On je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem poručio da zločin u Novom Sadu ne sme da se zaboravi i da je utvrđivanje odgovornosti za to što se dogodilo na novosadskoj železničkoj stanici pitanje svih pitanja. 

Prema njegovim rečima, na delu je, međutim, još jedan pokušaj vlasti da abolira samu sebe i da težište nezadovoljstva i besa građana prebaci na opoziciju.

U ozbiljnom smo problemu i svi moramo da damo doprinos, uključujući i opoziciju koja mora  više da radi, ali treba razumeti da je ona već 12 godina vladavine ovog režima u nemogućim uslovima izložena svakodnevnom nastojanju vlasti da je razmontira, ukazao je Aleksić. 

Upitan o zahtevu opozicije da se održi skuštinska sednica i raspravlja o opozivu Vlade, on je odgovorio da bi predsednica Skupštine morala da odreaguje, jer se, u suprotnom, postavlja pitanje da li smo mi uopšte država.

Neka oni većinski kažu da Vučević nije odgovoran, jer ta većina može da izglasa bilo šta, pa i da napolju sneg, ali to ne znači da neko nije odgovoran, predočio je Aleksić. 

Istorija će suditi svakome od nas, rekao je on i naglasio da kod ljudi iz vlasti vidi apsolutno odsustvo odgovornosti i ljudskosti.

Uprkos tome, mi ćemo nastaviti borbu i koristiti Skupštinu Srbije da bi se utvrdilo ko su ljudi koji su u Novom Sadu bili sa motkama i fantomkama i zašto oni nisu uhapšeni, a jesu neki drugi ljudi, poput Ivana Bjelića, Gorana Ješića ili Miše Bačulova, najavio je Aleksić. 

On kao saučesnika režima vidi svaku osobu u pravosuđu, tužilaštvu, sudovima, ali i u policiji, koja učestvuje u sakrivanju nečije odgovornosti, prikrivanju istine i činjenica i hapšenju aktivista.

Sistem je truo, država je razorena, vlast gazi Ustav i radi šta god hoće, ali nas na taj način samo guraju u alternativne vidove borbe, na ulicu i u blokade, upozorio je Aleksić. 

Upitan šta će se dogoditi ako vlast i novosadsku tragediju uspe da gurne pod tepih, on je uzvratio da mi, kao građani Srbije, moramo da pružimo otpor bezakonju i napomenuo da građanska neposlušnost može biti jedan vidova otpora koji bi kasnije vodio i u generalni štrajk.

Svako od nas je u opasnosti, svačije dete je u opasnosti. Država nas sve dovodi u rizik i moramo da kažemo: „Pa čekajte, ovako više ne može“, naglasio je Aleksić.

To se ne odnosi samo na one koji podržavaju opoziciju, već i ljude koji su za vlast, jer i oni moraju biti svesni da smo svi u opasnosti, objasnio je on, ali je napomenuo i da ovakvo stanje u Srbiji indirektno podržavaju svi oni koji kažu da ih politika ne interesuje.

Što se tiče Narodnog pokreta Srbije, mi smo apsolutno spremni da budemo deo svakog fronta, svake borbe, svakog protesta i da budemo svuda gde je potrebno zaštititi interese građana, istakao je Aleksić.

Kako je obrazložio, neophodno je da se izborimo za pravdu i odgovornost, jer od toga kako se ponašamo danas, zavisiće nam sutrašnjica. 

Aleksić očekuje da će poverenje u Vladu još više da pada i smatra da se građani polako bude iz masovne hipnoze kojoj su izloženi proteklih 12 godina, jer shvataju da su ono što vide u medijima i što se dešava u njihovom realnom životu dva potpuno različita sveta. 

Uprkos tome što je opozicija je na strahovitom udaru režima koji želi da je diskredituje, ona mora da radi na svom kredibilitetu i da iz aktivizma ode i u politički život, u smislu ideja, programa, poruka i ljudi koji mogu da dobiju poverenje građana Srbije, rekao je Aleksić.

Istovremeno, i svaki građanin je političko biće, od svakog nas zavisi šta će se u Srbiji dešavati, istakao je on i dodao da građani ne moraju da budu aktivni u politici ili članovi stranaka, ali da moraju da imaju  stav. 

Aleksic 3

Ovo je sada test za celu našu generaciju, nezavisno od toga da li se bavimo politikom ili ne. Jednog dana će se pričati o ovim vremenima i o tome ko je gde bio i šta je radio. Svako bi trebalo da bude na pravoj strani, poručio je Aleksić. 

On misli da smo na strahovitoj nizbrdici i kao društvo, i kao država, i da naš život ne možemo da svedemo na sebičluk i nepostojanje solidarnosti, jer ćemo, u suprotnom, u jednom trenutku svi biti na udaru i tapetu.

Upitan da li bi vlast izlaz iz situacije posle tragedije u Novom Sadu mogla da potraži u vanrednim parlamentarnim izborima, Aleksić je odgovorio da je to vrlo moguće i da bi Vučić mogao da pokuša da iskoristi ovu situaciju.

Kako je ukazao, oni imaju strahovite probleme unutar Srpske napredne stranke, imaju svoje klanove, imaju svoje ratove oko plena i pozicioniranja.

Vanredni izbori nisu nemogući i možda bi mogli da se dogode već sledeće godine, predvideo je Aleksić, ocenjujući da opozicija za njih sigurno neće biti spremna bez normalizacije izbornih uslova, sređivanja biračkih spiskova i slobodnih medija. 

S druge strane, ja se nikada ne predajem, istakao je Aleksić, koji smatra da niko ne može da zaustavi talas promena, ako građani budu rešeni da se stvari u Srbiji preokrenu i krenu drugim putem.

Kako je precizirao, moć je u rukama građana Srbije, oni su ti koji svojom odlukom i odlučnošću mogu da pobede ovakvu autokratiju i ovakvo ponašanje režima. 

Ovde je suštinsko pitanje spremnost našeg društva da izađemo iz gliba u koji nas je uvela vladavina Srpske napredne stranke, ocenio je Aleksić i primetio da je pritisak građana i ulice jedini dijalog koji vlast prihvata.

Ako bude dovoljno kritične mase, onda će oni na neki način biti spremni za ustupke, ili ako to od njih bude zahtevala međunarodna zajednica jasnim i čvrstim stavovima, barem kad su u pitanju vladavina prava i izborne slobode, smatra Aleksić.

U protivnom, uslediće sve veća agresija, koja će, kako je upozorio, jednog dana eksplodirati, ako nemate mogućnost promene vlasti na izborima.

Upitan da li je realniji scenario da vlast popusti ili scenario masovne građanske neposlušnosti, pa i pobune, Aleksić je odgovorio da je bliži tome da ćemo doživeti masovnu pobunu građana, veliku građansku neposlušnost ili generalni štrajk, nego što će vlast biti spremna da normalizuje odnose u društvu.

Prema njegovom objašnjenju, to bi praktično značilo njihov gubitak vlasti, a oni su ljudi koji sebe ne mogu da zamisle izvan vlasti. 

Promena kroz normalan i miran izborni proces, kao što se ovih dana dogodila u Americi, ovde neće biti ni laka, ni jednostavna, rekao je Aleksić.

Govoreći u lično ime i stranke čiji je predsednik, on je naglasio da spreman da je da uradi sve da bi došlo do urušavanja režima, pa i da bude u prvom redu mogućeg građanskog bunta ili neposlušnosti.

Ono što, međutim, ne želim i što ću svim silama nastojati da izbegnem je bilo kakav vid revolucije u kojoj bi neko mogao da strada. Apsolutno nisam spreman da preuzmem odgovornost da neko strada i da nečije dete izgubi život, naglasio je Aleksić.

On ne želi da se takav scenario dogodi u Srbiji, ali ponavlja da je spreman za građansku neposlušnost, bunt građana i blokade, jer smatra da je to u duhu demokratije i naša obaveza kada izostanu reakcija institucija i vladavina prava i kada nepravda postane zakon, „ali da probamo da to prođe što mirnije“. 

Bio bih srećan da se i u Srbiji vlasti menjaju na izborima, to bi bilo blagotvorno za naše društvo i za Srbiju, koja može mnogo bolje i više. Srbija može da bude motor regiona, ali je danas, na žalost, na začelju i može da se poredi jedino sa Severnom Makedonijom i BiH, zaključio je Aleksić. (kraj) def

”Sad smo u jednoj vrsti krize, kao kad bismo imali košarkarski ili fudbolski klub koji svakog dana menja trenera,  a navijači su nervozni i hoće odmah da se pobedi, da se osvoji titula”, opisuje Spasojević.

Kako je rekao u razgovoru s Tamarom Skrozza, opozicija je podeljena unutar sebe, pati od manjka organizacije i nema aktera koji bi mogao da se proglasi za prvog među jednakima i povede borbu protiv vlasti. 

Spasojević misli da smo trenutno daleko od širokog društvenog fronta, jer mora da se uspostavi komunikacija između različitih grupa koje bi ga činile, ali da se proteklih dana javljaju glasovi koji pokušavaju da artikulišu potrebu za tim.

Po njemu, mi smo već nekoliko godina u sličnom stanju, u kojem imamo vlast koja je dominantna i kontroliše tokove u društvu, dok drugi deo društva traži način da artikuliše svoje interese.

”Što više vremena prolazi, taj drugi deo društva će biti radikalniji,  nasilniji, borbeniji i to će nas uvoditi u sve veću krizu, jer će onda vlast postati  represivnija i ući ćemo u scenario koji podeća na drugu polovinu  90-ih”, predviđa Spasojević i navodi da je druga moguća opcija da vlast krene da popušta. 

Istovremeno, Jovo Bakić ukazuje da su građani lišeni prava na život i na slobodu, suočeni s režimom koji je uzurpirao vlast, i da im je u tim okolnostima dužnost da se pobune. 

Kako je ocenio, problem je što ovde treba da se dese tragedije da bi se građani probudili, a takva reakcijja je potez očajnika.

”Mi smo svi očajnici, i kada se tragedija desi, očajnici ustanu i kažu 'hej, ne dozvoljavamo', a onda nas zatrpaju koječime i mi opet legnemo na rudu do sledeće tragedije”, smatra Bakić.

Njegovo je mišljenje da bolesno društvo ne može da rodi ni zdravu vlast, ni zdravu opoziciju, ali da se valja boriti i udruživati, ”pa možda nešto na kraju ispadne”.

Bakić posle novosadske tragedije primećuje dublje promene i navodi da je bar onaj najobrazovaniji deo stanovništva spreman da se buni.

Prema njegovom mišljenju, sada je važno da sebi priznamo da smo propali  i da se onda potrudimo da uradimo sve što možemo i da nekako dođemo na zelenu granu.

Bakić se osvrnuo i na činjenicu da je Aleksandar Vučić unapred najavio šta će se dešavati na novosadskom protestu 5. novembra, a da organizatori nisu imali adekvatan odgovor na to. 

”Ova ili neka druga opozicija trebalo bi da nauči da redarska služba mora biti jača od bandita i kadra da zaista održava red, pa će se, ako dođe trenutak da se primenjuje sila, ona primenjivati onako kako mi želimo, a ne onako kako Nepomenik želi”, zaključio Jovou razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Za četiri godine prve Trampove administracije nisam video da se njegova politika suštinski promenila u odnosu na Srbiju, pa i na region, rekao je Protić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Kako je objasnio, promenili su se ton, poza i utisak, ali suštinska politika se nije promenila u osnovnim postavkama američke spoljne politike prema Balkanu koje su ustanovljene još devedesetih.

Na pitanje zašto se vlast u Srbiji toliko uzda u republikanske administracije i zašto je Vučiću bilo važno da među prvima u svetu čestita Trampu, Protić je odgovorio da je to posledica naivnosti ljudi koji vode ovu zemlju. 

Toga je bilo i ranije, tog političkog amaterizma, navijaštva, te egzaltiranosti, pa tako i ovoga puta, podsetio je Protić, koji smatra da u slučaju predsednika Srbije priličnog značaja ima činjenica da je bio gost Trampa u njegovom prvom mandatu.

Protić pretpostavlja da Vučić to vidi kao krunski uspeh u karijeri i konstatuje da je Tramp od tada za njega autoritet nad svim autoritetima.

Upitan o izjavi nekadašnjeg šefa diplomatije da je pobeda Trampa najveća prilika za Srbiju od završetka Hladnog rata, on je uzvratio ocenom da takve gromopucatelne i bombastične izjave ne nose nikakvu težinu i nikakvu ozbiljnost.

Voleo bih da mi dotični to obrazloži, poručio je Protić, koji smatra da je naša najveća šansa bila neposredno posle 5. oktobra, ali smo propustili da je iskoristimo.

Upitan da li je Srbija u raskoraku sa Evropom, budući da se jedina, uz Mađarsku i delimično Slovačku, obradovala Trampovoj pobedi, Protić je odgovorio da smo mi sve vreme u raskoraku sa EU, zato što političke vrednosti i politički poredak koji vladaju u većini ili u svim zemljama Unije za Srbiju nisu prihvatljivi. 

Srbija neće to, rekao je on i obrazložio da Srbija teži autoritarnosti i da, nažalost, i dobar deo građana misli da je autoritarnost bolje rešenje nego demokratija. 

Mi u većini, na čelu sa ovom vlašću i prvim čovekom ove zemlje, iskreno i istinski ne verujemo u demokratiju, jer da verujemo, mi bismo je imali. Ona se gazi na svakom koraku, poništava, unižava i negira, o čemu svedoči čitav niz izbora u Srbiji, predočio je Protić.

Prema njegovom viđenju, nije suštinski nesporazum između nas i Evropljana u pogledu na rešenje kosovskog pitanja, ili suverenosti Srbije, nego upravo u tome što se mi radujemo kada tamo vidimo neku krizu, jer je to onda dokaz da smo mi nešto bolji i da smo bili u pravu. 

Isto vredi i za pobedu Trampa u odnosu na Kamalu Haris ili u odnosu na pobedu nad Hilari Klinton prošlog puta. Amerikanci su to izabrali i to je njihova slika i prilika, moraće oni sa tim da žive, a mi nekako da izdržimo još ove četiri godine. A i čitav svet, rekao je Protić.

On je istvremeno podsetio i na Trampove posrednike koji su se „ovde motali i koji pokazuju određene interese, ne samo političke, nego i lukrativne“, uključujući i njegove najbliže srodnike i savetnika koji je prethodno bio ambasador u Nemačkoj.

Upitan o tome da je u prvom Trampovom mandatu bila aktuelna ideja o podeli Kosova, Protić je rekao da je ta ideja bila nerealna i tada, a da je sada još nerealnija. 

On, međutim, realnim vidi očekivanje da će u budućnosti onaj status koji bude dobio sever u odnosu na Prištinu biti istovremeno i pandan za odnos između Preševske doline i Beograda.

Drugim rečima, kako je precizirao, ako tamo bude bila Zajednica srpskih opština, vrlo brzo će se pojaviti zahtev da isti status dobiju tri opštine sa albanskom većinom na jugu Srbije. 

S druge strane, Protić je nazvao banalnim očekivanje u Republici Srpskoj da će Tramp da im pomogne, jer ono se svodi na to da se tamošnji prvi čovek i apsolutna vlast nada da će Trampova administracija da ga skine sa crne liste i da će moći da posluje i putuje bez problema. 

To može da se desi, ali to je sve. Pozicija Sjedinjenih Država u odnosu na ključno pitanje nezavisnosti Bosne i Hercegovine i njenog jedinstva, apsolutno sam siguran, neće doći na dnevni red ni u ovoj administraciji, ni u nekoj sledećoj, naglasio je Protić.

Upitan o Vučićevoj izjavi na nedavnom samitu Evropske političke zajednice u Budimpešti da bi EU što pre u članstvo trebalo da primi zemlje Zapadnog Balkana, on je odgovorio da to nije realno zato što oni u nas poverenja nemaju. 

„Prvo nemaju poverenja u prvog čoveka Srbije, pa posle i u sve ove druge balkanske lidere, jer su se pokazali kao nepouzdani, nedosledni, prevrtljivi i neiskreni. Ovaj naš prvi“, ocenio je Protić. 

On bi najviše voleo da smo svi odavno ušli u EU, što bi bilo blagotvorno za sve nas, ali prema tome nismo iskreni.

„Ovaj prvi čovek Srbije, kada bi došlo do toga da Srbiju pozovu u punopravno članstvo, on bi se tome suprotstavio. On to govori samo zato što zna da to nije realno, a zvuči dobro. Dakle jeftina demagogija“, ukazao je Protić.

Prema njegovom mišljenju, oni su Srbiju svrstali tamo gde je ona sama izabrala, a to je da bude u predvorju i na periferiji Evrope. 
I pošto je ona sama takvo mesto za sebe izabrala, onda se oni u odnosu na nju tako i ponašaju, objasnio je Protić i konstatovao da se u slučaju iskopavanja litijuma prema Srbiji ne bi tako ponašali da je članica EU.

Kako je ocenio, Evropa je u svojoj istoriji „navikla da ima takve male velike diktatore, autokrate i vlastodršce na svojim granicama i zna kako se s njima vlada i rukovodi“. 

„To isto sada važi i za Trampovu administraciju“, smatra Protić i navodi da je Srbija sebe svrstala tako da ne bude nikada ravnopravna ostalim članicama u EU i da će zato takav tretman i dobiti.

Upitan šta bi trebalo da se desi da bi se u Srbiji u predvidivoj budućnosti dogodila promena, Protić je odgovorio da je potrebno da se kao narod, zajednica i društvo, dogovorimo u kakvoj zemlji hoćemo da živimo. 

Da pogledamo jedni druge u oči, da vidimo šta su nam prioriteti i da zemlju gradimo u skladu sa tim dogovorom. Da se suočimo sa realnostima koje su nepromenljive, da sagledamo svoju prošlost i svoju sadašnjost trezvenim očima, obrazložio je Protić. 

Ono što je izgubljeno, izgubljeno je i to je, nažalost, nemoguće vratiti, dodao je on i naglasio je da bolne poteze treba da povučemo zajednički.

Nije pitanje ko će da stavi potpis, nego da li smo spremni da se suočimo sa realnim stanjem. Da podvučemo crtu i da onda to malo snage i energije što nam je ostalo usmerimo na to da zemlju povedemo napred, rekao je Protić.

Upitan da li je to realno, on je odgovorio da nije i da se zato odavno i ne bavi politikom, svestan da individualni interesi, kratkotalasnost, kratkovidost, primitivnost, prizemnost, kompleksi i subjektivnost, ne dozvoljavaju takav dogovor.

Kad nismo mogli da taj dogovor napravimo posle pada Miloševića, tek ga sad nećemo napraviti. I mi nosimo, ja nosim odgovornost, za to što nismo ni pokušali takav dogovor da postignemo", rekao je Protić.

Da narodu pogledamo pravo u oči, kažemo o čemu se radi, šta mora da se uradi, šta možemo da očekujemo i pod kojim uslovima, obrazložio je on i ponovio da tek sada to ne dolazi u obzir. 

Upitan kakva je onda perspektiva Srbije, on je ponovio da bismo morali da saberemo sve snage koje imamo, izbrišemo tablu i krenemo nekim drugim putem u budućnost, ali ne misli da su velike šanse da se to tako i dogodi.

Na pitanje da li promenu može da zamisli sa ovom vladajućom ekipom ili sa nekom alternativom, Protić je odgovorio: „S nekom alternativom koju ne vidim na političkoj sceni Srbije“. (kraj) def

Marjanović kao zaluđivanje ocenjuje stalno uzdanje srpskih nacionalista u republikanske  administracije, a pogotovo u Trampa kome se, kao i pre osam godina, ovde podižu bilbordi. 

Napominjući da Tramp ima veliku porodicu, koja ima svoj poslovni interes, on tvrdi da Trampov povratak za nekoga može biti lukrativan, ali da bi to bilo samo u interesu vlasti, ali ne i Srbije i njenih građana.

Globalno, Marjanović misli da nepredvidljivost koja je obeležila Trampov prvi mandat, sada može da bude samo veća. 

Prema njegovom viđenju, ”najveći znak pitanja lebdi nad Evropom, pre svega nad Ukrajinom, jer Tramp pripada struji koja smatra da nema nikakvog smisla u ogromnim izdvajanjima za podršku toj zemlji”.

Kako je rekao, Trampu je bitno samo da postigne cilj koji je zacrtao, bilo da sa druge strane stola sedi demokrata, antidemokrata ili puki diktator, a  do ciljeva stiže nagodbama, blefiranjima,  po neki put i prevarama. 

”Svi autoritarni lideri mogu mirno da spavaju četiri godine kao i sada, što smo mogli da vidimo, na primeru Srbije”, tvrdi Marjanović.

Istovremeno, Momčilo Pantelić predviđa da će najveća posledica biti upravo doprinos širenju autoritarnog i krajnje desnog političkog krila, a na unutrašnjem planu jačanje uloge predsednika i revanš prema političkim neprijateljima. 

”On samog sebe definiše kao nepredvidljivog čoveka, i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici, što uglavnom političari izbegavaju, jer ako hoćete političkog partnera, trebalo bi da bude predvidljiv, da znate o čemu s njim pričate”, napominje Pantelić, uz opasku da dolazi vreme neizvesnosti. 

On je u izjavi FoNetu posetio da je cela Evropa javno i poluzvanično govorila da očekuje ili da bi volela da pobedi Kamala Haris, jer bi održala standardne odnose u zapadnoj hemisferi. 

”Mi smo sa Mađarskom i delimično Slovačkom verovatno jedini koji su navijali za Trampa i opet smo malo mimo Evrope”, ukazao je Pantelić u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Po njemu, građani Srbije su od bombardovanja skloniji republikancima, a pritom  vole ljude za koje ne važe pravila - kakav je i Donald Tramp, rijaliti čovek, koji profitira i na dobrom, i na lošem što mu se desi.

Mišljenje Vladana Marjanovića samo se donekle razlikuje, jer smatra da ljudi u današnje vreme vole  šarlatane, ljude koji odskaču od konvencija, koji nisu dosadni, a za Trampa ne možemo da kažemo da je dosadan, zaključio je Marjanović. (kraj) zvs/ts

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, pet odsto našeg bruto društvenog proizvoda je potrošeno na javnim nabavkama sa samo jednim ponuđačem, dok je prosečan broj ponuđača za godinu dana sa 2,5 pao na 2,4, što je takođe katastrofalno. 

Međak je kao novitet u izveštaju označio i to što je Evropska komisija prvi put ocenila funkcionisanje demokratskih institucija i precizirao da je ono u Srbiji kategorisano kao „mešovito“, ukazujući da je to lošije od svih drugih zemalja regiona.

Prema njegovim rečima, Srbija je na skali napretka evropskih integracija u izveštaju Evropske komisije dobila ocenu 3,11, dok je u prethodnom bila ocenjena sa 3,05, što znači da je napredak od prošle godine 0,06.

Naš ukupni napredak od 2015. je 0,23. Znači, mi smo za 10 godina sa 2,88 skočili na 3,11, precizirao je Međak i konstavovao da Srbija jeste na evropskom putu, ali da ne pokazuje naznake da želi da stigne na kraj puta, jer je njenom rukovodstvu sasvim lepo da ovako ostane doveka.

Napominjući da proširenje Evropske unije (EU) sada zaista dobija na značaju i ima prioritetno mesto, pre svega zbog geopolitike, on je upozorio da su velike šanse da Srbija propusti taj voz.

Iskreno mislim da je ovo je poslednji voz za proširenje i da su države članice shvatile da je u njihovom najboljem interesu da se prošire na Zapadni Balkan, ali se to neće desiti sa zemljama koje se tome opiru, niti ih neko na silu može naterati unutra, predočio je Međak.

Ukazujući da geopolitika ide na ruku ovom nedemokratskom režimu, jer otvara prostor za razne dilove, on je objasnio da bi Srbija kontaminirala EU, sve i da je neko gurne u članstvo, ukoliko prethodno ne bi obavila svoj deo posla koji se odnosi na sankcije Rusiji, vladavinu prava, suzbijanje korupcije i javne nabavke.

Pozivajući se na izjavu premijera da Srbija ne bi bila primljena u EU sve i da uvede sankcije Rusiji, Međak je protumačio da iz toga proističe kako ćemo sankcije Rusima uvesti onog momenta kada budemo sigurni da ćemo ući u Uniju. 

Kako je ocenio, „to znači mi uopšte nemano problem sa uvođenjem sankcija Rusiji, nego samo to pokušavamo da keširamo na drugoj strani“.

To je taj transakcioni odnos u kojem učestvuju i države članice, koje sa Srbijom sklapaju bilateralne sporazume, pa onda zanemare da su izbori bili nefer, rekao je Međak.

Na opasku da Srbija istovremeno izvozi i oružje u Ukrajinu, Međak je naglasio da mi stalno kompenzujemo.

On smatra da je najbolji primer kompenzacije bila priča, „izmišljena od početka do kraja“, kako nismo genocidni narod, što je pisalo na jednom zidu beogradskog aerodroma, da bi dve nedelje kasnije na istom mestu osvanula nemačka zastava, kada su došli da potpisuju sporazum o litijumu. 

„E to su te kompenzacije. Znači, uhvate te u neregularnim izborima, onda moraš da kompenzuješ litijumom, uhvate su te za Banjsku, to onda moraš da kompenzuješ na drugoj strani, nisi uveo sankcije Rusiji, moraš da prodaješ oružje Ukrajini“, obrazložio je Međak. 

Prema njegovom viđenju, „poenta je što će sve to zajedno omogućiti vlastima da opstanu, ali Srbiju u EU uvesti neće“. 

Upitan o najavama da bi Srbiji, uprkos tome, uskoro mogao da bude otvoren novi klaster u pregovorima sa EU, Međak je uzvratio da „nama otvaranje poglavlja više nije velika stvar, već da je pitanje kada ćemo ispuniti prelazna merila iz poglavlja 23 i 24, koja se odnose na političke kriterijume.. 

Ako bi nam sada otvorili neka poglavlja, to bi bila transakcija zbog izvoza oružja u Ukrajinu, ali niti će Srbija zbog toga biti spremnija za članstvo, niti će se nešto epohalno desiti, osim što će režim moći da kaže „oni su i dalje naši drugari, Unija nam pomaže za unutrašnju upotrebu, pre svega prema opoziciji’, smatra Međak.

Ako zaista hoćemo da uđemo, a on iskreno misli da vlast to ne želi, jedini krupan napredak bio bi u poglavljima 23 i 24, „a videli smo šta je Crna Gora uradila“. 

„Oni su izmenili zakon i počeli da hapse. I njima će uslov za zatvaranje poglavlja 23. i 24. biti da budu osuđeni oni koji su uhapšeni zbog visoke korupcije i da im imovina bude oduzeta. E to je mapa za nas“, smatra Međak, ali kaže da mu to u Srbiji nije zamislivo.

S druge strane, on misli da u Reformskoj agendi Srbije, kao uslovu za učešće u Planu rasta, postoje neke dobre strane, ali problem vidi u rokovima za njeno sprovođenje, ali i činjenici da nedostaje uvođenje sankcija Rusiji.

Međak misli i da Kosovo više nije problem, uveren da je vlast tu priču završila i uradila sve što je trebalo da uradi.
Prema negovim rečima, pregovaraće se samo kako da to bude „što manje bolno po njih, ne po Srbe na Kosovu i državu Srbiju“, 

Ono što njih najviše zapravo zanima jeste ovaj deo vladavine prava i borbe protiv korupcije. To vlast najviše boli i mislim da će oko toga najveći pregovori i da se vode, predvideo je Međak.

Od novih ljudi u evropskim institucijama koji će se ubuduće baviti nama, on očekuje da se zaista posvete demokratiji i vladavini prava i procenjuje da ni države članice, zbog sopstvenih interesa, neće dozvoliti da geopolitika potpuno potisne ove teme.  

Ne vidim da je moguć ukazak ovakve države u EU, rekao je Međak i ukazao da smo postali taoci i da se nalazimo u začaranom krugu, iz koga je moguće izaći ili smenom vlasti, ali ne pre 2027. godine, jer je takav izborni ciklus, ili da vlast odluči da neke stvari uradi.

Prema njegovom viđenju, to može da podrazumeva i dogovor o nekoj svebuhvatnoj ponudi koju bi vlast dobila od EU, jer stabilokratija kroz autokratiju ne može da opstane u Uniji.

Međak misli i da bi pritisak sa strane bio delotvoran za promene u Srbiji, budući da je u interesu i EU i SAD da Zapadni Balkan bude miran, naročito Srbija.

Ako mora proširenje, onda stvari moraju da se promene, ali u ovom trenutku ne umem da kažem kako bi to moglo da se dogodi, pogotovo imajući u vidu sve što se dešavalo na izborima u Srbiji, kada je Evropska komisija ćutala, umesto da reaguje posle rezolucije Evropskog parlamenta, zaključio je Međak. (kraj) def

”Da Srpska napredna stranka stvarno sprovede reforme, to bi značilo da na kraju tog procesa pola ove vlade završi u zatvoru, što oni sebi neće dozvoliti”, uveren je Albahari. 

Pozitivne izveštaje Evropske komisije on tumači činjenicom da je SNS od 2012. uložila ogromna sredstva u lobiranje i prenošenje poruka članicama EU i evropskim institucijama.

S druge strane, kako je ukazao, tadašnja opozicija nije uspela da obavesti svoje partnere i Brisel i na taj način bude kontrateža argumentima koje navodi SNS.

Albahari u razgovoru s Tamarom Skrozza slično objašnjava i blage kvalifikacije u najnovijem izveštaju o izbornim neregularnostima. 

”Plašim se da je to uticaj komesara Varheljija, čiji departman piše taj izveštaj, a koji dolazi iz stranke Viktora Orbana”, naglasio je on i dodao da ga ne bi čudilo da je izveštaj ublažen, da bi bio u skladu sa očekivanjima SNS. 

I Đorđe Dimitrov konstatuje da je Evropska komisija nastavila ustaljenu praksu ublažavanja izveštaja, ali to tumači osetljivom geopolitičkom situacijom.

”Kao najveća država na Balkanu i država koja ima najveći potencijal da izazove neku nestabilnost, Srbija mora da bude ta sa kojom bi Unija trebalo da igra posebno diplomatski i posebno oprezno”, objašnjava Dimitrov.

On upozorava da bliskost Srbije sa Kinom i Rusijom ima potencijal da ugrozi stabilnost Evrope, pošto te države preko Srbije mogu da šire svoj uticaj. 

Podsećajući da trenutno nemamo kredibilno novije istraživanje javnog mnjenja, on je procenio da bi takvo istraživanje, ukoliko bi sada bilo sprovedeno, pokazalo da je podrška EU pala na ispod 50 odsto.

Kako je rekao, na to nepoverenje utiče širenje narativa da je EU žrtvovala demokratiju zarad litijuma, ali i dužina procesa - obećanja i prognoze da u Uniju ulazimo 2012, 2014, 2018, 2020, a ovim tempom to neće biti izvodljivo ni 2030.

”Proces evroskih integracija nije tango koju igraju dve osobe, već bečki valcer koji igra mnogo ljudi, i potrebno je da se uskladi mnogo ljudi kako bi se taj proces doveo do kraja”, zaključio Dimitrov u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Uprkos prozapadnom inkliniranju vlasti, mislim da Rusija ovde nema boljeg saveznika od Vučića, procenio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, uveren da bi proevropska opozicija sigurno „završila“ odnose sa Moskvom.

Na drugoj strani, Vučić je desnu, prorusku opoziciju vrlo uspešno, pedantno i pasionirano razbucao, rekao je on i dodao da ne vidi šta bi tu još mogli da se formira.

Panović je ukazao i na hipokriziju koja proističe iz istraživanja Demostata da se narod ne sekira toliko ni za Kosovo, ni za Rusiju, jer bi većina ljudi prevashodno glasala za partitju koja bi im obezbedila bolji standard.

Vučić to vrlo dobro oseća, protumačio je on i konstatovao da se od 2000.godine, uprkos tome što vlast negira značaj 5.oktobra, vodi politika kontinuiteta prema EU.

Prema Panovićevom viđenju, Vučić ne bi mogao da ima ovakvu ekonomiju i ovakvu međunarodnu poziciju da se zaista odrekao tog datuma i da je zaista sproveo reakcionarnu politiku do kraja. 

On misli da je Vučić tako dobro proučio greške Slobodana Miloševića, pre svega u pretorijanskom sektoru, a onda i u spoljnoj politici, i da nikada sebi neće dozvoliti ključnu Miloševićevu grešku da uđe u iracionalni sukob sa Zapadom. 

To je očigledno tako i za sada mu to uspeva, ocenio je Panović, koji tvrdi da ni EU u Srbiji nema boljeg partnera od Vučića.
Kako je objasnio, opozicija mora da uradi ono što je uradila Srpska napredna stranka kada je bila opozicija - da uveri spoljni faktor, pre svega zapadni, da nudi alternativni model stabilnosti i da će neke stvari ubrzati i sprovesti još bolje. 

„Zaista je iluzorno očekivati da Evropa podrži opoziciju, ovu desnu, prorusku, ili ovu proevropsku, a da oni sutra kada dođu na vlast ponište ono što je Vučić dogovorio sa EU, na primer iskopavanje litijuma, ili neki dogovor oko Kosova. Ko je tu bolji od Vučića i za EU i za Ameriku, ja ne vidim“, izjavio je Panović. 

Ne može se politika voditi samo na antilitijumu ili na antinasilju, mora postojati složenija ideološka i motivaciona osnova, predočio je on, ali je priznao da danas nije lako biti opozicija i da zato ne voli preterano da je kritikuje.

Upitan da li veruje u iskrenost namera EU da Srbiju primi u članstvo, on je odgovorio da je nekada bio evrofanatik, da bi se posle naslušao datuma, ohrabrenja i obećanja i da zato danas za sebe ne može da kaže da je evroskeptik, ali da jeste realista.

Rat u Ukrajini je aktuelizovao pitanje da region mora bar indirektno biti integrisan u EU, iako bi za nas jedino bilo dobro da nam daju „vajld kard“ i da tako uđemo u Uniju, jer ne vidim kako drugačije, naglasio je Panović.

Upitan koliko bi na to mogli da utiču i odnosi u okruženju, on je uzvratio ocenom da „zaista zamara" ovo što govore Milanović, Plenković, Bećirević, "tako da je ta jugoslovenska dimenzija, ako je tako cinično nazovemo, vrlo loša za Srbiju“.

„Ne treba imati iluzija, ko god bio u Hrvatskoj na vlasti, Hrvatska će dati zadnji atom diplomatske energije da Srbija ne uđe u EU. Jednostavno tu ne treba imati nikakvih iluzija“, smatra Panović.

Upitan o imenovanju Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, on je odgovorio da ne misli da je Picula „nešto posebno bitan političar“. 

Panovića bi više ohrabrilo da su Nemac ili Francuz izvestioci, to bi mu dalo veću dozu ozbiljnosti i zato u imenovanju Picule ne vidi nešto specijalno, sem opet kao šansu da ga vlast, preko svojih medija, ako bude izrekao neku kritiku, dočeka na volej i kaže da je ustaša.

Kako je ukazao, „toliko se inflatorno koristi taj termin ustaša sa strane ove vlasti da je to sramotno, u smislu da su svi maltene ustaše i domaća opozicija, i svi Hrvati“.

„Time se banalizuje nešto što je možda najviše koštalo Srbe u istoriji, a to je jedan stravični zločin i genocid koji je počinjen pod tim ustaškim imenom“, objasnio je on i poručio da bi trebalo voditi računa kada se šta „ispaljuje kao etiketa“.

Panović smatra da neće biti promene vlasti dok se ne ispuni uslov da građani budu nezadovoljni svojim životom i objašnjava da je Vučić promenio socijalnu strukturu društva i napravio super bogatašku elitu, dok je u nižoj srednoj klasi napravio širok pojas podrške. 

Nije ključ da li će Vučić na Zapad ili na Istok, ključ je autoritarnost, ocenio je Panović i protumačio da ljudi vole autoritarnost i vođu, ali da svoj životni položaj teško povezuju sa međunarodnom pozicijom zemlje.

Upitan da li otpor rudarenju jadarita ima potencijal promene, on je odgovorio potvrdno i istakao da je litijum prvorazredno političko pitanje.

Ta tema  ima kohezivni potencijal u opoziciji i na litijumu mogu da se ujedine najrazličitije političke opcije, ali i dalje ostaju otvorena pitanja kakva bi se politika vodila u drugim sferama ako i ne bude kopanja litijuma, gde bi onda Srbija išla i u kakvoj bi se situaciji našla, rekao je Panović. 

Na pitanje o zahtevu opozicije da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, on je odgovorio da je SNS na neki način prevarila birače, jer se litijum uopšte nije pominjao u kampanji, i da je zato zahtev za izborima legitiman. 

On, pri tome, misli i da bi možda bio neki pomak ako bi se nekoliko sličnih partija opozicije, umesto da prave koalicije, integrisalo u jednu partiju.

Panović podseća da rizici vainstitucionalnog raspleta uvek postoje i naglašava dau ovakvoj atmosferi ne veruje u neki veliki dijalog, ali ističe da je za „pravo opozicije na monolog, da opozicija i kritičari vlasti imaju pravo na monolog i da kažu šta misle“. 

Upitan o mišljenjima u opoziciji da Srbija neće postati članica EU dok je Vučić na vlasti, on je protumačio da bi ulazak Srbije u Uniju sa ovom vlašću bio najparadoksalniji.

Kako je objasnio, to bi značilo da je Vojislav Šešelj, koji je totalno protiv Zapada, imao „najbolji kasting“, jer bi njegov učenik uveo Srbiju u EU.

Upitan da li može da zamisli takvu situaciju, Panović je odgovorio da bi to bila istorijska senzacija, ali da ništa nije nemoguće. (kraj) def 

”Polažem  mnogo više nade u EU i zapadne zemlje koje su videle performanse našeg društva i imam utisak da će one makar nekako na silu, ne mislim fizičku silu, da nas uguraju na tu stranu, da ne budemo baš toliko izgubljeni u ovom vremenu i svetu”, kaže Vuletić. 

Kako ukazuje, mi se u realnom životu i ponašanju oslanjamo na formulaciju Nikole Pašića - da prihvatimo zapadni okvir i ispunimo ga srpskim sadržajem, što Aleksandar Vučić već 10 godina maestralno radi, a mi se nalazimo u lavirintu iz koga ne možemo da izađemo. 

"Srpski sadržaj u okviru zapadnog okvira znači laganje, muljanje. Nemamo konkretan odgovor ni na jedno političko pitanje,  a da se ne tumači može ovako, može onako, da vidimo”, ocenio je Vuetić u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Kada je u pitanju BRIKS, Vuletić navodi da je uglavnom reč o diktatorskim, autoritarnim režimima od kojih ne može da se očekuje da naprave nešto institucionalno ozbiljnije, niti da organizuju BRIKS kao neku vrstu pandana NATO ili zapadnim demokratijama.

S druge strane, Mirko Dautović podseća da BRIKS nema sedište, zgradu i generalnog sekretara, već jednu malu banku za razvoj, i da ni po čemu ne bi mogao da se nazove organizacijom ili da se poredi sa NATO i EU, organizacijom ASEAN, niti Međunarodnim monetarnim fondom ili Arapskom ligom.

On navodi da u tridesetak strana deklaracije BRIKS iz Kazanja nema ni jedne odluke ili najave nekog vojnog saveza, već samo mnoštva inicijativa, preporučivanja i pozdravljanja. 

To je sasvim razumno, ocenjuje Dautović, jer te zemlje nemaju mnogo toga zajedničkog, osim otpora nametanju američkog sistema. 

Navodeći primer Turske, koja je članica NATO i nominalno kandidat i za EU, a iskazuje želju da se priključi BRIKS, on konstatuje da je svet kompleksan, da svi delićI nisu fiksirani i da ne postoji ništa što Tursku ili neku drugu državu može da spreči da figurira na sve tri strane.

Dautović smatra da Srbija ne bira ni EU, ni BRIKS, već da je njena srpska spoljna politika - vrdanje i kratkoročni oportunizam, mada za neulazak u EU nije odgovorna samo Srbija.

Kako je predočio, ”EU odavno više nije zajednica vrednosti, a licemerno zvuči svako njihovo oglašavanje o ljudskim pravima ili brizi za demokratiju”.

Ukazujući da je EU u potpunosti zarvorila oči pred izbornim neregularnostima u Srbiji, on je skrenuo pažnju i na to da bi Unija ovde da iskopava litijum i tako napravi ”svoj mali Kongo na Balkanu”. 

Preostale su u suštini najgore evropske vrednosti, koje Dautović naziva ”šljakom evropskih vrednosti” i pod njima podrazumeva nacionalizam, sitničavost, kratkovidost, veliki ego i male pameti. 

”Evropskom unijom vladaju mediokriteti i submediokriteti”, zaključio je Dautović u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je rekao u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, eventualno otvaranje jednog pregovaračkog klastera je potpuno nevažno zato što već imamo nekoliko otvorenih klastera, ali nijedan zatvoren. 

Sve dok ne dođemo do poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava, borbe protiv korupcije, stanja u pravosuđu i slobode medija, Srbija suštinski neće napraviti nikakav korak, objasnio je Stefanović, uveren da sa ovakvom vlašću nećemo ući u EU.

On je, međutim, ukazao na ogroman problem u Evropi zato što su neki od naših sagovornika i  partnera  došli u opasan raskorak stvaranja transakcionog odnosa u kojem su bitne samo ekonomija i pare, ali ne i vrednosti, principi i kriterijumi.

Kako je protumačio, sve to im nije bitno, jer za partnera imaju Aleksandra Vučića, "koji bukvalno kupuje sopstveni ostanak na vlasti tako što naše resurse, našu zemlju, vodu i vazduh daje onome sa kim se fotografiše". 

Zastrašujuće je licemerje kada vi dođete iz razvijene zapadne demokratije u Srbiju, zagrlite Vučića i poljubite ga pred kamerama, a istovremeno svojim građanima kod kuće govorite kako ste simbol demokratije, slobode, vladavine prava i prosperiteta, ocenio je Stefanović.

Jedan od naših zadataka je da to razotkrivamo, rekao je on i konstatovao da je Srbiju, kao najznačajniju zemlju u regionu, nemoguće imati u procesu evrointegracija, ako je vodi autokrata.

„Nemoguće je rešiti pitanje Kosova i Metohije koje bi bilo u skladu sa našim državnim interesom, ako je Srbija izolovana, ako je igralište za autokrate ko će više da zaseni svoje birače lažima, korupcijom, krađom izbora i medijskim ispiranjem mozga“, obrazložio je Stefanović. 

On misli da je važno da svi znaju da ne možete da dođete iz Evrope u Beograd i da propagirate određene vrednosti, a da onda kažete da to nema veze, „daj da mi kopamo litijum, da prodamo rafale ili daj da vidimo da li možeš da nastaviš da izvoziš granate za Ukrajinu, čega se Vučić stidi“.

Vučić to neće da priča svojim biračima, njega je to blam. Zato postoji Vulin, kao važan živi dokaz šta je prava Vučićeva politika. Vulin je upravo pravi Vučić, smatra Stefanović.

Ne treba da očekujemo da bilo ko u Francuskoj, Britaniji, Nemačkoj ili Americi, pa ni u Moskvi i Pekingu, vodi naše bitke, naglasio je on, ističući da Stranka slobode i pravde otvoreno i javno kaže da se za našu slobodu, demokratiju i normalan život moramo sami izboriti.

Nikako, međutim, da naučimo da su u odnosu prema Srbiji u pitanju interesi, da tu nema ljubavi. Ako nemačka auto-industrija želi da se odvoji od kineskog litijuma njima je super da imaju srpski litijum, ali naš interes nije da Nemačka bude zelena, a da mi budemo crni, predočio je Stefanović. 

Prema njegovim rečima, promena u Srbiji nije potrebna zbog američkih ili nemačkih građana, već zbog nas i naših života, "ovo je naša zemlja ii nemamo gde da odemo, niti želimo da odemo". 

Vučić često voli da kaže da neće pobeći i da ostaje u svojoj zemlji, iako mu niko od nas ne govori da će da pobegne, ali to pokazuje „psihološki pakao“ kroz koji on prolazi, rekao je Stefanović i ocenio da je to „pakao konvertita“. 

Kako je ukazao, Vučić je radikal koji je svakog dana prinuđen da laže građane Srbije, ali i svoje strane sagovornike, u nameri da što duže bude na vlasti i da on i ljudi oko njega budu što bogatiji.

Upitan o stavu Stranske slobode i pravde da bi trebalo raspisati vanredne parlamentarne izbore, Stefanović je odgovorio da je u opoziciji dobra saradnja i da je potpuno jasno da Srbija mora da ima vanredne parlamentarne izbore, ali vlast mora da ispuni izborne uslove i primeni preporuke OEBS i misije ODIHR. 

Kako je objasnio, ne tražimo maksimalističke stvari, već neki minimum minimuma koji bi onemogućio „ovo užasno prekrajanje biračkog spiska i ovu situaciju sa RTS, koji je u informativnom smislu, kao fabričke naprednjačke novine, gde se samo prenosi šta je ko rekao od državnih zvaničnika i to je to“.  

Moramo imati vanredne izbore zato što je vlast 2022.  saopštila da je zaustavila projekat Jadar i iskopavanje litijuma, a onda je, posle junskih izbora ove godine, rekla da nastavlja sa tim projektom, dodao je Stefanović i ocenio da je na delu očigledno laganje građana, koji su besni i razočarani.

Podsećajući da se Srpska napredna stranka sada odjednom setila da bi trebalo slušati stručnjake, on je upitao zašto to nije učinila ranije i kako to da Vučić, kao „najveći stručnjak u istoriji Srbije“, ne zna da je iskopavanje litijuma štetno i da može da uništi Srbiju. 

Pa zna, ali izgleda da je obećao nešto i zato „izvolite gospodine Vučiću na sledeće izbore, ali da se pre toga promene izborni uslovi i da se vaša lista ne zove Srbija ne sme da stane, već Kopaćemo litijum - Aleksandar Vučić", poručio je Stefanović.

Upitan da li su građani razočarani i opozicijom, on je uzvratio da su „Udba i ovaj režim u javnost pustili nekoliko rečenica tipa ’svi su isti, ne mogu ja ništa da promenim, ne zanima me politika, to se mene ne dotiče, šta me briga šta oni rade, njima je svima dobro, oni se svi dogovaraju’ i slične budalaštine i laži“.

Tajna služba u rukama Vučića i Orlićevi žbirovi su to pustili u narod da bi narod rekao „to je tako, ja ne mogu ništa, a ti Vučiću nastavi da nas kuvaš sve zajedno kao žabe tako da ne osetimo da smo skuvani“, opisao je Stefanović.

Oni se bogate i otimaju budućnost naše dece, rekao je Stefanović i naglasio da opozicija  ne sme da odustane, da nema plan B i nikakve dilove, „niti će ih iko u opoziciji imati s ovim režimom“. 

Upitan da li strepi od vaninstitucionalnog raspleta, on je odgovorio da se u proteklih sedam ili osam godina „vaninstitucionalni rasplet i sloboda valjaju ulicama Srbije“. 

Još nismo u situaciji kada će neko reći da se „vlast valja ulicama“, ali je pitanje „kada će trpilo naroda da pukne“, smatra Stefanović i objašnjava da „ne postoji mogućnost da mazite lava, a da vam u nekom momentu ne odgrize ruku“. 

On misli da sve više građana Srbije vidi da ovaj režim moramo da pošaljemo u istoriju da bismo najzad živeli normalno, stabilno i sigurno.

Prema njegovim rečima, građani moraju da znaju da je promena vlasti moguća i da mogu doći ljudi koji su bolji, stručniji i odgovorniji od prethodnih. 

Mi smo izuzetno orijentisani protiv svakog nasilja, istakao je Stefanović i upozorio da nasilje odgovara režimu, koji uzgaja fizičko i verbalno nasilje, kao i novi kulturološki model ponašanja, i promoviše ih preko televizija s nacionalnom frekvencijom.

Vlast dozvoljava da su nam deca otrovana mržnjom i nasiljem, dok su sve vrednosti potpuno poremećene, ukazao je on i osudio svaki pokušaj da se Srbija nađe u situaciji da probleme rešava nasiljem.

Treba imati mnogo strpljenja i izdržljivosti da se njihove zamke izbegnu, jer oni žele nasilje. "Oni sanjaju Pinočeove stadione, ali znaju da to ne smeju da urade zbog Evrope", tvrdi Stefanović, koji misli da je Vučić „u suštini jedan Lukašenko, ali bez brkova“. 

Spoljnopolitički, Vučić hoće da bude Tito, što je tek tragikomično, a u stvari je Tito sa AliEkspresa, uporedio je on i ocenio da je vlast u postepenom, ali nezaustavljivom padu.

Moramo se pobrinuti da u tom padu ne porazbija sve oko sebe, rekao je Stefanović i poručio da taj izlazak mora da bude normalan, civilizovan i miran, da „nikome ne fali dlaka s glave“. 

Svi koji su pokrali ovaj narod i zemlju moraće, međutim, da odgovaraju pred zakonom i vrate imovinu po zakonu o poreklu imovine, zaključio je Stefanović. (kraj) def 

”Moguće je da EU sada na neki način želi da nagradi Srbiju zbog poboljšanja u te dve oblasti, a možda je potrebno poslati poruku da proširenje nije mrtvo”, rekao je on u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet. 

Kako je protumačio, otvaranje klastera Uniju ne košta mnogo, a sudeći po primeru Crne Gore, samo po sebi i nije neki veliki korak ka pristupanju.

I Todorović Štiplija ističe izvestan napredak u dve sporne oblasti, ali to ne smatra dovoljnim za postizanje konsenzusa država članica neophodnog za otvaranje klastera.

On je u razgovoru s Tamarom Skrozza predočio da ”proces evropskih integracija mora da se završi sa opipljivim rezultatima prvenstveno u oblasti vladavine prava, dakle poglavljima 23 i 24".

"Samo napredak u tim poglavljima može dovesti do toga da se proces otkoči  i da Srbija u nekom trenutku postane članice EU”, objasnio je Todorović Štiplija i precizirao da reforme u spornim oblastima posebno pažljivo prate Holandija,  Belgija,  Danska i Švedska.

Kako je napomenuo, Memorandum o litijumu ne može da ubrza proces evrointegracija, kao što se obično misli, jer je u pitanju ekonomska priča povezana s proizvodnjom u samo nekim državama članicama.

Todorović Štiplija veruje da su evropske vrednosti u krizi i da EU više nije ono što je bila pre dve i po decenije, dok su neke članice, koje su do tada bile kvalifikovane kao demokratske, u međuvremenu ušle u neki tip autokratije, pa i diktature. 

”Unija bi trebalo što pre da uđe u unutrašnju reformu, koja zahteva promenu ugovora na kojima počiva, ali ne i promenu vrednosti, vrednosti ostaju”, istakao je on, ali je naglasio da je i za takvu reformu neophodan konsenzus, za šta nisu spremne upravo one članice koje su ušle u fazu manjka demokratije.

Todorović Štiplija, takođe, veruje da stabilokratije iz vremena Angele Merkel više nema, ali procenjuje da ”možda ulazimo u neku novu fazu stabilokratije,  koja će više posmatrati ekonomske, nego političke interese, pa bismo možda mogli da je nazovemo ekonomokratija”. 

S druge strane, Marko Todorović smatra da stabilokratija i dalje živi kao jedan oblik spoljne politike EU, pošto se Zapadnom Balkanu retko upućuju neke značajnije kritike, a određene sankcije primenjene su samo u slučaju Kosova.

Po njemu, EU ponekada možda čini poteze koji ne izgledaju u skladu s evropskim vrednostima, ali strateški je za nju najznačajnija ideja očuvanja Evrope i mira u njoj. 

”Čak se i određeni pragmatični koraci, koji možda nekada  dozvoljavaju manji nivo kvaliteta vladavine prava i u određenim zemljama članicama, mogu posmatrati kao očuvanje jedinstva Evrope i borba za one vrednosti koje i dalje ipak preovlađaju  u većini članica, vrednosti jednakosti, tolerancije,  demokratije i ljudskih prava”, zaključio je Todorović. (kraj) zvs/ts

Lazović je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem najavio da će ZLF nastaviti da deluje kroz institucije na pripremi sličnih zakona kao što je bio ovaj protiv litijuma, ali i na pripremi krivičnih prijava i tužbi, poput krivične prijave za krađu Narodne inicijative koju je potpisalo 38.000 ljudi. 

Kao drugo polje delovanja, on je najavio dalju podršku svim protestima, akcijama i blokadama, svemu onome što bude dogovoreno sa ljudima koji su najdirektnije ugroženi, sa Savezom ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i drugim aktivističkim i ekološkim organizacijama.

On je rekao da će ZLF tražiti i međunarodnu podršku u nastojanju da ospori mainupulaciju Aleksandra Vučića kako su svi za iskopavanje litijuma.

Gde god oni budu našu zemlju i naša naša prirodna bogatstva nudili za sopstvenu zaradu, mi ćemo im disati za vratom, poručio je Lazović.

Njemu deluje da vlast potpisuje koruptivne ugovore i da neko zarađuje novac koji završava u privatnim džepovima, ali misli da im ti ugovori važiti ni na arbitražama, ni na sudovima, uveren da se do pobede može doći delovanjem na više polja.

Lazović je potvrdio da u opoziciji postoji konzenzus u protivljenju rudarenju litijuma i ocenjuje da optimizam uliva činenica da postoji front otpora tom projektu, zajedno sa ekološkim organizacijama i građanskim aktivistima.

Ističući da će ZLF svakako u tome učestvovati, on je ocenio da instistiranje na iskovanju litijuma može proizvesti zemljotres u društvu, jer je izazvalo veliku neizvesnost kod građana Srbije.

Ukazujući da se predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ponaša kao pi-ar Rio Tinta ili kao da je zaposlena u toj kompaniji, on je objasnio da vlast nema odgovore na opravdanu zabrinutost javnosti.

I parlamentarna debata niije išla u pravcu odgovora, već u pravcu napada na opoziciju i prebacivanja odgovornosti na neku prošlu vlast, smatra Lazović. 

Prema njegovim rečima, aktuelna vlast je odluku o rudarenju litijuma donela odavno i sada „nama ovde loše glume neku raspravu“.

Ako su već doneli tu odluku, onda moraju i da snose političku odgovornost za nju, jer bukvalno na silu guraju nešto što građani ne žele, poručio je Lazović.

Prema njegovom mišljenju, ključno je pitanje da li mi kao društvo, pošto je država okupirana, možemo tome da se suprotstavimo, jer zamišljamo neki potpuno drugačiji razvoj. 

„Mi se nalazimo u konstantnom obećanju nekog boljeg života, a zapravo nam pred nosom otimaju, kradu i rasprodaju“, rekao je Lazović i konstatovao da će „taj rudnik nama da donese skoro ništa“. 

Upitan o predlozima za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, jer vlast uoči pretodnih nije najavljivala da će obnoviti projekat rudarenja litijuma, on je uzvratio da je „jako teško odgovoriti na to pitanje zbog toga što imamo potpunu konfuziju oko toga kakvi bi ti izbori bili“.

„Uostalom, imamo i pitanje ko sada predlaže te izbore? Isti oni koji su one prethodne bojkotovali. Pa kako sada predlažete izbore tri meseca kasnije? Šta se promenilo“, upitao je Lazović i ponovio da to kod ljudi „ostavlja potpunu konfuziju“. 

„Sada predlagati te izbore, a da se nismo izborili za izborne uslove, nisam siguran da je dobro. Slažem se s tim da je preduslov da budu ispunjeni izborni uslovi, pa onda tražiti izbore, ali hajde onda da se bavimo da se ti izborni uslovi poprave“, rekao je Lazović.

„U svakom slučaju, nemam nikakav problem da podržimo tu ideju, samo što ona zaista otvara mnogo pitanja“, naglasio je on i dodao da bi sada možda bilo dobro fokusirati se na to da projekat rudarenja litijuma bude zaustavljen.

„Ne samo zbog toga što je Rio Tinto toliko štetan, jer on svakako jeste, nego zato što je on simbol za sve druge projekte koji se u Srbiji mogu sprovesti“, obrazložio je Lazović.

On je, istovremeno, naglasilo da je ZLF spreman da sasluša svaki predlog kolega iz opozicije, da proceni u kojem trenutku bi bio dobar i kako bi mogao da se sprovede.

Upitan o mišljenjima da bi, povodom rudarenja litijuma, trebalo raspisati referendum, Lazović je ocenio da je to veoma klizav teren, jer bi otvorio mnoge mogućnosti za prevaru i manipulaciju Vučića, u nastojanju da legitimizuje rudnik.

Osim toga, najavljene izmene Krivičnog zakonika omogućile bi otvoreno maltretiranje aktivista i ozvaničile pritiske na ljude koji organizuju proteste ili su učestvovali u protestima, upozorio je on i naglasio da će morati da bude otvoren novi front kako se to ne bi dozvolilo.

Upitan o tome da li će vlast nasillno sprovesti otvaranje rudnika litijuma, Lazović je odgovorio da „ne vidi drugi način kako će SNS moći to da izvede, osim nekom vrstom nasilja, jer je velika većina ljudi protiv rudnika“. 

On je, međutim, optimističan, jer vidi veliku odlučnost sa kojom ljudi iz SEOS-a nastupaju u ovoj borbi i zahvaljuje im što su vodili tu borbu i kada su mnogi posustajali.

„Zaista su najdirektnije ugroženi i mi ćemo se truditi da im pružimo svu podršku koju možemo, a delovaćemo i institucionalno i na međunarodnom planu“, ponovio je Lazović.

Ocenjujući da je litijum apsolutno političko pitanje, on je rekao da mu se ne sviđa što je  u isto vreme smanjen prostor za bavljenje drugim temama,

Evo vidite ovo sa prosvetom, poljoprivrednicima ili pitanjem Kosova, naveo je Lazović kao primere tih drugih tema i ukazao da je ova jesen zaista loša za Srbiju. 

On je najavio da će ZLF uskoro izaći u javnost sa deklaracijom o socioekonomskim prioritetima građana, imajući u vidu da naš zajednički novac odlazi za neke megalomanske projekte koji su mašine za veš za pranje para, a trebalo bi da završe u svim onim blastima od kojih bi građani zaista imali koristi. 

Upitan da li bi kooperativnost vlasti po pitanju litijuma ili Kosova mogla da ubrza evrointegracije Srbije, on je odgovorio da je to možda moguće samo kratkoročno, pošto postoje snažni glasovi ljudi koji dolaze ovde, jer žele taj litijum.

Ne budimo naivni, verovatno se onda ostvaruju i veze koje se ne odnose samo za taj projekat, ocenio je on,  ali je rekao i da nije siguran da je bilo kome u Evropskoj uniji (EU) u interesu da Vučićeva Srbija, sa potpuno preotetom državom, bude deo toga.

“Zato što je ovo jedna skoro pa mafijaška država, ili možda čak i jeste mafijaška“, tvrdi Lazović, koji predviđa „da nas ovo vodi u permanentni status kvo u kojem ćemo postati korisni onima koji ovde žele da ostvare neku zaradu i profit“.

Kako je dodao, nikada nećemo napredovati da bismo usvojili evropske standarde, večno ćemo ostati neka vrsta kandidata, a nikada član, i onda će ovde biti Eldorado, gde ćete moći da zaradite više nego u uređenim društvima. 

„Meni je to najveći strah koji mogu da zamislim“, rekao je Lazović i predočio da „nema nikakve želje kod Vučića da se ide ka EU“.

Prema njegovom viđenju, Vučić je zapravo najveća prepreka evropskim integracijama, zato što  omogućava ovakvo stanje i atmosferu u društvu. 

„U njoj on najbolje funkcioniše, on nam se predstavlja kao vladar interesa Kine, Rusije, Amerike i EU, a u stvari oni došli ovde, otimaju nam šta stignu“, ukazao je Lazović, koji misli da su Vučićevi evropski partneri saučenici njegove politike i da se ponašaju licemerno.

Mi ćemo se boriti gde god treba da se to promeni, najavio je Lazović i istakao da je apsolutno siguran da je promena ovde moguća, jer veruje u ljude koji čine ovu državu.

Moraćemo veći trud da uložimo, „ljudi neka razmisle da li mogu da li mogu da odvoje 15 minuta svog vremena i ulože ih u zajedničku borbu. Molim vas, apelujem, nemam ništa drugo da ponudim, osim vere u to da možemo da učinimo promenu“, zaključio je Lazović. (kraj) def

Osvrćući se na najnovije istraživanje Demostata, koje pokazuje nepoverenje u političke stranke i većinski negativan stav prema ekološkim protestima, ali i zadovoljstvo sopstvenim životom, Korać je naglasio da je naše društvo u stanju anomije i da se potpuno rasturilo kao celina. 

”To su oazice gde ljudi kažu da su zadovoljni i vezani isključivo za porodicu i kolege na poslu, dok o društvu imaju katastrofalnu sliku”, objašnjava Korać, koji misli da je to paradoksalno.

Kako je ilustrovao, nalaz po kome su ljudi nezadovoljni borbom protiv kriminala i korupcije, a pritom gaje najveće poverenje prema policiji, pokazuje haos u glavi prosečnog ispitanika. 

Istovremeno, Dragan Popović smatra da ljudi tvrde da su zadovoljni, jer bi drugačiji stav zahtevao da nešto urade, da promene kurs i pravac kojim se kreće njihov život, da se pobune. 

On u tom kontekstu tumači i činjenicu da dve trećine ispitanih, kada je u pitanju litijum, kaže da najviše veruje stručnjacima. 

”To je dobar način da kažete nešto što je društveno prihvatljivo, ali i da zaštite sebe, jer je to stav koji ne vodi ni u kakav rizik”, obrazložio je Popović i upozorio da je opasno da učimo ljude da svoje političke odluke kriju iza onoga šta su rekli stručnjaci.

Prema njegovom tumačenju, mi ubijamo svest da je potrebno da čovek bude građanin, da ima političko biće, da promišlja stvari i donosi odluke. 

Uz to, iz zemlje se svake godine odseli ogroman broj ljudi koji ne mogu da podnesu ovakvu atmosferu i beže od ovakvog društva, predočio je Popović. 

”To ipak ne znači da nema građana, i da taj broj neće biti dovoljan da u pravim okolnostima iznese promene”, rekao je Popović, uveren da ćemo tek onda moći da govorimo o odgajanju nove generacije građana.

Stav dela ispitanih da je za Srbiju dobra ”čvrsta ruka”, Korać tumači kao posledicu činjenice da smo mi autoritarno društvo, dok Popović napominje da uplašeni ljudi traže zaštitika, traže nešto poznato i retko rizikuju da glasaju za nešto što to nije. 

”To u politici, teoriji i praksi, postoji decenijama, ako ne i vekovima, a on to samo uspešno primenjuje”,  tvrdi on i ocenjuje da su strah i vladavina Aleksandra Vučića sinonimi. 

S druge strane, Korać smatra da je naše društvo bilo spremno za vrstu lidera kakav je Vučić i da ga je zato tako lako prihvatilo. 

”Ovo društvo je tražilo autoritarnog lidera, kakvi se obično pojavljuju u trenucima nesigurnosti i društvenih kriza, a zapravo su pogubni za društvo”, zaključio je Korać. (kraj) zvs/ts

Vlast može da uradi nešto protiv narodne volje i da za to bude kažnjena na sledećim izborima, rekao je Mrdalj u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ali je napomenuo da ne veruje da će doći do toga, jer ovde izbori nisu fer i pošteni.

Posebno kada uzmemo u obzir najnovije predloge izmena Krivičnog zakonika, koje državi dozvoljavaju široku lepezu mogućnosti da pritiska disidente i nezadovoljnike, ukazao je on, uveren da Zapad protiv toga neće podići glas.

Mislim da smo svakim danom sve bliži nečemu što se može nazvati diktaturom, upozorio je Mrdalj, koji se plaši da ona "neće postati puno podnošljivija samo zbog toga što neće biti tipa severnokorejske ili neke druge slične“.

Kada uzmemo u obzir i da su tužilaštvo i sudstvo definitivno stavljeni pod kontrolu, on upozorava da se polako uobličava zakonski okvir koji će biti izgovor za „hapšenja, za preventivna hapšenja, za pozive na informativne razgovore koji će ličiti na hapšenja, pa ako bude trebalo i za nešto tvrđe od toga“. 

Vlast će, pri tome, medijski anestezirati javnost da je sve to po zakonu, predvideo je Mrdalj i ocenio da se vlast održava koktelom maske legitimnosti, podrške Zapada i upotrebom brutalne sile. 

Da bi opozicija sa tim mogla da se izbori, mora i ona da primeni svoj koktel, naglasio je on i ocenio da bi rešenje mogao da bude referendum, kao poluga moći koja je do sada bila potcenjena.

Po Ustavu i Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, na zahtev 100 hiljada glasača referendum je obavezujući i Skupština nema pravo da ga odbije, podsetio je Mrdalj i istakao da je narod nosilac suvereniteta.

Kada se narod skupi i zahteva da se raspiše referendum sa tačno određenim pitanjem - Da li ste za zabranu kopanja litijuma u Srbiji? - Skupština nema pravo kaže ne, jer je ona „agent gazde, a gazda je narod“. 

Ako taj referendum pokaže da je većina naroda protiv iskopavanja litijuma, Skupština je obavezna da to usvoji kao novi zakon u Srbiji. Ukoliko Skupština to odbije da uradi, ona vrši državni udar, ocenio je Mrdalj.

Prema njegovom tumačenju, ako vlast pokuša da prevari referendum, onda će referendumska akcija imati rezervoar ljudi koji će biti spremni da dođu u Beograd i da odatle ne odu dok ne dobiju priznanje da je referendum uspeo i da su pobedili na referendumu da se zaustavi kopanje litijuma. 

Ukoliko vlast to i dalje nastavi da odobija, onda referendumska kampanja, „može da se obrati i vojsci i policiji da stanu na stranu naroda i da narod uđe u svoje institucije“, rekao je Mrdalj. 

On objašnjava da organizatori referendumske kampanje moraju da budu potpuno uvereni da je većina građana na njihovoj strani i da samim tim stiču legitimitet, a da ga vlast gubi.

Tek onda nešto može da se napravi, rekao je Mrdalj i precizirao da narod ima pravo da odbrani svoj interes i da se „buni protiv odmetnute vlasti koja se pretvorila u tiransku kliku“, ako je u Srbiji manjina za kopanje litijuma, a većina protiv.

Bez referendumske inicijative, on ne vidi na koji način to može da se uradi, osim da se formira jedna politička partija koja će se zvati „Dole litijum“, koja bi za sledeće izbore okupila sve koji su protiv rudarenja jadarita i na taj način postigla ono što se i referendumom može postići. 

Mrdalj ukazuje i na mogućnost da vlast silom pokuša da nametne rudarenje litijuma, ako protesti budu isključivo lokalnog karaktera i svedeni na region zapadne Srbije.

Onda će vlast preko svojih medija učesnike protesta moći da predstavi kao „mračnjake i nazadnjake, koji su protiv napretka, koji su prvi počeli i koji su ugrozili organe reda“, pa će Vučiću biti lakše da koristi nasilje koje će biti lokalizovano, obrazložio je Mrdalj.

Kako je podsetio, „nije mali broj zemalja gde je vlast, u dogovoru sa stranim kompanijama, zarobila sopstveni narod, uz pomoć sopstvene policije i vojske, i nastavila da eksploatiše resurse, kupeći mrvice sa stola sa koga veći deo kolača odnose strane kompanije“. 

Mrdalj misli da nas donekle štiti to što smo mnogo blizu Evropske unije (EU)  za koju bi veliki ekološki rizik bio da u Srbiji, prilikom kopanja litijuma, dođe do nekog akcidenta, jer bi to raspalilo ekološku svest širom Evrope.

Kako je rekao, njima nije u interesu da kod nas dođe do neke ekološke katastrofe, ne zato što brinu o nama, nego zato što bi taj primer mnogo otežao eksploataciju litijuma u zemljama EU.

Mrdalj misli da je u priči o litijumu Vučić „protočni bojler“, jer „dolazi velika sila koja nas pritiska da damo ono što njima treba“. 

Na našem stolu je nemačka pogača, a pod grlom nam je američki nož, ilustrovao je on i naglasio da bi voleo da zna kakve su naše mogućnosti da to zaista odbijemo. 

Moguće je da Vučić lobira da prihvatimo rudarenje litijuma, pričajući o novcu i razvojnim šansama, jer ga je strah da nam kaže šta će biti  ako to ne prihvatimo, rekao je Mirdalj, mada je moguće i da ima neke  koruptivne dilove, imajući u vidu da je vlast odavno debelo zagazila u korupciju.

Povodom pominjanja generalnog štajka, on misli da je teoretski to moguće, ali da ne može da se dogodi izvan šire političke strategije, koja bi takvoj akciji morala da obezbedi legitimitet i svima pokaže da je većina na njenoj strani i da zato manjina mora da popusti. 

Mrdalj na kraju, ipak, predviđa da će biti kopanja litijuma, ali napominje da on lično još nije formirao mišljenje da li je moguće i prihvatljivo čisto kopati litijum ili ne. 

„Ono što mene boli, čak i da je moguće čisto kopati litijum, jeste da će profit odneti korumpirana vlast koja klizi u diktaturu. To je najveći problem“, zaključio je Mrdalj. (kraj) def.

”Da li su oni njemu dali pare  Ili on nekome nešto obećao", upitao je Parandilović i konstatovao da je po sredi "verovatno i jedno i drugo”. 

S druge strane, Movsesijan misli da je u slučaju Rio Tinto prekršen Zakon o lobiranju, usvojen   2019. na preporuku Greka, kako bi se sprečila korupcija. 

Kako je rekao, ”u Briselu postoji lobistička kuća koja se bavi projektom Jadar, ali u Srbiji toga nema, a funkcioneri iznose svoje mišljenje".

U Agenciji za sprečavanje korupcije nemamo, međutim, informaciju da li su "kontaktirani od samog Rio Tinta ili preko nekog lobiste”, napomenuo je Movsesijan u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Prema njegovom viđenju, činjenica da se vlada, SNS, stranke vladajuće koalicije i predsednik države zalažu za taj projekat, otvara pitanje da li je kontaktirana samo jedna osoba i, ako jeste, da li je ona lobista, ili je lobirana.

On ocenjuje da se od javnosti skriva sve, počevši od toga ko će napraviti postrojenje i rudnik, da li je u potanju domaća firma i hoće li biti angažovani naši radnici.

Litijum otvara niz nepodobština i propusta u zakonu i njegovom sprovođenju, čime postaje tema svih tema, ukazao je Movsesijan.

Pošto je ta tema ipak bila sakrivena od birača, on smatra da postoji razlog za raspisivanje izbora. 

Parandilović, međutim, misli da su uz izbore, potrebne i neke forme protesta, budući da ljudi iz vlasti ne biraju sredstva  da kradu i da razvaljuju ovu zemlju.

”Mi smo u sukobu s jednim kartelom, koji moramo da razvlastimo i da ne biramo previše metode”, rekao je on i ocenio da je upravo Rio Tinto tema na kojoj će građani pokazati kičmu i reći - ovo ne može da prođe. 

Prema Parandilovićevim rečima, Vučić je ušao u sukob sa sopstvenim narodom, a sad kad shvata da narod neće Rio Tinto, bio bi najsrećniji kad bi mogao da ga zameni.

Pošto to ne može, onda pokušava lobotomijom, indokriniranjem da ga ubeđuje kako je to dobro za njega - znači vi ćete dobro živeti, samo prvo morate da umrete, ocenjuje Parandilović, uveren da je sada vreme da mu narod uzvrati udarac.

”Potrebna je samo jedna iskrica  da uleti u ovu monolitnu stenu  Srpske napredne stranke,  da se sve raspadne kao kula od karata”, zaključuje Parandilović u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

S druge strane, ministar Siniša Mali uporno prećutkuje da su rashodi mnogo više povećani i da će minus u državnoj kasi na kraju godine za 600 miliona evra biti veći nego što je bilo prvobitno planirano, ukazao je Ćulibrk u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Ne razumem šta je tu pozitivno, rekao je on i podsetio da je Vlada Srbije pre dva meseca odložila primenu novih fiskalnih pravila do 2028.godine, kada prođu Expo, "rafali" i izgradnja novog stadiona, umesto da stupe na snagu 1.januara 2025. 

Da primena fiskalnih pravila nije odložena, deficit sledeće godine ne bi smeo da bude veći od 2,5 odsto, a već ove godine će biti 2,9 dosto, dok bi dogodine trebalo očekivati da bude više od 3 odsto BDP, ukazao je Ćulibrk.

On je, pri time, podsetio da je javni dug za 12 godina vladavine SNS i SPS skoro utrostručen, realno sa 14,5 milijardi evra na više od 38 milijardi evra. 

Vlada će reći, pa da, ali je udeo javnog duga u BDP sada oko 51 odsto, rekao će Ćulibrk, koji je procenio da bi taj udeo u ovom trenutku bio više od 70, možda i 80 odsto BDP, kada bi se uključili efekti inflacije i fiksnog kursa.

Prema njegovim rečima, ono što definitivno treba da nas zabrine je da ćemo ove godine samo za kamate na taj dug platiti 700 miliona evra više nego pre samo dve godine. 

Ove godine milijardu i 600 miliona, dok je pre dve godine taj teret bio 900 miliona. To je cena ovakvog povećanja rashoda, ovakvog povećanja deficita i ovakve fiskalne politike, ocenio je Ćulibrk.

Koliko je bolnica, škola, obdaništa, puteva i pruga moglo da se napravi za milijardu i 600 miliona evra, upitao je on i precizirao da bi skoro svako od nas mogao da dobije po tri hiljade evra da taj novac nije dat stranim kreditorima.

A to je samo za kamate, dok dug stoji i dalje na istom nivou, odnosno dodatno raste, jer vlast i na prethodnom zasedanju Skupštine i na ovom, a tako će biti i na narednim, uvek uzima nove kredite, naglasio je Ćulibrk.

Kako je objasnio, ona sada od komercijalnih banaka uzima kredite za finansiranje nekih puteva uz kamatu od osam i devet odsto, što je previše.

„S druge strane, čuli smo i predsednika iz Njujorka kako se hvali da država na računu ima šest milijardi evra. Aman čoveče, što se zadužuješ po osam i devet odsto ako imaš na računu šest milijardi“, upitao je Ćulibrk.

Možda vlast hoće da skupi pare na gomilu i da onda može da pumpa u Expo, rekao je on, ali ćemo na kraju da vidimo koliko će to da košta, budući da projekcije i podaci govore da nas to već košta prilično papreno.

Upitan o povećanju budžetskih davanja za kapitalne investicije, Ćulibrk je uzvratio da je đavo u detaljima i objasnio da se najveće povećanje odnosi na nacionalni stadion, za koji je ove godine bilo planirano 13 milijardi, a sada je rebalansom za to predviđena 31 milijarda.

Ukazujući da je su netransparentne procedure i ugovaranje poslova direktnom pogodbom, mimo tendera, među glavnim razlozima rasta cena infrastrukturnih radova, on se pozvao na primer Moravskog koridora, za koji je iz budžeta već isplaćeno milijardu i 600 miliona, umesto planiranih 900 miliona evra, iako ni blizu nije završen.

Da li se iko pita gde je nestao taj novac, upitao je Ćulibrk i napomenuo da je isti slučaj i sa putem od Šapca do Loznice. 

Kako je predočio, niko ovde ne snosi i ne polaže račune za trošenje javnog novca, a on se rasipa bukvalno kapom i šakom.

Ćulibrk smatra da nema pravila koja država poštuje, uprkos tome što bii Zakon o budžetu morao da bude svetinja.

Državi rebalans samo služi da uknjiži ono što je već uradila, ocenio je on i dodao da dva ili tri puta veće cene od predviđenih u ugovorima za izvođenje infratstrukturnih radova neizbežno rađaju sumnju da neki ljudi u vrhu vlasti od toga imaju neku korist. 

Mislim da građanima ne treba objašnjavati zašto smo u vrhu zemalja po stopi sistemske korupcije, rekao je Ćulibrk, koji se boji da će poreski obveznici morati da pokrivaju gubitke nekih kapitalnih investicija, poput nacionalnog stadiona i onih koji su već izgrađeni..

Ovde gradnja služi da bi se neko ugradio. To je suština. I što se više gradi, više se ugrađuje, ukazao je on i naglasio da je rebalans budžeta za njega zabinjavajuća vest, pošto u ovoj zemlji zakoni ne važe.

Ponavljajući da vlast troši pare kako joj se prohte, Ćulibrk je, povodom velikog broja kranova u Beogradu, ocenio da se većina novih stanova prodaje u gotovini i služi za pranje para. 

Kako kažu poznavaoci prilika, kada hoćete da operete 100 „prljavih“ dinara, „vi na kraju dobijete 60 na „belo“, a 40 morate da platite, a kada kupujete stanove, kupujete svih 100 odsto.

„,Niko vas ne pita za poreklo novca kada kupujete stan u Beogradu na vodi. Kud ćeš lepše. Znači ne moraš da platiš pranje, a dobiješ nekretninu, a još ćeš na tome kasnije moći i da zaradiš“, rekao je Ćulibrk.

On smatra da sve to ima veze sa budžetom i objašnjava da se zato u budžet ove godine ulilo samo tri  miliona evra od dividende od Beograda na vodi. 

„To je taj projekat veka od kojeg svaki stanovnik ove zemlje, po osnovu profita koji ta firma pravi, dobija pola evra godišnje, a predsednik vam tvrdi da je to najbolji projekat za državu i građane. Alal vera“, poručio je Ćulibrk.

On je potvrdio da je Srbija ove godine druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, ali je podsetio da je prošle godine bila jedna od najsporije rastućih.

„Prošle i pretprošle godine svet je rastao 50 odsto brže od Srbije. Mi ćemo ove godine samo delimično nadoknaditi zaostatak iz prethodne dve godine. Mi ćemo imati 3,8 odsto rast BDP, ceo svet 3,2 odsto. Je li to neka dramatična razlika“, upitao je Ćulibrk.

Na opasku da Srbija ima ozbiljne strane investicije, on je ocenio da „upravo strane investicije održavaju ekonomsku stabilnost, krpe nam spoljnotrgovinski deficit, odnosno deficit u platnom bilansu“.

Tu su i doznake naših građana iz inostranstva, kojih je sve više tamo, a sve manje ovde, „a bogami i strancima se prilično isplati da kupuju obveznice od naše države“, rekao je Ćulibrk.

On misli da će građani naredne godine moći da žive za dva odsto bolje, ne više od toga i predviđa da ćemo „imati privid da su nam plate u evrima dva ili tri puta veće nego pre 10 godina".

Kako je napomenuo, "u prodavnici ćete sa dva ili tri puta više evra moći da kupite samo malo više nego što ste mogli pre 10 ili 12 godina“.

Na pitanje da li je privid i to koliko je svaki građanin zadužen po osnovu državnog duga, Ćulibrk je odgovorio da je „trenutno dug svakog punoletnog građanina 6.000 evra“. 

Kada su SNS i SPS došli na vlast, taj dug je bio 2.500 evra, podsetio je on i upitao da li su bilo kome u međuvremenu plate i penzije povećane u istoj proporciji? 

Ako su vam porasle manje, vi ste gubitnik, ako su vam plate i penzije povećane za više od 140 odsto u evrima, onda ste među onim malimobrojnim dobitnicima, objasnio je Ćulibrk.

On je, ipak, kao najveći problem označio višegodišnje smanjivanje broja stanovnika i upozorio na opasnost da teritorija ostane bez ljudi.

Ako bi se nastavio ovaj trend, na kraju će ovde samo Predsedništvo i Vlada. Od nemaštine ljude mnogo više bole nepravda i socijalno raslojavanje, primetio je Ćulibrk..

Bežite odavde da biste sačuvali normalnost, oceno je on i konstatovao da sve manje ljudi ide zato što nema šta da jede. 

Idu odavde zato što ne mogu više da slušaju ovaj atak na mozak i zdrav razum, zaključio je Ćulibrk. (kraj) def

Kako je predvideo u razgovoru s Tamarom Skrozza, "to će u jednom trenutku dovesti do toga da taj balon pukne i da nećemo biti u stanju da redovno vraćamo svoje finansijske obaveze".

Pre dve godine smo bili prinuđeni da pozovemo u pomoć MMF, jer nismo imali novca da vraćamo dugove, pa smo dobili pozajmicu od 2.4 milijarde evra, podseća Nikezić. 

Kao poseban problem, on vidi netransparentost finansiranja velikih projekata, koji se, osim što se rade iz zaduženja, rade i bez studija izvodljivosti, a izvođači su strane firme s kojima se posao ugovara direktnom pogodbom, mimo tendera i po cenama višestruko višim od tržišnih. 

Nikezić ilustruje da imamo saobraćajnicu između Sombora i Kikinde čija je vrednost za samo nekoliko godina porasla sa 420 miliona na dve milijarde evra, kao i da reverzibilna hidroelektrana Bistrica košta 1,2 milijarde evra, umesto pre godinu dana najavljenih 600 miliona.

”Jedini razlog za to je korupcija koja se krije iza svakog od ovih projekata", ocenio je on, uveren da će  "sredstva od toga će završiti u džepovima firmi i ljudi koji su bliski vlasti”. 

Prema Nikezićevom mišljenju, cela priča oko EXPO je napravljena da bi se izbegle javne nabavke, što se radi zbog koruptivnih dilova.

Istovremeno, Agatonović smatra da država želi da ubrza rad na velikim projektima i da ne žali para da ih završi na vreme.

To će na kraju,  kako je procenio, povećati i BDP, što je jedna od glavnih stavki kojima predstavnici vlasti u Srbiji vole da se hvale. 

On, međutim, podseća da je Fiskalni savet već konstatovao da postoje ekonomski efekti svih tih kapitalnih ulaganja, ali da je njihova isplativost sve manja.

”Upravo zato su savetovali da se s kapitalnim investicijama malo prikoči, ali će to, kao i većina analiza Fiskalnog saveta,  ostati na nivou Kasandrinog krika i pasti na gluve uši naših vlasti”, rekao je Agatonović. 

Kako je predočio, Fiskalni savet godinama upozorava  da obrazovanje ne samo što ne dobija dovoljno novca, nego ni onoliko novca koliko bi moglo da se izdvoji, kada bismo smanjili kapitalne investicije.  

Prema njegovom viđenju, to se, međutim, ne dešava, jer je politički mnogo lukrtivnije graditi nešto od čega ljudi u kratkom roku osete nekakvu korist, umesto da se ulaže u nešto što ne donosi brze političke poene. 

”Ako napravite prečišćivač vode, naravno da će to građanima značiti,  ali je jedan stadion mnogo lepša slika i mnogo je lepše slikati se ispred stadiona nego ispred kolektora za otpadne vode”, rekao je Aagatonović. 

Kada je u pitanju aktuelni rebalans budžeta, on kao iznenađujuću vidi činjenicu da je država u prvih sedam meseci naplatila skoro milijardu evra poreza više nego što je planirano.

”To je novac koji je naplaćen građanima i privredi, a kada omašite budžet za milijardu evra, to nije mala stvar”, zaključio je Agatonović u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts 

Istorijske činjenice niko ne može da poništi, naglasila je Stojanović u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ali je ocenila da je licemerno da se sada iznenađujemo idejom Aleksandra Šapića.

Na dubinskoj reviziji istorije se radilo sistematski. Na tome su radile sve vlasti, počev od Slobodana Miloševića, koji je prvi izjednačio partizane i četnike, ali su, na žalost, najviše uradile demokratske vlasti na svim nivoima, rekla je Stojanović.

Kako je objasnila, posle 2000. godine demokratske vlasti su mislile da će legitimitet i snagu dobiti iz novog govora o Drugom svetskom ratu i tako su „dobri i loši momci potpuno zamenili mesta“.

Promenili su udžbenike već 2002. godine, pa su zločini bili samo partizanski, a četnički su izbrisani, odjednom je izmišljena partizanska kolaboracija, dok četničke nije bilo. Posle su usledile izmene zakona i sudske rehabilitacije, podsetila je Stojanović.

Dragoljubu Mihailoviću danas ne treba više nijedan spomenik, jer su dubinska rehabilitacija i pogrešno pričanje prošlosti urađeni odavno, predočila je ona i dodala da se boji da se Srbija „većinski svrstala na stranu gubitnika Drugog svetskog rata“.

Upitana da li to znači da je Srbija srušila svoj antifašizam, Stojanović je odgovorila da je „ona potpuno srušila svoj antifašizam i da je to uradila odavno". 

Prema njenom shvatanju, Srbija nije uspela da razlikuje socijalistički poredak i čitav niz stvari koji u Jugoslaviji  nije bio dobro postavljen od toga da se ne sme se dirati u antifašističku pobedu partizanskog pokreta. 

Mi smo od početka, od maja-juna 1941. godine, imali autentični partizanski pokret i vi ga mirno porazite 70 godina kasnije, rekla je Stojanović.

Upitana da li se zloupotrebom istorije društvo sluđuje stvaranjem utiska da ne postoji razlika između dobra i zla, ona je ukazala da je sistematsko sluđivanje u svim oblastima jedan od načina na koji se ovde vlada.

Prema njenim rečima, narod više ni u šta ne veruje, ne veruje ni sopstvenim očima, veruje samo vođi, što je odlika autokratskih režima. 

To je cilj takve politike i onda imate užasnu nesigurnost, rekla je Stojanović, koja više nije sigurna da se na ovaj način produbljuju podele i antagonizmi u društvu, pošto je ono svedeno na „jednu bezličnu masu koja uopšte više ne reaguje“. 

Mislim da smo sada u stanju potpune umrtvljenosti društva, koje ne reaguje ni kada je elementarno ugroženo. Mnoge stvari prolaze kao da se ništa nije dogodilo, ocenila je Stojanović. 

Prema njenom mišljenju, mi smo sve prethodne faze propustili da kriknemo kao društvo i  zaustavimo zlo, nasilje i uništavanje svega oko nas, sem u slučaju Ribnikara, Malog Orašja i Dubone, ali se plaši da je kasno.

Upitana kakve veze takvo stanje u društvu ima sa zaklinjanjem vlasti u evropski put, ona je uzvratila da sam Aleksandar Vučić u jednoj rečenici izgovara četiri različita spoljnopolitička ili vrednosna cilja i ocenila da to ide na štetu Srbiji.

Razumem veštu spoljnu politiku u vreme socijalističke Jugoslavije, koja se u doba Hladnog rata pitala za veliki broj stvari, ali ovo nije Hladni rat, Srbija nije Jugoslavija i Vučić nije Tito, poručila je Stojanović. 

Kako je ukazala, najgore je što ne znamo šta hoćemo, da li hoćemo demokratiju ili diktaturu, da li hoćemo vladavinu prava ili sistem kakav je u Kini, da li hoćemo da pazimo našu prirodu ili ćemo da je zagađujemo.

To su vrednosna pitanja, to nije kao da  li nam se više sviđaju Brisel ili Moskva. To je dubinsko pitanje opredeljenosti ovog društva, a oni nas namerno sluđuju baš na tom dubinskom pitanju, predočila je Stojanović.

Upitana o knjizi „Prošlost dolazi“ koju je napisala, ona je objasnila da je ovde stalno stanje da ne znamo u kojem vremenu živimo, jer nam vlast stalno prikazuje da prvo moramo prvo da rešimo prošlost, a da ćemo onda ogromnim korakom da uđemo u sadašnjost, sve da o budućnosti ne bismo nikada pričali. 

To je užasno opasna igra sa vremenom. Sve vlasti su radile na tome da se zakopamo u nekom trenutku u prošlosti, da po njemu kopamo i da ne možemo nigde dalje dok to ne rešimo, rekla je Stojanović.

To je Srbiju i srpski narod dovelo u situaciju traumatičnog poraza, ukazala je ona i naglasila da smo od pobedničkog duha Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata, samo sebe uoči ratova devedesetih stavili u položaj žrtve i poraženog.

Stojanović objašnjava da se teško izlazi iz takvog traumatizovanog položaja, jer se društvo samo zatvara i homogenizuje, „sa neprekidnim saosećanjem prema sopstvenoj naciji kao žrtvi“.

Vlastima odgovara da se u takvoj prošlosti ukopamo, ocenila je ona i konstatovala da smo svoju istoriju pretvorili u jedan dugi niz poraza.

„Tako su nas naučili da vidimo prošlost i to je jako opasno. To je bolesno, samosažaljivo, samoviktimizirajuće i teško da takvo društvo može da se razvije“, upozorila je Stojanović.. 

Ona je podsetila da je osamdesetih godina intelektualna elita u Srbiji, kafanska i slavska, krenula da priča istoriju na drugi način i da u svemu vidi poraz i žrtvu srpskog naroda i ukazala da je na toj ideologiji zasnovan rat devedesetih.

Na taj način je počela da se menja identitetska matricu i da se srpski narod identifikuje sa poraženim i sa žrtvom. Zato se bojim da smo otišli predaleko i ozbiljno sam zabrinuta da li iz toga ima izlaza, rekla je Stojanović.

Kako je opisala, „mi delujemo kao jedna, moram da kažem, ranjena zver, kao neko ko udara glavom o zid, koji stalno govori svi ste nas napali, okruženi smo neprijateljima“, što zvuči vrlo paranoidno.

Time se dodatno zatvarate u sebe, još više izolujete i ksenofobični ste, a iz tog osećaja žrtve vi gajite duboku mržnju i agresivnost prema svima okolo, jer žrtva ima potrebu da se brani, žrtva misli da je u redu da napadne sve oko sebe, jer je žrtva. Žrtvi je sve dozvoljeno, protumačila je Stojanović. 

Taj položaj je višestruko opasan, ukazala je ona, jer blokira razvoj društva, ali i podstiče na revanš prema svima. 

Iz osećaja usamljenosti, straha i potpune izolovanosti, vi proizvodite agresiju kod građana. To nasilje, ti femicidi, te neverovatne porodične priče koje su postale gotovo svakodnevne dolaze iz ogromne kolektivne frustracije koja se sistematski decenijama neguje, precizirala je Stojanović. 

Posledice su vrlo vidljive, rekla je ona, jer duboka frustracija društva eksplodira u slabim pojedincima. 

Ocenjujući da su kafansko-slavska i kabinetska naklapanja apsolutno porazila naučnu istoriografiju, Stojanović je upozorila na opasne političke zloupotrebe događaja devedesetih i interpretacije problema Kosova.

Upitana da li je u takvim okolnostima Srbija osuđena da živi u prošlosti, ona je odgovorila da Srbija nije osuđena, već da je samu sebe osudila i da srpsko društvo bira elite koje mu obećavaju da se ništa neće promeniti, a ono za to glasa. 

Vlasti su pokvarene, ali ne smemo ni društvo da aboliramo. Ova vlast na izborima ne bi smela da dobije više od nula odsto. Društvo iz raznih razloga, ipak, voli za to da glasa i voli vođu, rekla je Stojanović. 

Ona se nada modernizaciji Srbije, ali sve manje u to veruje i misli da samo neka dubinska egzistencijalna ugroženost, kao što litijum, možda probudi ljude da kažu „čekajte, ovako više ne može“. (kraj) def

”Cilj je da se onemogući razumna sinteza između nacionalnog i građanskog krila opozicije koja je počela susretom Marka Jakšića i Momčila Trajkovića s Proglasom”, ocenio je Lompar i napomenuo da mi pričamo o spomenicima, dok se pred nama odvija ”rušenje Ustava u svim sadržajima”. 

U razgovoru s Tamarom Skrozza, on je naglasio da je kultura najšire polje unutar kojeg se izjednačavaju protivrečnosti jednog društva.

Kultura služi za jednu vrstu posebnog, istančanog i dugotrajnog razumevanja ljudi, pojava i događaja, istakao je Lompar i objasnio da spomenik stoga nije stvar istorije ili pravne sigurnosti, već stvar kulture.

Iako tvrdi da Mihailović nije bio kolaboracionista, a da imamo i zakon koji izjednačava ravnogorski i partizanski pokret, on smatra da bi s podizanjem spomenika trebalo sačekati jedno mirnije, tolerantnije i demokratskije vreme. 

Njegovo je mišljenje da se spomenik Mihailoviću s jedne, i spomenici Titu i narodnim herojima s druge strane, međusobno isključuju, ali da bi pritom trebalo razdvojiti komunističku ideologiju i partizanski pokret. 

”Spomenici partizanskog pokreta su nešto što bi trebalo da ostane, jer su to spomenici ustaničkog i slobodarskog karaktera srpskog naroda", istakao je Lompar.

Nasuprot tome,  komunistička ideologija je imala negativan stav prema srpskim nacionalnim interesima, ukazao je on i ocenio da je ”uloga Josipa Broza u našoj istoriji apsolutno negativna”.

S druge strane, Pizari misli da bi izmeštanje određenih spomenika bio propagandni čin koji ništa ne bi značio. 

”Možete da izmestite spomenike, ali ako hoćete da izbrišete sećanje na period socijalizma, morali biste da uklonite i sećanje na Novi Beograd, jer je Novi Beograd izgrađen u to doba”, podsteio je on i poručio da bi, umesto uklanjanja, ljudima trebalo objasniti šta ti spomenici predstavljaju i zašto su bitni. 

Po njemu, ovde se se već 30 godina provlači da je nacionalna pripadnost jedini način tumačenja prošlosti, što je ”neka vrsta propagande i zloupotrebe istorije” kojom se skreće pažnja sa drugih važnih tema koje se tiču svakodnevnog života svih nas. 

Pizari smatra da je problem što se nacionalizam nalazi u udžbenicima i uči u školama, što ilustruje činjenicom da su pripadnici ravnogorskog pokreta - četnici, u školama prikazani u pozitivnom svetlu, a  zapravo su činili masakre nad muslimanima, Hrvatima, antifašistima i samim Srbima. 

"Moj 12-ogodišnji sin će se u školi uskoro baviti periodom Drugog svetskog rata  i učiće da su četnici antifašisti, a ja ne mogu da mu naložim da tako ne kaže, jer on na kraju mora dobiti peticu”, rekao je Pizari. 

Razlike u tumačenjima recentne prošlosti on objašnjava tezom da istorija nije nauka, već ”nešto između nauke i umetnosti”, jer svaki istoričar bira teme i dokumente na osnovu kojih donosi zaključke.

”Vi i ja možemo da izaberemo istu temu i iste dokumente, a da napišemo dve potpuno različite knjige”, zaključio je Pizari u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Na nedostatku tolerancije se sistematski radi, situacija u zemlji je veoma loša i opasna, upozorio je Jakšić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i napomenuo “da smo gotovo sa svim susedima bili u nekom konfliktu, a sada te konflikte tražimo unutar Srbije”.

On smatra da vlast poziva na oktroisani dijalog, nespemna na bilo kakvu konstruktivnu kritiku i konstatuje da se u takvom ambijentu ne veruje u dijalog. To je ilustrovao primerom nedavnog razgovora Aleksandra Vučića sa građanima u Malom Zvorniku, koji je nazvao kopijom Palminog ponašanja “gospođi tri hiljade, gospodinu četiri hiljade…”

Nisam, međutim, tako lako spreman na aboliciju naroda od odgovornosti, rekao je Jakšić, koji misli da svaki narod ima onakvu vlast kakvu zaslužuje.

On smatra da je problem što je veliki deo naroda podanički raspoložen i  glorifikuje vođe. 

E, onda dobijemo rezultat koji imamo, jer predsednik ovde veoma vešto igra na tu kartu, ocenio je Jakšić i ukazao da je narod lak za manipulisanje, dok je Vučić velemajstor manipulisanja. 

Na opasku da takvim mišljenjem odgovornost za stanje u zemlji prebacuje na građane, on je odgovorio odrečno i naglasio da kapitalnu odgovornost ima vlast. 

Kako je objasnio, vlast je odgovorna, ne samo koliko će investicija dovesti, napraviti puteva, pruga ili bolnica, već ima obavezu da diže obrazovni nivo naroda, da ga prosvećuje i omogućava mu da ravnopravno učestvuje u debatama o ključnim pitanjima društva.

Upitan o situaciji na Kosovu, Jakšić je odgovorio da je narod u velikoj meri anesteziran Kosovom i da smo došli do situacije koju je nazvao puzajućom nezavisnošću, na koju ova vlast ne reaguje.

Što se manjine tiče, Srbi sa juga su potpuno zaboravljeni, a Srbi sa severa su pred egzodusom, predočio je on i konstatovao Aljbin Kurti hoće na sve načine da potvrdi državnost na čitavoj teritoriji Kosova. 

Kobno je propušteno veliko vreme, rekao je Jakšić i poručio da tehnologiji zamajavanja svedočimo dosta dugo i da je iluzija koja se i dalje gaji katastrofalna. 

Dovela je do situacije da su Srbi sa severa Kosova prepušteni sami sebi. Plašim se da kažem, ali mene čitava situacija neodoljivo podseće na na Srbe u Krajini pre “Oluje”, rekao je Jakšić.

Kako je naglasio, nastaviti sa ovakvim pogubnim statusom kvo, koji ide u korist Prištine, a ne u korist Kosovske Mitrovice, znači da će se još više pojačati etničko čišćenje severa Kosova, jer će mnogi razočarani Srbi odatle otići.

S druge strane, Jakšić smatra da je litijum za vlast mnogo opasnije pitanje od Kosova, čiji je potencijal veoma limitiran. 

Prema njegovom viđenju, litijum je kvalitativno drugčije pitanje i opasnije po vlast, jer to nije stranačko pitanje i zato je otpor ovako masovan. 

Vučić je veoma obazriv oko litijuma, pošto je prepoznao sve rizike koje nosi to pitanje, i zato je njegova sadršnja taktika da ponovo pokuša da kupi vreme, protumačio je Jakšić. 

Ako dođete u situaciju da ignorišete većinsko mišljenje svog naroda, onda je to opasno, ukazao je on, ali je istovremeno ocenio i da se Vučić očigledno obavezao zapadnim partnerima na rudarenje litijuma. 

To je potvrđeno memorandumom sa kancelarom Olafom Šolcom i sporazumom sa predsednikom Emanuelom Makronom oko kritičnih sirovina, što je formulacija kojom se izbegava nepopularno pominjanje litijuma, precizirao je Jakšić.

Srbija se jeste obavezala, ali Jakšić ne govori “samo o ovima ovde koji su sigurno već podelili milione dolara koji su dobili od Rio Tinta da bi bili njegovi lobisti”.

Govori o političkoj spremnosti vlasti da stane uz Evropsku uniju (EU) i na taj način stekne neke poene u približavanju Uniji. 

Kao što vidimo, u poslednje vreme ima nekoliko  signala da se Srbija malo odmiče od Rusije, a približava Zapadu, rekao je Jakšić.

On misli da sve to može lako da se stavi u kontekst tajnovitosti kojom je bila okružena nedavna poseta Beogradu direktora CIA.

Jakšić je uveren da je on imao spoljnu poruku Moskvi “dalje prste od Srbije”, ali da je  imao “itekako oštro i veoma jasno formulisano upozorenje i vlastima u Republici Srpskoj i vlastima u Beogradu da paze šta rade”.

S druge strane, nedavnu izjavu Aleksandra Vulina u Vladivostoku da je Srbija saveznik Rusije, on vidi kao svrstavanje uz Rusiju, koja je agresor u Ukrajini.

Ne, mi nismo saveznici, naglasio je Jakšić i podsetio na jasno geostrateško opredeljenje Srbije ka Zapadu i EU.  

Poziv Vučiću da prisustvuje samitu zemalja BRIKS u Kazanju je očigledan Putinov test da ga preko Vulina uvuče u nešto što je inkopatibilno sa srpskom politikom, ocenio je on i konstatovao da je politizovani BRIKS dijametralno suprotan EU. 

Upitan o izvozu oružja u Ukrajinu i Izrael, Jakšić je odgovorio da su to dva primera “potpune nekompetencije srpske diplomatije”. 

Kako je obrazložio, ne možete da zavaravate partnere tako što ćete ispod žita raditi suprotno, jer Rusi, nasuprot prijateljskim vezama o kojima govorimo, znaju da velike količine municije srpske proizvodnje preko Amerikanaca završavaju na ukrajinskoj strani fronta.

“Još je neprijatnija situacija sa Izraelom. Mi smo, kao i u slučaju rata u Ukrajini, zvanično neutralni oko rata u Gaziji”, podsetio je Jakšić, ali je ukazao da se od vremena kada je rat počeo "prodaje oružje kojim se po Gaziji ubijaju palestinska deca".

Na taj način se svrstavate na stranu onoga koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom optužen za genocid i za čijim je premijerom raspisana poternica, smatra Jakšić, što ne znači da podržavate Hamas koji je teroristička organizacija i koji je u Izraelu počinio masakr.

Uprkos tome, on smatra da bi pametna diplomatija izbegla da u ovom trenutku predsednik Izraela dolazi u Beograd. 

Upitan o odnosu Zapada prema Srbiji, koji je zaboravio na podršku vrednostima demokratije i podržava Vučića, kao korisnog autokratu, Jakšić je odgovorio da je njegova najveća zamerka Zapadu cinična politika.

Kako je ukazao, potpuno su zaboravljene vrednosti liberalne demokratije na kojima je stvorena EU i na kojima bi trebalo da funkcionišu i SAD, jer ničega od toga nema, to se više ne pominje. 

To Vučiću otvara manevarski prostor da se oseća veoma sigurno i povlašćeno, da može da radi sve ono što je razvoj autokratije, a ne demokratije u Srbiji, rekao je Jakšić.

Na pitanje da li je u takvim okolnostima promena u Srbiji moguća, on je uzvratio uverenjem da litijum ima potencijal za rušenje vlasti zato što je to pitanje narodne volje, a ne politike opozicije. 

“Ova opozicija, kakva jeste, nažalost, više cementira temelje Vučićeve vlasti, nego što ih ruši i korodira”, ocenio je Jakšić.

On misli da se opozicija u značajnoj meri i dalje drži mantre “rušiti Vučića”, umesto da saopšti svoje programe o ekonomiji, zdravstvu, politici, Kosovu i EU.

Prema njegovim rečima, mnogi od tih programa ne postoje i zato opozicija nema onu privlačnost koju bi želela da ima”. 

Ukazujući da institucije više ne postoje, Jakšić je rekao da bi trebalo izgraditi takve institucije na kojima bi mogla da se stvara slobodna i prosperitetna Srbija. 

Vrednosti su, međutim, temeljno razrušene, u sprezi spoljnog faktora i domaće vlasti, i to je nešto što deluje pesimistički, zaključio je Jakšić. (kraj) def

Po njemu, nema ni bolje budućnosti, ni konsenzusa, dok građani to prihvataju, ili se aktivno ne suprotstavljaju. 

”Vučić vodi verbalni građanski rat protiv neistomišljenika, a takva politika puna mržnje i agresije prema ljudima koji drugačije misle ostavlja strašne ožiljke”, ukazuje Anđelković.

On smatra da Vučić vodi šizofrenu politiku, danas priča jedno, sutra drugo, a podelio je i medije, i svoje saradnike.

”Vučić Srbiju pretvara u ludnicu, a on je psihijatar koji ne misli o interesima pacijenata, već ih truje lekovima da bi od toga profitirao”, uporedio je Anđelković.

Kada ovaj režim ode, on predviđa da će Srbija ostati ekonomski devastirana, prezadužena, teritorijalno osakaćena i dubinski podeljena. 

”Ne znači da takva Srbija u nekoj daljoj budućnosti neće naći svoj put ka boljem načinu života, ali će to biti mnogo teže nego da već danas gradimo normalnu državu”, objasnio je Anđelković, uz napomenu da su mnogo puta u istoriji padali režimi za koje su svi mislili da su nedodirljivi. 

Istovremeno, Biljana Willimon podseća da je  nekada bilo moguće razgovarati i družiti se s neistomišljenicima, a da to više nije slučaj, jer se režim trudi da nas napravi budalama.

”Sada ja sa ljudima koji ne misle isto nemam više šta da pričam, niti oni sa mnom, i to ne zato što ja ne bih htela”, rekla je ona u razgovoru s Tamarom Skrozza.

Willimon navodi da su ljudi jedinstveni samo kada dobiju visoke račune za struju ili komunalije, ali da i tada ima onih koji veruju da Vučić radi najbolje što može. 

Po njoj, Vučić čini sve kako bi osvojio simpatije naroda, pravi palačinke ili igra košarku, ali da ljudi polako počinju da se osvešćuju. 

”On hoće da dostigne Titovih 30 godina, kao da igra tenis i postane GOAT, da prevaziđe Tita i sve državnike i da večno bude na čelu države, menjajući zakone”, ocenila je Willimon.

Ona smatra i da Vučić kao da bira kadrove koji ”pojma nemaju o onome što rade”, da je oterao sve koji nešto znaju, a da oni preostali sede po strani bez mogućnosti  kažu bilo šta. 

Willimon ne shvata ljude koji sve ovo ćutke trpe, ali hoće da veruje da Srbija ima budućnost, da ima ljude koji su stručni, da u opoziciji postoje oni koji su kadri da izrastu u sjajne političare i nagašava da ovo ne može večno da traje.

”Ponekad čovek koji želi da bude večno na vlasti i da osvoji masu, samog sebe uništi. Kao žene kada hoće da budu što lepše i preteraju sa šminkom, pa naprave od sebe Babarogu”, zaključila je Willimon u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts