Istragu policije i tužilaštva univerzitet je, kaže dekanka FPN, doživeo kao napad i pokušaj zastrašivanja, zbog načina na koji se to dogodilo. To je, smatra ona, bio i pokušaj stvaranja agresivnog medijskog narativa koji targetira pojedine dekane i rektora.


„Šta znamo? Znamo da se dogodila tragedija i taj slučaj apsolutno mora da bude ispitan i da se utvrdi kako je do toga došlo. Ali, da li to znači da čitava policijska formacija treba teatralno, u uniformama, da ulazi prvo na Filozofski fakultet, a potom i u Rektorat? Mislim da ne“, smatra Maja Kovačević izražavajući bojazan  da nikada neće biti u potpunosti rasvetljeno šta se dogodilo.

Ona smatra da svaki fakultet, pa i Rektorat, ima obavezu da sarađuje sa istražnim organima i da je istraga mogla da se sprovede na mnogo primereniji način.

 
„Pokušavaju da stvore narativ i da ga vežu za studentski pokret, koji će se sutra pojaviti kao akter na političkoj sceni, i da na taj način unesu sumnju u legitimitet bilo čega što se dešava na univerzitetu“, ocenila je profesorka Kovačević  i ocenila  da vlast vuče kontraproduktivne poteze koji samo dodatno iritiraju javnost te  da očekuje da će nastaviti sa greškama.

Govoreći o mogućnosti da se rektor Vladan Đokić politički angažuje, ona je  rekla da ga u tome podržava, ali da sama neće biti na studentskoj listi. „On je još pre godinu dana javno rekao da je potpisao saglasnost da eventualno bude na studentskoj listi. To nije nikakva novost.“


Maja Kovačević ističe da rektor ima pravo, u svojstvu privatnog lica, da se angažuje u politici, kao što to pravo imaju i svi profesori. “Mi neke redovne, stabilne i demokratske uslove za borbu nećemo dočekati sa ovim režimom i neminovno je da se borimo u postojećim uslovima“, konstatovala je.

Na pitanje da li je moguće istovremeno voditi univerzitet i biti u političkoj kampanji, a da se ne dovede u pitanje neutralnost institucije, odgovara da je te dve stvari lako razdvojiti.  „Uveliko je u toku proces koji nadilazi univerzitet — radi se o završnim koracima u organizovanju novog političkog aktera na sceni i to nije pitanje univerziteta, već šire društvene mobilizacije.“

 
Nedavno održane lokalne izbore  u deset samouprava, Kovačević je ocenila kao  skandalozan  primer izazivanja nestabilnosti u društvu.

 
„Umesto da građani slobodno, u miru, iza paravana zaokruže svoj politički izbor, imali smo ružne i tragične prizore — ljude sa šipkama, krvave glave, ozbiljne slučajeve batinanja, policiju koja stoji i čuva kafane koje ne rade, dok je okrenuta protiv svojih građana. To je skandal.“

Podsećajući na ocene da je energija protesta nestala, Kovačević smatra da to nije tačno, već da je samo promenila svoj oblik. „Sada je usmerena na izborne rezultate, što pokazuje veća izlaznost, kao i pad podrške vladajućim strankama.“


Ona očekuje da će i na parlamentarnim izborima biti nastavljeni pokušaji manipulacije izbornim procesom, da to ne treba  prihvatiti kao normalno, ali da mora da se nastavi borba za mirnu  tranziciju vlasti  izborima.

Upozorila je da je Srbija duboko podeljeno društvo, da se stabilnost konstantno urušava i da to može dovesti do incidenata. „To po svaku cenu treba izbeći - svi treba da učine sve da ne dođe ni do kakvih sukoba.“

 

Navodeći da se više ne radi o borbi koja je potekla sa univerziteta, dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević zaključila je u intervjuu za FoNet da je reč o široj društvenoj borbi da se, na izborima i glasanjem, dođe do promena.

„Ljudi imaju i to negde u glavi i to je na neki način strateško promišljanje - da nije baš najbolje ukoliko je vaša lokalna vlast protivnik nacionalne vlasti.“

Govoreći o kampanji vlasti uoči lokalnih izbora, kaže da je, uz medijske i druge pritiske, to bio i nastavak pokušaja uterivanja straha, ali da ne vidi da se strah povećao ili vratio. „Ima mnogo ljudi koji nastupaju javno, koji dobijaju otkaze, koji su šikanirani, preti im se fizički i ucenjuju se članovi njihovih porodica, ali, iako kažnjeni, opstaju u toj borbi na lokalu, a to je veoma teško.“

Milenković upozorava da postoji druga vrsta pritiska na ovim izborima, a to je agresivna kampanja neizlaska.„Ne moraš da glasaš za mene, nego sve što treba da uradiš jeste da ne izađeš“, objasnio je sagovornik FoNeta, i dodaje da velika izlaznost ne odgovara SNS-u.

Ističe da tzv. „fantomske liste“ neće imati uticaj, jer se u manjim mestima ljudi međusobno poznaju i prepoznaju takve liste.One služe, kaže Milenković, i zbog broja ljudi u biračkim komisijama.

Konstatuje da je SNS sačuvao efikasnost svoje organizacije, ali smatra i da im je sve teže da angažuju ljudske resurse za masovne skupove. „Ono što vidimo u istraživanjima jeste da su oni i dalje visoko. Postoji očekivanje da će SNS pasti na 20%. To nije realno. Ali ovo koliko su sada pali i tu su ‘zakucani’, to je za njih ogroman problem, jer ne mogu da se vrate.“

Neslaganje protivnika vlasti ne donosi ništa ni jednom od aktera. „Studentski pokret ima ogromnu bazu birača, isto kao što ima i SNS - to su veoma slični brojevi, koji su već sada dosta jaki“, smatra Milenković. On kaže da postoje i dva mala bloka glasača - proevropske opozicije i desne, nacionalne opozicije. „Ne vidim na koji način bi oni mogli da uzimaju jedni od drugih i u tom smislu je napadanje besmisleno i strateški potpuno pogrešno.“

Milenković procenjuje da je strankama opozicije gotovo nemoguće da samostalno pređu cenzus i da je neophodno ujedinjenje u dve grupacije - proevropsku i desnu i upozorava da naredni izbori mogu biti čistilište za brojne stranke. Milenković nije siguran ni da li će antirežimski front uspeti da napravi dogovor oko predsedničkog kandidata.

„Dobra stvar po njih je što ni režim nema dobrog kandidata i to je njihova greška što posle 14 godina vlasti nemaju jednog očiglednog kandidata za predsednika godinu dana do izbora“, rekao je politički konsultant Dušan Milenković u intervjuu za „Kvaku 23“.

Komentarišući deo dogovora EU i Vlade Kosova, po kome će lokalne samouprave tražiti od srpskih bolnica i obrazovnih institucija spiskove zaposlenih kako bi im izdali privremene dozvole za rad i boravak na Kosovu, Trajković kaže da nije sigurna da Priština neće zloupotrebljavati te lične podatke.

„Mnogi do sada nisu dobro razumeli da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sva prava nad teritorijom i građanima na severu Kosova prebacio na (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija i da samo sa njim mogu da se rešavaju naši problemi i naš status“, istakla je.

Ona kaže da je takav scenario opasan za Srbe koji žive na Kosovu, jer „Kurti ne pokazuje nimalo blagonaklonosti u smislu podrške multietničkom konceptu ili opstanku Srba na prostoru Kosova i Metohije“.

„Srbija je govorila da Zajednica srpskih opština (ZSO) treba da preuzme organizovanje zdravstvenog i obrazovnog sistema. Mi vidimo da se ovde u stvari aktivira Ahtisarijev plan, gde opštine preuzimaju ulogu koja po Ustavu Kosova možda i jeste regularna, jer je taj ustav nastao na osnovu Ahtisarijevog plana.“

Kaže da se dogovor iz Ohrida praktično već sprovodi, jer je, ističe, njime Srbija prihvatila da sva državna imovina Srbije na prostoru Kosova i Metohije pređe u vlasništvo Kosova.

„Na kraju, kao dodatak i kao poklon Srbije, i da odgovornost za Srbe na Kosovu preuzme Priština“, rekla je.

Kaže da je „nonsens“ odluka po kojoj će dve trećine Srba, građana Srbije koji su proterani sa Kosova, biti proglašeni strancima i morati da ispune posebne uslove da bi mogli da se vrate na „svoju“ teritoriju.

„Kurtijevo poništavanje lokalne samouprave odlukama sa centralnog nivoa je nastavak represije nad Srbima“, ukazala je.

Prema njenim rečima, Kurti podrazumeva integraciju severa samo ako se na vlasti svugde nalaze Albanci.

„To se vidi po prelazima, policiji, carini, kada ulazite na Kosovo gotovo da nemate ni jednog Srbina koji sedi na carini ili na prelazu“, objasnila je.

Kaže i da kosovske vlasti žele da Kosovo bude podobno i multietničko samo za staro stanovništvo "koje je izumiruće, da ostane prostor bez mladosti koja treba da bude garant opstanka i identiteta.“

Bivša poslanica u Skupštini Kosova podseća da je EU prihvatila da pasoši koje izdaje Kancelarija za koordinacione poslove Vlade Srbije u Beogradu dobiju viznu liberalizaciju.

„Beograd je trebalo da insistira na otvaranju kancelarija u srpskim sredinama, gde bi bili i policijski službenici i matičari koji bi pripremali dokumentaciju kako bi mogli da nastave sa dobijanjem tih pasoša. Međutim, Beograd ništa ne radi.“

Rada Trajković smatra da Kosovo ima brojne unutrašnjopolitičke probleme, predviđa nove izbore na Kosovu, koji će, prema njenoj proceni, dovesti do novih unutrašnjih sukoba unutar albanskog političkog spektra.

Na pitanje da li se nakon izbora Trampa za predsednika SAD smanjio uticaj Amerike na Kosovu, odgovara da predstavnici Albanaca pokušavaju da lobiraju da se SAD ne povuku.

„Globalna situacija se iz trenutka u trenutak menja. Videćemo šta će se dešavati i sa KFOR-om, da li će rasti potreba SAD za vojnicima koji su sada u Bondstilu. To bi moglo da oslabi poziciju Kosova“, ocenila je.

Govoreći o tzv. specijalnom statusu Srpske pravoslavne crkve (SPC), kaže da misli da je u toku proces koji treba da dovede do eksteritorijalnosti SPC i da u tom procesu aktivno učestvuje i sama Crkva, ali da se o tome ne govori.

„Ali, specijalni status nema smisla ako nemate vernike“, upozorila je.

Upitana da li je moguća nezavisna politika kosovskih Srba i njihovo odlučivanje bez upliva Beograda, odgovara da opstanak Srba nije moguć bez podrške Beograda.

„Ali, jednog odgovornog, razumnog i pametnog Beograda“, rekla je Rada Trajković u intervjuu za FoNet.

Dobrosavljević  podseća da je od leta 2020. bilo više izbora za lokalne samouprave i da je na svakim zbir glasova vladajućih stranaka pao za najmanje 10%.

„U Negotinu, gde su proglasili trijumfalnu pobedu, dobili su 10.500 glasova, a na prethodnim izborima su imali 14.000 glasova. To su dramatične promene“, rekao je.

Takav pad podrške, dodaje, desio se uprkos „izbornom turizmu“, uz svo „modeliranje“ biračkih spiskova, kontrole izbornih komisija, pritisaka na terenu i uz sve ono što se „inače koristi da bi se građani primorali da glasaju za vladajuće stranke“.

Na pitanje da li na predstojećim lokalnim izborima u 10 mesta u Srbiji studentske liste, ponegde podržane opozicijom, imaju kapacitet da urade nešto više osim da SNS-u smanje procenat glasova, Dobrosavljević odgovara da su izbori raspisivani tamo gde je vlast i do sada bila više nego dominantna i da su u gotovo u svim tim sredinama oni apsolutni favoriti.

„Čak i ako ne bude iznenađenja na tim izborima, ako vladajuće stranke ponovo osvoje vlast, u slučaju pada podrške u tim sredinama u kojima su bili dominantni, gubitak glasova u gradovima u kojima ni ranije nisu stajali najbolje, poput Beograda, Niša, Čačka, biće još drastičniji“, ocenjuje.

Dobrosavljević kaže da nije dobro što studentske liste na lokalne izbore ne izlaze pod jedinstvenim imenom i bez jedinstvenog slogana.

„To nije dopustivo. To je početnička greška u politici“, poručuje.

Na podsećanje da je pre godinu dana u Beogradu održan veliki skup na poziv studenata, Vladimir Dobrosavljević kaže da tada nije bilo moguće da vlast jednostavno padne, bez obzira na to što je bilo preko 300.000 ljudi na ulici.

„Da bi do toga došlo, neophodno je da se i oni koji su danas u vladajućim strukturama osete u jednom trenutku ugroženim i da počnu da razmišljaju o tome da za njih budućnost postoji i mimo ove vlasti“, naveo je.

Dobrosavljević misli i da se vlast SNS-a nije, kako to mnogi tvrde, konsolidovala i da prisustvujemo procesu razvlašćivanja, odnosno slabljenja vlasti.

Konstatujući da Vučić svake izbore, od mesne zajednice pa nadalje, predstavlja kao pitanje života i smrti, Dobrosavljević smatra da su se na taj način samo radikalizovali odnosi u društvu.

„Ako nemate organizovane stranke koje mogu u institucijama da artikulišu nezadovoljstvo građana, onda dobijete ono što imamo ne samo od pada nadstrešnice“, objašnjava sagovornik Kvake 23.

On ukazuje da taj proces može da se posmatra u znatno dužem periodu, “od juna 2020, kada smo imali nerede nakon odluke o produženju vanrednog stanja, pa preko reakcija na zločine u Ribnikaru i u Mladenovcu ili po pitanju Rio Tinta.“

Prema njegovom tumačenju, u takvoj situaciji se pojavio studentski pokret koji je mobilisao građane. „Mi više ne govorimo o studentskom protestu. Ovo sada se zaista može nazvati nekom vrstom pobune ili protesta nezadovoljnih građana.“

Dobrosavljević  smatra i da lekcije sa prethodnih izbora nisu naučene. „Poznajući ljude koji danas predvode opozicione stranke, mislim da oni ne razmišljaju o politici kao o zanatu i tehnici koja zahteva rad sa ljudima, pripreme, obuke.“

Podsećajući da postoji savez pet proevropskih stranaka, Dobrosavljević se zapitao kakva je razlika, „na primer, u političkim programima između Ponoševe stranke (SRCE) i stranke Mikija Aleksića (NPS), pogotovo što su oni i pre toga bili u istoj stranci“.

„To isto važi i za konzervativni blok. Kakva je razlika između Novog DSS-a ili Dveri i nekih drugih grupacija?“ Poručuje da ne postoji razlog da u Srbiji nemamo ukrupnjen politički sistem sa „tri do pet stranaka“, i upozorava da posledica može da bude i nestanak aktuelnih političkih stranaka opozicije.

Govoreći o borbi za apstinente, odnosno o motivisanju građana koji ne izlaze na izbore da ovaj put to učine, Dobrosavljević kaže da je to ključ.

Rekao je i da je deo apstinenata koji već godinama, pa i decenijama, ne izlazi na izbore razočaran načinom na koji je sprovedena tranzicija u Srbiji.

„To nisu ljudi koje možete da motivišete da glasaju protiv nekog, to su ljudi koji su čekali da ZA nekog glasaju“, ističe ovaj politički konsultant.

„Tehnologija vladavine SNS-a od 2012. jeste mobilisati i motivisati sve one na koje možete da utičete da izađu na izbore da to urade i da glasaju za vas“, podsetio je.

Važna stvar je, dodaje, demotivisati one koji su protiv vas kako bi ostali kod kuće.

„Do sada se pokazalo da je u tome bolja bila vlast, a sada znamo da se jedan deo apstinenata aktivirao tokom protesta, ali to nije dovoljno. Treba ih motivisati da izađu na izbore“, kaže Dobrosavljević.

U ovom trenutku, ukazuje Dobrosavljević, studenti jesu „mejnstrim“ onoga što se može smatrati alternativom postojećem režimu.

„Oni imaju pravo i na sopstvene greške, imaju pravo da diktiraju tempo. Pokazalo se da su uspešniji u mobilizaciji birača mnogo više nego što su političke stranke“, rekao je.

Dobrosavljević misli i da se predsednik Vučić najviše plaši pritiska stranaca. „Problem je u tome što pre svega Evropi nismo fokus, imaju suviše svojih problema u ovom trenutku i zato se deo našeg društva koji očekuje od njih veće angažovanje oseća razočarano, čak i izdano“, kaže.

Na pitanje kako do zajedničkog kandidata za predsedničke izbore, u situaciji u kojoj Vučić više ne može da se kandiduje, Dobrosavljević odgovara da živimo u epohi spektakla i „selebritija“.

„Logično je da neka javna ličnost koja je poznata najširim slojevima građana, a koja bi bila kandidat zajedničke opozicije, ima šanse da pobedi“, zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 politički konsultant, Vladimir Dobrosavljević.

On kaže da su, prema pisanju Fajnenšel tajmsa, američke rezerve nafte vrlo male, zbog čega smatra da se Tramp upustio u rat koji je vrlo riskantan po američku ekonomiju.

Dautović priznaje da u ovom trenutku nije jasno ni kada, a ni kako će se završiti rat u Iranu.

„Tramp se ne ponaša kao ranije, ne sluša glas berze, svojih prijatelja investitora, uprkos tome što su napadnute rafinerije u Saudijskoj Arabiji Ras Tanura, kao i terminal Fudžejra na istočnoj obali Emirata, koji ima izlaz van Hormuskog moreuza“, smatra Dautović.

Prema njegovim rečima, posledice na tržištu nafte i na globalno snabdevanje osećaće se dugo, čak i kada bi rat danas prestao.

Dautović navodi da će ruska nafta sada opet da nalazi svoje kupce, uprkos američkim pretnjama carinama svakome ko uvozi rusku naftu.

„Ne vidim kako će moći da se izbegne neophodnost uvoza ruske nafte, što znači da će desetine milijardi dolara opet da se sliva u Rusiju“, kaže.

Na podsećanje da je Tramp pobedio na talasu obećanja da Amerika više neće ići u nepotrebne, osvajačke ratove i u promene režima, Dautović kaže da se neke od perjanica izolacionističkog MAGA pokreta glasno protive ratu u Iranu.

„Ipak, njegovo biračko telo mu nije zamerilo Venecuelu, niti je njegova popularnost zbog toga opala“, objašnjava.

„Da li će mu zameriti ovaj rat? Ako ga bude okončao uspešno i ako bude mogao da se hvali pobedom u još jednom ratu, pretpostavljam da će mu njegovo javno mnjenje, njegovi birači, ne samo oprostiti, nego ga čak i uzdizati zbog toga“, mišljenja je Dautović.

Na napomenu da su u poslednjih 25 godina američki predsednici plaćali cenu zbog Bliskog istoka, poput Džordža Buša za Irak, odnosno Džoa Bajdena zbog Avganistana, Dautović kaže da je moguće da će Tramp takođe biti kažnjen zbog Irana, i to pre svega na predstojećim izborima za Kongres i Senat.

„Moguće je, ali nije baš izvesno“, upozorio je.

Sagovornik Kvake 23 ističe da mu nije jasno zašto Tramp nije proglasio pobedu već prvog dana rata, kada je napadnut Iran i kada su u atentatu ubijeni vrhovni poglavar Ali Hamnei, ministar odbrane i komandant Korpusa islamske revolucionarne garde.

„Kad gledamo postupke predsednika Trampa, ne bi se reklo da tu postoji neki plan, strategija i motiv“, ocena je Dautovića.

Tramp, kaže Dautović, očigledno nije slušao ni CIA, ni Pentagon, niti bilo koje obaveštajne izvore koji su mu govorili da to ne može biti kratak rat.

Američki predsednik bi, prema rečima Dautovića, mogao kao uspeh da predstavi ako Iran preda sve balističke projektile ili da proglasi da je završena era Islamske republike, ili da Iran obeća da će, kao i Venecuela, izvoziti naftu preko kompanija koje su u suštini registrovane na nekog Amerikanca.

„Ali, da li bi to Izrael mogao da proglasi za uspeh? Mislim da ne. Ovaj rat je mnogo važniji (izraelskom premijeru Benjaminu) Netanjahuu, koji, kad god bi bio ugrožen zbog navoda o korupciji, lansira novi napad na Gazu.“

Smatra da nije prejaka ocena da je Amerika trenutno „na uzici Izraela“, dodajući da u sadašnjoj američkoj administraciji ima veliki broj ekstremno proizraelski nastrojenih ljudi.

„Imate mnogo frakcija unutar administracije koje imaju neki interes da se ovaj rat nastavi i proširi“, rekao je.

Dautović smatra da u ovakvoj situaciji nije moguće da u Iranu na vlast dođe tzv. „umerenija struja“.

„I sam američki napad kao da je ciljao i te umerene kandidate, da bi onda Tramp rekao – imali smo par kandidata koji su mogli da zamene Hamneija, ali smo ih ubili“, podseća Mirko Dautović.

Na pitanje ko će u budućnosti voditi Iran odgovara da već sada Veliki ajatolah Alireza Arafi obavlja funkciju vrhovnog lidera, kao i da postoje informacije da je glavni kandidat sin ubijenog poglavara Hamneija, Modžtama, koji, međutim, nema titulu Velikog ajatolaha.

Govoreći o mogućnosti da dođe do pobune unutar iranskog društva, s obzirom na to da su u decembru i januaru u toj zemlji bile demonstracije protiv režima i da postoje brojni navodi o zločinima koji su počinjeni nad pobunjenim građanima, Dautović odgovara da nije realno očekivati ustanak dok padaju bombe.

„U ratu je prioritet preživeti“, konstatuje.

Drugi scenario je da se Iran raspadne podsticanjem etničkih konflikata, kaže Dautović i podseća da kod mnogih manjina u Iranu postoje militantne terorističke organizacije.

To je realna opcija, kaže, i ukazuje na informacije iz američkih medija da CIA i Izrael opremaju kurdske borce.

„Neka čizma bi i mogla da se pojavi na tlu Irana, ali ona neće biti američka“, smatra.

Dautović navodi i da je u ovom trenutku nemoguće da se realizuje ideja aktuelne administracije o uspostavljanju dobrih odnosa američkih saveznika u regionu i Izraela.

„Pre svega Saudijska Arabija, a vidim da su čak i (Ujedinjeni Arapski) Emirati pogođeni i da su u ovom ratu svi oni kolateralna šteta.“

Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku jedino Španija u okviru EU jasno osuđuje rat u Iranu.

Na opasku da je Srbija povukla nekoliko poteza u korist Venecuele i Irana, tako se direktno konfrontirajući sa Amerikom, Dautović kaže da Beograd pokušava da bude dobar sa svima.

„Ali, s druge strane, imate vrlo jasan proizraelski glas unutar kabineta, mislim na ministra spoljnih poslova Marka Đurića, koji je osudio napade Irana na zemlje u regionu, što je u redu, ali nikad nije osudio napade Izraela i Amerike na Iran.“

Dautović misli da bi za Srbiju najpametnije bilo da se „zakloni iza međunarodnog prava“ i da vrlo jasno osudi agresiju na Iran, ali da osudi i kontranapad Irana na arapske zemlje.

„Međunarodno pravo vam upravo služi tome da kažete – mi smo principijelni i ostajemo principijelni. A Srbija to svakako nije u ovom trenutku“, zaključio je Mirko Dautović, predavač na univerzitetu u Taškentu, u intervjuu za Kvaku 23.

On je u intervjuu za emisiju Kvaka 23 rekao da JTOK sada funkcioniše, ali da vreme ističe i da je ono na ivici operativnosti.

Govoreći o nedavno ponovljenim izborima za VST, rekao je da je na njima došlo do promene u rezultatima i da kandidati koji u decembru nisu dobili većinsku podršku javnih tužilaca sada jesu i da će oni biti članovi VST. Stamenković je napomenuo da je glasanje ponovljeno u niškom i novosadskom VJT, da je reč o  malom  broju glasova ali značajnoj promeni.

Na pitanje da li se rezultati ponovljenog glasanja za članove VST mogu gledati kao pobeda izvršne i zakonodavne vlasti, odgovara:

„To će tek da se vidi. Hajde da vidimo kako će oni glasati, kakve će predloge imati, na koji način će se vladati i da li će svojim ponašanjem potvrditi te sumnje kojih smo svi svesni.”

Na ponovljenim izborima za tri člana VST na nivou viših javnih tužilaštava najviše ukupnih glasova dobio je Nikola Uskoković, tužilac VJT u Beogradu, o čemu sagovornik Kvake 23 kaže:

„Činjenica je da jedan deo medija Uskokovića i još nekoliko drugih tužilaca stavlja u blisku orbitu oko glavnog javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Sam kolega Uskoković će pokazati da li su te glasine opravdane ili ne.”

U intervjuu datom pre nego što je Zagorka Dolovac rekla da je dobila potvrdu da su pojedini tužioci uoči ponovljenih izbora za VST imali sastanak u BIA, na kojem je traženo da se glasa za određene kandidate, Stamenković kaže da tužioci imaju obavezu ne samo da obaveste javnost već da započnu postupanje.

„Vi ste javni tužioci, dame i gospodo, i kao takvi imate dužnost da reagujete kada su takve situacije u pitanju i da takvu vrstu ponašanja prijavite, da i drugi vide da tako nešto nije dozvoljeno i da će biti sankcionisano”, poručio je.

Na tvrdnje da rezultati pokazuju da je tužilaštvo podeljeno, odgovorio je da tužioci ne mogu biti podeljeni kada je posao u pitanju.

„Čujemo čak i iz samog javnog tužilaštva, od pojedinih javnih tužilaca, da postoje određene struje, da neki pripadaju struji Nenada Stefanovića (glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu), dok su drugi tužioci, uključujući i mene, tužioci koji pripadaju struji vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac. Ja se apsolutno ne slažem sa time i zaista ne postoji bilo kakva vrsta struje”, rekao je.

Stamenković smatra da je većina javnih tužilaca za samostalnost i za profesionalno obavljanje posla, ali da verovatno postoje i oni koji smatraju da tužioci treba da budu deo izvršne vlasti.

„Možda je to njihov stav, moj nije, većine tužilaca nije”, istakao je.

Govoreći o tome da li izvršna vlast pokušava da razvlasti javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, rekao je da je u pitanju potpuno pogrešno posmatranje stvari.

„Ta pozicija već dugo vremena nema onakvu ulogu kakvu je imala ranije i mislim da je, što se tiče konkretnih operativnih ovlašćenja, ta pozicija precenjena.”

Prema njegovim rečima, Dolovac je na meti i određeni deo medija je napada, „ali je i ranije drugi deo medija imao kritike na račun gospođe Dolovac i nekih drugih tužilaca.”

Komentarišući ulogu i ponašanje ministra pravde Nenada Vujića, kao člana VST, Stamenković kaže da ono u najmanju ruku „nije konstruktivno” i da to što ministar nije prisustvovao sednicama na kojima se odlučivalo o prigovorima na izbore za članove VST, koji su održani 23. decembra, smatra opstrukcijom.

Tvrdi da je do problema u radu tužilaštva došlo zbog toga što su neka tužilaštva pod izuzetnim pritiskom jer imaju mali broj tužilaca, što je, kaže, „posledica odbijanja da se izaberu javni tužioci i šefovi javnih tužilaštava tokom 2025.”

„Što se tiče VST, jednu stvar želim da razjasnim. Dva nova člana iz reda javnih tužilaca počeće sa radom u savetu i on će imati većinu i za zasedanje i za donošenje odluka”, objasnio je Stamenković.

Komentarišući medijske izveštaje da je policija odbila da postupi po zahtevu tužilaštva i privede čelne ljude u Boru zbog korupcije, odgovorio je da nema konkretne informacije vezane za taj slučaj.

„Ako je to istina, to je zabrinjavajuće zbog toga što su tužioci i policija najprirodniji saveznici koji zajedno rade u suzbijanju izvršenja krivičnih dela i mi ne možemo da radimo bez policije.”

„Ako mi nemamo našeg prirodnog saveznika, našu prirodnu desnu ruku, onda to predstavlja suštinski i strukturalni problem”, rekao je u intervjuu za Kvaku 23 predsednik VST Branko Stamenković.

(kraj) mim

Ponoš je rekao da je naivno ako neko misli da će suprotna strana moći da parira na sličan način.

„Aparat sile imaju oni koji su na vlasti, pažljivo ga kultivišu i spremaju i mi ne treba da računamo na to da će sutra policajci koje Vučić ovako regrutuje krenuti za narodom – dovoljno će biti da ne pucaju na narod”, objašnjava.

On otkriva da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, „koliko mi je poznato, svojim važnim zapadnim sagovornicima u Minhenu nedavno rekao da će izbori biti u decembru ove godine, a u političkom smislu, decembar je sutra.”

„Mi moramo da se potrudimo da se za to veliko odmeravanje dobro spremimo, da se dozovemo u pamet”, poručuje Ponoš.

Konstatujući da studenti i opozicija ne mogu na jednu izbornu listu, jer to studenti neće, Ponoš kaže da dve strane treba da rade zajedno na borbi za izborne uslove i pripremu za kontrolu izbora.

„Možemo da imamo tehničku komunikaciju, a za to ne mora da bude formirana lista”, kaže.

Sagovornik Kvake 23 podseća da na opozicionoj sceni postoje akteri koji imaju različite stavove oko osetljivih pitanja.

„Nama u onome što radimo trebaju i jedni i drugi. Kada se u decembru ili koji mesec kasnije budemo odmeravali s ovom vlašću, neće na stolu biti te osetljive teme koje nas razlikuju”, rekao je.

Ponoš ističe da je glavna tema okupljanja smena vlasti. „Nije tema da li su oni za EU. Ova vlast nije za Srbiju”, ocenjuje.

„Strpljivo čekamo kad će studentska organizacija oformiti bar tehničko telo koje će biti ovlašćeno da razgovara sa opozicijom”, dodaje.

Predsednik stranke SRCE je rekao da opozicija mora da uradi sve da bi se promena na bolje desila na izborima. „Naravno, postoji veliki rizik da to ne bude mirno”, dodaje.

„Gde ja vidim taj rizik? Izbori će da se završe sa malom razlikom, bez obzira da li pobedi opozicija ako su glasovi dobro izbrojani, ili pobedi aktuelna vlast jer su dovoljno pokrali. Ako razlika neće biti velika, postoji velika verovatnoća da se igraju nastavci na ulici. To nije dobro ni za koga”, upozorava.

Pet proevropskih stranaka, među kojima i Srbija centar, podržalo je zajedničku Izjavu o vladavini prava, demokratskim institucijama i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Na pitanje da li je to korak ka koaliciji, Ponoš odgovara – „Mogao bi da bude, ali je rano da se tome sada govori jer izbori nisu raspisani.”

Najavljena rekonstrukcija vlade, prema Ponoševim rečima, treba da odvuče pažnju javnosti na neko vreme.

„Kakve veze ima da li je (Boris) Bratina ministar ovoga ili onoga, da li je Dejan Vuk Stanković ministar informisanja ili obrazovanja, da li je ministarka za energetiku u međuvremenu naučila šta je amper, a šta je ambar.”

Govoreći o potencijalnim promenama uređivačke politike medija u okviru United Media grupacije, nakon promena u menadžmentu, Ponoš kaže da treba da se uradi sve da ti mediji ostanu elementarno funkcionalni do izbora.

„Mi treba da uradimo sve da ih to mnogo košta ako krenu tim putem, a krenuli su, i svaki dan je važan.”

Na kraju razgovora, Ponoš je ocenio da sporazum o vojnoj saradnji između Zagreba, Tirane i Prištine ne treba da izazove podozrenje u vojničkom smislu, ali da ne sme da bude ignorisan u političkom smislu.

„To grupisanje jeste politička poruka i zaslužuje političku pažnju, ali je to nešto o čemu je trebalo da se razgovara sa onim koji je realno tu važan, a to je Zagreb.”

Ponoš, koji je obavljao funkciju načelnika Generalštaba Vojske Srbije, podsetio je da je predsednik Srbije tu saradnju najpre proglasio bezbednosnom i oružanom pretnjom za Srbiju i da, „ako nas to ugrožava, onda nismo neka sila.”

„A onda mu je na marginama skupa u Nju Delhiju Andrej Plenković objasnio da nije i on je rekao u redu. Procene o tome da li je nešto egzistencijalna pretnja za neku zemlju rade ozbiljni ljudi, institucije. Kako je mogao neki Plenković to da mu negira u razgovoru od 15 minuta”, upitao je Ponoš.

On, ipak, konstatuje da politička poruka takve vojne saradnje nije dobra prema Srbiji.

„Pretpostavljam da Zagreb smatra da je takva saradnja dobra za unutrašnje političke prilike u Hrvatskoj, jer HDZ-ova vlada ne gleda baš pozitivno na to što joj na desnom boku raste opcija koja joj uzima glasače i onda moraju da se pomeraju udesno, a svaki put kad se vlast u Hrvatskoj pomera udesno, to ima antisrpski prizvuk”, zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 Zdravko Ponoš.
(kraj) djv/mim

On je poručio da je PSG otvoren za komunikaciju između aktera kojima je zajednički cilj rušenje vlasti.

„Mi smo pružili ruku studentskom pokretu, njihovim predstavnicima, kada god ta lista bude objavljena, ko god bio na njoj, mi ćemo biti spremni da sa njima komuniciramo, ali ta komunikacija ne može da bude jednostrana i da se odvija u virtuelnom prostoru”, upozorio je lider PSG.

Prema njegovim rečima, „moraće neki živi ljudi da sednu i da naprave neke dogovore”. Grbović smatra da Studentska lista ne može ili ne želi da se izjasni o pitanjima koja su jednom delu građana izuzetno važna.

„A to je kako će Srbija izgledati nakon ovoga, kojim pravcem će krenuti, da li putem evropskih integracija ili daljim udaljavanjem od svog prirodnog staništa putem BRICS-a ili nekim drugim, po mom dubokom uverenju, stranputicama”.

Predsednik PSG smatra da ta pitanja ne bi nestala i nakon promene vlasti te ističe da od studenata ne traži ništa, niti insistira na jedinstvenoj listi.

„Apsolutno poštujemo njihovo autonomno pravo da odaberu svoje predstavnike, da ne žele političke aktere, ne namećemo im stavove, izlazimo sa svojim stavovima i svojom političkom platformom i tu tražimo između ostalog i partnere i podršku od strane građana”, navodi Grbović.

„Mislim da je sada vreme da prestanemo da se ubeđujemo, prihvatimo postojanje svih aktera i da vidimo šta je ono što možemo da radimo zajedno već danas”.  On kaže da je potrebno stvoriti partnerski odnos kako bi bio postignut zajednički cilj, a to je rušenje režima Aleksandra Vučića.

Srpska napredna stranka već sada, prema rečima Grbovića, radi na krađi budućih izbora.  „To bi značilo da je taj opozicioni front, u jednoj koloni, dve, tri, koliko god, morao već juče da počne da se priprema kako da na to odgovori. Ako to nismo radili juče, najbolji sledeći trenutak je da to uradimo sutra”.

Ukoliko dođe do izborne krađe, od ključne važnosti će biti da li će kroz terensku kontrolu i kroz prisustvo na biračkim mestima ona moći da bude dokazana, ukazuje Grbović. On objašnjava da to podrazumeva dobar dogovor o kontroli izbora, jako dobru raspoređenost kontrolora, da krađa može da bude dokazana, „a ne da ostane na našem intimnom osećaju da je izborna volja građana pokradena”.

 „To neće biti lako, on se nije predao, oni su na određeni način stabilizovali svoje redove, vrše premetačinu po bezbednosnom sektoru i pripremaju se za frontalni sukob sa pobunjenim društvom”, upozorava. Smatra da je malo verovatno da izborni dan prođe glatko i bez drame.

„Kada pogledate šta rade u tužilaštvu, kako se okružuju lojalistima, kakve se promene dešavaju unutar represivnog aparata, vi vidite da to nije režim koji ide u pravcu dijaloga, popuštanja tenzija, demokratskog, mirnog razrešenja društvenog sukoba, već u pravcu zatezanja i frontalnog sukoba sa građanima”, rekao je.

Grbović je rekao da tim ljudima od izbora ne zavisi samo politička budućnost, „mnogima zavise poslovi i sloboda, i oni će učiniti apsolutno sve, i ono što ne možemo da zamislimo, kako bi to uspeli da odbrane”.

Podsetio je da je PSG zaključio sporazum o strateškom partnerstvu sa Zeleno-levim frontom (ZLF) i da je napravljena jedna vrsta koordinacije proevropskih stranaka kada je reč o aktivnostima prema EU, koji su se, prema njegovoj oceni, pokazali kao vrlo uspešni.

 „Mislim da bi ta grupacija koja obuhvata i političke stranke i neke organizacije civilnog društva i istaknute pojedince mogla u jednom trenutku da preraste i u neku vrstu izborne formacije”, dodaje Grbović i  poručuje i da u proevropskom frontu nema prostora za cepanje na više kolona, ne samo zbog izbora i cenzusa.

„Sada je momenat kada je to važno, ako ga propustimo za tri godine možda će biti svejedno kako se izjašnjavamo”, upozorio je.

Na pitanje zašto već sada te stranke nisu ozvaničile svoju saradnju, Grbović podseća da su one već uspešno sarađivale u okviru koalicije „Srbija protiv nasilja”.  „Nažalost, ta koalicija je doživela neslavan kraj pred junske izbore 2024. godine i taj produženi eho neslaganja je ostavio posledice”, podseća.

 „Ali, nakon pada nadstrešnice, nakon promene političkih i društvenih okolnosti, mislim da bi bilo prilično bizarno i neodgovorno da taj eho bude nešto što će nas sputavati sada kada se nalazimo na istorijskoj prekretnici i na unutrašnjem i na međunarodnom planu”, nada se Grbović.

 Ocenjuje da usvajanje seta pravosudnih zakona koje Evropska komisija (EK) oštro kritikuje jeste u funkciji „da se testiraju živci EK” dokle vlast sme da ide.

 „Nije pitanje da li će doći do revizije tih zakona, prilično sam siguran da će doći, mislim da je ovde ključno da li će ta revizija imati smisla”, kaže Grbović i objašnjava da postoji opasnost da se u međuvremenu okončaju svi postupci u brojnim slučajevima korupcije visokih funkcionera.

Osudio je kampanju Centra za društvenu stabilnost protiv Verana Matića i drugih novinara i javnih ličnosti i priznaje da su reakcije morale da budu jasnije.

 "Nije normalno ako vam neko preti smrću, da li je reč o Veranu Matiću ili meni ili bilo kome trećem i nije normalno da vas to ne pogodi".

 Centar za društvenu stabilnost je, prema njegovoj oceni, prilično opasan fenomen na koji druga strana mora da ima organizovani odgovor, koji još uvek nije napravljen.

Iznoseći, kako je izjavio u novoj emisiji Kvaka 23, principijelni stav, rekao je da nijedna politička stranka ne može da podrži drugu izbornu listu jer bi to „predstavljalo neku vrstu samonegacije“.

Ukazuje da je na prošlim izborima oko 15 posto glasalo za stranke desnice i tvrdi da „oni neće glasati za studentsku listu“.

Studentska lista, smatra predsednik NDSS, neće moći da da odgovore na neka ključna pitanja.

„Studentska lista nema odgovore na neka suštinska pitanja poput toga da li idemo u Evropsku uniju ili ne idemo. Kod nas je odgovor jasan, jer znamo da bismo postali članice Evropske unije moramo da se odreknemo Kosova i Metohije i niz drugih stvari. Zato je bitna lista autentične desnice“, poručuje.

Jovanović objašnjava i da je „autentična desnica i ona koja će potpuno jasno, nedvosmisleno, javno reći – smenićemo ovaj režim sa svim ostalim opozicionim akterima, od studentske liste do proevropske opozicije, jer ne postoji drugi način da se taj režim smeni“.

Cilj je, tvrdi, da desnica sada uzme maksimalan broj glasova i da ih „stavi u korpu opozicije kako bi došlo do smene vlasti“.

„Znam da je naš potencijal ubedljivo najveći kada padne Vučić, jer je Srbija desno orijentisana zemlja i ono što mi govorimo je prihvatljivo za najveći broj naših građana“, misli predsednik Nove demokratske stranke Srbije.

Ipak, dodaje da nije nerealan i da je svestan da će studentska lista verovatno uzeti najveći broj glasača unutar opoziciono orijentisanih građana, kao i da nema „problem sa tim, jer je bitno da se izvuče maksimum od potencijalnih birača“.

„Ja nisam ljubitelj proevropske opozicije, ali mi je prioritet da smenimo ovu vlast. Da li to možemo sami? Ne možemo. Da li to može proevropska opozicija? Sama ne može. Da li mogu studenti sami? Neće moći. Moramo svi da sarađujemo“, ubeđen je Jovanović.

Kaže i da se plaši da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić „praviti svoje desne grupacije, od kojih neke možda neće biti toliko očigledne“.

„I zato nije lako, i zato što imate deo desnice koji dalje smatra da je možda gora proevropska opozicija nego Vučić“, rekao je.

Na pitanje o ruci koju im je pružila grupacija suverenističkih organizacija i da li ih smatra autentičnom opozicijom, Jovanović odgovara: „Ako su spremni, kao što Zavetnici i Dveri nisu bili 2023, da se obavežu javno i da stave u koalicioni sporazum, da se kaže javnosti: idemo da menjamo vlast sa svim ostalim akterima u opoziciji, onda verujem da su autentična desnica i autentična opozicija“.

„Ako nisu na to spremni, što može biti razumljiv stav, ali podjednako nepotreban, onda je praktična posledica tog stava pomaganje Vučiću“, objasnio je i poručio da nema problem da razgovara.

Govoreći o energiji koju su doneli protesti, on kaže da i posle više od godinu dana od njihovog početka bes naroda nije prestao i da je nezadovoljstvo veliko.

„To što je možda manje ljudi na ulicama, to što je možda manja akcija, to što je možda manje vidljivih tenzija, ne treba da zavara Vučića da misli da je prošla bura“, mišljenje je predsednika NDSS.

On je rekao i da se plaši da je zemlja na koloseku koji potencijalno može da odvede do sukoba.

Govoreći o posledicama usvajanja izmena pravosudnih zakona, kaže da su ti takozvani Mrdićevi zakoni tu, kako je sam Mrdić rekao, da bi se sprečilo dalje hapšenje SNS-ovskih ministara.

„Suštinski, da se ne lažemo, ljudi se plaše da bi mogli da budu gonjeni zbog svih krivičnih dela koja su učinili“, navodi.

Ponovio je da bi ulazak u EU značio nestanak srpskog naroda.

Miloš Jovanović tvrdi da je moguće da se ponište eventualni negativni ekonomski efekti odustajanja od pregovora sa Evropskom unijom o članstvu.

„Ako ovde imate stabilnu zemlju, dobre odnose sa Kinom, sa Rusijom, nekim drugim zemljama, jer je svet veliki, neće nužno pasti kreditni rejting“, kaže lider NDSS.

On objašnjava da je opozicija znatno oslabljena u odnosu na period od pre godinu dana, jer se pojavio novi igrač na antirežimskoj sceni, ali da „nije mrtva“.

„Parlamentarna proevropska opozicija mogla bi da ima negde devet do deset procenata, desne nacionalne stranke su negde na četiri do pet, a ostatak opozicionog korpusa, 27 do 30 odsto, čine studenti“, objašnjava Vukadinović.

Ključ je, dodaje, u preostalih 10 do 12 procenata koji žele da glasaju protiv Vučića, a nisu ni za jedne, ni za druge, ni za treće, i koji lako mogu završiti u apstinenciji.

„Ako oni budu apstinenti, ako se nastavi ova jalova polemika, onda nema dovoljno glasova za obaranje SNS-a sa vlasti“, upozorava sagovornik „Kvake 23“.

U toku je, kaže Vukadinović, borba za guranje „druge strane“ u apstinenciju i u ovom trenutku Vučiću to bolje ide.

Za pad SNS-a i Vučića na izborima rešenje su, kaže, studentska lista i dve do tri kolone – „ali ne više od toga“.

„Jedna proevropska opoziciona i jedna nacionalna opoziciona, otprilike kao u Crnoj Gori“, navodi Vukadinović.

Na pitanje kako se dogodio povratak Vučićevih birača, Vukadinović odgovara da je u međuvremenu bilo grešaka i na drugoj strani.

U intervjuu Milošu Miliću Vukadinović je rekao da nije bilo ni nužno ni dobro to „stavljanje ražnja dok je zec još u šumi“.

„Kao da su razni poverovali u svoje parole, koje su motivacione i donekle imaju smisla, ali odnekle postaju problem – gotov je, samo mu nisu javili, sad ga pržimo, pumpamo, dinstamo, karamelizujemo.“

Vukadinović podseća da je u jednom trenutku glavna briga na desnom, patriotsko-nacionalnom opozicionom spektru bila: „Evo, sad će nam ovi građanisti preuzeti vlast – Mila Pajić, Dinko Gruhonjić.“

„Na drugoj strani, skoro istovremeno, širi se uverenje da će doći nacisti, fašisti, gori i opasniji od Vučića – pominju se Lompar, desnica, putinisti, KGB-ovci koji će nam preuzeti proteste i vlast i onda nas baciti u azijski mrak“, navodi.

Prema njegovim rečima, i jedni i drugi nanosili su ozbiljnu štetu i krnjili jedinstvo i energiju protesta.

„Postoji još jedna loša stvar unutar studentskih redova, a još više unutar nekih krugova koji podržavaju studente – možda iskreno, možda zato što prepoznaju buduće pobednike – koji se preko studentskih leđa obračunavaju sa svojim starim protivnicima iz opozicije“, smatra Vukadinović.

„Deset–dvanaest godina se neko bori protiv režima, uspešno, poluuspešno ili potpuno neuspešno, da bi sada došao neko i rekao: sad se vi sklonite da mi umarširamo. Pritom, ko su ‘mi’ – ne zna se“, kaže.

On kaže da nije moralo da dođe do „prolivanja krvi“ između studentskog pokreta i opozicije, koje se najviše vidi na društvenim mrežama.

„Kad bi neki Marsovac sleteo u zemlju Srbiju i pogledao šta se zbiva na političkoj sceni, pomislio bi da je glavni sukob i glavna dilema da li će u Srbiji vladati studenti ili opozicija.“

Smatra da su umesni zahtevi upućeni studentskoj listi da se odredi prema ključnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima.

Na pitanje da li je upravo to neizjašnjavanje i heterogenost studentskog pokreta bila njihova prednost, Vukadinović odgovara da nije svaki zahtev za izjašnjavanje o stavovima automatski i zamka.

Ističe da zahtev opoziciji da se skloni i ne učestvuje na izborima nije fer, ali i da je besmislen i štetan.

„Čak ima i doze nepravde i bezobrazluka u tome. A dilema je da li je to korisno – a ja mislim da nije ni korisno“, rekao je.

„To da treba da se sklone govore oni koji pomalo iza leđa ili preko ramena izviruju iza te studentske liste, da bi se obračunali sa svojim kolegama koji su ih, nekada s razlogom, nekada bez razloga, izbacili, sklonili ili porazili u političkoj areni“, objašnjava.

Vukadinović dodaje da su u pitanju oni koji su sve to vreme „čučali ispod stola, kolaborirali sa vlašću ili se samo ‘pravili mrtvi’, da bi sada postali ‘zdrave snage’“.

Upozorava i da postoji rizik da opozicija plati cenu i u slučaju da se „skloni“, i u slučaju da izađe na izbore.

„Ali će sigurno nestati ako se ne bori“, dodaje.

„Ako se studenti i opozicija ne budu nalazili na istoj strani fronta, onda neće biti dobro“, zaključuje u intervjuu za „Kvaku 23“ Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli.

Na pitanje kako odgovara na zahtev studentskog pokreta da opozicija skloni i ne učestvuje na izborima, Đilas kaže: "Još bolje je da se skloni SNS - ako se skloni SNS, onda pobeđuju oni koji su protiv vlasti, sasvim sigurno."

On smatra da mora da se definiše ko govori u ime studentske liste i da ti predstavnici treba da razgovaraju sa opozicijom, ali da je do toga teško doći, jer u ovom trenutku ne postoji spremnost jedne strane da razgovara sa drugom.

„Studenti su rekli da većinska opozicija nema kapacitet da vrši vlast – šta znači ‘većinska opozicija’, ne znam, ali ću vam reći da je opozicija pobedila dva puta u Beogradu; svaki put je imala veći broj glasova od SNS-a“, dodaje.

Đilas ukazuje da će studenti i opozicija na budućim izborima sedeti zajedno u Republičkoj i opštinskim izbornim komisijama „i boriti se“.

Lider SSP-a poručuje da je na opoziciji da se organizuje, udruži i donese odluku kako izlazi na izbore.

Na pitanje da li je grupacija proevropskih stranaka koja je zajedno nastupala pred evropskim parlamentarcima naznaka izborne koalicije, Đilas kaže da je prerano da se o tome govori.

„Mislim da je ključno pitanje kada ćemo imati izbore. Studenti traže izbore od maja, opozicija od marta prošle godine, sada smo na kraju januara, a izbora i dalje nema.“

Đilas je u razgovoru sa Milošem Milićem rekao da je, po svim istraživanjima, posle pada nadstrešnice došlo do pada podrške SNS-u, ali da taj pad nije, kao što mnogi misle, prepolovio snagu naprednjaka.

„Njihov pad je pre svega posledica povećanja broja onih koji kažu da će izaći na izbore i veće opredeljenosti za koga će glasati, ali mislim da je jako mali broj ljudi koji su do juče glasali za Vučića, a sada će glasati za studentsku listu“, objašnjava Đilas.

Ono čemu su studenti doprineli, ističe, jeste da ljudi veruju da danas postoji šansa za pobedu.

„Ključna stvar je da nijedan glas onih koji su protiv režima Aleksandra Vučića ne ostane ispod cenzusa, a do toga će se doći tako što će se na kraju razgovarati“, poručuje predsednik SSP-a.

Govoreći o lokalnim izborima koji bi ove godine trebalo da se održe u desetak opština, Đilas kaže da je za zajednički izlazak studenata, grupa građana i stranaka na njih.

„Vučiću nikakvi izbori više ne odgovaraju. On nema većinu, ne može da pobedi, ali može, ako krade izbore, da napravi situaciju u kojoj će reći – evo, ja sam pobedio.“

Na pitanje koji su realni dometi posete misije Evropskog parlamenta Beogradu, Đilas je rekao da očekuje da pojedine zemlje EU, kao i SAD, uvedu pojedinačne sankcije ljudima iz režima umešanim u korupciju i kriminal, političarima, kao i pripadnicima represivnog aparata.

„Do toga će sigurno doći“, uveren je.

Dodaje da bi bilo bolje da su Vučiću zatvorena vrata Ursule fon der Lajen, Marte Kos i Antonija Košte, ali smatra da se to neće desiti.

„Time bi jasno pokazali svima u Srbiji da ovo nije proevropska politika“, rekao je Đilas u emisiji Kvaka 23.

(kraj) mim„

"Primećujem od kad su počeli protesti da mnogi pričaju da je Vučić pao, samo mu niko to nije rekao. To nije još tako".

Pozivajući se na istraživanja Demostata, Panović ukazuje da građani koji su nastrojeni protiv ove vlasti uvek sa simpatijama i motivisano gledaju na objedinjavanje snaga opozicije.

"Svaka vrsta razjedinjenosti je problematična za ozbiljni nastup opozicije. Ali ovde, na žalost, još uvek postoje te priče o takozvanim kolonama - sama ideja kolone je jedna defetistička ideja", smatra Panović.

Programski direktor Demostata ističe da, ako opozicija i studenti imaju ambiciju da ugroze vlast na izborima, moraju da imaju nekoliko zajedničkih tačaka, najmanjih zajedničkih imenitelja.

"Kao što vlast ima bar jedan zajednički imenitelj, a to je - nikad više 5. oktobar", objašnjava.

Panović ocenjuje da je opozicija uspela da se na neki način održi. "Da ne budem ciničan, ako ima jedna dobra stvar u celoj ovoj priči, to je da studenti nisu uspeli do kraja da zatru opoziciju", kaže.

On misli i da "antipartizam" nije dobro rešenje za deo Srbije koji je protiv vlasti.

"Ideološka nedefinisanost studentskog pokreta je u dobroj meri bila i njegova prednost", kaže sagovornik Kvake 23.

"O studentskoj listi se govori kao da če tu biti 250 veličanstvenih ljudi, bez mane, superiornih, ali jedno je kada se tako govori, a drugo je kada ta lista bude zaista i proglašena", rekao je.

Panović procenjuje da je studentska lista neka vrsta partije u začetku.

"Da li će ta partija uspeti da integriše neke druge entitete? Da li će uspeti da se nametne kao glavna? Da li će uspeti ona da odoli hroničnim problemima rastakanja opozicije, to ćemo tek videti", upozorava.

Panović konstatuje da je aktuelna vlast u ideološkom smislu slična nekadašnjem savezu Radikala, SPS i JUL iz druge polovine devedesetih.

"Slobodan Milošević se pokušava predstaviti kao neka vrsta globalne avangarde, koji tada nije bio dovoljno shvaćen u svetu, i nije imao povoljnu geopolitičku situaciju".

"Hoće da kažu da je tada bio umesto pijanog Jeljcina Putin, da je bio Si Đinping, da su bile još neke međunarodne okolnosti, da bi naša politika, naša istina prodrla u svet i da bismo mi pobedili", rekao je Zoran Panović.

On misli i da je vlast u 2025. uspela da iz defanzive pređe u ofanzivu.

"Ne da osvaja nove pristalice, to nije moguće, ali da učvrsti svoje, to im je sigurno uspelo", dodaje.

Njegov utisak je da je vlast vrlo vešto marketinški predstavila - "kad bi ovi drugi došli ne bi bilo plata, penzija, ne bi bilo više izgradnje puteva".

"Građani bi voleli više pravde, više da se poštuju zakoni, da bude manja korupcija, ali i oni koji su protiv vlasti bi voleli da sutra kad neko drugi dođe budu i plate i penzije i Lidl i IKEA i mnoge stvari koje postoje sada", zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 Zoran Panović, programski direktor Demostata.

Popović kaže da je Srbija specifična po tome što u kampanji dezinformacija učestvuju pollitički akteri, mediji, ali i državne institucije.

“U drugim zemljama su dezinformacije uglavnom na društvenim mrežama, ali mi ovde imamo i televizije sa nacionalnom frekvencijom i najviše zvaničnike koji iznose brutalne neistine”, objašnjava.

Kad god su profesionalni mediji pod napadom ili pritiscima, to je zapravo direktan gubitak za građane, kaže Popović. “Profesionalni mediji obezbeđuju jedno od osnovnih prava za građane - pravo da budu informisani”.

Jedan od odgovora vlasti na veliku studentsku, pa potom i građansku pobunu, je bila povećana represija, podseća sagovornica Kvake 23.

“Kad državni zvaničnici kažu da su profesionalni novinari teroristi, nacisti, ispostave stranih službi, logično je da će neko odlučiti da uzme pravdu u svoje ruke, da se obračuna sa istim tim teroristima”, rekla je.

Prema podacima različitih medijskih udruženja, 2025. je zabeležen drastičan porast pretnji i fizičkih napada na novinare u Srbiji. Na pitanje kako smo došli do toga, Popović odgovara da je to posledica zarobljavanja institucija.

“Ako vi kao novinar dobijete pretnju, ne postoji ni jedna institucija koja će da nas zaštiti. Jasna je poruka - ako nijedna institucija ne reaguje, to su odrešene ruke za sve, da verbalno pa i fizički napadnu novinare. Za mene su ti podaci zastrašujući”.

Njeno mišljenje je da jedino građani mogu da zaustave državne zvaničnike u njihovoj opasnoj retorici prema pojedinim medijima i novinarima.

Govoreći o Radio-televiziji Srbije, Popović misli da je pravi i kvalitetan javni servis trenutno neophodniji više nego ikada.

“Podatak iz našeg istraživanja iz februara je da sve manje građana ima poverenje u javni servis. Zanimljivo, građani su do ove godine ipak imali poverenje u RTS. Sada, nakon izveštavanja RTS o blokadama i protestima, poverenje je drastično opalo. 59% anketiranih smatra da javnom servisu, ovakvom kakav je, nema pomoći, da ga treba ukinuti i praviti iz početka”, ukazuje Milena Popović.

Za nju je “jedna od najporaznijih slika 2025. snimak kada su se tokom studentske blokade zaposleni u javnom servisu, verovatno i neki urednici i novinari, provlačili kroz podrum. Porazno je da se novinari javnog servisa kriju od svojih građana”, kaže.

“Građani ipak nisu toliko sluđeni propagandom, i mogu da prepoznaju šta je zapravo uloga javnog servisa”, rekla je.

Sa jedne strane, misli Popović, nije lako ostati profesionalan dok u isto vreme moraš da se braniš od fizičkih napada na ulici, a onda u redakciji da braniš svoj profesionalni integritet i od samih uprava nekih medija, ili vlasnika.

“Hrabri da i dalje imamo novinare koji su spremni da brane svoj profesionalni integritet. Novinari United Medije ne odustaju od profesionalnih principa. Svedočili smo velikom otporu novinara sa Euronews Srbija koji su se suprotstavili svojim pretpostavljenima i platili ozbiljnu cenu, dobilli su otkaze. I na RTS-u postoje ljudi koji mogu da se bore protiv sistema”, istakla je Popović.

Prema njenoj oceni, to što su novinari godinama trpeli sada trpe svi. ”Verujem da građani prepoznaju da je borba novinara zapravo i njihova borba”, kaže.

Popović misli da, čak i ako dođe do gašenja ili preuzimanja pojedinih medija koji nisu pod kontrolom vlasti, potreba građana za slobodnom informacijom je toliko velika da će se otvarati nove platforme.

“Ako nema frekvencija, ići ćemo na YouTube. Ako nema televizije, ako nema portala, ići ćemo na društvene mreže. Ja sam sigurna da postoji dovoljan broj upornih novinara, profesionalaca koji neće odustati od javnog interesa”, zaključuje u razgovoru za emisiju Kvaka 23 Milena Popović sa portala Istinomer.

(Kraj) mim

“Sa dolaskom Dragoslava Bokana na mesto predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta, zaboden je poslednji ekser u kovčeg”, kaže. “Tu je taj nesrećni pravilnik u Narodnom pozorištu koji cenzuriše zaposlene, onemogućava im slobodno izjašnjavanje po društvenim pitanjima. Otkazivanje festivala, prvo Festa, pa onda i Bitefa”, rekao je Medenica u intervjuu Milošu Miliću.

Govoreći o odnosu vlasti prema kulturi u prethodnih trinaest godina, Medenica kaže da SNS 2012. i SNS 2025. nije ista stranka. “Ni prethodna ministarka, gospođa Maja Gojković, nije isto što i Nikola Selaković. Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju”, rekao je Medenica.

“Šta je bolji dokaz nego činjenica da je protiv ministra kulture Selakovića pokrenut optužni predlog. On će, ako bude osuđen, snositi pravne konsekvence, ali gde su političke, u celom normalnom svetu bi on već bio sklonjen sa te funkcije”, mišljenja je Medenica. On, ipak, očekuje da će ministar biti suspendovan, i da će pored pravnih snositi i političke konsekvence. “Ja sam tu optimista, mislim da je važna runda u borbi za Generalštab napravljena. i da od Generalštaba kreće rasplet”, kaže.

“Čini mi se da je ovo što se sada dešava sa Generalštabom, pogotovo izjava gospodina Džareda Kušnera, američkog investitora i člana porodice Tramp da se povlači, najveći udar na aktuelni režim”, smatra Medenica.

On ocenjuje i da na pozorišnoj sceni u ovom trenutku nema mnogo predstava kroz koje se kritikuje situacija u društvu. “Čak i u pozorištu imate malu autocenzuru. Sve što se dešavalo u poslednjih godinu dana ipak nije ohrabrilo i motivisalo pozorište da pruži neki jači otpor”, zaključuje.

“Zašto samo od Bitefa očekujemo da bude hrabar? Zašto nemamo od drugih naših pozorišta očekivanja da budu smelija, hrabrija, da idu direktno u konfrontaciju”, pita bivši umetnički direktor Bitefa. Upravo završeni, alternativni Bitef, pod nazivom Ne:Bitef je, navodi Medenica, apsolutno ispunio svoju svrhu. “Ovo je Bitef koji kaže “Ne”, koji pruža otpor i to jeste ono što je uvek i bila jedna od misija Bitefa”, rekao je.

Govoreći o protestima i uticaju studentskog pokreta, Medenica podseća da je ranije procenjivao da se ništa neće rešiti do kraja 2025. i da sada misli da počinje “drugo poluvreme koje će, nadamo se, 2026. završiti pobedom”. “Studenti su bili u nekoj vrstI zanosa, i očekivali su da će to u jednom dahu da se završi. Sad je njima potrebno da shvate da treba skupljati snagu za naredni period. Teško je suočiti se sa tim i priznati - dosta smo uradili, ali nije dovoljno”, ukazuje profesor FDU.

“Cilj su vanredni izbori. Najverovatnije oni neće biti u onom trenutku kad bismo mi to želeli, nego verovatno upravo u suprotnom trenutku. Idemo dalje i čekamo izbore 2026. i sve treba da ide u tom pravcu”, poručuje Ivan Medenica. Njegovo mišljenje je i da mora da dođe do dijaloga onih koji kreiraju studentsku listu, sa onim opozicionim partijama i grupacijama koje su se dokazale da ne sarađuju sa ovom vlašću.

“Šta to znači? Da su deklarisano za EU, da imaju jasan stav prema Srebrenici,  jasan stav prema Kosovu i da su, koliko god su to nepopularni stavovi, oni skupili hrabrost da s tim izađu”, objašnjava. Dodaje da misli pre svega na Pokret slobodnih građana i Zeleno-levi front, i pita zašto se sa njima ne sedne i razgovara. “Ne mislim da je problem da postoji studentski blok, blok opozicionih partija koje nisu udbaški proizvod, i da postoji blok okupljen oko vlasti”, zaključuje u intervjuu za “Kvaku 23” Ivan Medenica.

“Ne možemo očekivati da naši studenti regularno obavljaju svoje akademske obaveze i da se bave aktivizmom”, upozorava Nikolić, ali i dodaje: “Vlast mora da shvati da ne može da pobedi Instagram. Nekada smo imali mlade koji lajkuju, šeruju, kliknu i misle da su sve uradili. A danas lajkuju, šeruju i izađu na ulice”.

Ona ocenjuje da država, kao osnivač ustanova kulture, ne pokazuje spremnost da ispuni svoju obavezu, da finansira delatnost tih ustanova. “Umesto toga, vrši se represija i utiče na programske aspekte”, ističe.

Kada je reč o alternativnom Bitefu, koji se održava u organizaciji pojedinih aktera domaće i evropske pozorišne scene, Nikolić podseća da je njegov slogan ”Bitef je tamo gde se okupimo”. “U toj rečenici se nalazi i suština, kultura je tamo gde se okupimo, tamo gde dajemo prostor stvaralaštvu da bude u kontaktu sa javnošću i da se predstavi”, kaže profesorka Nikolić.

Podseća da je osnovni razlog zbog koga programski odbor Bitefa nije prihvatio program ovogodišnjeg festivala taj što je bilo planirano gostovanje Mila Raoa, švajcarskog reditelja.

“On je prošle godine uzdrmao javnost svojim obraćanjem na otvaranju Bitefa, angažovanim govorom u kome uopšte nije napadao vlast, nije nikog apostrofirao, govorio je o ekološkim temama koje se tiču svih građana. Tada je u sali nastao muk i dobio je mali aplauz nakon govora, ali u njemu zaista nije bilo ništa problematično”, kaže rektorka Nikolić.

Ona smatra da je jedan od načina na koji radnici u kulturi mogu da pruže otpor taj da izađu u alternativne prostore i naprave paralelne festivale. “Pitanje je, međutim, koliko će oni imati snage, energije i kapaciteta da to nastave kada su praktično sankcionisani na svakom nivou, od programskog, organizacionog, tehničkog, konačno i finansijskog.”

Ministarstvo kulture, uprkos tome što je raspisalo konkurse u januaru i februaru, nije dodelilo sredstva projektima koji su institucionalni i koji su vezani za nezavisnu kulturnu scenu, čime su ugrozili i njihove aktivnosti, podseća rektorka Univerziteta umetnosti.

“Stalno nam se postavljaju neke nove zamke i prepreke. I sada smo iscrpljeni i dovoljno pokazujemo otpora i ne znam koliko ćemo dugo moći da nastavimo rad”, upozorava.

Narodno pozorište je institucija osnovana 1868. koju niko pri zdravoj pameti ne bi urušio, kaže. “Ali, kada postavite upravni odbor i kada odlučite ko su kadrovi koji će voditi jednu instituciju, već ste već i ukazali na put kojim će ta institucija ići”.

Sporni izbor srpskog predstavnika za bijenale u Veneciji izazvao je kritike u delu stručne javnosti, a rektorka Nikolić smatra da je verovatno u pitanju politički uticaj.

“Dve osobe koje su o tome odlučivale, Marijana Kolarić i Jelena Medaković su vrlo kompetentne, ali postoji mogućnost da je bilo nekog lakog političkog pritiska da se donese takva odluka. Ne verujem da bi one svojom voljom donele takvu odluku”.

Podseća i da je prošle godine, prilikom izbora srpskog kandidata za filmsku nagradu Oskar, izglasan film koji po proceni stručne javnosti nije bio najkvalitetniji i nije otišao.

Govoreći o prelasku univerziteta i fakulteta u Srbiji na tzv. SPIRI sistem, kojim će od 5. januara biti pogašeni svi dosašnji računi tih institucija, a finansiranje biti prebačeno na Ministarstvo finansija koje će odlučivati o odobravanju sredstava, rektorka Univerziteta umetnosti kaže da će administracija sada biti mnogo kompleksnija i komplikovanija.

“Smatram da je trebalo da dobijemo instrukcije bar šest meseci unapred, a ne da 1. decembra dobijemo informaciju da sistem startuje od 1. januara. Mislim da nismo dovoljno spremni da implementiramo sve ono što su očekivanja od visokoškolskih ustanova”, upozorava rektorka.

Ocenjuje i da je osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu mešanje u strukturalna pitanja univerziteta i nepoštovanje svih procedura po kojima su nadležna tela i univerziteta i fakulteta ta koja moraju da daju saglasnost na formiranje novog fakulteta.

Može li univerzitet da preživi ovu vlast, pitanje je na koje Mirjana Nikolić odgovara potvrdno. “Cela ova situacija nas motiviše da budemo još bolji i još potrebniji ovom društvu. Ne verujem da će se nešto desiti i verujem da ćemo istrajatii”, zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 rektorka Univerziteta umetnosti Mirjana Nikolić.

Na opasku da je predsednik Vučić u poslednjih 5 meseci dao nekoliko različitih, i neodređenih izjava o datumu izbora, sagovornik Kvake 23 kaže da je to pre svega poruka njegovom stranačkom aparatu. “Političari iz SNS i glavešine po opštinama su u strahu da će ti izbori da se dese sledeće nedelje i ne dao im Bog da ne ostvare onaj rezultat koji se očekuje i koji je diktiran iz centrale”.

 “Znate li kad će Aleksandar Vučić da raspiše izbore? Kada njihova istraživanja pokažu da je stepen podeljenosti među pobunjenim građanima na najvećem mogućem nivou. Šta mi moramo da uradimo - da mu osujetimo taj plan. To je pitanje opstanka. Ne smemo da propustimo šansu da mafiju skinemo sa vlasti”, ističe Ivanović.

Prema Ivanovićevim rečima, vlast mora da održava lokalne izbore parcijalno, jer im je sve teže da rasporede sav mehanizam, “sve kriminalce po opštinama, mašineriju, medije, stotine miliona i dinara i evra u izborne kampanje, u asfaltiranje puteva koje nikada ranije nisu asfaltirali”.

 “I -  šta je rezultat? Pad procenata glasova koji se meri od 10 - 20 u odnosu na prethodne izbore. Nemaju oni toliko kriminalaca, mašina, ni kapaciteta da pokriju sva biračka mesta i svu teritoriju. A ako se na tim lokalnim izborima desi njihov pad, to je kraj Srpske napredne stranke. Zato oni beže od toga”, smatra gost Kvake 23.  “Njihov glavni regrutni centar, glavni logistički centar, glavni izborni štab je Bezbednosno-informativna agencija”, ocenjuje Ivanović.

Govoreći o pokušajima Tužilaštva za organizovani kriminal da sasluša ministra Nikolu Selakovića, osumnjičenog u predmetu “Generalštab”, poslanik NPS kaže da je Selaković uplašen da ne završi kao Goran Vesić i Tomislav Momirović i da je njegov odgovor na to pravljenje rijalitija od postupka. “Zgrada Generalštaba je simbol stradanja, i gradnja hotela na tom mestu će biti simbol simbol poniženja, a ne razvoja”, rekao je Ivanović.

Komentarišući sukob Tužilaštva za organizovani kriminal i izvršne vlasti, Ivanović procenjuje da su neki ljudi u pravosuđu osetili da je promena blizu i da će se pre ili kasnije postaviti pitanje uloge svih u sistemu Srpske napredne stranke u prethodnih 13 godina.“Mnogi sada pokušavaju da se uhvate za slamku, da operu svoje biografije, da naprave kapital za budućnost”, upozorava.Na kraju puta, ipak mora da postoji i neka “srpska Laura Koveši” (prva glavna tužiteljka Evropske unije), rekao je Ivanović.

“Neophodno je da se podvuče crta, pogleda uloga svakoga ko je doprineo ovoj nesreći i u skladu sa ustavom i zakonom tretirati te ljude, meriti njihovu odgovornost, sankcionisati ih, oduzimati imovinu i sve što zakon predviđa. Samo tako ćemo i nekom budućem Selakoviću, i budućoj Zagorki Dolovac staviti do znanja - nemojte da mislite, koliko god da ste danas moćni, da neko posle vas neće ispitati šta ste radili i da nećete snositi odgovornost”, kaže poslanik NPS.

Govoreći o 8 godišnjici ubistva njegovog strica Olivera ivanovića koja se obeležava u januaru, Ivanović je rekao da nikada nije dobio odgovor od BiA kakav je sadržaj službene beleške nastale neposredno pred ubistvo, nakon što su pripadnici agencije obavili informativni razgovor sa njim. “Meni je bitno sada kao  građaninu Srbije, kao rođaku, da saznam šta ste uradili, jeste li evidentirali taj razgovor i zašto ništa niste uradili da to sprečite? Koga time štitite? Ko je dovoljno moćan da ima i vašu zaštitu?”, pita Ivanović.

 “Ako mi kao društvo ne damo odgovor na to ko među nama ima dozvolu za ubijanje, ko među nama može da ubije i da nastavi da se kreće ovom ulicom, onda je perspektiva za decu koja nam se budu ovde rađala nikakva”, konstatovao je u intervjuu za Kvaku 23 Aleksandar Ivanović.

Dobro je, dodaje, što je bez javnost ovaj put reagovala. “Usvajani su bez javne rasprave, doslovno u roku od 24 sata, neverovatno problematični predlozi zakona. Ne smemo da se opustimo i kažemo, dobro, ovo je usmena najava, sačekaćemo da vidimo nacrt. Plašim se da će tada biti kasno, i zato je dobro što je na vreme napravljen front”.

Ona ističe da je saopštenja Tužilaštva za organizovani kriminal shvatila kao poziv javnosti da im pruži podršku u odbrani od napada i pritisaka, i da svako tužilaštvo koje radi svoj posao zaslužuje podršku građana.

“Međutim, ne možemo da zaboravimo da su oni godinama trpeli pritiske u brojnim predmetima koje i sami navode u saopštenju, poput Jovanjice, Šarića, Ćuruvije, Dijane Hrkalović, a da su ćutali. Ostaje taj gorak ukus da su oni reagovali tek kada je, što bi se reklo, “medved zaigrao i na njihovim vratima”, rekla je Mandić.

Za ponašanje policije i drugih državnih organa koji, prema različitim informacijama, ometaju rad TOK-a o čemu u svom saopštenju govori i tužilaštvo, Sofija Mandić kaže da je u pitanju krivično delo ometanja pravde i da tužilaštvo mora da pokrene postupak. ”Tužilaštvo mora da pokaže svoj autoritet i da lupi šakom u sto”, poručuje.

Govoreći o aktuelnom tužiocu za organizovani kriminal, Mladenu Nenadiću, Sofija Mandić mu zamera ćutanje u slučaju “organizovane sistemske izborne krađe 2023. koja je bila međunarodno dokumentovana”.

Na pitanje šta je dovelo do promene u odnosu TOK i vlasti, Mandić podseća da je pre godinu dana to tužilaštvo saopštlo da nije nadležno u slučaju nadstrešnice, iako su tih dana ostavke podnosili Vesić i Momirović. “Tada je uhapšeno 11 lica osoba. Meni se čini da je javnost time trebalo da bude umirena. Kada TOK kaže - “tu za nas nema posla”, to znači da nema korupcije, a to je isto tih dana govorio i predsednik republike - ovde nema korupcije, radi se o stručnim propustima”.

Taj dan je, prema njenoj oceni, bio poslednji u kome je TOK bio na liniji vlasti. “Već mesec dana kasnije izdaju potpuno suprotno saopštenje i kažu da sada gledaju da li ima krivičnih dela iz njihove nadležnosti, što između ostalog znači i istragu protiv onih koji su na visokim državnim funkcijama. Šta se desilo između novembra i decembra, ja se nadam da će jednog dana u svojim memoarima, reći gospodin Nenadić, kaže sagovornica FoNet-a i zaključuje: “Tužilaštvo koje se drznulo da vodi postupak protiv Vesića i Momirovića, koji su bili integralni deo ove vlasti, to je greh koji se ne oprašta”.

O aktuelnom glavnom tužiocu VJT u Beogradu, Nenadu Stefanoviću Mandić kaže da je odabran kao pogodan kadar jer “izvršna vlast ne sme sebi da dozvoli da na takvom mestu ima nekoga ko nije odan”.

U intervjuu za Kvaku 23, poručuje da građani mogu da spreče gašenje Tužilaštva za organizovani kriminal svojom masovnom reakcijom, a može da pomogne i pritisak međunarodnih institucija da tužilaštvo bude samostalno, sud bude nezavistan, a da se politika izmakne iz treće grane vlasti.

kraj (mim)

Uprkos očiglednom nereagovanju policije na napade na novinare, Nedeljkov smatra da u bezbednosnom sektoru ima časnih i poštenih ljudi koji će stati na stranu građana. “S druge strane, svedoci smo da su u policiji ljudi koji ne bi trebalo da budu u MUP-u. Znamo iz slučajeva koje smo mi pokrenuli, da policija ne reaguje po nalozima tužilaštva“.

Ocenjuje da je pogrešan utisak dela javnosti da izbori nisu na vidiku. “Ne bih rekao. To zavisi isključivo od pritiska građana kojim intenzitetom će tražiti izbore. U ovom trenutku preko 60 % vidi put za izlazak iz političke krize u vanrednim izborima. To uključuje i nekih 30 % birača stranaka na vlasti. Naravno, jasno je da će do raspisivanja izbora doći kada vlast proceni da su izbori u tom trenutku bolji po njih nego u nekom drugom momentu”, objašnjava programski direktor CRTE. 

“Što se Vučića tiče, za njega su izbori pre vremena svi koji se održe pre marta 2027“, mišljenja je sagovornik Kvake 23. Nedeljkov smatra i da Vučićeva nada da je moguće da se sve vrati na staro nije utemeljena u realnosti.

“Svi pokazatelji govore da postoji spremnost za promene. Sada preko 50% građana govori da su spremni da dođe bilo ko na vlast, samo da aktuelna vlast ode. Takođe, više od 50% građana kaže da naša zemlja trenutno ide u pogrešnom pravcu. Prvi put u prethodnih 10 godina imamo podršku jednoj listi (studentskoj) gde većina koja bi je podržala veruje i da može da pobedi, i sigurni su da će izaći da glasaju. Po prvi put u više od decenije koliko Aleksandar Vučić suvereno vlada više ljudi negativno misli o njemu nego što misli pozitivno”, kaže Nedeljkov, podsećajući na oktobarsko istraživanje koje je uradila CRTA.

“Da su ti podaci tačni govori činjenica da jedino IPSOS i Faktor Plus tvrde drugačje. Svi ostali istraživači javnog mnjenja govore isto - da je podrška studentskoj listi u ovom trenutku najveća, da je razlika u odnosu na blok stranaka na vlasti između 10 i 12 % i da i te kako postoji određen broj birača opozicije, ali da ti oni traže zajednički nastup i nenapadanje sa ostalim akterima koji se bore protiv režima“, ukazuje Nedeljkov.

Istraživanja pokazuju da da opozicione stranke imaju određen broj birača koji su spremni da ih podrže, uprkos kandidovanju studentske liste, konstatuje Nedeljkov, koji tumači da građani “vape” za ujedinjenjem opozicionih stranaka. “Njima je dosta fragmentirane opozicije što, na kraju krajeva, jedino ide u korist vladajućim strankama”, dodaje.

 Programski direktor CRTE kaže da su birači SNS navikli na česte izbore. “U prethodnih 10 godina imali smo 5 parlamentarnih izbora, od kojih su 4 bili vanredni. To (što ih sada nema) je vrlo jasan pokazatelj da nešto nije u redu”.

Referendumska atmosfera postoji, izbori će biti pitanje da li ste za budućnost ili ste za suštinski veće siromaštvo i povećano nasilje, kaže Nedeljkov. “Vidimo jedno buđenje koje, sem ukoliko bi se ugušilo u nasilju i represiji, više ne može da se slomi.”

U referendumskoj atmosferi održani su i lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru, sada slede Mionica, Negotin i Sečanj. Sagovornik FoNet-a smatra da jedino što može donekle da utiče na kontrolu zakonitosti izbora je da na svakom biračkom mestu postoje članovi biračkih odbora koji nisu u direktnoj vezi sa strankama na vlasti.

 “U Zaječaru smo identifikovali veliki broj nepravllnosti, u Kosjeriću smo imali atmosferu straha i nasilja. Prethodilo im je sve ono što smo videli u prethodnim izbornim ciklusima - zloupotrebe javnih resursa, jedna oštra propaganda, nepoštovanje zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kupovina glasova, inženjering izbora”.

Nedelju dana uoči lokalnih izbora u ova tri mesta, Nedeljkov primećuje još veću i dramatičniju zloupotrebu javnih resursa. “Drugim rečima, imamo lošiju situaciju nego što je bila u Zaječaru i Kosjeriću”.

“Najmučnija su ipak svedočanstva ljudi koji trpe pritiske. Govorimo o socijalno najugroženijim delovima našeg stanovništva, ljudima kojima opstanak zavisi od države i koje ista ta država, taj Centar za socijalni rad, ucenjuje ili primorava da nekome budu ljudsko meso na mitinzima ili da se obavežu da će im dati svoj glas. Ukoliko ne postoji saradnja između malobrojnih i ne tako dobro organizovanih aktera, teško da će ti ljudi moći da nađu snagu da se odupru pritiscima”, ispričao je Nedeljkov.

Iako CRTA smatra da je usvajanje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dobra stvar, uprkos primedbama koje ova organizacija ima na usvojenu verziju, najvažnija je primena.

Na pitanje zašto je usvajanje tog zakona bilo prioritet u odnosu na druge stvari koje se percipiraju kao veći problem - pritisak na birače, ucene, medijske slobode - Nedeljkov kaže da je to tačno, ali da je važno da građani steknu poverenje u birački spisak. “18 meseci je vlast trošila vreme sopstvenih građana da bi na kraju prihvatila rešenja koja smo mi tražili, ali to i dalje ne znači implementaciju. Primena zakona je ključni problem u našem društvu”, konstatuje.

“Mi verujemo, s obzirom na dosadašnje iskustvo, da ova vlast neće suštinski unaprediti nijedan izborni uslov, nijednu okolnost koja njima može da umanji šansu za pobedu. To znači da na sledeće izbore izlazimo pod manje više sličnim okolnostima, ili gorim”, upozorio je programski direktor CRTE.

 “Jedino što mi kao društvo možemo da uradimo je da pokušamo da razbijemo medijsku blokadu tako što ćemo koristiti one kanale komunikacije koje ne zavise od vlasti, a drugo je kontrola, odnosno da ne postoji biračko mesto u Srbiji na tim vanrednim parlamentarnim izborima na kome nema predstavnika onih lista koje nisu uz Aleksandra Vučića. To, nažalost, do sada nije bio slučaj”

Komentarišući, sa jedne strane, pokušaje vlasti da popravi odnose sa EU, šaljući predsednicu Skupštine Anu Brnabić u Brisel, Pariz i Kijev, dok sa druge strane poslanici vladajuće stranke oduzimaju reč, vređaju i psuju poslanike Bundestaga na sednici Poslaničke grupe prijateljstva s Nemačkom, Nedeljkov kaže da ni jedno ni drugo nije moglo bez dozvole Aleksdandra Vučića:

“Pokušava se popraviti imidž trenutne vlasti i onda se šalje Ana Brnabić koja ima najmanje negativnih izjava protiv EU. Ali to više nije moguće, iako ovi incidenti koji su pratili gostovanje poslanika Bundestaga ne dospevaju do međunarodne javnosti tako lako”. Smatra da su napadi na nemačke poslanike namenjeni isključivo domaćoj javnosti koja podržava trenutnog lidera.

 “Mi treba da budemo svesni da su jedina brana da trenutni režim sklizne u potpunosti u autoritarno nasilje upravo evropske institucije”, kaže na kraju razgovora za FoNet programski direktor CRTE, Raša Nedeljkov.

“U brzom tempu se dešava jedan retrogradni proces za koji je okidač bio koncert Tomsona pre nekoliko meseci“, objašnjava Popov.

On ocenjuje da Andrej Plenković i njegova vlada, zbog nezadovoljstva građana korupcijom, stanjem u pravosuđu, ekonomijom, pribegavaju populizmu i nacionalizmu i usmeravaju bes prema drugome. 

“Ali, ovde ima i jedna stvar političke prirode, a to je ta koalicija sa ekstremnom desnicom, sa Domovinskim pokretom. Plenković je dozvolio da mu koalicioni partner diktira političku scenu, da kaže - Srbi ne mogu da budu u vladi - I da on na to pristane”, konstatuje sagovornik Kvake 23.

Politika Plenkovićeve vlade jedno vreme je, podseća Popov, delovala kao politika umerene desnice. “Kada je ušao u koaliciju sa Domovinskim pokretom, kao da su oni preuzeli političko kormilo u Hrvatskoj, I onda su počele da se dešavaju takve nemile scene”.

“Nevolja je u tome što je u Evropi sada jak taj desni trend. I to daje krila zapravo i Domovinskom pokretu i Plenkoviću koji benevolentno gleda na sve to“, pojašnjava predsednik Centra za regionalizam.

Dodaje da postoji i odgovornost hrvatskih stranaka leve orijentaciije, koje su šurovale sa nacionalizmom. “Pre svih Zoran Milanović, kada je bio predsednik vlade. On je dosta kontroverzna ličnost po svojim izjavama i po svom ponašanju”.

U Hrvatskoj je deo javnosti napao Milorada Pupovca i Srpsko nacionalno veće zbog organizovanja izložbe legata srpskog akademika Dejana Medakovića, u Zagrebu. Upitan da li je organizovanje te izložbe bla greška, Popov kaže da se, imajući u vidu momenat i atmosferu koja vlada u Hrvatskoj, sve može smatrati greškom. “U normalnoj državi, preko toga bi se prešlo”, kaže.

Komentarišući zahtev dela hrvatske javnosti da se SNV izvini zbog organizovanja izložbe, Popov ističe da je nekorektno tražiti tako nešto od predstavnika Srba u Hrvatskoj.

Relativizacija Jasenovca u vidu jedne pseudonaučne rasprave stigla je i do Hrvatskog sabora, podseća Popov i ocenjuje da je to institucionalna relativizacija tog zločina.

To je, ukazuje, legalizovanje revizije istorije na najbesprizorniji način, negiranje genocida u Jasenovcu koji je dokumentovan.

Slike iz hrvatskih gradova sa mladićima obučenim u crno sa crnim kačketima Popova podsećaju na srpske “kapuljaše”. “To se prosto kao zaraza širi regionom”.

Primećuje da je reakcija vlasti u Srbiji na najnoviju eskalaciju ustaštva u Hrvatskoj tiša nego u prethodnim slučajevima, i da ozbiljnih reakcija nije bilo, iako bi moglo da se očekuje da Vučić reaguje na nabačenu loptu iz Zagreba da skrene pažnja sa tekućih protesta.

“Izgleda da je on sam procenio da je bes naroda zbog korupcije i kriminala u Srbiji toliko veliki da bi taj pokušaj, kao i onaj da Vojvodinu optuži za separatizam, da bi to bio pucanj iz prazne puške”, kaže sagovornik FoNeta.

Upoređujući Srbiju i Hrvatsku, Popov ističe da je i u Srbiji rehabilitovan četnički pokret Draže Mihajlovića, podseća na ratni period kada su u Vojvodini napadani Mađari i Hrvati, a u novije vreme dočekivani generali osuđeni zbog ratnih zločina.

“Mi smo braća rođena. Nastali smo iz iste države, a slično se i ponašamo. I kod nas se u institucijama promovišu ratni zločinci”, misli Aleksandar Popov.

“Kada je reč o Hrvatskoj, ustaše su formirale NDH, logor Jasenovac koji je bio ogromno stratište pre svega za Srbe, Jevreje, Rome… Tu je ta razlika u odnosu na četnike, koji su isto bili kolaboranti za vreme Drugog svetskog rata, i pravili velike zločine ne samo prema onima koji nisu Srbi, već i prema Srbima koje su oni žigosali kao komuniste.”

Podsećajući na period kada su predsednici Srbije i Hrvatske bili Boris Tadić i Ivo Josipović, Popov ističe da su njh dvojica išla u dobrom pravcu. “Stvari su krenule po zlu negde sredinom prošle decenije kada je ovde na vlast došao najpre SNS, zajedno sa SPS, a potom i u Hrvatskoj HDZ. “

“Imali smo uspona i padova, ali smo sada u prilično lošoj fazi”, zaključuje u intervjuu za FoNet Aleksandar Popov.

Kraj (mim)

“Mislim da je ovo tužan period srpske istorije i da će tako biti i zabeležen - kao mračan period našeg postojanja”, rekla je Popović.

Ona smatra da su sa jedne strane građani koji su skupom u Novom Sadu 1. novembra pokazali da su i dalje rešeni da nastave sa otporom. Na drugoj se nalazi vlast koja pokušava da stvori privid normalnosti i da pokaže da drži stvari pod kontrolom, dodaje.

“Ali, ne smemo da se ušuškamo u nekom verovanju da nas ima dovoljno, zato što mislim da u ovom trenutku još uvek nema dovoljno aktivnih građana. Dok se dovoljno nas ne pomeri, mi ćemo u tom glibu sedeti jako dugo, a to je zaista izgubljeno vreme.”

Na pitanje o svojoj nedavnoj izjavi da je “Vučić povratio kontrolu”, Popović odgovara: “Ako sam nekoga i malo pecunala time, možda baš zato da ljudi kažu, e pa nije, i da pokažemo da nije, jer zaista ja ne očekujem da će bilo ko nama da pomogne”.

Govoreći o ponašanju pristalica SNS tokom štrajka glađu Dijane Hrka, Popović kaže da je tako nešto mogao da odobri jedino Aleksandar Vučić. Situaciju u centru Beograda naziva posebno mučnom “jer se uvećava tragedija i golgota žene koja više nema šta da izgubi”.

“Taj gubitak ljudskosti je ono što i dalje šokira, mislim, mi smo spremni zaista na mnoge stvari od Srpske napredne stranke, ali ovakva bezdušnost pokazuje da možemo samo najgore da očekujemo”, dodaje.

Ivanka Popović smatra da animozitet dela građana i studenata prema opoziciji mora da se smanji, jer je promena nemoguća bez udruživanja svih koji tu promenu žele. “Da budemo potpuno otvoreni, ovo je skoro sad već pitanje opstanka, nas kao zemlje i kao pojedinaca. I zato mislim da nekakva minimalna koordinacija mora da se desi. Sada je to malo teže, pošto su izgovorene određene reči, ali moramo prevazići to i moraju da budu otvoreni putevi komunikacije.”, ističe bivša rektorka.

“Mi ne znamo sve šta se dešava, sigurno ima jako mnogo diskretnih razgovora, dogovora, pokušaja da se napravi taj neki zajednički front. Ali ono što je sigurno jeste da su studenti sada najveća grupa kojoj javnost veruje. Iz tog poverenja proističe onda, voleli to studenti ili ne, obaveza da pomognu da do tog zajedničkog fronta dođe”, upozorila je Popović u intervjuu za Kvaku 23.

Upitana da prokomentariše odnos studentskog pokreta i “Proglasa”; Popović odgovara da sada više nema problema. “Ja mislim da to što je došlo do neodgovarajuće komunikacije između studenata i Proglasa jeste posledica vrlo velikog uloženog napora da do te komunikacije ne dođe, zato što bi to bila jedna dosta moćna sprega i mislim da se neko jako potrudio da studente ubedi da možda “Proglas” ima neku drugu agendu”, rekla je profesorka Ivanka Popović.

Smatra da je pad vlasti nepovratan proces, da je vladajuća stranka oslabljena i da promena dolazi.

O odnosu Srpske napredne stranke prema državnim univerzitetima, Popović kaže da SNS nije ni prva ni poslednja koja pokušava da uništi univerzitet, ali da neće uspeti. “Univerzitet je prostor u kojem se mladi ljudi obučavaju kritičkom mišljenju i samostalnom razmišljanju. To bi oni jako voleli da uklone i iz tog razloga taj pritisak na univerzitete ne jenjava”, objašnjava Popović za FoNet.


kraj djv/mim