”Cilj je da se koriste benefiti statusa kandidata, a da se taj status nikada ne pretvori u status članice, jer bi u tom slučaju morale da se dese neke radikalne promene koje bi bile vidljive pre svega građanima, a onda i evropskim akterima”, objasnila je Selaković.

Po njenom mišljenju, jedna od najblažih posledica odlaska Vučića u Moskvu na Dan pobede jeste dalji zastoj po pitanju otvaranja klastera 3 i nekih druga formalnih napredaka u procesu evrointegracija, jer je tom posetom predsednik iziritirao mnoge aktere u EU. 

To što je visoka evropska predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, prilikom posete Beogradu, održala samostalnu konferenciju za medije, Selaković vidi kao poruku vlastima da niko ne može monopolizovati proces evropskih integracija, pa ni sama država.

Bojana Selakovic 

Kako je naglasila u razgovoru s Tamarom Skrozza, u procesu evropskih integracija ne se može govoriti ni o kakvom zaokretu ako se situacija sa stanjem ljudskih prava pogoršava. 

Ona misli da će se unutrašnja situacija u Srbiji još više komplikovati, "da smo ušli u spiralu represije i odgovora na represiju, što sve u konačnici samo dalje produbljuje krizu, a u takvim uslovima nemoguće je da isti akter menja svoje ponašanje i da ne bude fokusiran isključivo na održavanje na vlast”.

Činjenicu da se Crna Gora približava priključenju EU, a da je Albanija upravo otvorila još jedan klaster, Selaković je označila kao poraz za sve nas, iako odgovornost leži na vlastima Srbije.

S  druge strane, Nemanja Todorović Štiplija to posmatra kao poraz vlasti u Srbiji. 

”Kao najveća država i najveća ekonomija u regionu, Srbija bi trebalo da bude predvodnik procesa evropskih integracija, a u trenutku kada politika proširenje ponovo postaje aktuelna, ona je tu loš đak koji ničemu ne doprinosi”, kaže on. 

Nemanja Todorovic Stiplija 

Vučićevu posetu Moskvi on je opisao kao simbolični šamar EU, posle kojeg je nemoguće otvaranje trećeg klastera, s obzirom da države članice insistiraju na usaglašavanju spoljne i bezbednosne politike, i restriktivnim merama prema Rusiji.

Po njemu, Beograd i Priština proces evropskih integracija ili proces dijaloga uvek instrumentalizuju i predstavljaju kao svoj uspeh, što je Kaja Kalas želela da spreči obraćajući se medijima bez zvaničnika.

Ističući da je Srpska napredna stranka (SNS) dugi niz godina imala stabilnu većinu i uvek stabilne vlade koje su mogle da iznesu reforme, on je predočio da za to nije postojala politička volja. 

”Sve ono što se do sada radilo, bilo je nekako fingiranje reformi, bilo je kozmetičkih promena koje nisu dale rezultate, a ovaj put se konkretni rezultati očekuju od svih država koje žele članstvo”, zaključio je Todorović Štiplija u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Vlast se ponaša ne samo bahato, ne samo arogantno i kompletno protivzakonito prema onima koji su protiv nje, več istovremeno, takođe nezakonito, abolira sve one koji su na njenoj strani, ukazao je Avžner u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Režim Aleksandra Vučića je autoritaran. Autoritarni režimi su bazirani na autoritetu, podsetio je on i ocenio da Vučić više nema autoritet, tako da autoritarno ne može više da vlada. 

Postoji mogućnost odlaska u nešto potpuno suprotno demokratiji, a to su autokratija i represija, upozorio je Avžner, ali je poručio da niko više nije nedodirljiv.

On misli da bi upotreba sile, kao poslednje odbrane vlasti, proizvela nesagledive posledice, jer je narod prešao granicu neodgovaranja na tako nešto. 

Ukoliko nasilje bude prešlo određenu granicu, Avžner nije siguran da će 50, 100 ili 500 hiljada ljudi moći da ga trpe, a nije siguran ni da vlast ima toliko policije da u svakom gradu može da pokrije sve to što potencijalno može da se desi.

Samo se pitam gde ti ljudi, koji su pripadnici Srpske napredne stranke ili tog budućeg pokreta, misle da žive sutra, upitao je Avžner, jer nije samo u pitanju puko održavanje vlasti, već je za mnoge od njih to održavanje života i čuvanje onoga što su potivzakonito stekli.

Prema njegovom viđenju, Vučić već 13 godina vlada podelama u društvu i izradom Potemkinovih sela, radeći to, ne preko svog političkog programa, nego preko televizijskih programa gde prikazuje stvari koje uopšte nisu realne. 

Vučić ovom državom vlada na osnovu podela i na osnovu straha, dodao je Avžner, ali je primetio da je podela u društvu sve manje.

Korupcija je pojela sve to što je Vučić počeo da gradi, jer je to toliko nekvalitetno građeno, toliko je novca ukradeno na izgradnjama puteva, mostova, nadstrešnica i svega ostalog, da je sve veća izansa da dođe do sve bržeg i sve masovnijeg urušavanja svega što je izgradio, smatra Avžner. 

On misli da Vučić neće ostati upamćen kao političar koji je graditelj, već kao kao političar koji je prvo razrušio sve institucije ovog društva, dok se sve to što je fizički izgradio ruši samo od sebe već ruši i „mi smo svedoci toga“.

Povodom zahteva studenata da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, Avžner je, upitan da li Vučić svakom kupovinom vremena sebe dovodi u sve nepovoljniji položaj, uzvratio da se on ponaša kao Pink Panter u crtanom filmu.

Kako je opisao, budući da je izbušeno hiljadu rupa, on pokušava da zapuši svaku od njih pojedinačno, što više nije moguće, jer curi i na unutrašnjem i na međunarodnom planu.

Mislim da će svako odlaganje izbora, s jedne strane, ići njemu na štetu, a da je veliko pitanje koliko će ići u korist studentskog i opštenarodnog pokreta, ocenio je Avžner. 

On misli da su studenti pravili neke greške, ali ističe da one nisu bile kardinalne i da su do sada pokazali najveću političku zrelost.

Decentralizacija je, takođe, veoma mudar potez koji su studenti povukli, kako što je i izuzetno bitno što su doprineli internacionalizaciji krize i formiranju opštenarodnog, nadstranačkog i nadideološkog pokreta, naglasio je Avžner.

Kako je poručio, sada bi, kao društvo, svi zajedno morali da se dovedemo pameti i da se ujedinimo najviše što je to moguće.

Ne postoji ideologija, ne postoji partijska pripadnost, već u političkom smislu postoji samo referendumsko izjašnjavanje - da li ste za to da ovaj i ovakav koruptivni, nakaradni režim ostane na vlasti ili niste za to, rekao je Avžner.

S druge strane, on misli da opozicija u ovom trenutku mora da shvati da se nalazimo bukvalno pred stazom na kojoj je užareno kamenje. 

Ako narod počne bosonog da trči preko tog kamenja, posle jednog metra će ispeći noge na toj vatri, a treba da pretrči barem 10 metara, jer se tamo nalazi crevo sa vodom koja bi tu vatru ugasila, ilustrovao je Avžner.

Kada ste u takvoj situaciji, nije bitno da li ćete da navučete jednu crvenu i jednu plavu patiku, bitno je da pretrčite preko užarenog kamenja, a da što manje izgorite noge, objasnio je on i naglasio da nam nisu bitne boje, pošto je ovo pokret kojimora biti iznad ideologija.

Avžner je uveren da nikakvih promena izbornih uslova neće biti i procenjuje da će opet biti primenjivani bugarski vozovi, koriščene druplirane lične karte i sve ono što bi Vučićevom režimu koristilo da ostane na vlasti.

Uprkos tome, ipak predviđa da će kontrola narednih izbora biti drastično drugačija i pod znatno većim nadzorom međunarodnih činilaca.

Upitan da li postoji mogućnost da studenti u svojoj borbi na kraju oostanu sami, on je odgovorio da takva mogućnost apsolutno ne postoji, mada je svestan da se BIA ubacila u njihove redove, baveći se špijunažom studentskih planova, umesto poslovima za koje je nadležna.

Svemu što studenti rade vlast pokušava da parira bledom kopijom i odrazom u iskrivljenom, odvratnom i izopčenom ogledalu, ukazao je Avžner.

Vlast nema ideju i nema nikakav inovativan pristup, predočio je on i obraložio da je suština režima da ostane na vlasti, jer će joj svaki dan doneti mogućnost za dodatnu korupciju i  dodatno lično bogaćenje. 

Upitan o povećanoj pažnji međunarodne zajednice za događaje u Srbiji, Avžner je promačio da „oni to ne rade zato što nas mnogo vole, nego zato što je počelo da in pritiska njihovo javno mnjenje". 

S druge strane, on je procenio da će Vučić u spoljnoj politici, večitim pokušavanjem da igra na četiri stolice, na kraju, kao u cirkusu, morati da balansira samo na jednoj nozi stolice, a da to neće biti Rusija.

Obrazlažući tezu da je vlast toliko metastazirala da je povratka na staro nema, jer je bolest neizlečiva, Avžner je procenio da su njeni pokušaji da produži opstanak već na nivou palijativne nege.

Mi nečemo imati predstavu kakvo je zaista stanje u državi Srbija dok neki novi političari ne budu „ušli i videli šta se tu nalazi, ukazao je on i naglasio kako strepi „da će nas sačekati isto što će nas sačekati u Pionirskom parku, kada ovi ćaci budu izašli odande“

Upitan da li u dogledno vreme vidi političku promenu u Srbiji, Avžner je odgovorio da političku promenu vidi već sada.

Kako je zaključio, vreme je na našoj strani, u narednih par meseci neke stvari će se sigurno iskristalisati, nadam se u našu korist. (kraj) def

”Univerzitet se može sačuvati samo ako sudenti budu zajedno, a raspašće se ako vlast natera profesore da uđu u neki kvazi nastavni proces, koji studenti ne podržavaju”, ukazao je Georiev u razgovoru s Tamarom Skeozza.  

Kako je ocenio, mi smo nestrpljiv narod kratkog daha, ali s ovom vlašću stvari ne mogu da se reše trkom na 100, već na 10 hiljada metara. 

Po njemu, ljudi i dalje podržavaju studente i promena se među njima dogodila, iako nisu spremni da budu na ulici, niti da uđu u generalni štrajk.

”Činjenica da su se ljudi oslobodili straha nije samo otrcana priča, i to će se pokazati na idućim izborima, kada će građani u većoj meri biti voljni da aktivno učestvuju u njihovoj organizaciji i sprovođenju”, uveren je Georgiev.

I Branko Čečen predviđa da će ”ogroman broj građana” učestvovati u izbornom procesu, bez obzira na to hoće li izbori biti u septembru, ili u nekom drugom terminu.

Kako je rekao FoNetu, protesti jesu oslabili, smireni su emotivni uzleti i padovi, ali ”ne možemo da izdržimo više”.

Po njemu, ukoliko izbora ne bude, moguća su dva scenarija: da se zadrži vlast koja je već  pokazala mržnju prema svim neistomišljenicima, ili da frustracije tom vlašću eruptiraju u nešto što smo videli 5. oktobra. 

”Ni jedna ni druga stvar nije održiva i zapravo je katastrofalna, jer ovo društvo troši svoje poslednje rezerve normalnosti, svoje poslednje rezerve očuvanja vrednosti i poslednje rezerve toga zbog čega ovde vredi živeti”, smatra Čečen.

On misli da građani, bez obzira na žrtve koje to podrazumeva,  moraju da se organizuju formalno, neformalno, stranački, nestranački, i da izvrše pritisak koji režim ne može da izdrži. 

Njegovo je viđenje da Vučić trenutno pokušava da izmori građane, ali da to nekako politički kapitalizuje pre nego što ovde postane nepodnošljivo..

”Dve trećine stanovnika Srbije nema nikakvu finansijsku rezervu i, ako sada recimo stupi u štrajk i ne dobije platu, bukvalno za dve nedelje neće imati šta da jede”, ukazuje Čečen, uz opasku da to ne bi smelo da se potcenjuje. 

Oba sagovornika FoNeta ističu važnost delovanja opozicije.

Čečen ocenjuje da su opozicioni političari mnogo žrtvovali u borbi protiv aktuelnog režima i da su studenti o izborima  trebali da pričaju i s njima. 

Istovremeno,  Georgiev navodi da se opozicija bez razloga povukla posle 22. novembra, ali upozorava da danas vlast lomi ruku ženi iz opozicije, hapsi i u zatvoru drži ljude iz opozicije. 

”Studenti bi trebalo da razumeju da ti ljudi apsolutno rade isto vrlo važne stvari da bi se ova zemlja dovela u red”, zaključio je Georgiev. kraj) zvs/ts

Milivojević je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem rekao i da očekuje neku vrstu spoljnih pritisaka iz onih centara moći kojih se Vučić plaši. 

Cvijetin Milivojevic 1

Kako je objasnio, kada bi iz Brisela stigla poruka da vlast mora da raspiše normalne demokratske izbore ako uopšte želi da ostane u igri za eventualno članstvo u Evropskoj uniji EU), onda bi taj zahtev bio veoma dobro razumljiv i prihvatljiv i onima koji nemaju simpatije za Uniju.

Toj vrsti političara, poput Vučića, prija pritisak. Izgleda da mu više prija spoljni pritisak, što mene kao građanina Srbije dovodi u situaciju da me je sramota institucije predsednika Republike, rekao je Milivojević. 

On funkcioniše na spoljne pritiske, a imun je na zahteve građana njegove zemlje, protumačio je Milivojević i ocenio da je na delu „gola improvizacija jednog autokrate“. 

Ukazao je i na zamenu teza da Vučić odlučuje o izborima, podsećajući da se do izbora dolazi ili ostavkom vlade ili kada vlada pošalje obrazložen zahtev predsedniku Republike, na osnovu kojeg on raspisuje izbore. 

Nema tu hoću-neću, nego mora ih raspiše ako dobije takav zahtev. Ukoliko ovakva energija bude očuvana, ona ne može biti ignorisana, niti „nenadležna predmetna institucija“ može da kaže „ ja sad u inat vama neću da raspišem izbore“. Neće njega niko da pita, smatra Milivojević.

Cvijetin Milivojevic 2

Upitan kada bi izbori mogli da budu održani, on je odgovorio da mu 29.jun deluje možda previše optimistički, ali da jesen nije nemoguća. 

Milivojević za studentski zahtev o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora kaže da „nije loš, ali da mora da bude stepenast“, uveren da taj zahtev još nije definitivno uobličen.

Prema njegovom objašnjenju, možda je trebalo u paketu ili možda i pre toga ići sa novim zahtevom koji je mogao biti građanski da se obezbede normalni uslovi da bismo imali normalne izbore.

Upitan da li zahtev studenata vidi kao istorijski šansu ili istorijski rizik, on je uzvratio da se može reći i jedno i drugo, ali je istakao da studenti u blokadi i pobunjeni građani predstavljaju u ovom trenutku predstavljaju najjaču političku energiju u Srbiji.

Nasuprot tome, opozicija se pomalo oseća kao trinaesto prase, pošto su studenti izašli sa pričom o eventualnoj listi koju bi oni podržali, primetio je Milivojević.

On je rekao da je možda prvo moglo da se ide i na formu prelazne vlade, kojoj bi jedini zadatak bio da obezbedi normalne izborne uslove i da to bude univerzitetsko-studentska vlada. 

Možda je to bilo to rešenje koje bi bilo i kompromisno, a vrlo verovatno i efikasno. Ništa manje efikasno nego ovaj zahtev za vanredne parlamentarne izbore, smatra Milivojević.

Cvijetin Milivojevic 3

Prema njegovom mišljenju, „u ovom trenutku, međutim, opozicija treba da pomogne studentskim zahtevima tako što će reći „i mi smo za vanredne parlamentarne izbore, ali hajde da vidimo kako do dođemo do normalnijih izbornih uslova“. 

Milivojević misli da bi se mogli dogovoriti, ukoliko bi rekli „da, mi hoćemo da idemo na izbore, ali na izbore koji će doneti samo privremenu vladu čija će obaveza, na primer, biti da ide na normalne izbore za godinu dana, pošto ovaj koruptivni sistem pokuša da rasturi“.

Kako je precizirao, to bi otprilike bila neka varijanta koja bi zadovoljila opoziciju, koja bi onda možda rekla: „Dobro, mi dajemo podršku toj vašoj listi, ako je reč o privremenoj vladi koja će biti rezultat tih izbora“. 

Upitan o reakcijama vlasti na zahtev studenata da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, Milivojević je primetio da se vlast raduje, jer sada može da kaže kako je još od početka protesta govorila da je glavni studentski cilj bio da sruše Vučića.

Kako je obrazlođio, vlast se raduje i zbog toga što izlazak studentske liste na izbore tumači da je ta lista, ne samo politički protivnik vlasti, već i opozicije.

Uprkos tome, Milivojević savetuje Vučiću da mu je jedina šansa da se povuče u svoj ustavni okvir, pobegne iz funkcije svevladara i čoveka koji odlučuje o tome da li je bilo rekonstrukcije nadstrešnice ili nije.

Cvijetin Milivojevic 4

Koji saopštava građanima Srbije i sve nas laže izjavom da nadstrešnica nije rekonstruisana, da bi već prve večeri posle tragedije usmeravao tok istrage i okrivio najpre projektante, a onda inženjere, samo da bi pobegao od onoga što je problem, ilustrovao je Milivojević.

Prema njegovoj oceni, nadstrešnica je simptom i simbol jedne koruptivne piramide i nikakve promene ovde neće biti dok se ne načnu njeni temelji.

Sistemska promena znači da se na slučaju nadstrešnice u Novom Sadu lomi i ruši ovaj tip vladavine koji se zove autokratija sa primesama plutarhije, naglasio je Milivojević.

Kako je precizirao, ovo je definitivno plutarhija, u kojoj imate ljude koji nisu ušli bogati u politiku kao Mask ili Tramp, već pre 13 godina nije imao pas za šta da ih ujede, a sada su ovde najbogatiji i zato svoju sudbinu „fatalistički vezuju za opstanak nesmenjivog Vučića“.

Cvijetin Milivojevic 5

Ukazujući na Vučićevu „sprdnju“ sa Ustavom i zakonima, Milivojević je ocenio da se 25.novembra u Skupštini Srbije dogodio državni udar, kada je Ana Brnabić, preuzimajući prerogative parlamenta, isposlovala usvajanje budžeta.

Upitan da li je Srbija na raskrisnici, on je odgovorio da još nije pala odluka kojim će putem zemlja da krene, ukazujući „da smo mi u ćorsokaku“. 

Pozivajući se na slučaj Vučićevog „ničim izazvanog“ leta na Floridu, Milivojević je konstatovao da naša spoljna politika nema ni strategiju, ni viziju, „ona ne vidi ni do sutra, to je čista improvizacija“. 

Nažalost, evo do juče, pre svega Nemci i Francuzi, promovisali su politiku stabilokratiju. Da li taj termin postoji bilo gde drugde? Kada pročitate knjigu „Spin diktature“, videćete da EU nigde  nije pomagala stabilokratiju, osim u Srbiji, zaključio je Milivojević. (Kraj) def 

”Građanstvo je ostalo ipak nemo i pasivno na ovu studentsku pobunu. Izdaleka su je podržavali, ali su svi na kraju dana odlazili u svoje tople domove i ležali, dok su studenti nastavljali da blokiraju fakultete i da se bore za našu sudbinu”, ukazao je Krstić.

Nikola Krstic 1

Kako je napomenuo, zbog toga je i ljudski da na neki način podlegnu pritisku i zatraže izbore.

S druge strane, Dušan Spasojević misli da su studenti time postavili put izlaska iz krize i da sada polako stvari počinju da dobijaju malo uobičajenije oblike.

Po njemu, predlog da na studentskoj izbornoj listi ne bude ni političara, ni studenata, ima prednosti, ali i mane  - ne može im se prigovoriti da žele fotelje, oko sebe izgrađuju širi društveni front nužan za promene, ali istovremeno u parlament hipotetički ulaze ljudi bez političkog znanja i iskustva.

Dusan Spasojevic 1

”Oni će imati različite probleme funkcionisanja u skupštini, zbog čega je važno da postoji neka vrsta konekcije između njih i opozicije, makar u transferu znanja i iskustva”, rekao je Spasojević i razgovoru s Tamarom Skrozza.

Odlukom da podrži studente i ne izađe na izbore, opozicija bi pristala da sedi na klupi za rezervne igrače do raspisivanja slobodnih i fer izbora.

Kada su u pitanju sami izbori, Nikola Krstić dodaje da je to teren Aleksandra Vučića i njegove "kamarile", ali da je to i dalje moćna mašinerija koju ne bi trebalo potceniti.

Nikola Krstic 2

Kako je objasnio, ”ulazimo u njihovu jazbinu, idemo sada opet protiv jedne stoglave aždaje, koja može da menja svoje oblike svakog trenutka”.

Njegova je prognoza da nijedan ishod izbora ne donosi lagodnu budućnost.

”Ako Vučić pobedi, to će biti stavljanje betona na celu ovu priču, a ukoliko padne s vlasti - tada nam tek stižu velike ekonomske mere, stezanje kaiša i vlast koja će možda biti samo malo tpristojnija i malo naučenija od ove hoštaplerske koju trenutno imamo”, predviđa Krstić. 

Po mišljenju Dušana Spasojevića, najopasniji je scenario u kojemm studentska lista gubi, ili izbori bivaju pokradeni, a da se završi s parlamentom u kome nema opozicije.

Dusan Spasojevic 2

Ukoliko studentska lista pobedi, a Vučić ostaje predsednik do 2027.godine, dobijamo neku vrstu crnogorskog scenarija, gde je predsednik s jedne, a parlamentarna većina s druge strane.

Kako kaže, ključan je izborni dan - kontrola, nadzor izbora i ulaganje prigovora.

”Pretpostavljam da ćemo celu stvar ponovo završiti nekog novog 15. marta koji će imati neke obrise 5. oktobra. Ako bude izborne pobede, ona će morati da se brani na ulici, bez ikakve dileme”, zaključio je Spasojević u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Na opasku da protesti u Srbiji traju već mesecima, mnogo duže nego što je bilo ko očekivao, i da su prerasli u pobunu, on je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem rekao da je to tačno, ali i da još nema „finalnog udarca“.

Još nema onog neophodnog koraka koji bi vlast i prvog čoveka te vlasti naterao u defanzivu, gurnuo uza zid i prisilio ga na odstupanje, precizirao je Protić.

Njemu bi bilo vrlo zanimljivo da je moga da vidi kako bi vlast reagovala i kako bi prvi čovek ove zemlje reagovao da se 15.marta otišlo korak dalje, da je neko izašao na binu na Slaviji, zatražio njegovu ostavku i rekao: "Ne razilazimo se dok on ne podnese ostavku“. 

Protić smatra da je dobro što se pobuna proširila širom zemlje, ali nepominje da disperzivnost protesta nije dovoljna i objašnjava da vlastima odgovara da se ovo razvlači,  jer dobija dodatno vreme da smisli na koji način može da se suprotstavi pobuni u Srbiji.

Ne bih isključio represiju kao odgovor vlasti, ukazao je Protić i ponovio da ga brine što se protokom vremena režimu daje šansa da se učvrsti i da se dočeka na noge. 

Ističući da je odlazak studenata u Evropu spektakularan i da će među Evropljanima svakako izazvati poštovanje i pažnju, on je, međutim, postavio pitanje kakvi su politički efekti toga. 

Demokratija nije svetska ideja. Demokratija je ideja, princip koji vlada u jednoj zemlji. To ne znači da će jedna demokratska zemlja po svaku cenu podržavati neku drugu demokratsku zemlju, objasnio je Protić.

Kako je podsetio, vrlo često se događalo da demokratske, i to istinski demokratske zemlje, mnogo bolje sarađuju sa autokratskim režimima, nego što se sporazumevaju međusobno. 

On strahuje da se među Evropljanima, bar u određenim krugovima, gubi poverenje u Srbiju da je spremna, raspoložena i sposobna da se uključi svim svojim bićem u ono što oličava Evropska unija i da zbog toga prema Srbiji imaju ciničan i dvoličan stav.

Upitan šta bi trebalo da se dogodi da bi ta i takva Evropska unija poverovala mladosti Srbije koja se digla na noge, on je odgovorio da je neophodno politički artikulisati njihov protest tako da bar u najosetljivijim pitanjima koja interesuju Evropu njihovi stavovi budu jasni i glasni. 

Nije u krajnjoj liniji zadatak studenata da postanu politički činilac, to bi trebalo da rade drugi, ali u te druge studenti nemaju poverenja, verovatno s pravom, i onda imamo jedan vakuum, predočio je Protić.

Prema njegovom mišljenju, imamo ogroman pokret naroda i studenata u Srbiji, ali bez političkog argumenta i bez političkog programa koji proizlazi iz tog protesta.

„Ako mi sutra pobedimo i smenimo ovu vlast, mi ćemo u Srbiji uraditi to, to, to i to. Toga  nema, to ne postoji. Ne postoji ni kod opozicionih političkih stranaka, ne postoji ni kod ProGlasa, ne postoji, osim fraziranja“, smatra Protić.

Kako je naglasio, i građanima Srbije, pa onda i Evropi u drugom koraku, nedostaje takva jasna poruka koja bi mogla da pomogne da se sve ovo što se zahuktalo pretvori u pravi politički zamah.

Lepo je reći „vladavina prava“, ali to je nedovoljno konkretno, to nije politika, to je spisak želja, opisao je Protić. 

Upitan o sukobu vlasti sa akademskom zajednicom, pre svega sa Univerzitetom u Beogradu i rektorom Vladanom Đokićem, koji je proglašen za državnog neprijatelja broj jedan, on je uzvratio ocenom da je rektor u takvu situaciju „uteran“ pre svega studentskom pobunom, a onda i reakcijom režima. 

I tu ne mogu da kažem da sam veliki optimista. Ni profesori Beogradskog univerziteta, pa ni drugih univerziteta u Srbiji, ni rektori, ni dekani nisu revolucionari i ne nose tu borbenu oštrinu koja je neophodna da bi se ovom režimu suprotstavili, precizirao je Protić.

Prema njegovim rečima, rektor je u prvom trenutku reagovao kako treba i sebe isturio kao glavnu metu koju je režim napadao, ali cela ova situacija je otišla tako daleko da nema kompomisa i nerešenog rezulutata, već da jedna strana mora da izađe kao pobednik, a druga da kao poražena. 

Ako vlast bude pobednik, na ovu drugu će se svaliti ogromna osveta, dok će se u suprotnom ishodu na vlast izliti masovno narodno neraspoloženje, predvideo je Protić, koji misli da režim nikada neće napraviti ustupke.

Upitan o blokadi RTS, on je odgovorio da je to paradigma sveobuhvatne pobune u Srbiji, ali je napomenuo da može da potpiše da promene unutar Javnog servisa neće biti dok vlast drži sve poluge u svojim rukama.

Protić očekuje da će vlast u ponedeljak poništiti prethodni konkurs za izbor članova Saveta REM i pokrenuti postupak za izbor novih članova, a onda tražiti da ste studenti povuku, tvdeći da je time ispunila njihov zahtev.

To će im omogućiti da se u stvari ništa ne promeni i da izaberu REM u kojem će njihovi ljudi imati većinu i opet ćemo biti tamo gde smo i bili, upozorio je Protić. 

Upitan o nedavnom razgovoru patrijarha Porifirija i vladike Irineja sa Vladimirom Putinom u Moskvi, kada su predsedniku Rusije rekli da je u Srbiji na delu „obojena revolucija“ i da Srbija pripada „ruskom svetu“, on je odgovorio da je „to, nažalost, od ovakvog vrha SPC i očekivano“.

Ta njihova sklonost da jednom ateisti i KGB-ovcu ljube skute, oduševljeni njegovom moći, „govori o tome da su ti ljudi su toliko daleko od hrišćanske vere da čovek posumnja da li oni uopšte u Boga veruju“, smatra Protić. 

Upitan da li će predsednik Srbije ići 9.maja u Moskvu na proslavu 80.godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, Protić je ocenio da on tamo i pripada, a ne među evropskim državnicima. 

Kako je konstatovao, „on sebe vidi među tim diktatorima, autokratama, siledžijama na Istoku, tome se on divi, to bi on voleo da bude“.

„On bi voleo da bude moćan kao što je Putin i da radi isto što radi i Putin.  I trudi se svim svojim mogućnostima i sredstvima koja ima na raspolaganju da to kopira. On voli da bude tamo“, obrazložio je Protić.

To je stvar mentaliteta, protumačio je on i dodao da „ima i mnogo drugih ljudi u ovoj zemlji koji bi, skriveno ili otvoreno, voleli da se nađu na toj bini“, što je pitanje sistema vrednosti.

Na primedbu da Vučićeva moć, uticaj i sveopšta kontrola danas ipak nisu onakvi kakvi su bili pre tragedije 1.novembra u Novom Sadu i protesta koji su usledili, Protić je potvrdio da je to tačno i objasnio da zato i ide u Moskvu da traži podršku.

Da traži utehu, i da plače na ramenu za pomoć, precizirao je Protić i naglasio da je priča o "obojenoj revoluciji iz ruskog rečnika“. 

Prema njegovom viđenju, jasno je da se Vučić na tu stranu preporučuje zato što se nada da će od te strane dobiti podršku, pomoć i ohrabrenje da „ovde primeni represivne mere dovoljne da se skrši otpor studenata i pobunjenog naroda“.

Upitan koji put vodi do promene u Srbiji, Protić je odgovorio da prvi korak mora da bude prisiljavanje vlasti i njenog prvog čoveka na odstupanje i to nenasilnim pritiskom mnoštva ljudi na ulici. 

Drugi i možda važniji i teži korak je sveukupan društveni, narodni dogovor, pošten, iskren i otvoren dogovor o tome u kakvoj zemlji svi zajedno hoćemo da živimo. Ako oko toga možemo da se dogovorimo, onda neke nade za ovu zemlju ima, istakao je Protić. 

Kako je rekao, umesto svih zahteva, potrebno je ispostaviti samo jedan - da predsednik Srbije podnese ostavku, „zato što je on direktno odgovoran za sve nesreće koje su Srbiju zadesile i pre nadstrešnice i za nadstrešnicu i za ono posle nadstrešnice i svi to vrlo dobro znamo, a zna i on“.

Ako bi on bio prisiljen da podnese ostavku, posle bismo mogli da razgovaramo o prelaznoj vladi i svim drugim modalitetima realizacije suštinske promene u Srbiji, objasnio je Protić. 

Upitan da li promenu u Srbiji očekuje u predividvoj budućnosti, on je odgovorio da bi voleo da dočeka da Srbija bude istinski demokratska.

Za njega je to ideal, da građani odlučuju o tome ko će, pod kojim uslovima, sa kojim ograničenjima i na koji rok da bude na vlasti i da za ono što radi odgovara pred građanima i institucijama ove zemlje. 

„Bio bih najsrećniji, ukoliko bi se to za mog života ostvarilo. Zaslužili smo“, istakao je Protić.

On je saglasan da je proces promena već počeo, siguran da su „demokratski potencijal i čežnja za demokratijom, u ovoj zemlji i narodu neuništivi“, bez obzira na sve okolnosti, na spoljašnje uslove i generaciju.

To je ono što me hrabri, to je ono što me raduje i što me čini ponosnim, istakao je Protić i ocenio da u „ovo moderno doba nema naroda u Evropi koji je toliko puta ustajao protiv svojih“. 

„Lako je ustati protiv tuđeg, ali ustati protiv svoga i to tako ogromnom energijom i bez zaostatka, u želji da se ova zemlja iz temelja promeni, to je ono što ovaj narod krasi i što je njegova najlepša osobina“, zaključio je Protić. (kraj) def 

Komentar srpske delegacije kako Srbija želi da bude deo ”ruskog sveta”, Đukić ocenjuje kao nešto neprimereno i neviđeno na zvaničnim sastancima na tako visokom nivou. 

”Time je poslata jasna poruka gde je Srbija, kuda je Srbija i pod čijim je pokroviteljstvom Srbija”, ukazao je on u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Đukić podseća da evropski put Srbije mnogo košta i da se u Srbiju sa te strane godišnje ulije više stotina miliona evra i upozorava da se,  zbog odnosa s Rusijom, sve to dovodi u pitanje.

Po njemu, razgovorom u Kremlju totalno je kompromitovan odnos Srbije sa Evropskom unijom.

Može se reći da dalje evrointegracije Srbije nemaju smisla, ukazao je Đukić i ocenio da su za restart potrebni potpuno nova politika i potpuno nova vlada. 

”Mi ćemo i dalje ostati u krizi i zaglavljeni između Istoka i Zapada. Kada duva vetar sa Zapada, mi ćemo se navijati na Istok, koliko više možemo da uđemo u ruski svet, a kada duva vetar sa Istoka, mi ćemo se navijati na Zapad”, predviđa Đukić.

Istovremeno, on naglašava i da Srbija nikada nije bila pod ruskom vlašću i da nikada nije podnosila rusku čizmu.

”Nikada nismo bili ni pod Staljinovom vlašću, što je bilo još opasnije, a verujem da nećemo biti ni deo ruskog sveta”, naglasio je Đukić.

S druge strane, Sonja Biserko ocenjuje da je višegodišnji projekat o srpskom svetu došao u duboku krizu, da je u toku njegov kolaps i da može da se održi samo uz pomoć Rusije. 

Prema njenom mišljenju, ”napomena o ruskom svetu je zapravo nešto čemu je politika predsednika Vučića težila svih ovih 12 godina”.

“To se očituje kroz razne zakone, povelje, strategije koje se odnose na sve Srbe koji žive u regionu, sa ciljem da spreče njihovo integrisanje u zemlje u kojima žive - Bosnu, Crnu Goru i na Kosovu”, smatra Biserko.

Po njoj, teza o ruskom svetu je poražavajuća za Srbiju i njeno stalno pozivanje na integritet i na netralnost, jer zapravo pokazuje da je Srbija u ruskom dvorištu.

”U ovom momentu, Moskva očituje tu svoju prisutnost ovde, pogotovo preko Srpske pravoslavne crkve koja ima veliki uticaj na društvo u Srbiji i na mlade ljude u krajnjoj liniji”, tvrdi Biserko.

Ona misli da se patrijarh Porfirije već pokazao kao čovek bez integriteta i kao ”ovisnik. od predsednika Vučića”.

Kako je podsetila, Crkva finansijski profitira još od doba Vojislava Koštunice i nikada nije bila bogatija nego danas, kada je više politička organizacija, nego duhovna. 

Ona još ističe da je posle 2000. ovde postavljen evropski poredak koji nije sproveden i koji trpi veliki otpor u pogledu uspostavljanja pravne države, poštovanja ljudskih prava, pluralnosti i evropskih vrednosti. 

Po njoj, ovde se ukrštaju svi veliki akteri i Srbija to i dalje koristi bez “očitovanja svojih vlastitih interesa”. 

”Rusija svakako ne može biti ta opcija, s obzirom na sve ono što Evropska unija pruža Srbiji i što je održava u zivotu”, zaključila je Biserko. (kraj) zvs/ts

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, Vučić ne razume studente, jer su njihovi zahtevi potpuno suprotni njegovim vizijama politike i uređenja države. 

Mi smo danas zaista suočeni sa dve Srbije, ocenio je Jakšić i konstatovao da je miting vlasti, po svim mogućim šablonima, predstavljao novu polarizaciju.

Kako je precizirao, počev od nastupa Baje Malog Kninžde, koji je bio bruka Beograda, do ozbiljnih političkih dimenzija to skupa.

Svako je na tom mitingu imao svoju osmišljenu ulogu, rekao je Jakšić, koji smatra da ima kreativnih ljudi angažovanih u Vučićevom štabu koji bi mogli da smisle nešto novo, a ne samo da kopiraju ono što rade studenti. 

Njemu se čini da Vučić pokušava da ponovi taktiku koja se jednom pokazala uspešnom i podseća na to kako je svojevremeno od demokratske opozicije ukrao ideju EU i ostavio je bez ključne politike.  

Tako sada na istoj matrici, ali sa različitim ciljevima, pokušava da ukrade sve od studenata, ne bi li to pretvorio u sopstvenu prednost, ali mislim da “ovoga puta ta lopovska taktika neće proći”. 

Upitan o zahtevima koje je Vučić saopštio na mitingu, Jakšić je odgovorio da je najvažniji peti zahtev, koji vidi kao direktnu najavu represije, formulisanu rečenicom da je vreme da se pokaže šta je država. 

On je, međutim, optimističan, jer misli da je Vučić uspeo da podeli i organe sile i da bi veliki broj pripadnika i policije i vojske odbio naredbu da se izvedu tenkovi ili da se batinaju ljudi na ulicama, koriste vodeni topovi i gumeni meci.

Uprkos tome što “vrh vojske i policije čine Vučićevi poslušnici”, Jakšić je napominje da bi oslanjanje na silu i hapšenja samo ubrzalo pad vlasti, ali priznaje da je pitanje od million dolara da li je “jedan čovek spreman na sve ili nije”.

Prema njegovom viđenju, Vučić je u proteklih pet meseci napravio toliko grešaka koliko nije u svim RANIJIM godinama. 
Te greške su israz nervoze, rekao je Jakšić i ukazao da je, u takvim okolnostima, Vučić nepredvidljiv.

On naglašava da je besprizorna, bezobrazna i jezuitski cinična svaka Vučićeva izjava o studentima kao teroristima, mulju i talogu.

Poređenjem marševa studenata sa Musolinijevim maršem na Rim, predsednik regrutuje desetine i stotine svojih protivnika, rekao je Jakšić, koji misli da Vučić više ne zna šta radi. 

Onu racionalnost koju je imao, hladnu i pragmatičnu, počinje da gubi, “u značajnoj meri sam doprinosi svom padu, koji je, čini mi se, posle ovih pet meseci, ako bih podvukao crtu, neizbežan”, uveren je Jakšić.

Prema njegovom viđenju, “mi već nismo u pređašnjem stanju, jer ova Srbija više nije ona Srbija koja je bila do prošlog novembra, ova Srbija se kvalitativno dubinski promenila i pokrenut je zamah koji je decenijama bio zakočen". 

“Sve je bilo prepušteno naprednjacima i njihovom šefu, odnosno predsedniku Republike, koga, uzgred budi rečeno, moram da kažem, ja ne smatram da je on moj predsednik, zato što, između ostalog, ne poštuje ustavnu obavezu da bude predsednik svih građana", naglasio je Jakšić.

Vučić se ponaša kao “pastir naprednjačkog stada i to pokazuje, čak ponosno to pokazuje”, rekao je Jakšić i istakao da su, nasuprot tome, studenti uneli kvalitativne promene svojom iskrenošću, dobrotom, osećanjem zajedništva i solidarnosti. 

Ocenjujući da vlast neće ispuniti studentske zahteve, jer neće samu sebu da ruši, niti prihvatiti prelaznu vladu, jer neće fer i slobodne izbore, on je predvideo da predstoji obaranje ruku i rat iznurivanja oko izbornih uslova, kao ključnog pitanja.

Oni su svesni, pogotovo sada, kada se namnožilo ovoliko nezadovoljstvo, da izbore pod fer i slobodnim uslovima ne mogu da dobiju, smatra Jakšić. 

S druge strane, raznorodna opozicija, ako ima mudrosti, spremnosti, dobre volje i dovoljno hrabrosti da se pobede lične sujete, trebalo bi sada da odgovori kontramerom i da se ujedini, naspram Pokreta za narod i državu, koji Jakšić vidi kao surogat SNS.

Prema njegovom mišljenju, sada je poslednji trenutak da opozicija opravda svoje postojanje angažovanjem na takav način. 

Jakšić lično priželjkuje da se studenti i korpus mladih ljudi organizuju na neki politički način, uveren da bi apsolutno imali veliku podršku. 

Kako je istakao, takva politička formacija bi imala ogromnu gravitacionu silu, bila bi kao Sunce koje bi privlačilo razne opozicione planete i satelite i tako formiralo jedinstven front, koji bi, u ovom trenutku, bio ubedljivo veći nego što je Pokret za narod i državu.

Upitan o odlasku studenata biciklima u Strazbur, Jakšić je odgovorio da taj njihov poduhvat faktički sada prvi put u Evropu unosi ono što se događa u Srbiji. 

Sada neće biti veće evropske televizije koja neće zabeležiti njihov dolazak u Strazbur, predvideo je on i podsetio da su evropski mediji, pre dva mseca, poprilično upadljivo ignorisali šta se događa sa studentima u Srbiji. 

To se sada menja i pretvara u paralelni tok uticaja, jer će u Evropi početi da raste pritisak kada sazna šta studenti hoće, a onda će Ursula fon der Lajen “morati da razmisli kakve su posledice što gradonačelnik Ulma viče ‘Pumpaj, pumpaj’”, jer je to njena izborna baza, predočio je Jakšić.

Takav proces bi, kako je procenio, mogao značajno da utiče na Evropljane, kojima jesu interes litijum ili Rafali, ali im je veći interes da ostanu na vlasti.

Prema tome, objasnio je Jakšić, zašto bi oni svoju sopstvenu vlast žrtvovali zbog Aleksandra Vučića, a to je onda dvostruki pritisak, iznutra i spolja. 

“Ja veliki entuzijasta i, koliko god patetično zvučalo, hvala studentima, veliko hvala”, zaključio je Jakšić. (kraj) def

”To je poguban narativ koji produbljuje podele u društvu i uvodi kategorije građana prvog i drugog reda, što je jedna od ključnih odlika nedemokratskog režima”, ukazao je Dimitrijević.

Ističući da ne možemo ništa da očekujemo od nove vlade, on je rekao da su Vlada i Skupština postali administrativni organi koji stavljaju pečat na već donete odluke.

”Mislim da bilo kakva vrsta zaista prave promene mora da dođe od građana, a da sve druge okolnosti mogu ili ne moraju da idu na ruku promenama, koje, apsolutno verujem, treba da dođu iz Srbije”, naglasio je Dimitrijević.

Kako je predočio u razgovoru s Tamarom Skrozza, mi iz ovog stanja moramo da izađemo, i to kroz neki ustrojeni sistem.

”Verujem da građani imaju dovoljno snage da prođu kroz proces sazrevanja našeg društva”,  rekao je Dimitrijević, uz opasku da ovo danas nije kraj, a da će kraj biti dobar za sve građane koji žele da žive u normalnoj demokratskoj zemlji.

Istovremeno, Dragan Popović ocenjuje da je ispunjenje studentskih zahteva jedini način razrešenja i da svaka alternativa vodi u mnogo gore stanje.

”Postoje periodi u istoriji kada jako dugo traje taj period entropije, postepenog raspada vezivnog tkiva jednog društva”,  podseća on i napominje da bi bilo dobro da se kriza završi što  pre.

I Popović smatra da danas mnogo manje zavisi od međunarodne zajednice nego od nas u Srbiji 

Prema njegovom mišljenju, ”ne može Makron da spasi Vučića ako pritisak javnosti u Srbiji bude dovoljno jak, jer taj pritisak utiče kako na naše domaće aktere, tako i na one međunarodne”.

Popović ističe da nije loše što su studenti počeli da pričaju o političkom izlazu uz krize, a ni to što o  nekim temama imaju suprotstavljene stavove. 

”Mi ne mislimo svi isto, nikada nećemo misliti svi isto, pa ni studenti ne misle svi isto", objasnio je on i precizirao da njih ima na desetine hiljada i da bi bilo opasno da misle svi isto.

Popović je uveren da bi ispunjenje studentskih zahteva vodilo demontaži piramidalne strukture lične vlasti Aleksandra Vučića, što doprinosi njegovoj uplašenosti. 

”Zato ide na te radikalne korake, na iracionalne postupke, na silu, na represiju, a zbog njegove iracionalnosti niko od nas ne može da predvidi šta je sledeće što će da se desi”, zaključio je Popović u razgovoru za FoNet. (Kraj) zvs/ts

Režim je na svim pitanjima izgubio poverenje, ocenio je on i razgovoru sa Zoranom Sekulićem i ukazao da je sistem lične vlasti potpuno antiustavan i protivzakonit. 

Upitan o novoj vladi, on je ukazao da će imati vrlo sporan legitimitet i objasnio da se njenim formiranjem i personalnim promenama iz orbite Srpske napredne stranke i njenih saveznika kriza neće rešiti.

Režim nema dobar odgovor na krizu, ocenio je Božović, koji smatra da vlast ima dve mogućnosti, jedna je represija, a druga da se suoči sa realnošću i uvaži zahtev velikog dela pobunjenog društva i formira prelazna vlada narodnog poverenja.

Kako je precizirao, ključni zadaci takve vlade, kakvu predlaže i ProGlas, bili bi prihvatanje studentskih zahteva i priprema za slobodne i fer izbore u roku između šest i devet meseci.

Smatramo da je prelazna vlada najbolje rešenje, da je ona u interesu svih, zato što niko ne bi izgubio sve, a smirile bi se napetosti u društvu, obrazložio je Božović.

S druge strane, kako ne napomenuo, niko u ovoj zemlji ne veruje u ideju izbora pod sadašnjim uslovima i to jeste jedan ozbiljan problem za sadašnju vlast. 

Zaricanja da se nešto neće dogoditi pokazuju koliko Aleksandar Vučić državu ne doživljava kao nešto što se tiče svih, već samo njega, duboko uveren da vlast ima smisla samo ako je lična, nekontrolisana, nesmenjiva, neodgovorna i vremenski neoročena, smatra Božović.

Prema njegovom mišljenju, režim je sudbinu naroda i države vezao za sudbinu svoje vlasti i „njih sudbina naroda i države ne interesuje, ako oni nisu na vlasti“. 

To znači da je vlast potpuno društveno neodgovorna, želi da upravlja društvom, ali ignoriše njegove zahteve i neće da preuzme nikakvu odgovornost, rekao je Božović.

Kako je predočio, kriza se ne može prevazići ako uzroci krize, ako generator krize, a to je sadašnji režim, ostane nepromenjen, niti se kriza može prevazići ako režim posegne za većom represijom.

Režim se ne snalazi sa decentralizovanim i depersonalizovanim pobunama, rekao je Božović i naglasio da ponašanje vlasti nije u društvenom interesu, pa ni interesu nje same.

Interes društva se dramatično razilazi sa interesima vlasti, objasnio je on i precizirao da režim nije naučio na ovako ozbiljne izazove. 

Suočen sa velikom krizom, reaguje nervozno i panično, protumačio je Božović i kao najvažniji razlog zašto je 15.marta na protestu u Beogradu „upotrebljeno to neidentifikovano sonično oružje, koje je u narodu poznato kao zvučni top“, označio nameru vlasti da obnovi strah.

Međutim, režim tu greši, zato što je ovo suviše velika pobuna da bi mogla na takav način da se spreči. Ta vrsta nezadovoljstva može se rešiti samo ako se otkloni izvor nezadovoljstva, precizirao je Božović.

Prema njegovoj oceni, izvor nezadovoljstva je sadašnja vlast, koja deluje potpuno prevaziđeno i koja se održava samo tako što u ovom trenutku kontroliše određene elemente represivnog aparata i „neke neidentifikovane ili poznate elemente falangi“, kao poslednji živi štit režima.

To zapravo pokazuje da režim ispipava koliko može da primeni silu, objašnjava Božović, uveren da Srbija ne bi prihvatila represiju kao faktičko stanje.

On smatra da su u ovakvim situacijama najcelishodniji mirni, masovni, uporni i odlučni protesti pobunjenog društva pred kojim se repersija režimu vraća kao bumerang.

U ovom trenutku, koji je jedan od vrhunaca veoma dramatične političke i društvene krize, najvažnije je iz nje pronaći miran izlaz, istakao je Božović. 

On je ocenio da su studenti postali najvažnija društvena snaga i ozbiljan  društveni faktor, koji je izašao na scenu i ne misli i ne treba sa nje da siđe.

Naglasio je i veliku važnost angažovanj  drugih društvenih grupa, pre svega univerziteta, prosvete i sindikata, koji su pokazali da je solidarnost moguća.

Uprkos velikom antagonizmu i podelama, za koje odgovornost snosi vlast, Božović misli da se ovakve krize mogu prevazići samo ako društvo obnovi unutrašnje poverenje u sopstvene snage. 

Upitan o izazovima koji stoje pred opozicijom, on je uzvratio da je to veliko pitanje, ali je napomenuo da stanje u kojem se nalazi nije došlo spontano i nije izraz ni ljudi koji se bave opozicionom politikom, ni njihove unutrašnje organizacije, ni njihove volje.

Prema njegovom viđenju, najveći deo sadašnjeg stanja opozicije je izraz dalekosežnog poduhvata vlasti da razori političke stranke, politički život i kompromituje ideje politike i politike kao profesije.

Imajući, međutim, u vidu da su se različiti segmenti društva politizovali više nego ikada pre, uprkos težnjama režima da diskriminiše i difamira svako političko delovanje, makar i građansko, Božović smatra neophodnim da se „politizuje i sama politička opozicija“.

To bi podrazumevalo da opozicija bude ujedinjena i da oko ključnih stvari nema podela. Da bismo mi sutra mogli da se razlikujemo, danas moramo da sprečavamo sve podele među sobom, poručio je Božović. 

To znači da društvo mora da se pronađe neku vrstu zajedničke tačke oslonca, što važi i za političke stranke, dodao je on i istakao da „nema velikih promena, ako se svako od nas ne promeni“.

Božović odlazak studenata biciklima u Strazbur vidi i kao vid njihovog protesta protiv evropske stabilokratije i konstatuje da u ovom trenutku treba mnogo više očekivati od evropskog javnog mnjenja, nego od evropske političke klase. 

Kako je istakao, evropsko javno mnjenje je bolje od evropske političke klase i evropske vrednosti su važnije od evropskih interesa. 

Ti evropski interesi ne moraju uvek da se poklapaju sa interesima ovog društva, ali su evropske vrednosti, kao što su sloboda, demokratija, institucije, smenjivost vlasti i parlamentarni život, i naše vrednosti i nesumnjivo u našem interesu, naglasio je Božović.

On misli da će put studenata u Strazbur sasvim sigurno prikazati bolje lice Srbije od onog koje smo proteklih godina najčešće prikazivali na velikoj međunarodnoj sceni. 

Uprkos tome što populizam cveta u različitim delovima sveta, može da nas raduje činjenica da je Srbija tačka u kojoj u ovom trenutku postoji jedini antipopulistički i antiautoritarni pokret, što pokazuje snažnu potrebu ovog društva da se drugačije uredi, istakao je Božović.

Promene ćemo morati da izvedemo sami, to je uvek najbolje i najsigurnije, ocenio je on i konstatovao da su u „ovoj zemlji svi ostvarili svoje interese, osim građana Srbije“. 

Božović je ubeđen da su promene neophodne i misli da su one, ne samo nužne,  već su i moguće, a da je režim potrošen.

Upitan da li će promena uslediti u predvidivoj budućnosti, on je odgovorio da će brzina promene zavisiti od masovnosti pritiska, broja demonstranata i njihove upornosti da se bore za demokratiju, vrednosti i solidarnost, za društvo u kojem niko neće biti isključen, ni progonjen. (kraj) def

Kako je protumačio, ni SNS, ni Vučić, ni njihov sistem, zasnovan na korupciji, partokratiji i krađi izbora, više nemaju legitimitet.

”Njihov režim se raspao, a mi moramo nastaviti borbu da ga srušimo”, objasnio je Mitrović u razgovoru s Tamarom Skrozza i konstatovao da vlast svakodnevno pojačava pritiske, kako bi se od te borbe odustalo.

Njegov je stav da građani ipak neće odustati, pre svega zbog stradalih u novosadskoj tragediji i zbog dosadašnjeg toka procesa, u kojem su uhapšeni inženjeri, a nadležni ministri pušteni na slobodu.  

Mitrović navodi da je opozicija pokrenula proteste, da bi kasnije, na zahtev građana, studentima prepustila vođstvo. 

”Kada je sve to postao opštenarodni bunt protiv vlasti, nepravde i korupcije, i mi smo se pomalo vraćali u tu priču i danas smo tu”, precizirao je on, u nadi da će DS revidirati svoj stav i priključiti se predlogu većeg dela parlamentarne opozicije o formiranjuprelazne vlade, koju bi činili eksperti.

„Izlazak iz ove krize može biti samo rezultat konsenzusa relevantnih društvenih aktera, dakle opozicionih stranaka, akademije, studenata i tako dalje”, uveren je Mitrović.

S druge strane, iako saglasan s neophodnošću formiranja vlade prelaznog tipa, Milivojević naglašava da DS ne može da podrži predlog koji podrazumeva da u vladi budu i predstavnici SNS.

Demokrate će, kako poručuje, podržati vladu koju predlože studenti.

”Demokratska stranka je spremna da se odrekne svojih bilo kakvih političkih mesta u vladi koju bi predložili studentski plenumi, ali tu ne sme da bude mesta za SNS”,  napomenuo je on, objašnjavajući da se odricanjem od mandata pobija Vučićeva teza da opozicija hoće vlast bez izbora. 

Osim toga, time se pokazuje i da aktuelni privid parlamentarizma i falsifikat parlamentarnog života nemaju nikakvo uporište u realnosti, ocenio je Milivojević.

Kako je ukazao, opozicija ima zadatak da artikuliše narodno nezadovoljstvo, kako gnev ne bi eskalirao u bunt bez ikakve kontrole. 

”Ovog trenutka nije važno da li će opozicija biti ta koja će smečovati, dati gol koji će oboriti Aleksandra Vučića, ili će to biti neki student ili pojedinac”, navodi on i podvlači da ovo nije pitanje borbe za vlast, pa ni za slobodu, već za opstanak Srbije.

Milivojević ocenjuje da je Vučić razorio svaki segment naše zajednice i društva, zbog čega aktuelna situacija prevazišla okvire opozicione borbe i postala epska borba dobra protiv zla.

”Pobediće dobro, i to bez krvi, jer to je jedino normalno. Biće to urađeno na način koji Srbija želi i očekuje”, zaključio je Milivojević u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je objasnio u serijalu Kvaka 23, odvajanje Srbije od onoga što bi trebalo da se uradi da bi Srbija postala članica EU najvećim delom se dogodilo upravo za vreme prethodnog mandata Ursule von der Lajen. 

Ona i Evropska komisija su tada bili nemi posmatrači svega toga što se dešavalo u Srbiji, ali danas te prisnosti više nema, niti zajedničkih konferencija za novinare, rekao je Međak u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Nedavni razgovor sa Vučićem u Briselu protekao je bez državnih počasti, primetio je on i podsetio da je, umesto zvaničnog saopštenja , usledio tvit u kojem se traže borba protiv korupcije, reforma izbornog zakonodavstva i sloboda medija, što su upravo stvari zbog kojih su u Srbiji ljudi na ulici.

To meni ne kaže da je Ursula fon der Lajen promenila mišljenje, ona i dalje štiti Vučića, ali je cena podrške njemu porasla i ona nema želju da plaća visoku cenu za tu podršku, precizirao je Međak. 

Ukazujući da je stalno odlaganje suština „politike“ vlasti u procesu pristupanja EU, on se zapitao kako neko uopšte više može da veruje obećanjima koja Beograd daje Briselu i konstatovao da neke članice više nisu spremne da Vučiću omoguće pi-ar kako ga Unija podržava.

„Ono što sam nezvanično čuo jeste da je u Savetu EU jedna država već postavila pitanje mogućnosti suspenzije fondova Srbiji. To su stvari o kojima se trenutno razgovara“, tvrdi Međak.

Prema njegovom mišljenju, Vučić nije išao u Brisel da razgovara o ulasku Srbije u EU, „to više nije tema, u ovom trenutku o tome niko ne razgovara“, čak ni o klasteru 3, koji do juna „apsolutno niko neće da pipne“.

Upitan zašto se EU jasnije ne određuje prema protestima u Srbiji, Međak je odgovorio da oni  imaju svoje računice, bilo da je reč o tome da imaju preča posla i veće probleme, bilo da se izgovaraju kako ne znaju ko je alternativa.

Taj izgovor ne prihvatam, jer to, pre svega, nije tačno, poručio je on i objasnio da je za alaternativnu potrebno imati demokratske procese, primenu zakonodavstva i fer izbore.

Pošto nemamo fer izbore, onda ne možeš da pitaš za alternativu, to je kao kada bi pitao koja je alternativa Lukašenku, obrazložio je Međak.

Kako je naglasio, alternativa može da se pokaže tek na fer i poštenim izborima, mada je i u nefer okolnostima ujedinjena opozicija na izborima 2023. dobila skoro milion glasova.

Upitan o nestabilnosti Srbije, pa i potencijalnom riziku za okruženje, Međak je uzvratio da postoje dve opcije, od kojih je prva da se nešto loše dogodi, što zaista ne bi voleo, pa da podrška režimu koji bi pucao na svoj narod ne bude oportuna.

Druga je da se Briselu jasno predoči da Vučić više ne može da isporuči dilove koje su imali sa njim, ako nisu bili u skladu sa zakonom ili su bili zakulisni, precizirao je on, misleći na litijum, za početak. 

Znači, ako vam je on nešto obećao, on to ne može da vam isporuči, jer ne može više ništa da organizuje, osim pukin nasiljem,  naglasio je Međak.

Prema njegovoj oceni, Vučić nikada i nije bio faktor stabilnosti, što je bila samo fantazija u glavama mnogih u Briselu.

U takvim okolnostima, Brisel će morati da izabere, jer Srbija sa ovm vlašću ne može da uđe u EU, naglasio je Međak, ističući da su na ulicama širom zemlje ljudi koji traže izvorne evropske principe, a Unija im ne daje podršku.

On veruje da kritika i pritisak deluju i poentu vidi u pojačavanju pritiska sa svih strana i na Evropsku komisiju i na Evropsku narodnu partiju sve dok ne shvate da ne treba da zalažu svoj kredibilitet za nekoga ko ne može da isporuči ono što je obećao.

Međak misli da pritisak i ovde mora raste prema vlasti sve „dok ta jedna stvar ne pukne, jer vlast više ne kontroliše ništa“. 

On, međutim, upozorava da je vlast spremna da pojača represiju, pošto je prag pređen, i predviđe da će ići u dalju eskalaciju i posegnuti za nasiljem.

Zato na drugoj strani mora da se napravi jasna artikulacija šta da se radi, rekao je Međak i podsetio da i su 32 evroparlamentarca u pismu Ursuli fon der Lajen podržali predlog prelazne vlade u Srbiji, koja bi obezbedila fer izbore. 

Kako je rekao, nebitno je kako ćete da je napravite, da li će to biti studentska ili profesorska, ali je bitno da je cilj te vlade da se održe fer izbori i da onda dlučimo šta ćemo da radimo. 

Bez fer izbora, vlast može da radi šta hoće, tako da bitno je šta ćemo mi sa ove strane da radimo. To znači da pritisak mora da se pojača, ponovio je Međak.

On misli da Vučić više ne može da se uzda u aparat sile, ali kao veliki problem vidi „ove njegove sa kapuljačama i fantomkama“.

To je sunovrat države, ukazao je Međak, pominjući i zahteve za hapšenje rektora, filmove u kojima se preti giljitinama, kao i pozive na kontrarevoluciju.

To su sve pretnje po život, ocenio je on i napomenuo da bi u normalnoj zemlji istog momenta išao o zatvor svako ko bi tako nešto objavio.

Podsečajući na svojevremene filmove o Oliveru Ivanoviću, koji je potom ubijen, a da za to niko do sada nije odgovarao, Međak je ocenio da smo „mi sada u potpunom haosu“.

Kako je opisao, sve ograde su pale i ljudima se sada otvoreno preti nasiljem, u stilu „izaći ću s Kobrama i pobacaću ih za pet-šest sekundi“. 

Znači, predsednik izlazi napolje da nekoga pobaca, to su nenormalne stvari. Mi više ne pričamo o tome da li je nešto zakonito ili nezakonito, već o novim granicama nenormalnosti, koje bukvalno dostižemo svakog dana, smatra Međak.

Nasuprot tome, prvi uslov za ulazak u članstvo EU upravo je to da si demokratska država,u kojoj institucije rade svoj posao, obezbeđuju sprovođenje zakona, ljudska i manjinska prava, podsetio je on i predočio da „ne možete da pričate o nadgradnjikada vam temelji propadaju“.

Na opasku da će građani i građanke Srbije za to sami morati da se izbore i da ne mogu da se uzdaju u spoljnu podršku, Međak je uzvratio da je sve na nama. 

„Građani Srbije su ove i doveli na vlast. To nikada ne treba smetnuti s uma, niko nije došao sa strane i postavio ih na vlast. Sami su ih građani doveli, sami će morati i da ih sklone“, zaključio je Međak. (kraj) def

”Sama najava će objediniti te dve sile i mislim da će to ubrzati proces kraja ove vlasti”, predviđa Šebek.

Izjavu predsednika da je projekat Jadar i dalje na stolu, on vidi kao jedan u nizu loših PR poteza kakve vlast povlači od novosadske tragedije 1. novembra, a među kojima nije bilo pametnih, mudrih i osmišljenih tako da smire napetost.

”Kada imate apsolutnu vlast i kada se oko vas nalazi ekipa poslušnika koja vam se svako jutro divi kako ste visoki, lepi, plavi i pametni, vi vremenom počnete da verujete u to, izgubite kapacitet da realno sagledate situaciju i da pronađete najbolji odgovor na nju”, protumačio je Šebek.

On je u razgovoru s Tamarom Skrozza primetio mikropolitičke poruke koje ukazuju da Vučić u Briselu nije dobrodošao kao ranije, budući da se  tokom prošlonedeljne posete sastao u restoranu s predstavnicima Evropske komisije, a nije bilo ni zajedničke  konferencije za novinare.

Evropska unija ne želi da u ovom mandatu primi nijednu novu članicu, tvrdi Šebek i konstatuje da Srbija nema šanse za ulazak sve dok je  Vučić predsednik. 

Kako je zaključio, ”onima koji ne žele da se dogodi takva jedna tektonska promena kao što je prijem novog člana u EU, odgovara da sve ostane ovako kako jeste i da ova vlast ostane takva kakva jeste”.

Istovremeno, Helena Ivanov očekuje nastavak politike Evropske unije, što znači i saradnju s ovom vlašću, uz povremene malo kritičnije tonove.

Ona ističe da  Vučić često ruskim političarima priča da je u Srbiji na delu zapadna obojena revolucija, a zapadnim da je to posledica ruskog delovanja. 

”Zašto oni to tolerišu meni ostaje nejasno, osim ako znaju da je on jedini političar koji će potpisati kopanje litijuma”, smatra  Ivanov.

Kako napominje, Zapad već dosta dugo bije bitku da postane nezavisniji od Kine po pitanju svih retkih minerala, uključujući litijum, pošto Kina trenutno kontroliše oko 60 odsto tog tržišta i oko 90 odsto procesuiranja minerala.

Po njoj, odatle  pritisak Zapada i Vučićeva namera da pošto-poto realizuje projekat Jadar.

”Mi više nismo u eri liberalnog institucionalizma gde se poštuju pravila, već u klasičnoj realpolitik situaciji gde svaka zemlja gleda svoj interes, čak i ako to podrazumeva kršenje određenih međunarodnih normi”, zaključila je Ivanov u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je ocenio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, „oni su permanentno u protekla četiri meseca u informativno-psihološko-propagandnom ratu protiv svog naroda, plus ovo oružje“.

Na delu je, međutim, narodni bunt, istakao je on i naglasio da studeni zaslužuju sve pohvale, jer su probudili i ujedinili Srbiju.

S obzirom na to da je radni vek proveo u vojci, gde je godinama bio načelnik Uprave za odnose s javnošću,  Bošković je siguran da vojska, u slučaju dalje eksalacije krize. neće krenuti na narod.

Prema njegovom viđenju, vlast možda ima komandnu vrhušku, ali svakako nema operativni deo vojske. 

Bošković poznaje generale koji su još u vojsci i apsolutno je siguran i može da stane iza njih da neće na svoj narod, ukljućujući i generala „koji je glavni što se svega toga tiče“, ali nije želeo ga imenuje.

Što se tiče policije, on je siguran da su većini rukovodećeg kadra deca studenti i srednjoškolci i podseća na „ono narodno u Srbiji - sve mi diraj, samo mi decu ne diraj, i nemoj me stavljati u procep da li sam za svoje dete ili sam za partiju“. 

„Ti ljudi, kao i u vojsci, jako dobro znaju šta je otadžbina, jer su se pokazali hiljadu puta“, smatra Bošković i ukazuje da je „država oteta i da nema institucije koja radi i funkcioniše“. 

Upitan o odnosu međunarodnih partnera prema vlastima, Bošković je ocenio da još uživaju njihovu podršku, ali je primetio da „zvučni top, u smislu soničnog naoružanja, već odjekuje po nemačkim i francuskim medijima i utiče na javno mnjenje“. 

Kada je reč o farncuskom javnom mnjenju, Makron sigurno neće izabrati Vučića, a isti je slučaj i u Nemačkoj, protumačio je on i dodao da se taj talas širi, kao kada bacite kamen u vodu, i da bi zato trebalo biti strpljiv, jer će istina izaći na videlo.

Upitan kome bi odgovarao haos u Srbiji, Bošković je odgovorio da ima takvih opcija, imajući u vidu interesne sfere, ukazujući da je ovde, uprkos NATO okruženju, i dalje „izuzetno jak ruski lobi koji to drži i koji je do sada stajao iza mnogh stvari, na ovaj ili onaj način“

Kako je predočio, „haos bi odgovarao i vladajućoj stranci, iz prostog razloga što oni jedino u takvom sistemu i takvom stanju znaju da funkcionišu lažima, svakodnevnim obmanama, spinovanjem i izvrtanjem činjenica, za šta su zaista maheri“.

Osvrćući se na tezu vlasti da je u Srbiji na delu pokušaj „obojene revolucije“, Bošković je naglasio da je to „komunistička i radikalna mantra“ da protiv vlasti uvek radi neki spoljni neprijatelj, što je nazvao potpunom nebulozom.

Studenti su sve to prepoznali, istakao je on i odbacio tezu Aleksandra Vučića da je protest u Beogradu bio pobuna bogatih ljudi. 

„Gospodine predsedniče, vama je milion ljudi došlo ispod prozora i reklo da vas neće i da vas ne voli“, poručio je Bošković. 

Kako je rekao, „to nisu bogati ljudi, samo su fino vaspitani, za razliku od onih koji vrše nuždu po javnim mestima“. 

„Ovi za sobom počiste i srede, ovima nije potrebno gradsko zelenilo da 24 sata dežura da bi očistilo Pionirski park i zamenilo travu. Gospodine predsedniče, to ne plaćate Vi iz svog džepa, nego plaćamo mi, poreski obveznici“, naglasio je Bošković. 

Upitan da li su svi oni koji se zalažu za promene ostali sami i prepušteni sami sebi, on je odgovorio da mu je čak drago zbog toga, jer mu je „pun šešir“ priča o tome da li će međunarodni akteri podržati proteste u Srbiji.

Ne, hvala vam lepo gospodo, izborićemo se sami. Kada nam niste pomogli onda kada je bilo najpotrebnije da se uspostave institucije, ne morate ni sada, poručio je Bošković. 

Kako je istakao, ova snaga mladosti će se izboriti za svoju budućnost, a na nama je da ih podržimo.

Upitan o zahtevu dela parlamentarne opozicije o formiranju prelazne vlade narodnog poverenja, Bošković je napomenuo da iza tog zahteva stoji veći deo opozicije, ali da je svestan da je tako nešto moglo i ranije da se uradi.

Misli, ipak, da je sada sazrelo vreme, uveren da se ništa ne može uraditi bez studentskog i narodnog ujedinjenja.

Ona može biti i ekspertska, i narodna, svi su dobrodošli, rekao je Bošković, koji je siguran da će se preispitati i onaj deo opizicije koji sada nije stao iza ovog zahteva, jer „moramo svi biti zajedno u jednom frontu“, uz pomoć studenata, profesora i srpske inteligencije.

Prema njegovim rečima, u opoziciji ima razlika, ali zahtev o prelaznoj vladi podrazumeva ispunjenje dva zajednička cilja - da se formira prelazna vlada koja će trajati devet meseci i omogućiti ispunjenje studentskih zahteva i fer izbore.

Pa onda na izborima, kom obojci, kom opanci, ali pod fer i korektnim uslovima, istakao je Bošković.

On je, istovremeno, bio i „surovo iskren - da onaj koji sada nije u vozu protiv ove vlasti, apsolutno ne treba ni da dolazi“.

S druge strane, Bošković je apostrofirao očiglednu nervozu Aleksandra Vučića, koji više ne može da kontroliše svoje nastupe, ali je primetio i šumove u vladajućoj koaliciji i posebno.

On je odao priznanje Branku Ružiću, „bez obzira da li ga volite ili ne“, kao čoveku koji očigledno ima karakter, koji je stvari nazvao pravim imenom i jedini je posle „Ribnikara“ dao ostavku.

S druge strane, imate Ivicu Dačića koji je jedan stari lisac, koji ima tu lukavost, koji ume da ide po ivici i koji zna da okrene stvari, ocenio je Bošković.

Upitan o potezima opozicije, u slučaju da Vučić odbije zahtev o vladi narodnog poverenja, on je odgovorio da treba nastaviti sa pritiskom i, „što je rekao profesor, dinstati ga na tihoj vatri“.

Neophodno i povećavati pritisak, dodao je on i primetio da vlast više ne može da održi nijedan sasatanak u nekoj opštini ili mesnoj zajednici bez policije i žandarmerije. 

Upitan da li, povodom zahteva o vladi narodnog poverenja, može da zamisli da bilo ko iz opozicije ili fronta protiv vlasti koji pominje, vodi dijalog sa Vučićem, Bošković je rekao da će „neka vrsta dijaloga morati da se vodi“, ali da je ključno istrajati na zajedničkom stavu.

Zahtevi studenata se moraju ispuniti i obezbediti uslovi za fer izbore, ponovio je on i rekao da su to vodeće ideje koje opozicija mora da ima.

„Kakvi crni izbori i pominjanje izbora pod ovim uslovima? Zaista ne vidim ko bi iz opozicije prihvatio da izađe na izbore pod ovim uslovima, jer bi to bukvalno bilo ravno samoubistvu, pucanju sebi u glavu“, smatra Bošković.

Ili će biti prelazna vlada ili će Vučić odlučiti da ide na ulicu, što je „onda, takođe, jedna vrsta samoubistva“, upozorio je on i ocenio da je Srbija u stanju zaista da stane.

On je uveren da studenti, građani i opozicija neće popustiti, da će svi stati na jednu stranu i „odbraniti se od ovog zla i pošasti koja nas je snašla“.

Ovo je početak njihovog kraja, u to sam ubeđen. Želim da verujem da će se mnoge stvari rešiti u toku ove godine. Osećam da će se u narednih 100 dana značajne stvari prelomiti“, zaključio je Bošković. (Kraj) def

Po njemu, strah građana je nestao i više nema nazad, iako vlast povlači poteze očajnika.

”Na nama je da ovu pobunu održavamo, da sednemo i da se dogovorimo kako ovo da završimo”, ističakako je Parandilović u razgovoru s Tamarom Skrozza.

On napominje da nije oduševljen predlogom opozicije o prelaznoj vladi, ali i da je neće sabotirati.

Parandilović još smatra da će se režim urušiti sam od sebe, kada oni koji ga čine progovore jedni protiv drugih i kada strah konačno padne i u ”monolitnoj steni zvanoj Srpska napedna stranka”.

Njegovo je mišljenje da bi granice trebalo zatvoriti do “okončanja borbe s mafijom”, a da bi onaj koji o svemu odlučuje, morao da snosi i najveću odgovornost.

”Ova agonija mora da se završi, posle čega nam predstoji veliki ispit - da ponovo gradimo državu  koja je potpuno razvaljena”, poručuje Parandilović.

Istovremeno, Borislav Novaković ocenjuje da je prelazna vlada jedini način da se prebrode teško premostive razlike u društvu.

Kako je upozorio, ukoliko toga ne bude, i ukoliko Vučić bude insistirao na sukobu - to može imati nesagledive političke posledice. 

Po njemu, Vučić zna da je sve slabiji i zato želi da putem sukoba pokuša da kapitalizuje nivo podrške koji trenutno ima. 

”U toj situaciji, moramo da delujemo kao u borilačkoj veštini aikido, da ne uzvraćamo udarce, nego da usmerimo energiju protivnika i njegove gluposti i da to okrenemo protiv njega”, ističe Novaković.

On trenutno stanje u državi definiše kao ”sociologiju košmara”, gde je sve fluidno i gde, kao nikada pre, preovladavaju iracionalnost i nekontrolisane emocije.

Kako ukazuje, verbalna agresija karakteristična za Vučića stvara ambijent u kojem je fizičko nasilje, ne samo moguće, nego i poželjno. 

Novaković misli da je vlast u potpunom šoku, jer se našla u situaciji koju ne može da kontroliše. 

Kako je objasnio, ”oni mogu da kontrolišu pokret koji je centralizovani pokret nezadovoljstva, koji je kao neka reka u koju se ulivaju manji potoci”.

“Kada se, međutim, pobuna pretvori u gejzire, koji šiknu na hiljadu različitih mesta, oni tu vrstu pobune ne mogu da obuzdavaju i na to nemaju nikakav odgovor”, zaključuje Novaković u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Studente doživljava kao pripadnike generacije koja je dokazala da je mudra i da joj treba verovati i ističe da je prvi put, otkad je politički svesno biće, "ponosan što ima pasoš Srbije i to upravo zbog njih".

Balunović je, međutim, u razgovoru sa Zoranom Sekulićem ukazao da je vlast u Srbiji u krajnjoj instanci spremna da upotrebi najveću moguću silu da bi opstala.

Uprkos tome, on je istakao da su studenti na protestu 15.marta u Beogradu genijalno sprečili eskalaciju nasilja i zahvalio im što su sprečili da neko izgubi glavu. 

Osvrćući se na postupke vlasti posle protesta, Balunović je ocenio da oni razvijaju razne strategije kako da umanje značaj skupa, da ga delegitimišu i delimično kriminalizuju, da bi omalovažili i organizatore i sve koji su bili prisutni.

Do protesta u subotu nisam znao da postoje takva oružja ili takva sredstva, poput onog koje je upotrebljeno na protestu, ukazao je on i protumačio da je cilj vlasti proizvodnja straha kod ljudi da u jednom momentu na ulici više neće vladati nikakva pravila.

„Mislim da je to jedna od najsurovijih mera koje su mogli da povuku. Nemam nikakve sumnje da je potez povučen sa samog vrha“, predočio je Balunović.-

Prema njegovim rečima, sve ovo što sada gledamo, posle subotnjeg protesta, samo je jeftina gluma, kao i prethodnih godina. 

„Nadam se da im neće upaliti i nadam se da je ovo još jedan povod da svi nastavimo putem kojim smo krenuli“, rekao je on i objasnio da su studentski i širi društveni pokret uspeli da „delujemo uprkos strahu i da nam strah nije više kočnica za delovanje, što je velika stvar“.

Ovaj sistem počiva na nepravdi, a studentski pokret zahteva pravdu, precizirao je on i konstatovao da je, za razliku od proteklih godina, ovog puta ustao značajan deo društva. 

Balunović misli da je studentski pokret poljuljao Aleksandru Vučiću jedan stub vlasti, a to je broj ljudi koji mu danas veruju i obrazlaže da mu je sada znatno oslabljen kapacitet da spinuje, laže i ubedi građane da je u pravu. 

Uzimajući u obzir situaciju s političkom opozicijom i nemogućnost političke artikulacije energije protesta, on ipak misli da se društvo nalazi u pat poziciji. 

Mi smo trenutno u političkom pozicionom "ratu" i nemamo odgovor na pitanje šta sledi, iako vlast zna da više ne može da se ponaša kako ponašala ranije, smatra Balunović.

Prema njegovom mišljenju, nešto moraju da našminkaju i kozmetički promene, ali imaju veliki problem, a to je što im jedan značajan, ako ne i većinski, deo javnosti više ne veruje.

Upitan da li je Vučić izgubio legitimitet, Balunović je odgovorio da jeste i naglasio da bi u nekom zdravijem sistemu ili zdravijoj političkoj kulturi ovo značilo da on, kao predsednik Republike, podnosi ostavku. 

„Mislim da bi to bilo jedino časno, ali mi, međutim, odavno znamo da on nije častan čovek, niti je ovo častan sistem, tako da se to neće dogoditi“, rekao je Balunović. 

Vučić ima još dve godine mandata i, kako god se ovo okrene u narednim mesecima, ostaće predsednik sve dok može da ostane predsednik i neće dati ništa, procenio je Balunović, uveren da će vlast u junu ići na izbore.

Kako je rekao, ako Vučić neće prelaznu vladu, fer i poštene izbore, „a mi nemamo dovoljno kapaciteta, a možda ni volje, a možda i ne treba, nasilno da rušimo duboko kriminalizovanu i nelegitimnu vlast, onda jedino što nam ostaje jeste da je rušimo na izborima“. 

Kako to izvesti je nešto što verovatno ne bi bilo ni pametno govoriti ispred kamera, napomenuo je Balunović i primetio da je opozicija, uporedo sa rastom studentskog i opštenarodnog pokreta, izgubila relevantnost koju je imala, jer „danas svi gledamo u studente“.

On hipotetički zamišlja situaciju u kojoj bi se, pre izbora, znalo ko su kandidati za ministre, državne sekretare i najviše državne funkcije, ne samo u izvršnoj i zakonodavnoj, nego i sudskoj vlasti.

Da to budu ljudi sa kojima će se usaglasiti “jedini akter ili jedina institucija kojoj verujemo u ovom momentu, a to je institucija plenuma, odnosno samoorganizovanih studenata u blokadi“, sugerisao je Balunović. 

On bi eventualno mogao da zamisli scenario u kojem studentski plenumi kandiduju imena ljudi za najviše državne funkcije, uveren da poltičke partije u opoziciji u ovom momentu imaju jednu jedinu opciju, a to je da se usaglase sa tim predlozima. 

Kada je reč o tome ko bi pristao da učestvuje na izborima koji nisu fer, Balunović misli da ovu bitku ne možemo da dobijemo po fer i poštenim pravilima.

Kako je obrazložio, vlast „može da ukrade 100 hiljada, 200 hiljada, da uceni još 100 hiljada, da ukrade, na ovaj ili onaj način, pola miliona, ali ne može da ukrade dva miliona“.

Upitan kako objašnjava uzdržanost i ćutanje Evrope u odnosu na studentske protreste, Balunović je uzvratio da se nijedna država neće lako odreći čoveka koji njihovim firmama i vladama nešto duguje i koji se predstavio kao sposoban da isporuči ono što je obećao.

Bilo da je u pitanju litijum nemačkoj vladi ili ispunjavanje interesa francuske, kineske ili ruske države, ilustrovao je on i ocenio da je na vrhu te liste nova Trampova administracija i da „poseta Trampovog sina Beogradu apsolutno nije bila slučajna“. 

Na pitanje da li to znači da talas protesta studenata protivreči interesima ključnih aktera na međunarodnoj sceni, on je odgovorio „apsolutno“ i konstatovao da je „studentski pokret sam“. 

Balunović priznaje da je u takvim okolnostima na pleća studenata stavljeno preteško breme, ali ističe da oni insistiraju da ga nose i da je naš zadatak da stojimo pored njih ili uz njih. 

On smatra da se iz ovakve krize izlazi jako teško i predviđa da ćemo u nekom momentu morati da budemo dovoljno mudri, zajedno sa studentima, da bismo procenili kada se došlo do najviše tačke, a onda da pokušamo da delujemo politički, pre nego što uspeh studenta počne da se izduvava.

Balunović misli da povraćaj u pređašnje stanje nije moguć, ali nije siguran da će ovo biti godina raspleta, jer je svima u glavi stanje zbunjenosti.

Ako pođemo od toga da će nam se iskristalisati neko međurešenje, šta da radimo, koga da kandidujemo. Da li da opozicija ide na izbore sa jasnim sa prihvatanjem predloga studentskih plenuma za najviše državne funkcije, a da opozicioni političari i dalje sede u zakonodavnoj vlasti?. Da li je to možda rešenje? Može da bude, zaključio je Balunović. (kraj) def

Iako ne mašu evropskim zastavama, studenti traže isto ono što EU traži u pregovaračkom procesu i to je najvažnija stvar, precizirao je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Izuzev ona dva tvita i pisma koje je Marta Kos uputila zainteresovanim stranama, Brisel i dalje nema jasniji stav o tome šta se u Srbiji dešava, ukazao je on i primetio da vlasti u Beogradu sa skoro svakom državom članicom EU imaju neki poslovni odnos.

Sa druge strane, ne možemo da zaboravimo rat u Ukrajini i sve ono što se dešava od dolaska Donalda Trampa na vlast, jer to fokus Evrope pomera na sasvim drugu stranu, objasnio je  Štiplija.

Na opasku o mogućim posledicama evropskog zanemarivanja situacije u Srbiji, on se pozvao na iskustva iz devedesetih kada je evropsko zanemarivanje situacije na Balkanu samo dovelo do još većih tenzija, „na kraju krajeva i do rata“.

Ukazujući da Evropska komisija i dalje ne želi da kaže da je u Srbiji na delu duboka politička i društvena kriza, Štiplija je napomenuo da bi ona mogla da se prelije i na druge države Zapadnog Balkana.

Naše vlasti su toga svesne i već godinama koriste poziciju Srbije, kao najveće zemlje u regionu, i kao zemlje koja može da utiče na mnoge procese na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na kraju krajeva na Kosovu, predočio je Štipija.

On misli da stav EU i država članica da ne pritiskaju mnogo vlasti Srbije ima veze i sa tim da zvanični Beograd, svaki put kada mu nešto nije po volji, može da izazove neku mini krizu na Zapadnom Balkanu.

Prema mišljenju Štiplije, Evropa mora da ima drugačiji način upravljanja krizama na Zapadnom Balkanu i ponašanja prema Srbiji.

Ocenjujući da u uslovima tektonskih potresa na svetskoj sceni i nove evropske realnosti, politici stabilokratije dolazi kraj, on je uočio da u nastupima Marte Kos o situaciji u Srbiji ipak „postoji jedna doza kritike“, ali da to nije dovoljno.

Štiplija podseća da već godinama kritikuje EU, ne samo zbog toga što ne reaguje na sve ono što se dešava u Srbiji, već i zbog načina na koji prati reforme. 

Sumnja, međutim, da će nova Evropska komisija pozitivno gledati na bilo kakvo dalje izigravanje reformi u Srbiji.

Upitan o tvrdnjama vlasti da je u Srbiji na delu obojena revolucija, podržana iz stranih centara moći, Štipija je odgovorio da nije prvi put da EU i države članice tolerišu antizapadnu retoriku zvaničnog Beograda, koja traje 10 i više godina.

Prema njegovom mišljenju, to će biti tolerisano sve dok vlasti Srbije budu isporučivale ono što je EU i državama članicama potrebno.

Ukazujući da je ponašanje predsednika Srbije i šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije prema izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju Toninu Piculi bilo skandalozno, Štiplija je istakao da su, posle ostavke premijera, veliki svetski mediji obratili pažnju na ovdašnju krizu.

To je povećalo pažnju javnosti u državama članicama, ali i pažnju njihovih vlada, istakao je on i procenio da bi za EU bilo logično da se kriza u Srbiji reši izborima.

U ovim okolnostima, međutim, izbori u Srbiji ne bi bili izbori, ukazao je Štiplija i naglasio da bi neka prelazna vlada izbornog poverenja mogla da pripremi fer i slobodne izbore, ali da vlasti u Srbiji nisu zainteresovane ni za takvu vladu, niti za takve izbore.

On konstatuje da vlasti nastoje da ignorišu veliki politički pritisak iznutra i da pokušavaju da glume normalnost, kako bi smanjile reakciju međunarodne zajednice, ali i potencijalno nezadovoljstvo svojih birača.

Ukoliko kriza postane veća i masovnija, Štiplija veruje da će se povećati spoljni pritisak na vlasti, jer „mi u ovom trenutku nemamo ni izvršnu vlast koja funkcioniše, ni zakonodavnu vlast koja može da funkcioniše bez policije, niti delove sudske vlasti“.

On misli da nedavne akcije opozicije pokazuju da u njenim redovima postoji minimalno jedinstvo i konstatuje da ni građani, ni institucije EU, ni države članice, ne razumeju šta je sve opozicija prošla u proteklih desetak godina.

Način na koji je opozicija ovde uništavana i osiromašena zaista je doveo do toga da izgleda slabo i neorganizovano, ali će neki normalniji uslovi i normalniji mediji dovesti do toga da se politička scena kristalizuje i uspostavi snažna alternativa, uveren je Štiplija.

U situaciji u kojoj vlast igra na kartu „zavadi, pa vladaj“, on smatra da bi sve društvene grupe koje traže promene trebalo da se ujedine, računajući i na studente, i na sindikate, i na opoziciju, i na civilni sektor.

Umesto međusobnih ograđivanja i optuživanja, neophodno je preduzeti ozbiljnije korake ka ujedinjavanju, ali do toga ne može da dođe bez opozicije, s jedne strane, i svih društvenih grupa zajedno, s druge strane, naglasio je Štiplija.

Upitan da li su evrointegracije, usled krize u svetu i krize u Srbiji, stavljene u zamrzivač, on je odgovorio da stvari stoje upravo suprotno i da će tema proširenja izbiti u prvi plan, posle pitanja odbrane u reforme EU.

Proširenje je uvek bilo jedna od naboljih politika EU, istakao je Štiplija, i potvrdio da će za članstvo Srbije u EU biti ključne reforme u oblastima vladavine prava i borbe protiv korupcije. 

Upitan da li bi vlast, zbog preraspodele moći u svetu, mogla da odustane od evrointegracija, Štiplija je odgovorio da ne veruje da će doći do toga i podsetio da su evrointegracije već zamrznute.

Prema njegovom viđenju, vlastima to i odgovara, jer  stalno mogu da ponavljaju da smo na evropskom putu, da uzimaju pare EU i ne sprovode reforme potrebne za članstvo.

Već godinama je problem to što Srbija nema strategiju spoljne politike. Vlasti su sada doživele mini šok zbog razmimoilaženja između SAD i EU, jer ne znaju koju stranu da zauzmu, rekao je Štiplija i procenio da će se i dalje voditi ad hok spoljna politika.

Upitan da li i sada postoji mogućnost da odemo na pogrešnu stranu istorije, kao što je to bio slučaj posle pada Berlinskog zida, on je odgovorio da je takva situacija moguća, pošto su na vlasti slični, da ne kaže isti ljudi.

Štiplija izlaz iz krize vidi u takvim koracima koji će zadovoljiti ljude u protestu i ispuniti postavljene zahteve. 

Vlasti moraju da shvate da njihova propaganda više ne prolazi i da građani očekuju i traže normalnu i demokratsku Srbiju, zaključio je Štiplija. (kraj) def

Osim toga, Popović kao razloge za tišinu Brisela vidi u kontekstu stvaranja novog geopolitičkog poretka, ali i narativa vlasti o obojenoj revoluciji finansiranoj spolja.

”Kada bi zaista pružili javnu podršku protestima, praktično bi potvrdili sve ono što je propaganda vlasti, i mislim da im je i to dosta otežalo da reaguju na neki konkretan način”, objasnila je ona u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Prema njenom viđenju, za Evropsku uniju će ipak biti neprihvatljivo, ukoliko demonstracije na bilo koji način postanu nasilne. 

Po njoj, ostanak Srbije na evropskom putu bez suštinskih reformi i bez napretka jeste i najbolja pozicija za režim, jer mu daje legitimitet, ali i omogućava da ne sprovodi se sve one reforme koje bi morale da se sprovode.

Popović ne veruje da Vučićeva najava promene spoljne politike znači i odustajanje od evropskog puta.

Ona procenjuje da ”Srbija nije dovoljno ekonomski jaka za to i konstatuje da bi to bio previše rizičan potez na koji se vlast neće odlučiti. 

Ni Strahinja Subotić ne predviđa zaokret od članstva, pre svega zbog toga što ubiranje plodova Plana rasta podrazumeva velike količine novca za nas, ali i zato što bismo izgubili sav kredibilitet i potencijal koji smo imali.

”Uprkos problemima u oblasti vladavine prava, i Evropskoj uniji je u interesu da Srbija barem nominalno nastavi da zagovara potrebu da postane članica”, tvrdi Subotić.

Evropa će nastaviti sa sankcijama prema Rusiji, predvideo je on i naglasio da Srbija ne bi trebalo da računa na eventualnu korist od dijaloga Putina i Trampa. 

Kada je u pitanju blagonaklon stav prema Beogradu, karakterističan za sve evropske institucije, izuzev Evropskog parlamenta,

Subotić napominje da uticaj Parlamenta ne bi trebalo potcenjivati. 

Kako je objasnio, ”parlamentarci se obraćaju građanima i svojim državama, a one su te koje se pitaju o otvaranju i zatvaranju poglavlja i klastera”.

On podseća da je vlast u decembru najavljivala otvaranje klastera tri, što se nije dogodilo, uveren da se to neće desiti ni u ovom semestru.

”To je de fakto poruka članica da trenutno nisu povoljne okolnosti, iako je Srbija tehnički ispunila sve kriterijume”, zaključio je Subotić u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, u tom radnom telu ne bi sedeli političari ili bi bili minimalno zastupljeni, ali bi jezgro činili stručnjaci, matematičari, statističari i politikolozi, koji bi radili samo na fer uslovima za izbore.

Opozicija bi samo za tu priliku morala da se ujedini u pokret, kao što su bili DEPOS, DOS ili DEMOS u Sloveniji, a posle neka svako ide svojim putem. Ko u to neće da uđe, nije opozicija, naglasio je Janković, koji sluti da ima i takvih, kao i neprobuđenih spavača i kolebljivih.

Napominjući da za okupljanje opozicije pitanje ne bi smelo da bude ko će biti vođa, Janković je ocenio da oni mogu da se dogovore, da te ljude većinom poznaje i da su u stanju da se dogovore, samo ako im se pruži ozbiljna prilika.

Da bi se vlast prinudila na ustupke, potrebno je još pritiska i „pumpanja“, ocenio je on i istakao da su studenti ostvarili istorijski podvig, ali da ne treba očekivati od njih mnogo više i da sada dolazi vreme za građane.

Sada moraju da se angažuju svi oni koji drže do sebe, budućnosti svoje dece i budućnosti ove zemlje, naglasio je Janković, koji smatra da, u tom slučaju,  sve može da se završi mirno i na demokratski način sa posledicama za one koji su prouzrokovali nesreću.

On misli da sila ovde neće rešiti ništa i da vlastima slabo pomažu igre iscrpljivanja, nasilne akcije, hapšenja i varanja na najprimitivniji i najprostačkiji način.

To tako ne može. Ubeđen sam da će to sprečiti ova poplava koja je krenula po Srbiji, dodao je  Janković, koji je to što rade studenti nazvao izvanrednim. 

Kako je istakao, oni su dorasli svemu, oni mogu sve, sve što su uradili bilo je savršeno, a njihovi zahtevi direktno potkopavaju režim.

„Studenti su probudili Srbiju. Čak i oni koji su verovali u Vučića, a bilo je takvih koji su bili ravnodušni, pa iz inercije ga podržavali, sa tim je gotovo“, ocenio je Janković.

Kako je ukazao, „sada mu ostaje samo to neko tvrdo jezgro onih čiji su interesi ugroženi i jedna masa, nažalost, očajnika koji nikada neće videti istinu“.

Isključeno je da su strane službe iza studenata, to je spontani pokret. Studenti nisu ni pod kakvim uticajem stranih službi, zna se na koga strane službe utiču, poručio je Janković.

On misli da je u ovoj situaciji jedan od Vučićevih problema, a ima ih zaista mnogo, „to što laže i sebe, a ne samo nas“.

Živi u iluziji i više ne može da se uzda u svoju ubedljivu pobedu, objasnio je Janković i primetio da i međunarodna zajednica počinje da preispituje podršku Vučiću, koji u spoljnoj politici, ne povlači samo nepristojne poteze, već i poteze van diplomatske logike i zdrave pameti.

Prema njegovom tumačenju, sa stanovišta međunarodne perspektive, Vučić nije nikakav ključni igrač, a što se unutrašnjih okolnosti tiče, „oni sada rade stvari koje rade očajnici i u tome ima nečega grčevitog i zastrašujućeg“. 

„Oni su kao terminalni bolesnik koji nije svestan da je to što jeste. Sve je to čitav jedan sistem laži koje su providne, ali čije je vreme isteklo“, rekao je Janković i ocenio da ljudi, pod uticajem studentske pobune, počinju da vide što se dešava. 

„Nije sve u spremanju pite i kuvanju čorbica i čajeva, plakanju i grljenju. Ljudi odjednom shvataju da postoje drugi način mišljenja, ponašanja i poimanja života. To Srbija počinje da shvata i to znači kraj Vučića“, predočio je Janković.

On je ubeđen da u Srbiji neće doći do nasilja i obrazlaže da postoji mogućnost za miran rasplet, ali napominje da, posle promene,  mora da se postavi pitanje odgovornosti i da neki ljudi  „moraju povući ozbiljne posledice, što znači i krivičnu odgovornost“. 

Prema njegovim rečima, „naravno da postoje i otvorena vrata da se pobegne iz zemlje, što će mnogi i probati, ali sve je bolje od krvoprolića i rata“. 

„Jedini pravi put, demokratski put, onaj koji bi od Srbije, posle godina bolovanja, učinio zdravo državno biće, iako obogaljeno i teško povređeno, jesu izbori“, ponovio je Janković.

Upitan da li će rasplet krize biti ove godine ili ćemo ćekati da prođe EXPO, on je odgovorio „daleko bilo“ i ukazao da je EXPO velika nesreća i sumanuti poduhvat. 

Pozvao se, pri tome, na primer nacionalnog stadiona i Vučićevu izjavu da će tamo moći da se jede šećerna vuna, a biće i biblioteka.

Šta to znači, da će „grobari“ i „delije“ na tom stadionu moći da čitaju i jedu šećernu vunu? Da li ovom zemljom upravlja normalan čovek“, upitao je Janković.

On se nada da će se rasplet krize dogoditi u toku ove kalendarske godine, možda i pre leta, ako bude pameti, mada napominje da se do korektnih izbornih uslova ne molazi preko noći.

Ako na tome budu radili ozbiljni ljudi i bude samokontrole, ako režimu bude dovoljno gorelo pod nogama, a na to pristanu i opozicija i pobunjeni narod, sve to može da se završi za nekoliko nedelja i da se ide na izbore. Znači, u nekom srećnom slučaju, sve bi to moglo pre jesenjih kiša, zaključio je Janković. (kraj) def

”Pošto očigledno ne želi da kontroliše svoje nečinjenje, onda skreće pažnju sa projekata koji su zanemarljivo mali u odnosu na to koliko je Republika Srbija potrošila u svojim ministarstvima”, rekao je on u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Beširi podseća i da je predsednik nedavno imenom i prezimenom targetirao ljude iz civilnog sektora, što je bila najava da će ”cela ta mašinerija biti stavljena u pogon zastrašivanja, pretnji, stvaranja nelagode i lošeg osećaja u drušvu generalno, a posebno u civilnom sektoru”.

Kako je ukazao, bez slobodnih medija, univerziteta, ili civilnog sektora, mnoge informacije ostale bi nepoznate i mnoge afere neotkrivene.

”Bez civilnog sektora koji je stub demokratije svakog razvijenog društva, vi ne možete napredovati kao društvo, jer ćete vrlo lako skliznuti u diktaturu koju smo imali 90-ih godina”, objasnio je Beširi.

On napominje da svaka vlast ima potrebu da se širi, ali da bez kontrolnih mehanizama mora da pukne. 

”Predsednik Vučić i pogotovo njegov uži krug ljudi, neće biti nikako spremni za razgovor o smeni vlasti i bojim se da oni nikako neće otići demokratskim putem, nego da ćemo možda ponovo imati neki 5. oktobar”, prognozira Beširi.

S druge strane, Rodoljub Šabić podseća na reči Džejmsa Medisona da je na delu tiranija, kada je vlast koncentrisana u jednim rukama, i ocenjuje da smo mi s tim suočeni.

Po njemu, jedino što ograničava vlast u primeni sile, jeste činjenica da ni većinu svojih ljudi ne može da ubedi u priču o obojenoj revoluciji ili nekakvoj subverzivnoj aktivnosti koju nepoznatim putem finansiraju neki nepoznati stranci. 

Kako kaže, priča o pranju para u nevladinom sektoru dobro zvuči samo u čaršijskom okruženju, ali je pitanje kako mogu da se peru čiste pare. 

”Kako to perete novac koji nam je stigao preko prvoklasnih računa, prvoklasnih banaka od strane američke vlade, uz potpuno saznanje svih naših organa, od Narodne banke, Uprave za sprečavanje i pranje novca, Poreske uprave i tužilaštava”, upitao je Šabić. 

Kako je podsetio, upad policije se odigrao uz vidno isticanje oruužja za pojasom, što je bila potpuno nepotrebna i besmislena demonstracija sile, jer su ljudi bili spremni da im na raspolaganje stave baš sve. Ne znam da li je tolika policijska formacija upala i u prostor klana Veljka Belivuka kada ga je hapsila, rekao je on i akciju policije u nevladinim organizacijama nazvao lakrdijom.

Šabić smatra nedopustivim što vlast ne može da igra po pravilima koja sama propisuje i konstatuje da je to prvi simptom potpune nesposobnosti za vođenje zemlje.

On ukazuje na opasnost od eskalacije nasilja i tragičnog raspleta, ali napominje da je pitanje kakve bi bile posledice opredeljenja da se borba protiv konstruisane obojene revolucije vodi silom.

”Batina ima dva kraja, i ja se nadam da u vlasti postoje ljudi koji to razumeju”, zaključio je Šabić u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts