvele u takvu spiralu i takvu brzinu da društvene grupe i partije gotovo da nemaju vremena za promišljanje, ocenio je Kostić.

On podseća da se SANU već izjasnila „načelnom i korektnom podrškom studentima“, uveren da je većina akademika uprkos heterogenosti, na strani prava studenata da protestuju, ali i „neophodnosti da se promeni sistem i da se ova vrsta autokratske vladavine ograniči“.

Kostiću odnos Srpske pravoslavne crkve prema protestima studenata deluje konfuzno i napominje da nije stručnjak za crkvena pitanja, jer je sekularan, ali ukazuje da joj je bolje da ćuti, nego da studente svrstava u nekakav paralelni univerzum, jer se to ne sme raditi.

Povodom tvrdnji vlasti o separatizmu u Vojvodini, on je upitao da li je svesna kakve podele time pravi među srpskim narodom. 

„Nije li na taj način svaki Vojvođanin i vojvođanski Srbin pomalo sumnjiv? Sutra će biti neka druga deklaracija, a potom i treća...“, upozorio je Kostić.

On u ovom trenutku ne vidi miran i racionalan izlaz iz krize, ali veruje da će razum prevladati, uprkos tome što niko ne zna šta se u ovoj fragilnoj situaciji događa sa službom bezbednosti, koja uživa podršku onih u Evropi kojima je stabilnost jedina tema.

Pre neki dan sam se setio pesme Jovana Jovanovića Zmaja, koji je odavno u jednoj sličnoj situaciji napisao „Jevropo, bludnice“, uporedio je Kostić i ocenio da „svet oko nas postaje nezainteresovan za nas“.

Trebalo bi da prekinemo sa naučenom bespomoćnošću, u iščekivanju nekakvog novog Godoa koji će doći i povesti nas ko zna gde. Ne, ovo moramo sami da rešimo. Ponešto smo u srpskoj istoriji „mi sami rešavali i ja mislim da ćemo moći i sada“, istakao je Kostić.

On ukazuje da bi primena sile prema učesnicima protesta označila kraj vlasti, ali strepi od tragičnog scenarija.

„Srbija se može voleti na više načina. Onaj ko posegne za nasiljem, mislim da će doživeti sramni istorijski kraj. A želim im da i takav pokušaj prežive, da ne ispadne da se krećem po tuđim leševima“, zaključio je Kostić. (kraj) def 

”Ukoliko krenu nasilje i hapšenja, to će se istog trenutka promeniti, što on dobro zna”, uveren je Švarm, koji misli da Vučić neće dozvoliti formiranje ekspertske vlade.

To bio kraj režima koji je uspostavio, ali bi mogao biti nateran je prihvati. To bi mogao da učini Proglas, ako se oko njega okupe mnogobrojne javne ličnosti, a iza stanu političke partije, rekao je Švarm u razgovoru sa Tamarom Skrozza..

”Kako je objasnio, "tada bismo mogli očekivati jednu stalnu turbulenciju u društvu koja se neće moći razrešiti drugačije nego nekom prelaznom vladom, koja će biti rezultat nekih pregovora, a vjerovatno i nekih kompromisa". 

Istovremeno, Božo Prelević misli da raspisivanje nepoštenih izbora ne bi zaustavilo proteste i ukazuje na dva moguća ishoda.

Jedan je da se desi neki incident koji bi imao nesagledive posledice i izazvao veliki bunt koji ne može da se kontroliše i s kojim i policija, i vojska, i svi imaju problem, pa se iz toga izlazi nekom vrstom vojne hunte, protumačio je Prelević. 

Prema njegovom viđenju, druga varijanta podrazumeva da studenti i profesori predlože ekspertsku vladu, koja bi u ograničenom vremenskom periodu sredila biračke spiskove, otvorila medije i obezbedila uslove za poštene izbore. 

”Ako bismo Srbiju doveli u potpunu obustavu rada, onda to ne bi trebalo da bude mučenje u naredna tri meseca, nego bi do te ekspertske vlade možda moglo da se dođe u kraćem roku”, smatra Prelević.

Obojica sagovornika FoNeta uvereni su u nepovratnost efekata studentske pobune, pri čemu Prelević ocenjuje da su protesti razobličili sistem koji je Vučić brižljivo gradio 12-13 godina. 

”Niko od tih srednjoškolaca koji će za godinu, godinu i po dana glasati i niko od tih studenata više neće ostati kući i baviti se društvenim igrama na sledećim izborima”, prognozira Prelević i  naglašava da je to pametni deo Srbije koji nema nazad.

S druge strane, Švarm smatra da su nam studenti pokazali da je ovo dobra zemlja i dobar narod, ali da je to 13 godina bilo u senci činjenice da smo pioni na tabli jednog spin diktatora.

Njegova je ocena da su protesti oslobodili građane i Srbiju, ali da ta borba nije gotova. 

”Ta borba će da traje, još dugo će da se vodi, ali povratka u ono staro, u ono sivilo, u pokunjenost, u strah i obaranje glave pred jednim čovekom. To više neće biti”, zaključio je Švarm. (kraj) zvs/ts

Pitanje od milion dolara je kako se od ispunjavanja studentskih zahteva dolazi do stvaranja političkog fronta koji bi mogao da inicira šire, sveobuhvatnije i dublje društvene promene, objasnio je Medenica u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Prema njegovim rečima, studenti se ograđuju od politike, partijskuh zloupotreba i manipulacija, ali ono što njihovi zahtevi podrazumevaju jeste politika i to je paradoks u kojem se studentski protest nalazi. 

To je začarani krug u koji treba stupati vrlo delikatno da se ne bi napravila neka šteta, naglasio je Medenica, koji smatra da neprihvatiljvim što je opozicija u ovom trenutku toliko nevidljiva.

Kako je rekao, opozicija ima argument da ne želi da ugrozi čistotu i nevinost studentskog pokreta, koji je animirao i podigao na noge veliki broj građana, ali bi od tačke do koje su studenti došli morala da krene dalje u političku borbu.

Ne znam kako politička energija i politička realnost, koji su stvoreni protestima studentima, hteli to oni ili ne, može da se pretoči u političku borbu, ako ne kroz neki oblik političkog organizovanja, naglasio je Medenica.

On ne pledira da studenti treba da pokreću partije, samo hoće da se vrlo jasno stavi na sto pitanje „kako ti sad možeš politički da deluješ u demokratiji, a da se ne organizuješ na neki partijski način“. 

Obaranje režima nije moguće bez objedinjene opozicije, koja bi morala da bude proaktivnija u delovanju, „a ne da se zaklanja iza toga da čuva nevinost studentskog protesta, pa ih nema skoro nigde na javnoj sceni“, ocenio je Medenica.

On apsolutno može da razume stav opozicije da pod ovakvim uslovima ne treba izlaziti na izbore, ali ističe da bi trebalo da ima kratkoročne i dugoročne planove.

Znači, pravite kratkoročne planove, nemojte na izbore pod ovakvim okolnostima, ali imajte dugoročne planove kako da se dođe do fer izbora, objasnio je Medenica.

Upitan o stavu vlasti da su studentski zahtevi ispunjeni, on je odgovorio da vlast spinuje i istakao profesori imaju porerenje u procene studenata.

Ne mešajući se i ne patronizujući, pokušavamo da im pomognemo savetima stručnjaka iz ekspertskih radnih grupa, koji veoma detaljno procenjuju ispunjenost studentskih zahteva, precizirao je Medenica, koji smatra da su potrebni velika pažnja i koncentracija da bi se brižljivo premerilo do koje mere su zahtevi ispunjeni.

On nema poverenja u dijalog sa vlastima i parafrazira principijelan i jasan odgovor Rektorskog kolegijuma, koji je poručio da nema šta da pregovara dok studentski zahtevi ne budu ispunjeni..

Ti zahtevi više nisu samo studentski, nego cele akademske zajednice, istakao je Medenica, uveren da istraga građevinske i finansijske dokumentacije o rekonstrukciji novodsadske železničke stanice neće moći da prođe bez političkih i pravnih konsekvenci u vrhu vlasti.

Upitan o učestalim napadima vlasti na glumce, ljude iz kulture i javne lilnosti, on je podsetio da su glumci inače veoma društveno aktivni i da je često važno imati njihovu podršku, jer su popularni i građani se lako sa njima identifikuju.

„Dužnost neke, hajde da je nazovemo elite, jeste da kritički misli svojom glavom“, istakao je Medenica i predočio da vlast stvara famu i dimnu zavesu da bi umetnici trebalo da se bave samo umetnošću, a ne i svetom u kojem žive.

On misli da 21. vek neće biti izgubljen, ukoliko protesti ne budu dali očekivani rezultat, ali poručuje da su potrebni pamet, snaga i dobra organizacija da bi oni bili kapitalizovani i iznedrili novu platformu koja može da bude akter budućih političkih događaja.

Skeptičan je da je moguće napraviti izbornu listu 250 kandidata za parlament koju bi činili samo studenti i njihovi nastavnici, ali misli da bi, uz svu moguću rezervu, trebalo podržati onaj deo studentske populacije koja želi da se politički aktivira. 

Studenti bi, „kao jedan sveobuhvatni krovni kišobran i pokret, mogli da kažu da i dalje nemaju želju da se direktno politički i partijski aktiviraju, ali da nemaju ništa protiv onih kolega koji to hoće do mere dok ne iznevere njihove bazične zahteve od kojih su svi na startu krenuli“, rekao je Medenica.

Upitan da li je moguć povraćaj u stanje pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, on je odgovorio da nije i istakao da je u društvu generalno nestao strah, ali i da bi iz blokada i novih načina organizovanja, poput studentskih plenuma, mogli da „crpimo neki legat za budućnost“. 

Došli smo do oslobađanja od straha, veće solidarnosti i empatije među ljudima, što može da bude zalog za harmoničnije oblike organizovanja u društvu, misli je Medenica.

On je nazvao deprimirajućim odnos Evrope prema događajima u Srbiji i objasnio da je bilo potrebno mnogo vremena i truda da bi se animirali i oglasili mediji, akademska i umetnička zajednica u inostranstvu.

Prema njegovoj oceni, protekih nekoliko nedelja ta medijska blokada se ipak razbija, ali je očigledno da režim još ima podršku iz Brisela i drugih zapadnih centara moći. 

Jasno je da su medijske slobode, ljudska prava i pravna država, dakle sve ono što su naši zahtevi, za Evropsku uniju (EU) u ovom trenutku manji prioritet nego neki njihovi ozbiljniji interesi, kao što su Kosovo, litijum ili sankcije Naftnoj industriji Srbije, ukazao je Medenica.. 

Svestan da je teško da to neće uticati na evroskepticizam, on je poručio da, ipak, ne treba stvarati otpor prema EU.

Koliko god u ovom trenutku ne bila na našoj strani ili vodila kontraverznu politiku, ona nam pruža najbolji za sada poznati okvir da Srbija, ako ništa drugo, postane pravna država, obrazložio je Medenica.

On ne veruje da će vlast silom braniti svoju poziciju, ali priznaje da to strah iz njega progovara, jer ne želi da dođe do toga.

Na kraju, ovo će biti jedan herojski čin, ali sada igramo prvo poluvreme, dok će se odluke donositi u drugom poluvremenu, kada se i u Srbiji i u odnosu sa međunarodnom zajednicom budu stekli uslovi za fer izbore, rekao je Medenica, koji ne veruje da ta utakmica može da se završi ove godine. (kraj) def

”Čini se prvi put da su oni u defanzivi, ali ne bih tu računao na taj višak optimizma koji neguje kritički orijentisana javnost”, rekao je Slavković u razgovoru s Tamarom Skrozza, navodeći da vlast pred sobom ima više opcija - rekonstrukciju vlade, izbore i prelaznu vladu.

On misli da su šanse za građanski rat male zbog niske mobilisanosti građanskog dela javnosti, kao i zbog toga što vlast ne zna kolika bi bila kooperativnost u vojsci, policiji, tajnim službama, službama bezbednosti.

”Verujem da je ovo sada jedna igra nerava i igra trošenja vremena, praktično jedno natezanje konopca gde će na kraju pobediti onaj ko iskoristi trenutak koji je trenutno nezamisliv. ali će se ukazati”, smatra Slavković.

Tu ne bi trebalo potcenjivati ni ulogu predsednika, rekao je on i naglasio da se "vara onaj ko misli da Aleksandar Vučić nije sve ovo predvideo na taktičkom ili strateškom nivou”.

Prema Slavkovićevoj oceni, Vučić se ne snalazi u onome što trenutno radi, doneo je nekoliko pogrešnih odluka i procena, ali ga ovo nije zateklo. 

S druge strane, Dragomir Anđelković misli da je Vučić psihološki labilan čovek koji je pod velikim pritiskom i koji u takvim okolnostima počinje da se ponaša neuravnoteženo. 

Kako je protumačio, on ima dva izlaza: da krene u veliku represiju s mnogo mrtvih i mnogo krvi, za šta je verovatno propustio trenutak, ili da pobegne.

Mi imamo sintezu mafije i politike, a ja ne znam da je u istoriji ikada mafija prepustila neku teritoriju koju kontroliše, kaže Anđelković, uveren da Vučić i krug ljudi oko njega za sada kupuju vreme, kako bi prebacili novac u neku zemlju s kojom Srbija nema ugovor o izručenju.

Vlast će sada pokušati da potkupljuje i da veliki novac usmeri ka ljudima iz društvenih pokreta koji je ugrožavaju, procenio je Anđelković. 

On misli da "vojska i policija uviđaju da je narod dominantno protiv Vučića i nisu spremne da idu protiv većine, pa represija ne bi ugušila proteste, već bi dovela do građanskog rata”.

Anđelković vidi mogućnost za formiranje prelazne, ali i tehničke vlade, objašnjavajući da će režim nasilno pasti, ako Vučić izazove represiju.

"Tada ćemo imati prelaznu vladu, a ako bude imao razuma i shvati da je bolje da kupuje vreme dok ne pobegne, onda ćemo imati tehničku vladu”, zaključio je Anđelković u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Upitan šta to podrazumeva, on je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem objasnio da misli na razne vrste građanske neposlušnosti i nastavak podrške studentima u ispunjavanju zahteva koje su postavili.

Ova kriza jeste velika, ali je ona nastavak i kulminacija prethodnih kriza, ocenio je Lazović i ukazao da je kriminalni konglomerat preoteo državu.

Prema njegovim rečima, Vučić je obuhvatio državu kao kriminalna hobotnica, ali su veličanstveni protesti studenata, koje je društvo neopravdano potcenilo, probudili nadu da ovo društvo može bolje i drugačije.

Lazović je svestan da je veliki teret stavljen na pleća studenata i naglašava da mu je žao i da svakodnevno oseća odgovornost zato što „u prethodnom periodu, kao predstavnici za koje su ljudi glasali, nismo mogli više da uradimo“. 

Čini se, ipak, da je društvo sada spremno za promene, a i mi smo spremni da razgovaramo o tome kako promene ostvariti, rekao je Lazović i istakao da je Zeleno-levi front partnerima u opoziciji dostavio svoj predlog na usaglašavanje.

Kako je objasnio, taj predlog podrazumeva ispunjavanje studentskih zahteva, podršku protestima, dogovor oko prelazne vlade i nepristajanje na lažne izbore.

Nadam se da će se kolege odazvati i da će uskoro doći do usaglašavanja, rekao je Lazović, ali je priznao da nema odgovor na pitanje zašto u ovakvoj situaciji već nije došlo do objedinjavanja opozicije.

Znam šta me pitate, ali nemam šta da vam kažem, zaista ne znam, rekao je on i najavio da će Zeleno-levi front, u slučaju da izostane ispunjavanje zahteva studenata, podržati generalni štrajk i sve vidove otpora i protesta..

Upitan o odnosu opozicije prema pobuni studenata, on je odgovorio da je to herojski čin i da je ideja bila da se opozicione stranke ne nameću, već da fokus stave na podršku studentima i njihovim zahtevima.

Osuđujem pokušaje nekih kolega koji su pokušavali da se nametnu umesto studenata, rekao je Lazović i dodao da Zeleno-levi front prihvata ulogu podrške studentima, jer prepoznaje da je „ovo nešto najveće što je do sada urađeno“. 

Kako je obrazložio, „prepoznajemo da je neko uradio nešto mnogo bolje, nego što se radilo u prethodnom periodu i smatramo da je u redu da mi budemo podrška“.

Upitan na čemu zasniva očekivanje da će biti ispunjen zahtev opozicije o prelaznoj vladi, kada Vučić uporno ponavlja da na to nikada neće pristati, Lazović je uzvratio da će morati da bude na to nateran. 

Kako je objasnio, „naravno da će on reći da na to ne pristaje, da se on pita, ne bi pala ni Vlada, da se on pita, ne bi bilo ni studentske pobune, da se on pita, i dalje bi nas llagao sa njegovih televizija da živimo u bajci, da je sve u redu i da je Srbija ekonomski tigar“.

On neće davati ustupke i zato što se plaši da pokaže slabost i ranjivost, protumačio je Lazović, uveren da će Srbija, uprkos tome, moći i umeti da se izdigne iznad katastrofe u koju je SNS gurnuo.

Ne postoji, međutim, šansa da se u društvu nešto uradi bez široke podrške većine ljudi. Zato je važno da budemo otvoreni da tu podršku i tražimo, jer će, u suprotnom, Vučić izmanipulisati svaki proces, upozorio je Lazović.

Upitan o opasnosti da sila bude poslednja  linija odbrane vlasti, on je odgovorio da se „toga svi plašimo i da bi to zaista bila katastrofa“.

Tako nešto se mora izbeći, „ali nije na nama“, predočio je Lazović, koji je nezadovoljan odnosom međunarodne zajednice prema krizi u Srbiji. 

Kao neko ko veruje u evropski put Srbije, da joj je mesto u EU i da je to najvažniji strateški pravac zemlje, on je duboko razočaran izjavama i ponašanjem najviših zvaničnika Unije, Ursule fon der Lajen i drugih, jer nisu našli za shodno da podrže procese koje su pokrenuli studenti.

„Ovo što studenti rade je zapravo ono na čemu insistira EU. Oni traže da rade institucije. Pa kako neko može da to ne podrži? To zaista ne razumem“, ukazao je Lazović.

On se „iskreno nada da ćemo ove godine videti kraj vlasti SNS“ i zaključuje da je za društvo u ovakvoj situaciji ključna solidarnost. (kraj) def

Kako je precizirala, zadatak prelazne vlade bio bi da stvori bolje izborne uslove, što je u Srbiji moguće samo u slučaju šireg društvenog dijaloga u koji bi bili uključeni, ne samo politički akteri, već i organizacije civilnog društva, međunarodni faktori i studenti. 

”S obzirom na to da studenti tvrde da su njihovi zahtevi upućeni tužilaštvu i da nisu politički, to trenutno nije izvodljivo”, smatra Nestorović i navodi da će, umesto toga, verovatno biti sastavljena tehnička vlada, koju će činiti ljudi bliski režimu i možda neki eksperti koji će građanima biti predstavljeni kao nezavisni. 

Ona ne veruje da će Vučić raspisati izbore, jer mu ne odgovaraju, ali poručuje da Ekološki ustanak pod postojećim uslovima ne bi ni izašao na njih, baš kao što će verovatno bojkotovati i rad Skupštine.

Kako je naglasila, "trenutno nemamo šta da tražimo sa ljudima koji žele da sprovedu svoju politiku do kraja, odnosno da zaključno sa 2027. završe obavljene poslove sa strancima”.

Nestorović smatra da bi jedino rešenje bila ostavka Aleksandra Vučića, ali da se to neće desiti i da bi u međuvremenu opozicija trebalo da nastavi rad na buđenju institucija, poboljšanju izbornih uslova i jedinstvenog biračkog spiska, kao preduslovima za održavanje prvih pravih demokratskih izbora.

Ni Aris Movsesijan ne veruje u mogućnost održavanja izbora, jer smo u situaciji da građani ne veruju ni u institucije, ni u izborni proces. 

Po njemu, potrebno je putem prelazne vlade razrešiti sve aspekte rušenja nadstrešnice i koliko-toliko povratiti poverenje u institucije, a tek potom ući u priču o izbornim uslovima, REM-u i RIK-u.

”Kada imate nepoverenje u institucije i nepoverenje u izborni proces, imate dva puta - jedan je revolucionaran, a drugi je kroz izbore i kroz mirnu tranziciju”, rekao je Movsesijan u razgovoru s Tamarom Skrozza i ocenio da su studenti svesni toga i da mudro i pametno vode svoj protest.

On ne veruje u zaricanje predsednika Srbije da neće pristati na formiranje prelazne vlade i objašnjava da ne može da se veruje čoveku koji je u protekla tri meseca mnogo puta prevario građane i svoje birače.

Kako navodi, Pokret slobodnih građana neće učestvovati u radu Skupštine, a ni podržati eventualnu tehničku vladu. 

”Ako studenti, hiljade, milioni građana, pa i opozicija, to ne priznaju, mogu oni da rade i da formiraju šta hoće, na to niko neće pristati”, uveren je Movsesijan.

Po njemu, u ovome ne sme da se popusti, jer nema popuštanja kod korupcije koja je i dovela do ove situacije. 

”Ovo je rešavanje svega što se desilo u proteklih 12-13 godina, ovo je katarza svih tih događaja”, zaključio je Movsesijan u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Vlast iz tog priručnika još ne izlazi, rekao je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ali je ocenio da je to postalo nebitno, jer je izgubila autoritet na polju društvenih aktivnosti. 

Voštinić je prilično siguran da su nemiri u Srbiji odraz većinskog raspoloženja da je režim neodrživ i da mora da se skloni, ali upozorava da nas tragični događaji opominju da borba nije gotova, niti da je pobeda blizu, nego da tek predstoji.

Ističući da se studenti ne smeju potcenjivati, on je predočio da nije siguran da pobunu u Srbiji više možemo nazvati samo studentskom, jer je ona i kulturološka i u velikoj meri definisana otporom prostakluku, primitivizmu i korupciji. 

Voštinić je pozvao pojedince u institucijama zadužene za poštovanje zakona da spreče sve one koji bi zbog protivljenja protestima počeli da uzimaju pravdu u svoje ruke.

Prema njegovom objašnjenju, kada ljudi počnu da uzmaju pravdu u svoje ruke, toga se najčešće prvo late budale, a ne odgovorni i svesni ljudi. 

Vlast je ohrabrila svaku budalu da time što nas napada, gazi, udara ili tuče, misli da štiti državu i obavlja neku svoju svetu dužnost, precizirao je Voštinić.

Oni su takvu atmosferu kreirali da bi mogli da se operu, jer formalno nisu počinioci krivičnih dela koja nam se dešavaju, obrazložio je on, ali je ohrabren i smatra porukom odluku žandarmerije da se u subotu povuče se protesta na mostu u Rumenki ispred Novog Sada.

Moramo da se borimo da kod ljudi u policiji, žandarmeriji ili vojsci probudimo zrno savesti i svesti, naglasio je Voštinić i objasnio da je, u suprotnom, moguć njihov direktan sukob sa građanima, "a u tom scenariju ćemo i mi da se organizujemo".

Uprkos tome, on napominje da se novo društvo ne može graditi na preziru prema vlastima, mržnji prema otvorenom zlu i spremnosti da joj se odupremo, već na principima empatije koje smo pokazali. 

Na opasku da sila ipak može da postane poslednja linja odbrane vlasti, Voštinić naglasio da bi u tom slučaju sila bila i jedina linija pobede protiv te vlasti.

Kako je naglasio, neko ko ulaže silu u zadržavanje vlasti može očekivati jednaku reaktivnu silu onoga ko na vlasti više ne želi da ga vidi.

Upitan kako vidi ulogu opozicije u uslovima krize, on je odgovorio „možda čak i razumno“, mada nisu svi isti i monolitni u izrazu i podršci studentima.

Prema njegovom viđenju, ima dosta i oportunista i onih koji bi da se okoriste, ali ima i onih koji vrlo razumno postupaju u ovim okolnostima.

Voštinić ističe da vrlo pažljivo posmatra koliko su u opoziciji spremni da čuju i učestvuju u ulozi koju su joj studenti dodelili, jer u ovom procesu i sama sazreva.

On naglašava da nije video velike zloupotrebljavajuće namere, ni izjave političara opozicije u proteklih nekoliko nedelja.

Opozicijom, međutim, danas ne nazivamo samo političke stranke, partije i pokrete, već i sve kulturne, umetničke, aktivističke i druge organizacije i pojedince koji su se suprotstavili vlasti, rekao je Voštinić. 

Taj opozicioni narativ ne pripada samo organizovanoj političkoj strukturi, već pripada svima, obrazložio je on i poručio da iz tog korpusa treba da zahvatimo novouspostavljenu vlast u državi, jer ima na pretek potencijala da bude kredibilna alternativa.

Imamo ProGlas, lokalne organizacije koje su se ujedinile, aktiviste iz neverovatno narastajuće društvene pokrete i mnogobrojne eksperate u stručnim oblastima, precizirao je Voštinić.

Upitan da li je ono što rade studenti, aktivisti i lokalne organizacije pokazna vežba i za opoziciju, on je odgovorio da velika energija studentskog pokreta mora da bude iskorišćena u političkim strukturama koje žele da naslede političku borbu. 

Kad god da se desi kraj režimu, studenti neće zaboraviti šta se desilo na ulicama. To će biti specifična vrsta nadzora nad svakim kome budu dodelili političko polje delovanja. Oni su pokazali šta je vrednosni sistem na koji će svi morati da obrate pažnju, smatra Voštinić.

Upitan o podršci zapadnih partnera predsedniku države, on je uzvratio da je Srbija veoma nestabilna zemlja i ocenio da Aleksandar Vučić nema prijatelje. 

Čak i na domaćem planu, svi koji se po televizijama izdaju za prijatelje zapravo su plaćeni za to i u suštini nisu prijatelji, uveren je Voštinić.

Prema njegovom tumačenju, „vlast i svi ljudi koji se trenutno tako nazivaju ili osećaju, pa čak i što im funkcija dozvoljava, ima ljude koje poznaje i koji je organski ne podnose“.

„Oni se međusobno mrze i teško je spojiti vlast predsednika ili bilo koga sa pojmom prijatelji. Nemaju oni prijatelje“, tvrdi Voštinić.

Kako je rekao, strani partneri su nešto drugo, ali oni žele da iskoriste vezu sa vlastima i kada to budu prestali, onda će i prestati da im budu partneri, dok prijatelji nikada nisu ni bili.

To što se menja stav prema Srbiji i što se menjaju akteri koji će postajati partneri, ne znači da neće biti prijatelji ove zemlje, procenio je Voštinić i naglasio da mi vrlo često prijatelje stičemo upravo na vrednosnim principima.

Prema njegovom mišljenju, ono za šta se Srbija sada odlučila kao vrednost, kreira njene prijatelje i u Evropi, i u Americi i bilo gde u svetu.

Voštinić je uveren i da ne postoji mogućnost da čak i neuspeh nekog od zahteva studenata može na kraju da proizvede društvo u stanju u kakvom je bilo zatečeno pre ove pobune. 

Studenti su više od 60 dana u blokadi. Neki od nas godinama odolevamo pritiscima, ali ovo je sada viši stepen borbe i sada je samo pitanje rešenosti. Nazad sasvim sigurno nema, poručio je Voštinić.

On misli da među ljudima nije nestao strah, ali da su osetili, ne samo dah slobode, već da su prepoznali šansu koja im se pruža i ko zna da li će je ponovo biti.

Taj dah slobode ne znači da straha više nema, nego da se odgovor na strah menja. Mi se i dalje bojimo i za svoje porodice, i za opstanak i za život, ali to ne znači da nas strah parališe, nego je naš odgovor na strah sada borba, poručio je Voštinić.

Upitan da li će 2025. biti godina promene, on je odgovorio da nije ni astrolog, ni analitičar, niti neko ko predviđa budućnost, ali da ovo mora biti ta godina. (kraj) def

”Jednom kad ljudi osete slobodu, kad osete misao, koje ih vode nekom zajedničkom cilju, to ne može da se anulira, to ne može da nestane”, tvrdi Stojković, napominjući da protest može da promeni formu, ali da ni u slučaju gerilske borbe neće uminuti.

Po njenom mišljenju, Vučić će morati da pristane na prelaznu vladu, dok će u slučaju izbijanja velikih nemira na ulici, i strani faktori insistirati na tome. 

Istovremeno, Đorđe Miketić je u razgovoru s Tamarom Skrozza ocenio da smo možda opravdano smatrali da ovo društvo nema snagu da se probudi, ali da je ta iskra ipak postojala. 

”Sad kada je uhvatila kiseonik, kada je povukla cug, to se rasplamsalo na toliko strana, da je ovo zaista jedna nezaustavljiva sila”, ocenjuje on i ističe da građani sada hvataju moć i postaju gospodari svojih života. 

Njegovo je mišljenje da smo svedoci prelomnog trenutka u istoriji ove zemlje i da više ništa neće biti isto, a nada se da će se promene desiti što brže i što mirnije.

Prosperitetnu budućnost za ovo društvo Miketić vidi u formiranju privremene  vlade vanstranačkih ljudi, a potom u izborima, uz širi društveni konsenzus i dijalog o svim neuralgičnim tačkama koje nas muče. 

Po njemu, ovo je terminalni stadijum režima koji danas primenjuje isto ono što je radio u ratovima devedesetih, kada je huškao ljude jedne na druge. 

”Sada jedne na druge huškaju profesore, roditelje, i ovo je nepodnošljivo, ali ohrabruje to što vidimo otpor tom ludilu”, objašnjava, napominjući da su ljudi odbili diktat s vrha i shvatili da su solidarnost, empatija i ljubav nešto što nas zaista povezuje. 

S druge strane, Biljana Stojković smatra da ovo nije politička, već borba protiv ”mafijaške organizacije koja je spremna na sve”.  

Po njoj, Vučić više ne može da kontroliše ni ono što se dešava, ni sopstveni mentalni sklop, i svojim je postupcima učinio proteste masovnijim.

”To celu atmosferu, celo društvo i politiku uvodi u jednu ogromnu krizu koja ne može da se završi dobro po njega”, ukazuje Stojković.

Njeno je viđenje da Vučić može samo da pojačava agresiju, ali da će eventualni sukobi trajati kratko i da neće biti jakog intenziteta.

”Ne mogu da zamislim da policija i vojska stanu uz autokratu, odnosno da ne stanu na stranu građana”, zaključila je Stojković u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Bez obzira na to što mi sada idemo na dva paralelna koloseka, apsolutno sam uveren da će se zahtevi svih pobunjenih građana Srbije u štrajku susresti u jednoj tački i da će to biti tačka pucanja ovog režima, naglasio je Milivojević u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Kako je objasnio, opozicija je posvećena zahtevima za formiranje prelazne vlade i ti zahtevi će dobiti svoju konkretizaciju sledeće nedelje. 

Važno je da građani znaju da prelazna vlada nije ono što kaže Aleksandar Vučić  - dolazak na vlast opozicije bez izbora, već je ideja da bude oročena na šest meseci i da se u tom periodu uradi sve ono što je neophodno za sprovođenje fer, slobodnih i poštenih izbora. 

Apsolutno se nadam da će iza toga stati kompletna opozicija, i parlamentarna i vanparlamentarna, uz jednu ogradu - neophodno je da njihov opozicioni kapacitet ne bude upitan, rekao je Milivojević. 

Na opasku da je Vučić izjavio da nema tog "majčinog sina" koji će ga naterati da potpiše prelaznu vladu, on je uzvratio da je to čovek koji sve daje na izvolite samo ako je pritisak dovoljno veliki i precizirao da je „prelazna vlada tehničko sredstvo za uspostavljanje normalnosti“.

Ovoga trenutka vi imate jednu esenciju nenormalnosti okupljenu u rukama Vučića. Sve je postalo nenormalno, izvitopereno, sve je postalo sušta suprotnost, ruglo i farsa stvarnom životu i stvarnim potrebama građana, ocenio je Milivojević.

Kako je naglasio, on nema problem da opozicija vrati mandate u Skupštini Srbije i da pozove na generalni štajk, ako je to zajednički stav opozicionih stranaka i zahtev građana.

Za generalni štrajk su potrebni ljudi koji su spremni da se tome odazovu, rekao je Milivojević i pozvao na „štrajk ne samo prosvetne radnike, već i lekare i prosvetare, i pilote i stjuardese, i molere, i parketare...“

Mi smo 2000. godine pobedu i očuvanje izbornih uslova obezbedili posle generalnog štrajka, podsetio je on i ocenio da je ovo sada je samo priprema za kulminaciju koja sledi, što Vučić zna i zato se grčevito drži za vlast, „jer biti na vlasti za njega znači biti na slobodi“.

Milivojević misli da Vučiću ovoga trenutka najviše smetaju sednice Skupštine i opozicija u parlamentu i da zato ne želi da ih bude. 

„Zar stvarno neko veruje da u Srbiji ima demokratije sa Aleksandrom Vučićem“, upitao je on i naglasio da je „demokratija vladavina naroda, a ne vladavina mafije“.

Vučić je retoriku mržnje pojačao na najjače, kada čujete taj vokabular onda shvatite da je to čovek koji je "preko Šešeljevog šinjela samo obukao evropski frak, ali da mu zarđala kašika i dalje viri iz sakoa", smatra Milivojević.

Ovog trenutka za Vučića je pritisak neizdrživ, rekao je on i istakao da su Vučiću i studenti dali jako dobar odgovor da je nebitan, a on ne može da podnese da bude nebitan.

Ako me pitate ko je pre par dana onu studentkinju pokušao da ubije u Ruzveltovoj ulici i da li to je samo taj vozač koji je vozio automobil? Pa nije, odgovorniji je suvozač koji je davao gas, ukazao je on i ocenio da je „taj suvozač koji je davao gas dobro poznat organima gonjenja“. 

To je onaj koji je kazao da će sa kad-tad osvetiti Slavku Ćuruviji, koji je „naručio spot i inspirisao ubice Olivera Ivanovića“ i koji je inspirisao onog pomahnitalog vozača da napravi teroristički akt, obrazložio je Milivojević.

Na nama je da kreiramo taj pritisak. Znamo da imamo posla s čovekom koji raspolaže neograničenim arsenalom zla da se obračuna sa opozicijom, ukazao je Milivojević i poručio da ne može da dozvoli da „krvavu nadstrešnicu zameni krvava hauba“ i da „krvave ruke zamene krvavi volani“.

Upitan da li strepi od nasilnog raspleta krize, on je odgovorio je njegov posao, „kao odgovornog političara, da ne prihvati pruženu ruku Aleksandra Vučića da izazove građanski rat u Srbiji“ i da ne dozvoli da se opravdani narodni gnev pretvori i u nekontrolisani bes.

Moram da artikulišem narodno nezadovoljstvo i ne smem da posegnem za metodima političke borbe koje podrazumevaju nasilje na koje poziva Vučić, precizirao je Milivojević.

On ističe da nema nikakvu strepnju za sebe, svoj život i svoju bezbednost i poručuje da je spreman da uradi sve što će dovesti do mirnog raspleta krize i da ne pređe na teren nasilja na kojem Vučić suvereno vlada, ali da ne može da dozvoli da kolima gaze decu.

„Njima je mali broj žrtava na železničkoj stanici u Novom Sadu. Sada je potrebno da se dese žrtve i na blokadama. Ne mogu da prihvatim da živim u zemlji gde je nasilje odgovor na nasilje režima, ali ne mogu da dozvolim ni da mi ubijaju decu po ulici i da to gledam“, ponovio je Milivojević.

Ističući da ima odličnu komunikaciju sa svim predsednicima parlamentarnih političkih stranaka, on je rekao da DS treba da bude stožer okupljanja kompletne opozicije.

Mada smatra da je DS najveća politička stranka sa ove „svetle strane“, Milivojević napominje da uopšte nema problem da li će neko biti veća ili manja opoziciona stranka, ali podvlači da ne želi da bude predsednik najveće opozicione stranke. 

On hoće da bude predsednik stranke koja je alternativa Vučićevom režimu, uveren da građani dobro prepoznaju da je DS sigurno ta alternativa u kojoj „nema više ni Kene, ni Jelene Trivan, ni Dragana Šutanovca“ i da njen opozicioni kredibilitet i kapacitet nije upitan. 

I nemam problem da neko drugi kaže da je veći, ali ističem da je Srbija uvek išla u dobrom pravcu kada je DS bila jaka i tako će biti i ubuduće, rekao je Milivojević.

Upitan o podršci međunarodne zajednice vlastima u Srbiji, on je odgovorio da je to zato što Vučić sa Zapadom, sa Evropom i svetom, pregovara po principu „moj poslednji uslov je da pristajem na sve, samo ne dirajte moje samovlašće i moje svevlašće“.

Vučić će Zapadu dati sve što traži. Pogledajte taj princip multikolonije, gde Srbija postaje kolonija i Francuske, i SAD, i Velike Britanije, i Rusije i Kine, ilustrovao je Milivojević i poručio da treba biti načisto da niko neće rešiti naš unutrašnji problem i našu neslobodu do nas samih građana Srbije.

On istvremeno primećuje da je „dezerterstvo na strani zla, na strani tame i tmine ogromno“ i da ljudi „napuštaju te krvoločne falange“.

„Batinaške falange se osipaju i ljudi neće da idu u zatvor da bi čuvali režim Aleksandra Vučića. S druge strane, neki se otvoreno, javno putem medija nude da pređu na svetlu stranu“, smatra Milivojević.

Upitan da li će ovo biti godina političke prekretnice u Srbiji, on je odgovorio da „veruje da mi, kao društvo, imamo kapacitet da kažemo - ovo je ta godina“.

„Mi nemamo drugu opoziciju. Mnogo bih voleo da mi sada možemo da uvezemo opoziciju, ali ne možemo. Imamo to što imamo i sigurno je da nismo savršeni. Znam hiljade ljudi koji možda mogu bolje i pametnije da predlože neka rešenja, ali se oni ne bave politikom“, rekao je Milivojević.

On ih je pozvao da stanu pod zastavu DS ili pod zastavu Srbije, "jer ne morate da budete član DS da biste bili demokrata".

„Svi su dobrodošli sa idejama i savetima pod zastavu Srbije, ako neće pod zastavu DS. Neka to bude zastava slobode, a ja vam garantujem da će se u našim rukama nalaziti ta zastava koja pobedonosno leprša na kraju ove borbe“, zaključio je Milivojević. (kraj) def

”Pritom, ne mislim da je ideja generalnog štrajka nešto što je dobro ako nije veoma dobro isplanirano i razrađeno, a ne vidim da je to u ovom trenutku tačno”, objasnio je Milenković.

Po Milenkoviću, jedni izlaz iz krize jeste ispunjavanje zahteva studenata, a tek tada može da se priča o prelaznoj vladi, novim izborima i procesima koji slede pošto se utvrdi koliko je duboko korupcija zašla u ceo državni aparat i na koji način je sve uticala da dođe do tragedije u Novom Sadu.

Kako je istakao u razgovoru s Tamarom Skrozza, i vlast i opzicija bi od studenata mogli da nauče nešto o primeni demokratskih alata.

”Ne kažem da društvom može da se upravlja plenumima, ali su studenti pokazali da i plenumi, iako su do sada posmatrani kao jedno veoma neefikasno sredstvo, mogu da donesu ozbiljno dobre, kvalitetne i kreativne rezultate”, zaključio je Milenković.

Istovremeno, Cvijetin Milivojević ocenjuje da su studenti shvatili da se ”čoveku koji se ponaša kao da je car, a ne predsednik republike” ne može suprotstaviti zahtevima za izbore po njegovim pravilima ili za njegovu smenu.

”Obrnuto, treba da mu poželite dobro zdravlje i dug politički život, da dve godine preostalog mandata u sreći i veselju provede, ne kršeći Ustav, nego poštujući svoje ustavne nadležnosti, a istovremeno da se obraćate institucijama koje su nadležne za svaki segment vlasti”, kaže Milivojević. 

Po njegovom mišljenju, univerzitetski profesori bi morali da obustave rad i stupe u generalni štrajk, a ne da očekuju od učitelja i nastavnika da vode njihovu bitku.

Kako je naglasio, opozicija bi istovremeno, neprekidnim boravkom u parlamentu, trebalo da pokaže neslaganje s načinom na koji je ta institucija poništena. 

”Ne možete blokirati parlament ako on de fakto ne radi”, obrazlaže Milivojević i podseća da je 50 akata, uključujući i budžet, kao najvažniji akt koji usvaja skupština, izglasano posle rasprave od tri i po minuta. 

On misli da su studenti otvorili teme koje ruše vlast, poput korupcije, ali da je pitanje da li će opozicija moći da se  na to nadoveže. 

”Ja zaista ne ulažem velike nade, ali bih voleo da sam se prevario u proceni, kao što sam se svojevremeno prevario u proceni studenata i bio uveren da su inertni  i zatvoreni u nekoj čauri”, zaključio je Milivojević u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts