On je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem predvideo da će tih slobodnih zona biti i po Beogradu i po Srbiji, uveren da če tako biti i u gradu Beogradu i drugim većim gradovima, pogotovo tamo gde će opozicija nastupiti zajedno, poput Novog Sada.

Odbacujući prigovore da je odlukom o izlasku na izbore izneverio dogovore sa partnerima iz koalicije Srbija protiv nasilja i sa ProGlasom, Grbović je rekao da je na stolu bila binarna opcija da li će se bojkotovati svi izbori ili će se izaći na sve lokalne izbore. 

Prema njegovom objašnjenju, opcija da se svi izbori pomere za jesen, iako verovatno najpoželjnija, nije bila na stolu i nije bila realna.

Ne vidim logiku u tvrdnjama da bismo dobili sve, pa i više od onoga što smo u početku tražili, samo da smo izdržali još malo,  jer ne verujem da će SNS ikada učiniti tako krupne ustupke koji će njih približiti padu s vlasti i gubitku slobode, kapitala i pozicija moći, naglasio je Grbović.. 

Ono što u budućnosti može da sagleda jeste da opozicija razvlašćuje vlast u delu po delu Srbije i obrazlaže da je u tome metodološka razlika koja je na kraju isplivala u okviru koalicije Srbija protiv nasilja.

Postoji grupacija ljudi koji smatra da je ovaj režim moguće srušiti jednim udarcem, ali Grbović pripada drugoj školi mišljenja, "očigledno onih mlađih političkih aktera, koja misli da se do pobede dolazi kroz nekoliko koraka, postepenim razvlašćivanjem SNS".

To je put koji smo mi izabrali, naglasio je on i procenio da će se "sigurno u nekoj tački ponovo spojiti sa ljudima sa kojima smo do skora sarađivali, jer će konačna pobeda zahtevati jedinstvo i saglasnost svih aktera".

Prema Grbovićevom viđenju, Srbija protiv nasilja je brend koji je postojao u jednom izbornom ciklusu, ali da pod tim nazivom verovatno više neće postojati.

Politički lideri koje sada imamo i novi koji ulaze u političku arenu, biće nosioci političkih promena. Od kvaliteta naših odnosa i stepena našeg međusobnog poverenja će zavisiti i to da li će promene doći ranije ili kasnije, predočio je Grbović.

Odbacujuči kao bespotrebne insinuacije prigovore da je odluka o izlasku na izbore doneta pod uticajem američkog amabasadora Kristofera Hila, on je istakao da za parnere iz Srbije protiv nasilja, kolege iz Novog DSS i ljude iz ProGlasa, nije novost da će PSG, prilikom odlučivanja o izlasku na izbore, poštovati volju većine.  

Istu argumentaciju koju koristim danas, koristio sam i na sastancima u prethodne tri, četiri nedelje, mesec i po dana, tako da niko ne može da kaže da je iznenađen odlukom PSG, naglasio je Grbović.

Naša odluka je politički i logički dosledna i konsekventna, ne smemo da prepuštamo vlastima nijedan centimetar javnog prostora, precizirao je on i ukazao da je teško objašnjivo da ta argumentacija može da važi u Novom Sadu, a da neće važiti u Beogradu. 

Grbović veruje u pozitivan ishod izbornog procesa, ali priznaje da je ovo najapsurdnija politička situacija u kojoj se ikada našao, jer sebi ne može da objasni kako neko argumente o izlasku na izbore u Beogradu tumači izdajstvom, a učešće na izborima u Novom Sadu smatra legitimnim.

Ukazujuči da je to nedosledno, on podseća da je opozicija iz svakog izbornog ciklusa izlazila jača, a vlast slabija. 

Nijednom naše učešće na izborima nije doprinelo legitimizaciji izbornog procesa, upravo suprotno, doprinelo je njegovoj sve većoj delegimizaciji, jer su dokazi o izbornim krađama bili sve ozbiljniji i veći, smatra Grbović. 

Doveli smo i do toga da je ovo pitanje internacionalizovano, dodao je on i procenio da ni ovo učešće na izborima neće legitimizovati izbornu krađu.

To će vlast ili naterati da to prestane da radi, što konsekventno znači i da izgubi izbore, ili će u izbornoj krađi opet biti uhvaćena, „a vi znate da se i u politici i u krivičnom i u svakom drugom pravu najstrožije kažnjavaju povratnici, a ne oni koji nešto čine prvi put“, rekao je Grbović. 

On ističe da u Srbiji postoji ozbiljna politička alternativa koja je sposobna da postigne pobede i da bolje upravlja gradovima i opštinama i najavljuje da će, posle 2.juna, politička scena biti drugačija, da će biti novih političkih aktera i da će se onda videti odnos političkih snaga.

Sigurno je, međutim, da će svi ti akteri opet morati da rade zajedno, da sve što sada jedni loše kažu na račun drugih može da bude samo prepreka daljoj saradnji i nešto preko čega će kasnije morati da se prelazi i da se odnosi popravljaju, poručio je Grbović.

Prema njegovom mišljenju, konačno oslobođenje Srbije moraće da nastupi na nekim parlamentarnim ili na predsedničkim izborima, što je verovatno izglednije. 

Upitan o ulasku Sava Manojlovića u izbornu utakmicu, Grbović je odgovorio da je to legitimno, da povećava šanse opoziciji, da će pozitivno uticati na izlaznost i vraćanje poverenja građana u smisao učestvovanja na izborima.

Upitan da li je podela među dojučerašnjim partnerima u koaliciji Srbija protiv nasilja neopoziva, on je uzvratio da njeni efekti nisu dobri i da mogu uticati na smanjenje šansi da se pobedi u Beogradu.

Voleo bih da dođe promene odluke, ali nisam siguran, niti imam pravo da bilo koga na bilo šta teram. Voleo bih da se model uspostavljen u Novom Sadu, Zrenjaninu, Valjevu i nekim drugim mestima preslika u Beogradu. Da li će do toga doći, videćemo već u narednih par dana, rekao je Grbović.

Na pitanje da li je na delu početak procesa smene generacija u opoziciji, on je odgovorio da to mora da bude evolutivni proces, ali da mlađe političke snage, među kojima i PSG, ali i Zeleno-levi front, kao objektivno vodeća stranka u tom bloku, tek treba da pokažu da li imaju kapacitet za smenu generacija. 

Pritom, kada se govori o smeni generacija, mislim da je tu reč o sazrevanju jedne političke grupacije, a ne o tome da neko treba da se skloni, objasnio je Grbović, koji ističe da ljudi koji su dugo u politici nose brojne kvalitete i iskustva.

Na kraju krajeva, sve dok ljudi glasaju za njih, ni on, niti bilo ko drugi, nemaju pravo da traže od nekoga da se tim poslom ne bavi. 

Legitimitet smene generacija i u vlastima i u opoziciji daju građani na izborima, a ne naše želje i naša lična uverenja, napomenuo je Grbović.

On veruje da će opoziciona grupacija koja u Beogradu izlazi na izbore zbiti redove, biti spremna da se vlastima suprotstavi na najefikasniji mogući način i moći da odbrani rezultat iz decembra.

Kao jedan od njenih osnovnih zadataka vidi motivaciju građana da na izborima učestvuju, „zato što je bojkot sentiment možda čak i najizraženiji upravo u onim opštinama u kojima je opozicija pobedila“. 

Grbović misli da je zbog toga „neodgovorno kada gospodin Miloš Jovanović kaže kako će se  aktivno zalagati za smanjenje izlaznosti u Beogradu“. 

Činjenicu da će Aleksandar Vučić ponovo dati ime izbornim listama vlasti, on je označio kao neodgovorno ponašanje i partijsko lešinarenje jednog predsednika države, koji bi trebalo da održava državno i nacionalnoj jedinstvo.

Žao mi je što na izbore u Beogradu svojim imenom neće izaći Aleksandar Šapić, koji je dokazano možda i najgori gradonačelnik u istoriji Beograda. nego će se kriti iza Vučićevog imena, naglasio je Grbović.

S druge strane, on je siguran da građani Beograda na takvu podvalu neće još jednom pristati, posebno što su u prethodnim izbornim ciklusima već pokazali da u takve imaginarijume sve manje veruju.

Upitan zašto vlast u kampanji za lokalne izbore u prvi plan stavlja velike državne i nacionalne teme, Grbović je ocenio da je njihov prvenstveni motiv da rade globalno, a deluju mikrolokalno, kako bi efektom rada u Njujorku pokušali da prekriju realne životne probleme građana. 

Siguran je i da će najava isticanja srpskih zastava u danu eventualnog glasanja, ako do njega dođe, o rezoluciji o Srebrenici samo deklarativno biti čin iskazivanja prkosa i nacionalnog ponosa i da bi se vrlo brzo pretvorila u istragu o tome ko te zastave nije stavio, ko nije dostojan građanin i dovoljno veliki Srbin.

Uveren da bi opoziciona grupacija koja izlazi na izbore u Beogradu mogla da reši probleme suštinski važne za živote građana, Grbović je rekao da su u toku dogovori o njenom kandidatu za gradonačelnika, ali da to neće biti tačka sporenja.

On očekuje da će Zeleno-levi front ponuditi svog kandidata, što je potpuno legitimno, imajući u vidu njihovu političku snagu u Beogradu i dugogodišnji staž po pitanju rada na beogradskim temama.

Šo se tiče PSG, to je prihvatljivo, a verujem da ni ostali partneri iz koalicije neće praviti problem, istakao je Grbović.

Ukoliko opozicija osvoji značajan broj gradova i opština, on najavljuje da će to predstavljati ozbiljan izazov da vlada koja treba da bude formirana u predstojećim danima izdrži svoj puni mandat. 

U onoj meri u kojoj opozicija bude jaka, aktivna i politički agresivna po određenim temama, u toj meri će i vlasti trajati, obrazložio je Grbović, koji ne veruje u potpunu političku stabilnost i apatiju posle ovih izbora.

Ovo je veoma trustno političko područje. Mi ćemo se truditi da skratimo mandat SNS u svim onim mestima u kojima su ga do sada oteli, a tamo gde će biti izbori 2. juna da ih razvlastimo, jer su građani već pokazali da ih više ne žele, zaključio je Grbović. (kraj) def

Kako je ukazao, ”među nama postoje čak i krupne političke razlike, ali je jedinstvo neophodno i nemamo pravo i luksuz da se delimo i svrstavamo u nekakve frontove u situaciji kada na vlasti imamo  hidru koja jede ovu državu i njenu budućnost”.

On smatra da je naivno verovati da Vučić, koji svoju vlast zasniva na represiji, diktaturi,  uništavanju demokratije i svih institucija,  može ”u poodmakloj fazi svoje vlasti” nešto realno i suštinski da popusti. 

 ”Opozicija mora biti svesna da Vučića mora da pobedi po njegovim pravilima igre, kao što je i Milošević pobeđen 5. oktobra, po njegovim pravilima igre”, rekao je Parandilović, uz opasku da opoziciji pobedu niko nećе dati na tacni. 

Evropa neće da se zgrane što deo opozicije ne izlazi na izbore, ocenio je on i izneo sumnju da Vučić korumpira evropske lidere ili njihove činovnike da posle izbora kažu da je izborni proces bio legitiman. 

S druge strane, Anđelković napominje da situacija u kojoj su izbori nelegalni i nelegitimni, otvara vrata za dalje delovanje u Briselu. 

On je u razgovoru s Tamarom Skrozza podsetio da je Vučić otvorio pregovaračko poglavljе 24, kojim je omogućeno mešanje EU u naše unutršnje poslove.

 ”Evropski parlament je zatražio od Evropske komisije da proglasi da su decembarski izori na svim nivoima bili nelegalni.

Ako i novi saziv Evropskog parlamenta donese istu odluku, Komisija će morati da reaguje, iako Vučić tamo ima prijatelje koji ga štite”, smatra Anđelković. 

Po njemu, deo opozicije koji izlazi na izbore, pripada kategoriji koja opoziciono delovanje doživljava kao egzistencionalno, kao način da se od nečega živi, a ne način borbe za nametanje svojih ideja. 

Pojavu Sava Manojlovića na izborima on vidi kao posledicu potrebe ”da ta nova, takozvana prozapadna opozicija” dobije neku vrstu kredibiliteta i prepoznatljivosti.  

”Njima treba novi lider, neko ko je prepoznatljiv, pa je tu iskopan Savo Manojlović koga svi znaju”, ocenjuje Anđelković, uz pretpostavku da sve to nije povezano samo s našim vlastima, već i sa ambasadorom Hilom. 

U tom kontekstu, on podseća na svojevremenu raspravu Hila i Manojlovića, tokom jedne akcije koju je pokret Kreni-promeni organizovao ispred američke ambasade.

 ”Da ja ili Vi ili neko treći sa svojim stavovima ode pred američku ambasadu, mislim da bi nas gađali flašama i oterali. A to što je američki ambasador izašao da se pred kamerama raspravi sa Manojlovićem, ukazuje da se radi o jednoj vrsti političkog pozorišta”, kaže Anđelković.

Istovremeno, Parandilović podržava kandidaturu Sava Manojlovića i naglašava da niko nema tapiju na političko delovanje, da svako ima pravo da se okuša. 

Po njegovom mišljenju, opozicija zbog podele oko izbora nije slabija, već naprotiv - jača. 

 ”Ovo je jedna mlađa generacija, otvorio se prostor za nove ljude i to nije tragedija, nije smak sveta”, ocenjuje on i tvrdi da ne treba 30 ili 40 godina da gledamo jedna ista lica kako ”ovde, u nekm svojim planovima, u nekoj svojoj podeli plena,zaluđuju narod koji se zato vrti u mestu”. 

Sagovornici FoNeta različito vide i tok i epilog izborne kampanje, pri čemu Anđelković misli da  ”političko telo opozicije ne gleda toliko na opoziciju, koliko na Vučića". 

Oni ne žele više Vučića, oni žele promene, uveren je Anđelković, koji upozorava da će opozicija propasti ukoliko bude bojkotovala sedeći i ćuteći. 

Njegov je stav da će opozicija itekako privući opoziciono nastrojene glasače ako krene da aktivno radi ono što je najavljivano - ako krene u aktivan bojkot i pasivan otpor.

Nasuprot njemu, Parandilović poručuje da se opozicija koja izlazi na izbore odlučila za borbu, da će imati pozitivnu kampanju i da nema prava da ljude koji misle svojom glavom ostavi na vetrometini, na milost i nemilost Vučiću i naprednjacima. 

 ”Mislim da je došlo do lakata i da ovo zlo moramo da skidamo. Zbog toga nema više vremena za razlike, nema više vremena za saplitanje opozicije, već da jedni drugima budemo podrška”, zaključio je Parandilović. (kraj) zvs/ts

Svi govore kako će građani srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji dobiti pravo da se žale Evropskom sudu za ljudska prava za povredu ljudskih prava. Izlaskom iz Saveta Evrope, onda bi građani Srbije izgubili to pravo, ukazala je ona u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Nisam sigurna da bi bilo koja vlada to mogla to da opravda pred građanima, naglasila je Vučković.

Prema njenim rečima, Srbija mora da se ponaša zrelo na međunarodnoj sceni, što zahteva mirno sagledavanje sopstvene pozicije u kontaktu sa partnerima i sagovornicima, pre svega iz Evropske unije, ali i kretanja u okruženju i globalno.

Kako je precizirala, moramo znati kuda smo se uputili, kako hoćemo da delujemo u međunarodnoj zajednici, šta ćemo da radimo ako Kosovo postane član Saveta Evrope, a šta ako taj proces krene dalje.

Ne možemo biti izolovani u međunarodnoj zajednici, to smo jednom probali i nije radilo. Dalo je katastrofalne rezultate koje i danas vidim, ukazala je Vučković. 

Ističući da nije iznenađena preporukom Parlmentarne skupštine Saveta Evrope da Komitet ministara primi Kosovo u ovu organizaciju, ona je ocenila da su motori za kretanje u tom pravcu upaljeni posle prihvatanja Briselskog i Ohridskog sporazuma.

Srbija jeste stavila rezerve na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, ali ne i u Savetu Evrope, rekla je Vučković, osvrćući se na odredbe Ohridskog sporazuma.

Ona smatra i da je izlazak Rusije iz Saveta Evrope, posle napada na Ukrajinu, samo olakšao donošenje preporuke o članstvu Kosova u Savetu Evrope, ali naglašava da bi Komitet ministara uradio jako dobru stvar ako odložio formalnu odluku i sačekao formiranje Zajednice srpskih opština.

Upitana koliko je na ovakav razvoj situacije sa procedurom prijema Kosova u Savet Evrope uticala činjenica da se Srbija ne usklađuje sa spoljnom politikom Evropske unije, kao i incident u Banjskoj, Vučković je odgovorila da to nisu glavni razlozi, ali da delimično jesu uticali.

Kako je objasnila, nama ne pomaže to što se ne usklađujemo sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom. Srbija zbog toga, ali i incidenata poput onog u Banjskoj, „ima jednu negativnu konotaciju“ i deluje da nije potpuno predvidljiv partner za Evropsku uniju. 

Unija od svojih kandidata za članstvo očekuje da budu predvidljivi i da slede njene zajednički donete odluke. Ako vi to niste, onda je teže da se izborite za neke druge odluke koje bi vama išle u prilog, predočila je Vučković.

Ovo sa Kosovom je snažno uzburkalo naše nacionalne osećaje, uverenja i političke pozicije, kao što nije bezazleno i ima razne reperkusije po Srbiju ni to se dešava u Ujedinjenim nacijama sa rezolucijom o Srebrenici, ocenila je ona, ali je važno da razumemo u kojem okviru možemo da reagujemo.

Vučković misli vlast sada ima vrlo veliku potrebu da „osenči“ tu svoju obavezu da se mnogo ne protivi ulasku Kosova u Savet Evrope, zbog Briselskog sporazuma i Ohridskog sporazuma. 

Prema njenom tumačenju, vlast koristi antievropski i jak nacionalni narativ uvek kada mora da uradi nešto neprijatno, a na šta se obavezala, jer se emocijama razne stvari lakše mogu pokriti.

Naša pozicija odbrane teritorijalnog integriteta je utemeljena kroz nekoliko generacija političara i tu nema zbora, ali moramo da vidimo šta ćemo iz toga izvući za dobro države, a ne da imamo štetu, rekla je Vučković.

Kako je upozorila, samovlasno preduzimanje nekih kampanja nije dobro, ukoliko zaista nameravamo da idemo u pravcu Evropske unije. 
Vučković smatra da nacionalni osećaji koji su sada uzburkanu stvaraju kovitlac iz kojeg ne umemo da se lako izvučemo, ali misli da građani Srbije moraju i vladu i poslanike da pozovu na  odgovorno ponašanje i bolje razumevanje pozicije Srbije u svetu. 

U tom kontekstu ona vidi i ponašanje poslanika Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, koji ili ništa nisu naučili kako tamo stvari fukcionišu ili namerno ne žele da pokažu pripadnost toj organizaciji kroz usvojeni kodeks ponašanja. 

To nije dobro za Srbiju, nije dobro da tako delujemo, da ne umemo dostojanstveno i s poštovanjem da se obraćamo drugim ljudima i tako gradimo svoju poziciju u međunarodnoj zajednici ustaljenim načinima ponašanja, ukazala je Vučković.

Upitana da li se na osnovu istupanja predstavnika Srbije na međunarodnoj sceni može zaključiti da Srbija želi u Evropsku uniju, ona je uzvratila da odgovor nije lak zato što zaista mnogo kaskamo u raznim reformama.

Ključno je da ljudi koji donose odluke o tome pokažu Evropskoj uniji, ali i našim građanima, entuzijazam da hoćemo da postanemo član jedne takve organizacije, ali mi to ne  pokazujemo, naglasila je Vučković. 

Kako je primetila, nove geopolitičke okolnosti su u Evropskoj uniji pitanje proširenja ponovo stavile na dnevni red, ali se taj prozor kratko otvara i sada imamo priliku da koračamo brže. 

Pitanje je, međutim, da li smo za to sposobni, da li imamo odluku o tome , da li imamo neko kamenje okačeno o noge koje nas vuče ka dole i kako da se toga oslobodimo, rekla je Vučković. 

Ona, ipak, misli da realno imamo šansu da uskočimo kroz taj prozor u Evropsku uniju i ističe da je to najbolje mesto za Srbiju. 

Ono nije idealno, ima mnogo mana i mnogo pitanja o tome kako će ubuduće funkcionisati, „ali ovaj napor koji mi činimo u javnosti da predstavimo da negde drugde postoji nešto bolje, to nije tačno i to nije verno realnosti“, zaključila je Vučković. (kraj) def

Kako je ukazao, ta kakokfonija koju vlast pravi služi tome da građani ne bi razgovarali o izbornom procesu, kako izgledaju slobode, slobode medija, kako izgleda zdravstvo, kako izgledaju školstvo ili infrastruktura, i druge teme od suštinskog značaja za život.

”Iako danas u džepu možda imamo neki dinar više, mi smo u jednoj ozbiljnoj napetosti šta će biti sutra i verujem da nikada više nismo strahovali za svoju budućnost”, naglašava Beširi. 

S druge strane, i Miloš Pavković smatra da kritične nacionalne teme pogoduju vladajućoj koaliciji na izborima, zato što je njihova stratеgija da u kampanji, čak i na lokalnim izborima, odvlače birače na tu stranu. 

”Na taj način, iako su te konkretne odluke u međunarodnim organizacijama možda i na štetu Srbije, to  vlastima može ići na ruku u predstojećoj kampanji”, rekao je Pavković u razgovoru s Tamarom Skrozza. 

On, ipak, ukazuje da se odlukom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o usvajanju izveštaja o zahtevu Kosova da uđe u tu organizaciju, afirmiše Kosovo kao država, ali i da mu se otvaraju vrata za članstvo u drugim orgaziacijama. 

Prema tumačenju Pavkovića, to je takođe odlična stvar i za kampanju na predstojećim kosovskim izborima. 

”Tokom mandata Aljbina Kurtija, Kosovo nije uspelo da uveća broj međunarodnih priznanja, niti da se pridruži nekim ozbiljnijim institucijama, pa bi Savet Evrope bio jedan važan deo njegove zaostavštine kao premijera”, kaže on. 

Beširi dodaje da ulaskom Kosova u Savet Evrope građani Kosova najviše dobijaju, dok građani Srbije ne gube gotovo ništa. 

Kako je naglasio, ”Srbija definitivno neće eksplicitno priznati Kosovo kao nezavisnu državu i teško da bi bilo koja vlast to uradila, ali implicitno gledano, od priznavanja pasoša, priznavanja diploma, priznavanja grba, zvaničnika, gotovo sve ostale aspekte kosovske državnosti Beograd je odavno već priznao”. 

On još ocenjuje da Srbija 12 godina vodi ”šibicarsku” politiku koja nas je dovela na mesto na kome se nalazimo i na kojem, kako tvrdi, apsolutno zaslužujemo da budemo. 

”S jedne strane, potpuno se dekonstruiše opozija, a na međunarodnoj sceni se ili podiže ton, ili odlazi u uskršnji šoping u Pariz, kako bi se kupovinom aviona i sklapanjem poslova možda smanjio pritisak koji odatle dolazi”, kaže Beširi. 

Sagovornici FoNeta saglasni su u oceni da je ponašanje predstavnika Srbije u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope bilo neprimereno. 

”Kada odluke nisu u skladu sa našim nacionalnim interesima, pa čak i kada nisu možda ni u skladu sa međunarodnim pravom, postoje drugi mehanizmi reakcije, a ovakvo ponašanje nije najbolje rešenje za iskazivanje nezadovoljstva”, ukazuje Pavković, uz opasku da je to postao manir u proteklih nekoliko godina.  

Istovremeno, Beširi ocenjuje da se predstavnici Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope nepismeni, nedostojni te funkcije, da su obrukali i sebe, i građane Srbije. 

”Mi imamo vlast koja 12 godina ne bira najbolje među nama, one koje mogu da nas najbolje predstave, s najvišim znanjima, već bira najposlušnije, a ti najposlušniji su spremni da izgovore stvari koje nijedna zdravorazumska osoba ne bi izgovorila”, zaključuje Beširi. (kraj) zvs/ts

Ne možemo da zaboravimo nezapamćene tragedije u Beogradu i dva sela kod Mladenovca, kao ni mnogo drugih vrsta nasilja, niti činjenicu da je kompletan javni narativ bio prepun tenzija i da dijaloga apsolutno nije bilo, naglasila je Tošković.

Kako je podsetila u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, parlament je i prošle godine bio primer nasilja, imali smo 28 femicida u Srbiji, kao i različite obračune sa neistomišljenicima, bez obzira na to da li su iz opozicije, civilnog društva, akademske zajednice ili medija.

Demokratija u Srbiji je definitivno pala na svim testovima, ocenila je Tošković i konstatovala da je društvo duboko polarizovano i da su na jednoj strani neistomišljenici, a na drugoj oni koji podržavaju vlast.

Na tako nešto vi ne možete da zatvorite jedno oko, naglasila je ona i dodala da to pokazuje da demokratije, onakve kakva treba da postoji, u Srbiji apsolutno nije bilo.

Upozoravajući da vlast neistomišljenicima crta mete na čelu, ona je objasnila da toga ne bi bilo da Srbija nije podeljeno društvo, već bi se prihvatilo da postoji drugačije mišljenje i da je vlast smenjiva. 

Upitana da li sve agresivnije ponašanje vlast vidi kao njenu svemoć ili nemoć, Tošković je,  pozvajući se reči profesora Vojina Dimitrijevića, upozorila da je na delu pokušaj uvođenja strahovlade u sve sfere društva.

I ono što definitivno postoji u Srbiji, to je strah od desnice, precizirala je ona i ocenila da „nama desnica u stvari i te kako vlada već čitavu deceniju“.

Upitana o blokadi institucija, Tošković je predočila da su one urušene i pozvala se na primere nereagovanja pravosuđna na izborne neregularnosti, ali i na postupke, poput inicijative Zašitnika građana da se ukine Zakon o rodnoj ravnopravnosti zato što smatra da je neustavan. 

Ljudska prava ne smeju da zavise od političke volje, poručila je Tošković i naglasila da u Srbiji ne postoje tri nezavisne grane vlasti, kao što bi to trebalo da bude slučaj u svakom demokratskom društvu.

Svaki čovek u ovoj zemlji ne može da ne vidi da sve odluke dolaze samo od jedne osobe, a to je predsednik ove zemlje. "Kolokvijalno ću reći, ali imam utisak da će čovek iz televizora da izađe, da ću doći s posla i da će on da me sačeka, ili da ću da dođem na posao i da će on da me sačeka“, uporedila je Tošković. 

Kako je primetila, samo se jedna osoba za sve pita i onda se čeka njeno odobrenje za bilo kakvu stratešku odluku važnu za ovu zemlju.

Saglasna sa mišljenjem da dobar deo javnosti živi u prividu onoga što se u zemlji događa, ona je ilustrovala da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i u tabloidima „ne možete da čujete maltene ništa“, što znači ni bilo kakvu smislenu raspravu o temama bitnim za zemlju.

Umesto toga, građani mogu da čuju laži o tome šta se u zemlji politički dešava, laži o tome šta  vlast radi za građane, laži da je država ekonomski gigant i da napreduje, a pritom se zadužuje. „Nekako je suštinski užasno bolno kad vi znate koliko ovaj narod ne zna“, smatra Tošković.

Samim tim, ne može ni da čuje da su nosioci vlasti odgovorni za takvo stanje i da, zbog toga, treba da odgovaraju na izborima i budu smenjeni voljom građana, predočila je Tošković.

Ona zato dobar deo medija i vidi kao produženu ruku vlasti, koji građanima zamazuju oči i napominje da nema odgovor na pitanje da li je moguć institucionalni rasplet političke krize, ali ima pravo, kao građanka, da zahteva i traži fer i zakonite izbore.

Upitana o ideji bojkota izbora u Beogradu, koja se pominje u opoziciji, Tošković je odgovorila da u „ovim uslovima, kakvi trenutno postoje, nema drugog izbora nego da se bojkotuje“. 

Preporuke ODIHR nisu ispunjene, pa imamo isti problem koji smo imali u decemrbu, objasnila je ona i dodala da će razumeti odluku o bojkotu, ukoliko je opozicija bude donela.

Tošković smatra i da međunarodne institucije suštinski uopšte ne razumeju šta se ovde tačno dešava, „a i kada razumeju, onda očigledno zažmure na jedno oko zato što imaju neki svoj interes koji je očigledno mnogo veliki“. 

„A interesa je mnogo, s obzirom na to da je Srbija, geopolitički gledano, vrlo važna u smislu gde se nalazi i zato će ovde uvek biti vaganja interesa kada je u pitanju međunarodna zajednica“, procenila je Tošković.

Uprkos autoritarnom karakteru vlasti, ona ističe da ljudska prava ne mogu da budu prevaziđena kategorija i navodi da se okolnosti društva, države i politike menjaju, ali da će ljudska prava  uvek biti važna tema za ceo svet.

Upitana o nagoveštajima izlaska Srbije iz Saveta Evrope, u slučaju prijema Kosova, ona je upozorila na ozbiljne implikacije koje bi to imalo u domenu zaštite ljudskih prava, posebno na mogućnost građana da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava.

Ako se to desi, govorim iz konteksta ljudskih prava i njihove zaštite, to će imati užasno negativne posledice, ali se o tome se malo priča, ukazala je Tošković.

Ističući da se građanima neposredno mora da se razgovara, jer oni imaju moć, kao što je to radio ProGlas, ona je naglasila da sa tim treba nastaviti, kako bi im bilo jasno da politička scena mora da se menja.

To niko ne može da vam garantuje, ali nešto morate da uradite, ne možete da sedite skrštenih ruku. Postojimo samo mi. Mi smo ti koji moramo da se izborimo, uz podršku nekih drugih koji  imaju znanje i veštine da pomognu običnom građaninu, istakla je Tošković.

Ona strepi od nasilnog raspleta političke krize u Srbiji, ukoliko vladajuće strukture ne shvate da dolazi vreme i da je normalno da se vlast menja, da imamo pravo da dobijemo nešto drugo i da vidimo da li će onda biti bolje. 

Ako neće, onda će da dođu naredni izbori, objasnila je Tošković, to je demokratija, to su fer i normalni uslovi za građane.

Ako za to nema razumevanja, građani će u svakom slučaju ponovo biti na ulici, a suštinski samo od ove vlasti zavisi da li će biti nasilja ili neće, zaključila je Tošković. (kraj) def

”To je nasilje u smislu bahatosti opštinskog službenika, nasilje u smislu višegodišnjeg čekanja na neku bitnu operaciju, jer i to je ugrožavanje prava na život, bilo je ljudi koji su umrli čekajući”, podseća Protić. 

Kao jedan od autora izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava u 2023, on je još ukazao da je nasilje svako pominjanje kritičkih novinara u parlamentu, ali i uvođenje cenzure na skupštinske stenograme, napozivanje određenih novinara na javne događaje. 

Kako navodi, tokom 2023, zabeleženo je 886 napada novinara na kolege novinare, a 50 do 80 odsto javnog novca dobijaju upravo provladini mediji u kojima se takvi napadi dešavaju.

Ovde ne postoji svest o javnom interesu, ne postoji sram ili stid, moralni kodeks u kojem se kaže da se nešto ne radi, ocenjuje Protić i konstatuje da postoje pojedinci koji su to poneli iz kuće, ali da nema društvenog kodeksa, već da se sve svelo na ono Vučićevo: ”Pa, šta?”.

On se još priseća da mu je pokojni Vojin Dimitrijević, kada su tokom devedesetih počeli s predavanjima o ljudskim pravima, rekao: ”Slušaj, sada smo krenuli na put koji traje 100 godina”. 

U tom smislu, objašnjava Protić, put ka promenama podrazumeva lokalne akcije i pokrete, rad političara na terenu, od kuće do kuće, ali i da se svakom građaninu prenese poruka da je bitan, da je jedinka nezaobilazna u borbi za bolji život svih nas.

S druge strane, Sofija Todorović smatra da mi neminovno moramo da se vraćamo u prošlost i da vidimo gde su neuralgične tačke koje su dovodile do radikalizacije i neosetljivosti, kao preduslova za nasilje, šta su ideje koje su negovali, zagovarali i zastupali oni koji nasilje vrše. 

Ona je u razgovoru s Tamarom Skrozza naglasila da nasilne reakcije na delovanje ljudi koji govore o nenasilnm praksama, mirovnom aktivizmu i suočavanju s problemima nisu posledica njihovog govora, već emanacija nasilja na koje oni reaguju. 

”Tako nasilje samo sebe održava i tako krugovi kojima takva vrsta straha i takva vrsta nasilnih praksi odgovara, štite sami sebe od bilo čega što može da im umanji moć”, smatra Todorović. 

Po njoj, nasilje je postalo način na koji vodimo političke razgovore, razgovore o problemima, pa i o tragedijama koje su nas sve duboko pogodile, a smatra se nekom vrstom kvaliteta, emanacije snage.

Kako napominje, najveći deo građana to vidi i nespreman je da se suočava s tim, pa od toga beži. 

”Ljudi nisu postali apatični i nezainteresovani zato što ne znaju gde žive, već su to izabrali da bi se zaštitili, da bi mogli da sprovode neke svoje porodične stvari ili neke svoje aspiracije, a da ne budu zagađeni ili dodirnuti time”, obrazlaže Todorović. 

Iako ocenjuje da bi to moglo da se smatra konformizmom, ona smatra da je to nažalost mnogim ljudima strategija za preživljavanje. 

”Ja zapravo mislim da je ovde strah način na koji se vlada i mislim da to ljudi jako dobro razumeju”, zaključila je Todorović u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kada toga bude bilo, onda će i međunarodna zajednica drugačije da se ponaša, rekao je Prelević u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, uveren da ona sada neće podržati bojkot izbora u Beogradu, jer joj stabilokrata i dalje odgovara. 

Kako je objasnio, „odgovara joj neko ko će završiti sa Kosovom, mada je to skoro sve završeno, neko ko će dovesti Rio Tinto, neko ko će na i druge načine faktički uvesti ono što su njihovi zahtevi prema Srbiji“.

Da bi se politici stabilokratije približio kraj, on smatra da na opozicionoj sceni morate imati alternativu Vučiću, u smislu nesumnjivih lidera i autoriteta, ljude sa kojima, pošto preuzmu vlast, možete da pregovarate, sa njima se dogovrate i koji neće ući u međusobne sukobe.

U ovom trenutku postoji opozicija koja je jača nego prošlog puta, u stvari za ProGlas. Oni su ProGlasom i ujedinjenjem postali ozbiljniji, ocenio je Prelević, koji smatra da je jedino i najbolje rešenje 1999.godine nacrtao Zoran Đinđić konceptom širokog okupljanja.

Morate da imate odgovor na sve marifetluke vlasti, pa i na nepoštene izbore, ne možete da budete iznenađeni činjenicom da oni neće poštene izbore. Ne možete da, nemate odgovor na strategiju A, B ili C, ne možete da pristupate komforno, poručio je Prelević.

Upitan o mogućnostima institucionalnog raspleta krize, on je uzvratio da ovde institucije uopšte ne postoje i ilustrovao da predsednik države, u vreme rasprave o ulasku Kosova u Savet Evrope, priča o letećim automobilima i diže avione na meteorološki balon.

Vidite da se on bavi zaluđivanjem ljudi da bi zadržao vlast i to se ne može rešiti tako što ćete otići u neki skupštinski odbor i njima reći da to više ne rade. Nije ovde dovoljno imati samo političke stranke, konstatovo je Prelević.

Upitan da li bi pod sadašnjim uslovim učestovao na izborima u Beogradu, da je u cipelma nekog od vođa opozicije, on je odgovorio da je to pitanje od milion dolara, ali je predočio da je bojkot još gore rešenje. 

„Vi ste već ušli u republički parlament, vi ste njima priznali krađu izbora“, ocenio je on i podsetio na to da je predlagao da opozicija ne verifikuje mandate.

Sada bih pokušao na sve moguće načine da mobilišem što veći broj ljudi od autoriteta, ali ne onih koji će samo da mi tapšu i govore da sam u pravu,  a do njih se dolazi organizovanjem hiljada okruglih stolova, javnih tribina ili protesta, smatra Prelević. 

Na opasku da je prestrog prema opoziciji, on je odgovorio da je prestrog samo zato što vidi kakvo i koliko zlo proizvodi vlast. 

Prema upozorenju Prelevića, „to je takvo zlo da se mi nećemo decenijama oporaviti, ne samo od prezaduženja, nego što to zlo urniše biološki opstanak Srbije“. 

Vama je glavni adut gradonačelnika Šapića da izmesti Tita, a prva osoba REM sama sebe oblači u nacističku uniformu, rekao je on i konstatovao da vlast u Beogradu nema rešenja za probleme građana, već se bavi rešavanjem istorije.

„Zato očekujem od opozicije za koju glasam da uradi sve da bude bolja“, istakao je Prelević i podsetio da „Đinđić nije bio čovek koji nije imao sujetu, ali je našao boljeg kandidata od sebe“.

„Ne može naš lider da bude u senci, ako je Đilas lider, ne može da bude u senci. On mora da bude prvi, a ne poslednji, ako hoće da bude lider. Ako neće da bude lider, pa dobro, neka kaže da neće da bude lider. Ja mislim da bi on hteo da bude lider, ali u senci“, ocenio je Prelević. 

Kako je naglasio, on ne zna zašto im smeta Savo Manojlović, koji nije neko ko će skupiti ljude i preći kod Vučića, niti je Nestorović. 

„Uzimajući Manojlovića i njemu slične da pokupe ljude koji neće da izađu na izbore, jer neće da glasaju za Đilasa, a protiv su Vučića, vi na taj način dižete energiju i širite front protiv vlasti. Više puta probano, jednom smo uspeli, možemo još jednom, ali ne na ovaj način“, uveren je Prelević.

Suverenost u zemlji Srbiji imaju građani, a ne vlast, podsetio je on i konstatovao da vladavine prava nema kada suverenost pribavi vlast.

U prvom članu Ustava piše da Srbija počiva na vladavini prava. Ako hoćete da se borite za svoju slobodu i za svoja prava, onda morate da ustanete iz fotelje, poručio je Prelević.

Upitan šta bi se u Srbiji promenilo ako bi Srpska napredna stranka izgubila vlast u Beogradu, on je odgovorio da bi se došlo do podataka o neshvatljivoj korupciji koja se meri milijardama i da bi takav ishod označio kraj Vučićeve vlasti.

Padom u Beogradu, ta vlast počinje da se para i ljudi počinju da sumnjaju u njen autoritet. Dakle, to je tačka gde Vučić gubi izbore i u Srbiji. To je ta tačka, smatra Prelević.

Na pitanje zašto vlast u kampanji za beogradske izbore nameće teme patriotizma i pokreće velika državna i nacionalna pitanja, kao što je Kosovo, on je odgovorio da je Kosovo izgubljeno i Ohridskim sporazumom „potpuno završeno“.

S druge strane, Prelević misli da će opozicija svaki put izgubiti izbore ako ponizi protivnika i precizira da „svako ko tvrdi da je Vučić glup izgubi izbore“. 

Kako je ocenio, „on uopšte nije glup, on jako dobro se snalazi u okviru margina koje ima i on zna čime može da neutrališe uticaj Evrope“. 

„Pre svega, to je prodaja oružja, držanje Dodika, ovo oko Kosova i naravno Rio Tinto. To su sve njegovi ulozi da ostane na vlasti“, ponovio je Prelević.

Upitan da li je Evropska unija (EU) iskrena u porukama da želi Zapadni Balkan u svom članstvu, a Srbija da želi u EU,  Prelević je rekao da ni jedni, ni drugi, nisu iskreni, več da i jedni i drugi gledaju samo svoje interese. 

Prema njegovom tumačenju, EU „ima interes od Srbije, a to je da jedan deo veoma obrazovanih ljudi na neki način pokupi sa ovih prostora, da plasira svoju robu, da ovde postoji mir, da naši vojnici učestvuju u trupama NATO i da naša industrija naoružanja naoružava Ukrajinu“. 

Nasuprot tome, Prelević misli da Vučić apsolutno ne želi da uđe u EU, već želi da stoji zamrznut na jednoj tački, jer bi ga svako približavanje Uniji podvrglo monitoringu, a njemu monitoring ne treba.

Kako je objasnio, vi imate jednu svitu, to je vrh SNS sa svojim medijima, koji svi odreda rade stvari nezabeležene bilo gde u svetu. 

Vi to nemate ni u Rusiji. Vi to nemate ni u Belorusiji. To ne postoji nigde. To koliko su poludeli, koliko su pomislili da je sve u ovoj zemlji njihovo i da je sve dozvoljeno, ne znam gde je kraj toga i ne znam kako se vraća u normalne okvire, ukazao je Prelević. 

Upitan da li i šta može da se očekuje od nove Vlade Srbije na čelu sa Milošem Vučevićem, on je konstatovao da sve promene i svi nalozi dolaze samo od Vučića.

„Niti se premijerka bavila svojim poslom, niti se predsednik Skupštine bavio svojim poslom, niti se predsednik Republike bavi svojim poslom, niti se ministri bave svojim poslom. Tu se niko ne bavi svojim poslom. Oni se samo bave medijima“, rekao je Prelević. 

Mi čekamo šumara koji će da ih istera iz šume, naglasio je on i obrazložio da je zato potrebna jača opozicija, u kojoj niko neće razmišljati da ima monopol, jer bi to bilo pogubno i produžilo opstanak Vučića na vlasti.

Nama je neophodno da se u borbu protiv vlasti uključe svi ljudi koji imaju energiju i pamet. I potreban nam je neko ko će ih okuplja, a ne da bira protiv koga će da se suprotstavlja. To je suština. Mi čekamo šumara da ih izbaci s igrališta, zaključio je Prelević. (kraj) def

”Kada nemate to, vi nemate izbore, a to na šta Vučić poziva jeste šarada u kojoj se unapred poznaje pobednik”, ocenio je Jovanović i upitao zašto bi bilo ko razuman i politički odgovoran učestvovao u nečemu takvom. 

Jovanović napominje da se vlast ponaša kao da nije uhvaćena u izbornim migracijama, kao načinu zloupotrebe celokupnog državnog aparata i ukazuje na to da bi s rezervom trebalo prihvatiti i razgovarati o razlozima zašto su prihvaćena dva od tri zahteva opozicije.  

”Mislim da su oni bili samo neka vrsta taktičkog mamca da se proveri da li je opozicija jedinstvena i odlučna u vezi sa svojim zahtevima”, protumačio je on u razgovoru s Tamarom Skrozza. 

Kako je predvideo, tvrdoglavost vlasti i pokušaj da nas sve prave budalama, izazvaće reakciju i gnev građana, i tako pokazati da će, ukoliko ne bude izbora za Beograd, to uvesti Srbiju u najdublju moguću krizu. 

”Nije ulica jedino, ali je svakako legitimno mesto gde se može izraziti nezadovoljstvo”, upozorava Jovanović i ocenjuje da je Aleksandru Vučiću upućen zahtev da se prizove pameti i učini nešto da se politička kriza i zaista ne prelije na ulice. 

S druge strane, Vranić tvrdi da će potencijal ulice biti veliki, sve do onog trenutka kada se mediji otvore i kada političke elite budu mogle da istinski debatuju. 

Do tada, kako je objasnio, jedino masovni politički događaji na ulici mogu da garantuju neku vrstu informacija za sve sve građane i građanke Srbije.

Vraniću nije jasno zašto se predlog o istovremenom održavanju lokalnih i beogradskih izbora, koji vlast nije prihvatila, uopšte našao među zahtevima opozicije. Podsećajući na to da je spajanje izbora taktika na osnovu koje naprednjaci već 10 godina dobijaju izbore, on je upitao zašto se problem migracije birača nije direktno adresirao.  

”Ako je to inače bila preporuka ODHIR, zašto opozicija nije direktno tražila da se zabrani promena biračkog spiska u narednih mesec, dva ili tri dana, umesto što to pokušava da reši spajanjem izbora”, rekao je Vranić.

Po njemu, najbolji scenario za ovo društvo jeste da se vratimo u pluralizam, da počnemo da razgovaramo i da se međusobno čujemo. 

U suprotnom, kako tvrdi, uzalud je vreme koje će dobiti opozicija na RTS, ako tamo nema s kim da razgovara. 

”Mi ne živimo u 'duboko polarizovanom društvu', već u jednopartijskom sistemu, samo nam to još uvijek niko nije rekao”, zaključio je Vranić u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts 

Bez tog sporazuma, nema izvoza u EU i nema primene Evropske povelje o osnovnim pravima, ukazao je Međak u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i napomenuo da je SSP osnova bezviznog režima.

Ako nema SSP, nema bezviznog režima, što znači „nema izlaska napolje“, predočio je on i upozorio da izlaskom iz Saveta Evrope građani Srbije bukvalno ostaju na milost i nemilost domaćim vlastima i nemaju nikakvu mogućnost da pristupe Sudu za ljudska prava u Strazburu.

„Samim tim su ostavljeni na milost i nemilost bukvalno svemu što se ovde dešava, gde imovina nije garantovana, gde ljudski život nije garantovan, gde bezbednost nije garantovana i gde osnovna prava nisu garantovana, tako da to je jedan mehur koji bi odleteo na sve strane kada bi eksplodirao“, ukazao je Međak.

Upitan da li iz svega što je rekao proističe da bi evetualni izlazak iz Saveta Evrope označio kraj evrointegracija Srbije, on je odgovorio potvrdno i poručio da bi taj proces stao istog momenta.

Ne možete da budete članica Evropske unije (EU), a da niste članica Saveta Evrope i to bi nas stavilo u isti koš sa Rusijom i Belorusijom, protumačio je Međak.

Po njemu, proces pristupanja EU jedina je razlika koja „naš režim razlikuje od Lukašenka, pošto su mnoge druge stvari prilično slične“. 

Upitan da li je ulazak Kosova u međunarodne organizacije deo francusko-nemačkog plana, Međak je uzvratio da je to sada evropski plan, pošto su ga usvojile sve države članice, uključujući i ovih pet koje nisu priznale kosovsku nezavisnost.

U članu 4. tog plana piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, dok član 5. kaže se da nećemo protiviti ni ulasku u EU, ali na taj deo, kako je objasnio, ne možemo da utičemo, kao što ne možemo da utičemo na članstvo u UN, koje direktno zavisi od veta u Savetu bezbednosti. 

Međak, međutim, ukazuje na problem da li smo Ohridski sporazum potpisali, prihvatili, namignuli ili samo klimnuli glavom, na koji način smo se obavezali, za šta donekle krivi i EU, jer nije pokazala visok stepen sposobnosti da vrlo jasno pokaže ko je tu šta prihvatio, a šta nije prihvatio. 

Uprkos tome, on tvrdi da se pitanje članstva Kosova u Savetu Evrope dugo kuvalo i konstatuje da smo imali više šansi da rusku agresiju na Ukrajinu iskoristimo tako što bismo Moskvi uveli sankcije.

Srbija je u UN osudila tu agresiju, glasala je za izbacivanje Rusije iz Saveta Evrope, ali te poteze nije uspela da valorizuje i poentira na drugoj strani, a sada se čudi što Kosovo ulazi u Savet Evrope.

Mi imamo politiku bez politike, ocenio je on, uveren da bi rejting Srbije bio potpuno drugačiji da je uvela sankcije Rusiji. 

Takođe, imali smo i Banjsku, koja očogledno nije bila spontana samoinicijativna aktivnost, koja je Aljbina Kurtija potpuno izvukla iz ćorsokaka u koji se sam ušao, rekao je Međak i naglasio da ne razume šta Srbija svojom politikom hoće da izvede.

Ako hoćemo da uđemo u EU i rešimo Kosovo u našu korist, propustili smo gomilu zicera. Šta mi hoćemo? Šta je naša politika, upitao je Međak i ocenio da vlast sve radi pogrešno ako na bilo koji način hoće da sačuva svoju poziciju na Kosovu i da Srbi ostanu na Kosovu.

Daje, ali ni to ne uspeva da valorizuje, kako za Srbe na Kosovu, tako i za državu Srbiju, obrazložio je on, dok je za incijativu Rusije da Savet bezbednosti raspravlja o NATO agresiju na SR Jugoslaviju rekao da kasni 25 godina.

Rusija ima svoje interese i sada instrumentalizuje tu temu kako bi opravdala to što radi u Ukrajini, jer je NATO je prvi prekršio Povelju UN i napao suverenu državu 1999.godine, pa misli da može i ona, po principu ako je mogao  NATO, možemo i mi, protumačio je Međak.

Prema njegovoj proceni, Rusija će tu paralelu pokušavati da eksploatiše sve dok je bude potrebno.

On je prilično siguran da će pitanja Kosova i Ukrajine u nekom trenutku u UN biti povezana, kako bi i Rusija imala da stavi na pregovarački ono što traži u Ukrajini.

Napominjući da se to radi preko leđa Srbije, on je primetio i da vlasti u Beogradu nedavni teroristički akt u Moskvi koriste za svoje interese, militarizacijom i uvođenjem naoružanih patrola na ulicama gradova.

„To je više pokazivanje moći, odnosno nemoći, i pokušaj da iskoristiš medijski fokus na nečemu za sopstvene lične potrebe“, rekao je Međak, koji misli da su poruke o ugroženim državnim i nacionalnim interesima motivisane željom vlasti da mobiliše svoje birače.

Da se okupe oko vođe, koji će ih spasiti, jer su ugroženi. Od koga? Nemamo pojma, smatra Međak i ukazuje na standardni modus vlasti da stalno produkuje tenzije i opasnosti.

Na kraju, ako se nešto i desi, niko neće ni verovati i to upravo zbog hiperprodukcije problema, rekao je on i pocenio da su dizanje tenzija i konflikti vidljivi na svakom ćošku.

Nivo nenormalnosti kod nas je toliki da će jednom da eksplodira, samo je pitanje na koju stranu i gde će da pukne taj balon, rekao je Međak, ali je napomenuo da on  može da pukne samo na domaćoj sceni.

Povodom poziva predsednice Skupštine Srbije opoziciji na dijalog o izbornim uslovima, on je istakao da treba razgovarati, ali misli da Ana Brnabić taj dijalog ne može da vodi.

Ona neće donositi nikakve odluke, već će raditi šta joj se kaže, a nije ni osoba koja može da doprinese bilo kakvom smirivanju, jer ona je jedan od uzročnika podizanja tenzija, ocenio je Međak, koji misli da bi dijalog zato trebalo da se vodi uz posredovanje OEBS. 

Po njemu, sada je samo pitanje da li vlast hoće da demontira bure baruta, na kojem fitilj polako tinja. 

„Oni su bure baruta namestili, oni su fitilj upalili i oni jedini mogu da ga demontiraju. Kod njih su sve poluge odluka i vlasti, odlučivanje je na njihovoj strani, a ja ne vidim njihovu spremnost da se tako nešto uradi“, konstatovao je Međak.

Kako je predvideo, dijalog će biti pokušaj još jednog šminkanja da bi vlast pokazala da je nešto uradila i da preporuke ODIHR više nisu atak na našu suverenost i nezavisnost, niti ultimatum iz 1914.godine, već da je spremna da ih ispuni.

To je nastavak šizofrene politike za spoljašnju i unutrašnju javnost, rekao je Međak, ali je istakao da se opozicija okupljena oko Srbije protiv nasilja već nametnula kao partner međunarodnoj zajednici.

Bitno je da toj opoziciji osnova  bude proevropska orijentacija, koja podrazumeva teme kao što su vladavina prava, evropske integracije, sankcije Rusiji i pitanje Kosova, nabrojao je Međak i predočio da bilo koja naredna vlast ne može da kaže da ne prihvata ono što je Vučić prihvatio.

Upitan da li veruje u institucionalni rasplet političke krize u Srbiji, on je odgovorio da krizu može da reši jedino dogovor, a ne institucije, jer samo vlast može da spusti konfliktni potencijal u društvu i deminira celu situaciju.

Na dodatno pitanje šta će se dogoditi ako vlast to ne želi, Međak je uzvrati da onda nastavljamo dalje dok to sve ne pukne, jer treće opcije jednostavno nema. 

Ili smanjivanje konfliktnog potencijala ili će u jednom trenutku cela situacija eksplodirati. Iz krugova vlasti afere cure na sve strane, što govori da stvari iznutra ne funkcionišu. To se nije događalo pre pet godina, a sada se događa, zaključio je Međak. (kraj) def 

”Mislim da će se do kraja maja, kada odlučuje Komitet ministara, gledati šta radi Kosovo -  da li će se i dalje ponašati  jednostrano, pre svega na severu Kosova, a kako će se ponašati u odnosima dijaloga", predviđa Mijačić. 

Kako je ukazao u razgovoru s Tamarom Skrozza, u svemu tome ima i gorčine, jer Priština članstvo u Savetu Evrope može dobiti i pre formiranja Zajednice srpskih opština, što ”najviše frustrira, ne samo srpski narod, nego i vlasti u Beogradu”. 

On razume da se predsednik Srbije Aleksndar Vučić oseća povređenim i uvređenim, i napominje da mi ne znamo šta se dogovaralo iza zatvorenih vrata. 

”Moguće je da je došlo do nekih obećanja, ali nijedna vlada zapadne hemisfere nije se obavezala na ono za šta on smatra da je prevaren”, objašnjava Mijačić.

S druge strane, kako je podsetio, Vučić se obavezao da neće sprečavati članstvo Kosova u međunarodnim institucijama i da se trenutno dešava implementacija onoga na šta se sam obavezao.

I Novaković smatra da Beograd, uprkos prihvatanju Ohridskog i Briselskog sporazuma, ima pravo na  nezadovoljstvo, jer prethodni sporazumi nisu u potpunosti primenjeni, pre svega oni iz 2013. i 2015. godine. 

Pitanje Zajednice srpskih opština je ključna tačka u prvom briselskom sporazumu, rekao je on FoNetu i ocenio da Kosovo sada dobija određenu vrstu nagrade, iako je jedino što je urađeno prihvatanje odluke njihovog ustavnog suda od pre šest godina o imovini manastira Dečani.

On, ipak, smatra da postoje konkretni razlozi za ulazak u proces prijema Kosova u Savet Evrope. 

”Mnogo je govora da će se eventualnim dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD možda promeniti i američka politika prema Kosovu, pa je za pojedine evropske države bilo značajno da dobiju dodatnu potvrdu kosovskog subjektiviteta pre nego što do takve promene dođe”, objašnjava Novaković.

Njegovo je mišljenje i da se ulaskom Kosova u Savet Evrope stvara mehanizam kojim će Evropska unija dobiti mnogo jače metode za pritisak na Prištinu da ispuni ono što je obećala. 

Najavu da će Srbija izaći iz Saveta Evrope, ukoliko Kosovo bude primljeno u tu organizaciju, sagovornici Kvake 23 ne smatraju realnom. 

Novaković ocenjuje da bi se izlaskom poslao važan signal o poziciji Srbije prema vrednostima Evropske unije i ugrozio proces evropskih integracija, dok Mijačić podseća da Srbija od Razvojne banke Saveta Evrope trenutno ima 800 miliona evra u investicijama. 

”Prilično sam siguran da ni predsednik, a ni vlada Srbije, neće dozvoliti da se tako lako odreknu i tog novca i tih ugovornih obaveza”, naglasio je Mijačić. Takođe, sagovornici su saglasni u oceni da u bližoj budućnosti neće doći do bitnijih pomaka po pitanju Kosova. 

”Po svojoj prilici, Kosovo ide na vanredne izbore u junu i samim tim, uz izbore u EU, mi do ishoda američkih izbora do američkih nećemo imati neko praktično smirivanje situacije”, procenjuje Novaković. 

S druge strane, Mijačić smatra da su se ova i prethodne vlade izgubile u tome šta se želi postići i da je jedini cilj postalo trajanje, odlaganje rešenja, nedostatak volje za rešavanje problema običnih ljudi i više fokusa na opšte probleme i filozofske zamisli. 

”Rešenja koja se traže u procesu normalizacije i dijaloga nemaju za cilj rešavanje pitanja običnog čoveka, i građani su objekti, a ne subjekti svih tih priča”, zaključio je Mijačić. (kraj) zvs/ts

Da li su radikali doneli bilo šta osim nasilja i patriotizma, upitao je Spahović u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i ocenio da je ponašanje većine sada u parlamentu odraz te nasilne tradicije.

Biće ovog društva je nasilje, ukazao je on i konstatovao da su radikali od SPS preuzeli nasilničku politiku.

To se, međutim, narodu sviđa, narod to voli da gleda više nego rijaliti, ocenio je Spahović i predočio da ovde važi zakon jačeg, kao u savani. 

Ovde čovek koji nije u stanju sam da se brani, nema nikakve šanse. Mora da ćuti, ukazao je on i napomenuo da su pretnje, zastrašivanja i nasilje ozbiljan zanat u koji se dobro razumeju oni koji su pod kontrolom službe ili neke druge frakcije vlasti. 

Tu postoji kontinuitet koji traje više od  30 godina, rekao je Spahović, saglasan da je u vreme Zorana Đinđića postojao pokušaj diskontinuiteta, ali je podsetio i na to da je čovek koji je pucao u premijera izjavio na saslušanju da nije kriminalac, već vojnik koji izvršava naređenja.

On smatra da je u Srbiji promena ipak moguća, samo da je pitanje kakva i koliko duboka promena, jer „sve dok je ova vlast legitimna, sve dok narod ovo traži, možete samo da dobijete Marka umesto Janka“.

„Da ova vlast nije legitimna, nju bi narod na silu srušio. Ali ne, ta vlast ima podršku naroda u Srbiji“, uveren je Spahović.

„Možda u Beogradu nema većinu i verovatno da nema, ali u celini u Srbiji, oni imaju legitimitet“, ponovio je on, ali je naglasio i da vlast nema legalitet.

Legalitet nije svojstvo ove vlasti, „oni se sprdaju sa Ustavom i zakonima, to je bez ikakve diskusije, ali narod ne traži zakonitost u radu državnih organa, niti poštovanje Ustava i zakona“, ocenio je Spahović.

Prema njegovom viđenju, vlast radi ono što narod traži, ispituje javno mnjenje svaki dan i neće da uradi nijednu stvar zbog koje bi izgubila glasače. 

Osvrćući se na ponašanje sudija i tužilaca u svetlu mnogobrojnih afera i skandala, on je istakao da je dobro što su sudije i tužioci počeli javno da govore, ali je za tužilaštvo rekao da  je katastrofa. 

Naše tužilaštvo je napravljeno po ugledu na Sovjetski Savez, na tužilaštvo Višinskog, kao neka vrsta mača partije. Ovo tužilaštvo sada, to je ono tužilaštvo iz 1936.godine, uporedio je Spahović.

Spahović predviđa da će aktuelni saziv parlamenta izdržati ceo mandat, uz objašnjenje da „nema ko da ih skloni“.

Prema njegovom tumačenju, „ova vlast tako čvrsto stoji, da bi oni mogli i da uhapse nekog ministra, a da ne rizikuju pad vlade ili tako nešto, da bi oni mogli da potpišu i priznanje Kosova i da ne bi bilo ništa“. 

On ne veruje da politička kriza može da se reši u institucijama, zato što krvotok društva ne ide kroz institucije, ali misli i da ovde nema punokrvne opozicije i da je narod korumpiran. 

U opoziciji su 95 odsto svi ideološki isti. Samo što jedni žive bolje, a drugi lošije. Ideologija je u ovom društvu već 30 godina ista, tvrdi Spahović.

Ali mi od opozicije očekujemo promene, a ne od vlasti. Očekujemo da opozicija pobedi, da opozicija nešto uradi, a ne vlast, naglasio je on i istakao doprinos građanskih inicijativa i pokreta, mada im je prigovorio što se distanciraju od politike. 

Srbija nema građansku klasu i nema građansku opoziciju, ni levu, ni desnu. Ove stranke koje su proevropske, koje hoće u Evropu, što ja pozdravljam, one u suštini nisu građanske, ocenio je Spahović.

Unutar Srbije protiv nasilja imate evroskeptične partije i lidere koji su protiv Evropske unije (EU) i ulaska u EU, ilustrovao je on i naglasio da to ne može da bude građanska stranka.

Upitan da li međunarodna zajednica ima interesa da ovde dođe do promena, Spahović je odgovorio da je to više pitanje za političke analitičare, ali je konstatovao da je Srbija „uz Ruse i uz Putina koji rastura Ukrajinu“. 

Prema njegovom viđenju, „to što smo se mi izjasnili da osuđujemo rusku agresiju na Ukrajinu, to je sitnica, to je smešno, ovde je Bocan Harčenko važniji od premijera, on je drugi, treći čovek u državi“. 

Na pitanje da li to znači da je i Srbija protiv nasilja za Putina, on je uzvratio da ta grupacija nije jednolična, ali da i u njoj ima onih koji su za rusku stranu.

Upitan o odnosu EU prema Srbiji, on je odgovorio da Unija hoće da nas primi, ali da ne može da nas preformuliše da ispunimo uslove, koje mi ni ne možemo da ispunimo, a jedan broj uslova i nećemo da ispunimo.

„Ali znate šta, kada bih ja bio čovek na vlasti koji kalkuliše, voleo bih da Srbija bar 200 godina bude kandidat za EU, jer bi to bilo međuvlašće, bez zakonitosti i tu može da se radi šta hoće“, rekao je Spahović.

„Kada nisi kandidat, ne dobijaš pare. Idi traži od Lukašenka, a kada uđeš u Uniju, opet nema kombinacija. Za vlasti je taj interregnum idealan i zato im odgovara da doživotno budemo kandidati za EU“, smatra Spahović.

Njemu se čini da Evropa pravi grešku što čeka da Srbija ispuni uslove i poručuje da bi „trebalo bez kriterijuma da prime i nas i Kosovo, sve to što mogu da prime - da prime, pa da nas tamo šteluju“, posebno zbog „strašne unutrašnje gangrene“ koja dolazi od Rusa i „razjeda Srbiju iznutra“.

Na pitanje da li bi Unija tako trebalo da postupi čak i protiv volje naroda, Spahović je odgovorio potvrdno i zaključio: „Ovde je samo dobro ono što narod neće“. (kraj) def

”Čast izuzecima, ali mislim da je 80 odsto ljudi u današnjoj Skupštini bez ikakvih moralnih, ljudskih i svakih drugih kriterijuma.

Oni su jednostavno ljudi koji imaju za zadatak da, bez obzira na argumente, govore ono što im je zadato i da proizvedu sukob”, ukazao je Hubač.

S druge strane, Korać upozorava na to da je situacija mnogo ozbiljnija nego što se misli, za šta je pre svega odgovorna vlast, iako i opozicija u takvim okolnostima ponekad reaguje besno i agresivno. 

Kako je rekao u razgovoru s Tamarom Skrozza, i ranije je bilo predsednika parlamenta iz redova vladajuće većine, na primer Slavica Đukić Dejanović, ili Ivica Dačić, ali oni ”nisu namerno i svesno dražili opoziciju”.

Kao dugogodišnji poslnik u ranijim sazivima, Korać napominje i to da se aktuelna dešavanja u skupštini ne mogu svesti na karakter ličnosti poslanika. 

”Isti takvi ljudi sedeli su u raznim parlamentima, pa se nisu tako ponašali”. 

Oba sagovornika serijala Kvaka 23 ističu da je indikativno i opasno prisustvo policije u civilu. 

”Na fudbalskim utakmicama nema toliko žandara po glavi navijača”, kaže Hubač i ocenjuje da je to dovedeno do paroksizma, do apsurda, a da je jedini cilj da se emanira nasilje i da to nasilje koje proizvodi haos, bude glavna tema.

Po njegovom mišljenju, uz uzurpirane institucije, duboko korumpirano društvo i opšti osećaj da nema pravde, vlast ima malo argumenata da svoju politiku prikaže u poztivnom svetlu. 

”Jedini način jeste spinovanje, pravljenje haosa, napete atmosfere”, naglašava Hubač i ukazuje da je to situacija koja apsolutno odgovara vladajućoj oligarhiji.

Istovremeno, Korać  misli da se angažovanjem policajaca u civilu šalje poruka da u ovoj zemlji postoji stranka koja brani interese države, a da je opozicija zla, opasna i nepotrebna. 

”Ne verujem da će Vučić to da uradi, ali sledeći korak bio bi da ukineš te stranke i da uvedeš jednopartizam, i to je u stvari ono što imamo na delu. Šta će nam parlament? Čemu to uopšte služi?”, objašnjava on. 

Po Koraću, nas od tog scenarija spasava samo okruženje Evrope i deklarativno zalaganje vlasti za evropsku integraciju Srbije. 

”Da nije toga, mislim da bi Vučić bio u stanju da zabrani neke stranke sa obrazloženjem da ih je zabranio sud, da su to nasilnici ili špijuni”, uveren je Korać, uz opasku da bi ova država tada postala Albanija Envera Hodže ili Rumunija Nikolaja Čaušeskua.

Iako ponavlja da je sve ovo tragedija parlamentarne demokratije, on citira repliku iz filma ”Gandi” u kojoj ovaj navodi da je u istoriji bilo mnogo tirana, ali da su svi na kraju otišli.

”Naš narod kaže da ničija sveća nije do zore gorela. Dakle, to je sada tako, a sutra može da se promeni, koliko god nekom izgledalo neverovatno”, zaključuje Korać u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Smatram da bi u što većem broju trebalo da izađemo na te izbore, ukoliko postoji izvesna i logična popravka izbornih uslova, objasnio je Kostić u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Bez toga, kako je naglasio, mislim da bi to bila besmislena vrsta autožrtvovanja koja ne bi donela nikakvu korist, sem onima koji falsifikuju celu priču i koji bi mogli kažu „koliko puta treba da ponovimo da biste vi shvatili da vas narod neće“.

On smatra da su ljudi senzibilisani neshvatljivom navikom da će neko drugi doneti demokratiju i da će neko drugi doneti slobodu i normalan život. 

Plašim da ključ ipak ne može da bude na toj strani, jer taj drugi zapravo ne postoji, ocenio je Kostić, ali je istakao da je na tribinama ProGlasa u raznim gradovima Srbije primetio da se javila neka vrsta vrlo marginalnog optimizma.

On ne bi od toga pravio velike kaptializovane zaključke, ali se pokazalo da mi nismo pčelinji narod iznad koga stoji samo beskrajno usamljeni umorni, izranavljeni vođa koji će da nam govori kako i kuda treba da idemo. 

Nisam veliki optimista, ali će ideja promene ljudima ući u krvotok, ukoliko se dovoljno puta ponovi jedna vrsta zahteva i malih pobuna koje prave pojedinci, građanske grupacije i političke partije.

Neka vrsta male promene je već nastala, rekao je Kostić, ali je predočio da nije pitanje šta će dalje raditi opozicija i ProGlas, već šta ćemo svi uraditi.

Njega strašno nerviraju prijatelji koji tvrde da su ogorčeni i nezadovoljni, iako uopšte ne žive loše, ali nikada ništa nisu uradili da drugima bude bolje. 

Osvrćući se na odnos vlasti prema inicijativi ProGlas i poruke da su svi koji drugačije misle protiv države ili rešavanja problema Kosova, on je predočio da se Kosovo ne brani u Beogradu, već da se delom brani po celoj Srbiji, ali da se dominantno brani na Kosovu. 

U jednom trenutku sam 2015. godine glasno rekao ono što sam video, a danas to, kao de fakto poraz politike koju smo vodili, ponavlja svako drugi, konstatovao je Kostić i naglasio da to nije uradio niko iz ProGlasa.

On ne kaže da je mnogo koristan za Srbiju, ali da šteta za Srbiju sigurno nije, da ne govori o još 13 inicijatora ProGlasa, koje naziva dragim ljudima, mnogo značajnijim i uspešnijim od njega. 

Upitan o odnosu međunarodne zajednice prema Srbiji, Kostić je primetio njenu potpunu indiferentnost, jer ih više mnogo ne interesujemo.

Za razliku od onoga što nam svakodnevno serviraju kroz medije da smo tema sa kojom se političari bude na Zapadu, on se boji da više nismo ni u prvih deset tema, što je apsolutno deo izgovora vlasti da u politici ništa ne menja. 

Drugi deo izgovora je još fascinantniji, a to je da ćemo primiti Evropsku uniju (EU) u Srbiju, naravno kada ispuni uslove koje ćemo mi postaviti, ocenio je Kostić, koji je razočaran činjenicom da smo, kao kolektivitet, izgubili sposobnost da čitamo realnost.

Prema njegovom viđenju, duboko verujemo da se oko nas okreću svi evropski problemi, ne shvatajući da polako prestajemo da budemo i periferija.

Posledice neprihvatanja realnosti će biti strašne, predvideo je Kostić i ocenio da odluka vlasti nije u pravcu EU.

Kako je ukazao, ovde se vodi radi jasna, čvrsta, svakodnevna antireklama EU i  evropskih vrednosti, što vidi kao užasno, beznadežno, geostrateško opredeljenje za usamljenost.

Mi smo sada u situaciji geopolitičke usamljenosti koja ne može da izađe na dobro. Kao da primoravamo ljude oko sebe da nas dožive kao neprijatelja, upozorio je Kostić. 

Upitan o odnosu ProGlasa i opozicije, on je odgovorio da nikakvih političkih dogovora nije bilo, negirajući da je ova inicijativa neka vrsta građanske imitacije Srbije protiv nasilja.

ProGlas je možda jedna od poslednjih varijanti spontanosti, koju mi sada kao bumerang osećamo u sopstvenom delovanju.

Radi se o građanskoj improvizaciji koja nije organizovana, ali je iskrena i možda je to za ovaj trenutak i najvažnije, naglasio je Kostić.

Upitan o odnosu opozicije prema toj građanskoj improvizaciji, Kostić je uzvratio da su je  prihvatili kao neku vrstu korisnog ortopedskog pomagala. 

Svestan da ovo što govori nije u punoj meri korektno, Kostić je rekao da „nije siguran da su i oni sigurni u ono što govorimo, a to je da smo apsolutno nezainteresovani za podele vlasti, podele moći i buduće funkcije“. 

Kako je protumačio, možda postoji izvestan zazor, ali kako vreme prolazi mislim da se stvari u razgovorima relaksiraju i da oni shvataju da u nama imaju samo neku vrstu modela koji smo nazvali zabrinuti građani. 

Zbog takve vrste prilično benignog istupanja, iz krugova vlasti je krenula kanonada napada, koji su već prešli na stranu nepristojnosti u pokušaju da nas uguraju u zamišljene matrice tipa samozvana elita, ocenio je Kostić. 

Da li ste ikada čuli od mene da sam za sebe rekao da sam intelektualac, da sam elita? Ja sam penzionisani lekar i ništa više, ali tom penzionisanom lekaru, kako je poručio, niko ne može da oduzme pravo da razmišlja o ovoj zemlji u kojoj će, nadam se, živeti i moja deca i moji unuci.

Kostić ističe i da sam nema nikakve političke ambicije i objašnjava da je njegova priroda u politici  neupotrebljiva. 

Podseća da je neku vrstu političnosti, tokom osam godina predsedavanja Srpskom akademijom nauka i umetnosti, pokušao da sprovede i da je tome parcijalno uspeo, u mnogo čemu i nije, ali da je stekao zaista impozantan broj neprijatelja i protivnika. 

Upitan šta bi se u Srbiji promenilo ako bi vlast izgubila Beograd, on je odgovorio da bi se time moglo pokazati da u politici može drugačije, da je zaista moguće biti na usluzi građanima, da bi se verovtno artikulisali i neki novi lideri, neke nove fizionomije i sposobni ljudi.

Nisam ciničan, ali mislim da bi to bilo jako dobro i za one koji su na vlasti u Republici, jer bi makar na jednom mestu imali neku vrstu kontrapunkta, što i jeste suština demokratije, objasnio je Kostić. 

Procenjujući ishod izbora u Beogradu 2.juna, on je rekao da nema luksuz pesimizma, iako mu je u ovom trenutku bliži nego bilo šta drugo, i pozvao sugrađane da ispune svoju građansku dužnost i kažu šta misle. 

Ne može Srbija da bude privatna prćija pojedinaca ni sa jedne, ni sa druge strane. Dajte da mi kažemo šta hoćemo, pozvao je Kostić.

Ako se to njemu ne bude svidelo, baviće se filatelijom, numizmatikom ili negovati kanarince, jer ne mora on da bude „neko ko umišlja da zna šta je najbolje za Srbiju“. 

U ovom trenutku, međutim, ako bi ishod bio 1-0-2, neka bude nula. Hajde da bacim malo svetla u smislu optimizma, 0 sa šansom da pređe u 2, zaključio je Kostić. (kraj) def

Stranka slobode i pravde, a siguran sam i Srbija protiv nasilja, neće izaći na izbore ako minimum uslova ne bude ispunjen, a onda tih izbora suštinski neće ni biti, naglasio je Stefanović u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.

Neophodno je sprečiti da SNS ponovo pokrade izbore, kao što je to bio slučaj  17. decembra, objasnio je on i poručio da ne treba verovati pozivima Aleksandra Vučića da Vlada Srbije odmah sprovede sve preporuke ODIHR.

Napominjući da je potrebno vreme da bi preporuke bile sprovedene, Stefanović je rekao da na tom poslu u radnoj grupi moraju da se nađu i predstavnici Crte, opozicionih stranaka, Evropske komisije i OEBS, kako bi sprečili „kozu da pojede kupus“. 

Upitan o mogućnosti donošenja leks specijalisa povodom novih izbora u Beogradu, kako bi oni bili odloženi sve dok se ne primene preporuke međunarodne zajednice, on je potvrdio da je to jedna od opcija za koju će se SSP svakako zalagati.

„Nije nama cilj da izbori budu što kasnije, nama je cilj da što pre ovu nenarodnu, korumpiranu vlast povezanu s organizovanim kriminalom, koja nosi Oskara u svakoj kategoriji, pošaljemo na smetlište istorije“, obrazložio je Stefanović.

On je ukazao na to da Beograd mora da se spašava od „uništavanja i masovne pljačke vlasti SNS“ i pozvao na formiranje što šireg fronta u koji bi trebalo da uđu svi koji su nesumnjivo opoziciono nastrojeni, kao i da su dobrodošli i pojedinci, ljudi koji treba da nađu određeni modalitet svog nastupa.

„Na neki način, ovo je okupljanje svih pritoka u jednu moćnu reku pobede i slobode i ja sam siguran da se sada svi naši parcijalni bojevi, putevi i borbe stapaju u jednu“, istakao je Stefanović. 

Upitan da li pod kišobranom opozicije vidi i predstavnike ProGlasa, on je odgovorio da ne sumnja da će se to desiti, ali ostaje da se vidi u kojem obliku.

Ovo je borba za vazduh i opstanak, za to da Beograd po treći put potvrdi da ne želi ovu vlast, ovo je borba za to da li će grad da vode ljudi koji ga ne vole ili ljudi koji ga vole, predočio je Stefanović.

Kako je naglasio, idemo u normalan život i razvoj Beograda, bez korupcije, bez kriminala, ali u toj borbi nema mesta za Vučićeve satelite, koji su sebe najviše ponizili i ponovo pokušavaju da prevare građane.

Upitan o napadima vlasti na opoziciju i sve druge neistomišljenike, on je primetio da vlast na kritike uzvraća odgovorom da se „Srbija i Kosovo i Metohija brane na begradskim izborima“. 

„Takav odgovor su imali i ’92. Takav dogovor su imali ’95. Takav odgovor su imali i ’99“, ocenio je Stefanović i poručio da se „Kosovo i Metohija i interesi naših građana brane tamo gde živi naš narod, kojem treba dati svu pomoć da opstane i ostane“. 

Vučićeva vlast je sve prepustila Aljbinu Kurtiju, a naš narod deli opasnim parolama da su svi oni koji su protiv nje, ne samo državni neprijatelji, nego da nisu ni Srbi, ukazao je Stefanović.

Kako je upozorio, to je ogroman problem koji stvara podele, mržnju i cepanje ovog naroda, a što vlast radi organizovano i smišljeno.

Oni stavljaju maske, oni se uvijaju u zastave da građani ne bi videli da ispod tih maski i zastava stoji kesa dukata, ali ovog naroda, a ne njihova, obrazložio je Srefanović. 

Oni opet dovoze ljude u Beograd kombijima i autobusima da ih prijave da budu ponovo lažni Beograđani samo dok se izbori ne završe, rekao je zamenik predsednika SSP, koji je organizatore toga nazvao kriminalcima i predvideo da će zbog toga kad-tad odgovarati.

„Oni misle da su SNS i Vučić jednako država. Vi niste država, vi ste ljudi koji ste privremeno, uzurpirajući vlast, kradući izbore, seli na neke pozicije, kradete budućnost ovom narodu i stvarate od Srbije nebezbednu državu u kojoj vršljaju organizovani kriminalci“, smatra Stefanović.

Čovek koji je bio ministar policije dobio je ime Edo u skaj aplikaciji i on odgovara Oskaru, ilustrovao je Stefanović, uveren da je Oskar zapravo Vučić. 

Prema njegovim rečima, „u svakoj normalnoj državi oni bi davno bili već otpravljeni pred sudove i tužilaštva i davno već ne bi bili na vlasti“.

Upitan da li Evropska unija (EU) menja odnos prema vladajućim krugovima u Srbiji, Stefanović je procenio da „naprednjaci sve čine da u suštini ne idemo u EU, jer što smo bliže Uniji, oni ne mogu ostati na vlasti“.

Kako je istakao, slika se menja i sada je „jasno da su Vučić i SNS postali parije u Evropi“.

S druge strane, on misli da su evropski sagovornici opozicije sada, posle dužeg vremena, shvatili da u Srbiji postoji „kredibilna alternativa, koja donosi stabilnost, evropski put i zaštitu naših ustavnih, nacionalnih državnih interesa“. 

Stvari su daleko odmakle u pozitivnom pravcu i naš zadatak je da odvojimo Srbiju od Vučića, u smislu odgovornosti za korupciju, za krađu i organizovani kriminal u ovoj zemlji, rekao je Stefanović. 

Prema njegovom objašnjenju, „naš zadatak je da Srbija ne bude povučena u provaliju istorijske, moralne, krivične i svake druge odgovornosti koja čeka ovu vlast, da ti ljudi ne povuku celu Srbiju sa sobom“. 

„Naš cilj je da režim ne uspe u tome da Srbiju zadrži u statusu mračne kutije, gde niko spolja ne može da vidi šta se ovde dešava u najboljem duhu stabilokratije. koji je inaugurisala gospođa Merkel, podržavajući Vučića, Gruevskog i Orbana i ostale“, rekao je Stefanović, koji smatra da je stabilokratiji došao kraj. 

Upitan o najavi imenovanja Ane Brnabić za predsednicu parlamenta, on je rekao da predstoji „spektakularno crnilo“  i da je mislio da, posle Vladimira Orlića, naprednjaci ne mogu civilizacijski niže pasti u odnosu prema drugačijem mišljenju i opoziciji.

„Malo sa setom gledam ljude koji su u njoj videli neki liberalni inkubator, a dobili ste u stvari jednog Šešelja, samo modifikovanog za 21. vek“, okarakterisao je Stefanović.

On je, međutim, siguran da nova republička vlast, ne samo da neće imati puni mandat, nego da neće doći ni do pola. (kraj) def

Zato bi između Vučića i Brisela sada mogao da se postigne dogovor, po kome naprednjaci pristaju na poraz u Beogradu, smatra Stupar.

Po njemu, beogradski izbori su nemogući bez promene izbornih uslova, a Vučić sa izborima žuri, da se to pitanje ne bi ni otvorilo. 

”Izbori mogu da se održe i u septembru, onima u Briselu se ne žuri uopšte, a Vučić pokušava da smandrlja priču, da dobije još jedan mandat i da Evropa kaže 'pa dobro, pusti ga'”, tvrdi Stupar.

On je konstatovao da to, međutim, više nije moguće i predočio da predsednik uzalud govori o patriotizmu, jer su u pitanju gradski izbori. 

”Čoveče, šta je sa elementarnim stvarima u gradu? Eno, autobus 511 upalio se već dva, tri puta! Dokle ćeš da rušiš grad? Ličiš na Nerona, samo ti fali šibica”, ocenio je Stupar. 

Podsećajući na činjenicu da Vučić vlada već 12 godina, koliko su vladali i Slobodan Milošević i DOS, on je naglasio da je krajnje vreme da dođe do promena, ”jer ćemo nestati”. 

S druge strane, Spasojević misli da opozicija mora da radi na svim frontovima, i sa međunarodnom zajednicom, i sa građanima, ali i da bude spremna i za izbore krajem aprila, da već za nekoliko dana zna ko je u kojoj koaliciji i ko su kandidati. 

”Vučić deluje uveren u sigurnu pobedu i on ima čemu da se nada, ako ništa drugo, ono zato što su Nestorovićevi glasovi i ljudi koji će izaći na toj listi, uvek bliži njemu nego ostatku opozicije”, objasnio je on u razgovoru s Tamarom Skrozza. 

Ipak, kako je primetio, nije nelogično što predstavnici vlasti podižu tenziju i intonaciju, jer znaju da im predstoji jedan kraći mirni period i tome se nadaju, ako uspeju da zatvore ovaj izborni ciklus. 

”Oni hrabre svoje birače, hrabre sami sebe, i što budu u slabijoj poziciji, oni će sve više tako ponašati", predviđa Spasojević i napominje da  to ne znači da oni nisu svesni problema u kojem se nalaze. 

On još ističe da se izborni uslovi neće promeniti sve dok opozicija ne bude dovoljno snažna da natera vlast da ih promeni. 

Kako je rekao FoNetu, komparativne studije pokazuju da na izborima treba uporno učestvovati, dok se ne pređe prag kada vas međunarodna zajednica vidi, građani podržavaju i kada se sve sklopi u nešto što će dati rezultat. 

U tom kontekstu, on misli da je bojkot svrsishodan samo ako su i građani aktivno opredeljeni za tu opciju, i ako međunarodna zajednica ekspilicitno kaže da izbore na kojima ne učestvuje opozicija ne smatra relevantnim i demokratskim. 

”Meni se čini da se to za sada neće desiti i da je, kao i do sada, manje zlo za opoziciju da izađe na ove izbore”, zaključio je Spasojević. (kraj) zvs/ts 

Kako je objasnio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, ako bi neko od njih to rekao, možda bi se probušio balon kakvih-takvih odnosa evropskih institucija i zvaničnog Beograda, a „oni to još nisu spremni da urade“.

On misli da za to ima više razloga, među koje je ubrojao i taj što se kao alternativa vlasti još nije nametnula jasno definisana politička opcija, pa kod zapadnih partnera postoji određena doza neizvesnosti šta bi se desilo posle kraja vlasti Aleksandra Vučića. 

Na opasku da se, uprkos tome, stiče utisak da politici stabilokratije ističe rok trajanja, Janković je rekao da je to za njega nesporno.

Kako je obrazložio, postalo je jasno da su korisnici stabilokratije taj režim iskoristili da naprave autokratske vlasti, delegitimizuju opoziciju, potčine medije, ekonomske tokove preusmere u svoju korist i zloupotrebe tajne službe.

Ipak, i tome ima kraja i taj kraj se nazire, naglasio je Janković, uveren da je sada svima jasno da je stabilokratija na duži period postala ogromna pretnja demokratiji.

On je potvrdio da se, posle izbora, politička kriza internacionalizuje i ukazao da „Srbija kao da ponovo ulazi u matricu iz koje jedva da je izašla, ako je uopšte i izašla, nakon Miloševića“.

Ponovo počinjemo da bivamo loš primer u svetu, ali posledice toga neće snositi samo oni koji su ih izazvali, a to su nosioci vlasti, već ta vrsta stigme polako pada na svakoga od nas, smatra Janković.

Ako smo već saglasni da građani nisu u situaciji da slobodno biraju svoju vlast, onda ne treba ni da snose sankcije zbog svoje vlasti, poručio je Janković i dodao da nije posao opozicije da preti prekidom evropskih integracija.

Ako bude loših posledica po Srbiju, onda će i svi građani to osetiti, predočio je on i primetio da je samo od predsednika Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića čuo da u evropskim institucijama ne treba pričati o sankcijma.

Na primedbu da su takva upozorenja stigla iz same Evrope, Janković je uzvratio da oni imaju pravo da upozoravaju na to , jer se režim ne ponaša po pravilima EU, iako tvrdi da hoćemo u Evropu.

On negira tumačenje da se iz njegovih reči može steći utisak kako u odnosima sa EU stvari prevashodno zavise od opozicije.

Ne može, međutim, da vidi nijedan razlog zašto bi neko, a posebno onaj ko predstavlja političku alternativu vlasti, očekivao nešto dobro od eventualnog prekida evrointegracija, jer bismo svi to osetili na svojoj koži.

Upitan kojim će putem zemlju povesti nova vlada, na čelu sa Vučićem, kao njenim dirigentom, on je kurs spoljne politike Srbije uporedio sa pokušajem da se uhvati vlažna riba.

To nije ni politika neutralnosti, ni politika nesvrstanosti. To je politika svima sve u momentu kad se mora. Pridruživanje EU realno nije prvi spoljnopolitički prioritet vlasti, naglasio je Janković.

Kada bismo se zaista pridruživali EU i pokušali da primenimo sva pravila koja tamo postoje, onda 70 odsto ljudi iz vlasti ne bi moglo da obavlja funkcije koje obavlja, a mnogo njih bi se našlo i iza rešetaka, rekao je on i predvideo da će Srbija zato „nastaviti da ide putem kojim ide, ako je to uopšte put“.

Nema principijelnosti, niti jasnog stava čemu država stvarno teži, već se prilagođava od momenta do momenta, od toga šta će biti u Americi ili kako će se završiti agresija Rusije na Ukrajinu, rekao je Janković.

On je konstatovao da Vučić hoda po ivici dva žileta, noseći Srbiju sa sobom, jer je mnoge stvari obećao i na jednoj i na drugoj strani.

„Mi šta god ko god traži, to i dobije. Tako završavamo i sa Kosovom“, ocenio je Janković i dodao da, gledajući realnu sliku, „ne zna čemu pregovori s Kosovom više i služe, izuzev pitanju formalnog priznanja“. 

Prema njegovom viđenju, sve drugo Srbija je dala, a nije dobila ništa za Srbe, za svoju državnost, za svoje državno dostojanstvo, a pre svega za te ljude dole, „a čak nismo uspostavili ni korektne odnose s vlastima u Prištini“. 

„Ne znam, nažalost, u čemu se u realnom životu više ogleda državnost Srbije na teritoriji Kosova. Drugi vode taj proces, dakle Srbija je stalno na začelju i stalno reaktivno deluje“, smatra Janković.

Kako je opisao, „stalno se bori protiv nečega, na kraju da i to još mnogo više nego što je traženo na samom početku, umesto da smo, kao što je bilo predloga, mi imali inicijativu“. 

„Ali kako da je imamo, ako realno niko ne može da vas uhvati ni za glavu ni za rep šta vi stvarno hoćete“, rekao je Janković.

Na pitanje o uticaju duboke države i tajnih službi na vođenje državnih poslova, on je podsetio da po Ustavu Srbije politiku vodi Vlada Srbije, ali da to u praksi zvuči ili infantilno ili ironično.

Kad kažemo duboka država, mislimo na ljude i strukture iz senke, bez formalnih prava, ovlašćenja i legitimiteta da donose kapitalne odluke, a oni to ipak rade, bez demokratskog nadzora i odgovornosti, precizirao je Janković. 

Prema njegovom mišljenju, i sam Vučić ne krije da potpuno i otvoreno krši Ustav, iz čega proističe da u stvarnosti prvi član zapravo glasi da vlast radi šta hoće, a u drugom piše – pa šta.

Odluke se ne donose u Narodnoj skupštini, već na nekim drugim mestima, „ne samo u Srbiji, već za Srbiju i u inostranstvu“, smatra Janković i ukazuje i na zloupotrebu tajne službe.

Kako je obrazložio, ono što je nekada služba morala da radi tajno, neko je shvatio kao priliku da se bavi i opozicijom, svojim poslovnim poduhvatima ili ličnim problemima, koristeći iste te metode, ali i da se postara da građani nikada ne budu u situaciji da nekome drugom daju poverenje.

On smatra da građani imaju razloga da se plaše takve države, a vidi dva puta za izlazak Srbije iz sadašnjeg bezvazdušnog stanja - jedan je neki novi veliki incident, poput „Radoičićeve ekskurzije sa ljudima i oružjem“ na Kosovu, pa da to posluži kao neka vrsta otrežnjenja, dok je „drugi teži, ali bolji scenario“.

Takav scenario podrazumeva da što veći broj ljudi, bez obzira na propagandu i manipulacije, dobro razmisli kako stvarno živi i kako se oseća u sopstvenoj državi, objasnio je Janković.

Kako je naglasio, „potrebno je da u nama sazri svest da Srbija ipak može i da zaslužuje bolje od ove situacije, pa da preduzmemo nešto po tom pitanju, a u međuvremenu da izborni proces postane bolji reprezent stvarne volje građana“. 

Situacija je takva da će sutra neki komunalni policajac opaliti nekome šamar na tezgi, „kao što su policajci počeli redovno da šamaraju ljude“, a onda će se stvoriti milion ljudi na ulici, upozorio je Janković.

U ovako bolesnoj situaciji u društvu nikad ne znamo šta može da se dogodi. Ne treba nam to, ali on „ne vidi da se u vlasti razvija svest o tome“. 

S druge strane, Janković ne misli da je rasplet sadašnje situacije moguć u institucijama, jer su one zarobljene, dok u parlamentu ne mogu da se čuju razuman dijalog i stvarno sučeljavanje političkih mišljenja.

To ne znači da nasilnim putem treba da dođe do raspleta, „sačuvaj bože“, ali građani ipak imaju način da izraze svoju volju na miran i nenasilan način da bi vlast shvatila da samovlašću u Srbiji više nema mesta, zaključio je Janković. (kraj) def

”To se do sada nije desilo i to je jako važan korak koji pokazuje da Srpska napredna stranka (SNS) više ne može da krije ono što mi govorimo da se ovde dešava proteklih 12 godina”, ukazao je Albahari. 

Po njemu, opozicija je pre 2020. napravila grešku, prepustivši SNS da dominira u kontaktima sa EU i SAD, ali je u međuvremenu počela aktivno da radi na obaveštavanju međunarodne javnosti o realnoj slici stanja u Srbiji. 

”Mi nemamo ambasade, ambasadori ne rade u ime države, već zastupaju interese SNS”, ocenio je Albahari u razgovoru s Tamarom Skrozza i naglasio da opozicija mora da bude proaktivna i pokaže da u Srbiji postoji alternativa. 

I Todorović Štiplija pozitivno ocenjuje nedavne međunarodne aktivnosti opozicije, konstatujući da su "oni konačno shvatili” da pritisak na vlast može doći i sa te strane. 

Kako je napomenuo, opozicija još od 2018. i 2019. nije imala takav pristup evropskim institucijama i državama članicama, prvenstveno Nemačkoj i Francuskoj. 

”Sastanci u Parizu su izuzetno važni, zato što postoji percepcija da je Pariz  trenutno najveći saveznik predsednika Vučića, što na terenu nije tako”, kaže Todorović Štiplija. 

Prema njegovom mišljenju, glasanje u Evropskom parlamentu pokazuje da ni Vučićevi odnosi sa Nemačkom više nisu isti kakvi su bili.

Kako je podsetio, za Rezoluciju o Srbiji glasali su ne samo poslanici Hrišćansko demokratske unije, (CDU), već i poslanici Evropske narodne partije, gde je SNS pridruženi član. 

Kada je u pitanju moguća međunarodna istraga izbornih neregularnosti, njegov je stav da su ODIHR i Evropski parlament na istoj strani i da istraga mora biti sprovedena. 

”ODIHR u neke oblasti nije ulazio dubinski, jer mu to nije ni mandat, a Rezolucija EP jasno predlaže da istraga bude van onoga što jeste mandat posmatračke misije”. 

Oba sagovornika Kvake 23 saglasni su u oceni da je izveštaj ODIHR jasan i da nema mesta za različita tumačenja. 

”U dokumentu je rečeno sve ono što treba da bude rečeno o načinu na koji su u Srbiji organizovani izbori, a ODIHR ne daje političke ocene”, napominje Todorović Štiplija.

S druge strane, Albahari smatra da se Ana Brnabić u svojoj oceni izveštaja fokusirala na manje delove teksta koji pokazuju da je administrativni, formalni aspekt izbora dobro sproveden. 

”Besmislena je većina onoga što govori Ana Brnabić, koja je očigledno čitala neku skraćenu verziju izveštaja”, ocenio je on, uz opasku da vlast i inače živi u ”jednoj alternativnoj realnosti”. 

Kada je reč o međunarodnoj istrazi, Albahari tvrdi da može da se očekuje misija EP i ”neka vrsta uključenja Evropske komisije”, sa nepoznatim brojem eksperata, za sada.

”Izveštaj potvrđuje brigu Evropske unije za izborni proces u Srbiji i to ne može da bude zaboravljeno tako lako”, zaključio je Albahari u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Pre ovih izbora nepodeljena podrška Aleksandru Vučiću je došla i sa Zapada i sa Istoka, i iz Moskve i Pekinga, kao i iz Vašingtona i Brisela, podsetio je Milivojević u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i objasnio da je vlast svakome od njih nešto obećala.

Šta se u međuvremenu ispodešavalo? Verovatno taj zapadni deo međunarodne zajednice nije očekivao da će Vučić baš tako na očit način pokušati da pokrade izbore u Beogradu, ukazao je Milivojević.

On smatra da za to ima više krivaca, među kojima su i oni koji su u Srbiju u proteklih desetak godina uneli stabilokratiju, što u prevodu znači Vučićevu nesmenjivost sve dok je kooperativan u stvarima važnim za Zapad.

E sad je ovo jedan brutalan prekršaj, dakle sudija ne može baš da oćuti, da ne da makar žuti karton, pa još jednu šansu, naglasio je Milivojević.

Ali, ako se prekršaj ponovi, a prekršaj bi bio insistiranje na formiranju vlasti na osnovu izbornih neregularnosti, to bi verovatno bio crveni karton, ocenio je on i predvideo da bi to, za početak, bila međunarodna istraga.

Više je nego jasno da izbori u Beogradu moraju biti ponovljeni, naglasio je Milivojević, koji smatra da je to dobra izlazna strategija za samog Vučića i njegovu vlast. 

Prema njegovom tumačenju, Vučić od 1. januara pokušava da odobrovolji zapadni deo međunarodne zajednice da ga ne pritiska suviše zbog izbornih neregularnosti, tako što simbolički krčmi jedan po jedan element suvereniteta Srbije na Kosovu. 

Taj igrokaz smo i ranije mogli da vidimo, ali se sada neko ovde malo preigrao, rekao je Milivojević, koji misli i da je uoči izbora postojala neka vrsta prećutnog dogovora da Vučiću ostane vlast u Srbiji, a da se opoziciji da šansa da preuzme Beograd. 

Očigledno da neko taj deo dogovora nije ispoštovao, a taj neko je očigledno vlast, rekao je on i konstatovao da smo sada došli do toga da se zapravo Vučić odjedanput oseća ugroženim, jer mu se pomalno para džemper, makar u Beogradu, predočio je Milivojević.

Upitan da li to znači da zapadnoj politici stabilokratije prema vlastima u Srbiji ističe rok trajanja, on je odgovorio da verovatno da ističe, jer se poklopilo i mnogo stvari na geopolitičkom planu.

U tom kontekstu jaki čovek u Srbiji nije više u prilici, evo kad pominjemo Kosovo, da isporuči još mnogo toga što se od njega očekuje da isporuči, a što on realno ne sme da isporuči, jer bi faktički to bio njegov politički kraj, ukazao je Milivojević.

Možda i ističe vreme stabilokratije, ali nisam siguran da će biti tako brzo, dodao je on, ali je objasnio da je to paranje džempera poruka Vučiću povodom izbornih neregularnosti, pre svega u Beogradu.

„Evo šta će se desiti na sledećim izborima na nekom drugom nivou ako ne budeš ispoštovao ono što si dobio kao poruku, možda se to desi u Nišu, Novom Sadu i još 115 gradova ili opština na kojima će biti izbori ovog proleća“, protumačio je Milivojević, koji smatra da „to može da bude ta vrsta poruke“.

Upitan o fenomenu političkih preletača, on je naglasio da su promene političkih dresova ubrzane od uvođenja proprocionalnog izbornog sistema.

Preletači opšte prakse su ljudi koji politiku shvataju kao prečicu do moći, novca i sinekure, a ne kao bavljenje poslom od interesa za građane, za šta se troši upravo njihov novac, ali oni na to najčešće ne reaguju, rekao je Milivojević. 

Kako je predočio, neko troši i bahati se vašim novcem, neko vašim novcem faktički krade vašu političku volju, ali ni u kritičkoj javnosti ne postoji dovoljna količina svesti da to nije dobro. 

Tužilaštvima za takve stvari nisu potrebne nikakve prijave, mogla bi da reaguju samo na osnovu informacija koje su dostupne u medijima, rekao je Milivojević i podsetio na izjavu Branimira Nestorovića da je nekom njegovom odborniku ponuđeno „nešto šestocifreno“.

Od te izjave je prošlo mesec dana, ali tužilaštvo nije reagovalo, rekao je on i ocenio da mu sada postizborne neregularnosti deluju ozbiljnije od onih u izbornom procesu.

S druge strane, skoro da se ne pominju medijske neregularnosti. Mi imamo nešto malo opozicionih i slobodnih medija i 90 odsto medija koji su propagandna oružja vlasti, rekao je Milivojević, koji je fluktuaciju birača označio kao klasičan izborni inženjering.

Prema njegovim mišljenju, na taj način se krade i prekraja izborna volja građana i ne dozvoljava formiranje vlasti na osnovu njihovih opredeljenja.

Na stranu što dobar deo građana u ovih 65 gradova i opština i nije glasao za nekog konkretnog koji će rešavati lokalne probleme, već za Vučića, uveren da su to bili predsednički izbori, rekao je Milivojević.

On smatra da bi nekakva šok terapija mogla da utiče da izbori budu više u skladu sa političkom voljom birača, što bi u sadašnjoj situaciji moglo da znači  da se Vučić natera, kad već neće dobrovoljno, da ponovi beogradske izbore, ako već ne želi da ih poništi.

To bi bila ozbiljna šok terapija, ali je potrebno i da opozicija, ne samo na ponovljene beogradske, već i preostale lokalne izbore, ne izlazi ako se prethodno ne dogovore izborna pravila, poručio je Milivojević.

Ukoliko opozicija prihvati da na sve te izbore ide pod istim izbornim uslovima, upozorio je Milivojević, još dugo nećemo gledati demokratiju, već pijacu. (kraj) def

”On je taj koji kalkuliše da li mu oni trebaju ili ne trebaju, da li će trgovati sa njima, i to za ogromne cifre kako smo čuli nedavno od samog Branimira Nestorovića, ili neće trgovati sa njima”, objašnjava Polić. 

Kako je podsetila u razgovoru s Tamarom Skrozza, za preletače se zna još od pojave višestranačja u Srbiji, ali je sa pojavom SNS preletanje dobilo enormne razmere i da danas više nije ni zanimljivo, ni čudno. 

Kao primer, ona navodi ministarku kulture Maju Gojković, koja je promenila šest političkih stranaka, a kada je postala predsednica parlamenta 2018. izjavila da skupštinski pravilnik mora da se menja, jer je ”nenormalno sve to preletanje nakon izbora”.

Ona još tvrdi da građani takođe preleću, kada vide da su neki istaknutiji političari u preletanju dobro prošli i napredovali u karijeri, dobili bolji posao, ili izbegli neki sudski proces. 

U tom kontekstu, Polić pominje slučaj Mihalja Kertesa, protiv koga se u trenutku prelaska iz SPS u SNS vodio sudski proces zbog različitih malverzacija, da bi optužbi bio oslobođen samo dva dana po dolasku među naprednjake.

”To danas vidimo u slučaju Radoslava Milojičića Kene, koji je u SNS prešao iz Demokratske stranke i protiv njega se više ne vodi nikakav proces, iako je i sam  Aleksandar Vučić taj proces najavljivao”, kaže ona. 

S druge strane, Marija Stojanović konstatuje i da je SNS u svojoj biti nastala preletanjem, kada je grupa od dvanaestak članova Srpske radikalne stranke formirala svoj poslanički klub. 

Kako je napomenula, tada se najtvrdokorniji radikali Nataša Jovanović i Aleksandar Martinović nisu libili ni kletvi na račun dojučerašnjih stranačkih kolega tipa ”od ruke im ništa ne rodilo”, a danas su i sami među naprednjacima. 

”Na konstitutivnoj sednici novog parlamenta naprednjaci su razvili transparent, gde kažu da više ne dozvoljavaju krađu dosovskom režimu, a zaboravljaju da je veliki deo tih dosovaca prešao u njihovo jato”, naglasila je Stojanović.

Pozivajući se i na primer Gorana Vesića, ona je takođe pomenula Kenu, koji je svoju pripadnost dokazao i u praksi, kada je oteo transparent od opozicionara u Skupštini i predao ga u ruke lideru naprednjaka Milošu Vučeviću.

Stojanović ocenjuje da razlog za tako česta preletanja umnogome leži u našem izbornom zakonodavstvu, koje kaže da je poslanik vlasnik svog mandata, a ne stranka. 

Po njoj, ta je pojava pre svega interesno motivisana, retko kada ideološki, a postala je sveprisutna, ne samo na državnom, već i na lokalnom nivou. 

Stojanović smatra da su ”neki razlozi egzistencijalni, jer su ljudi svesni da članstvom  u vladajućoj stranci mogu da reše neke svoje životne probleme, ali da tu ima i mita, zastrašivanja, i ucenivanja”. 

Kako je ukazala, sve to vodi ka daljem urušavanju našeg političkog sistema i apatičnosti birača.

”Kome vi više da verujete, kada date poverenje nekom koga smatrate protivnikom režima i pobornikom promena, a onda on to sve proda, onda se on u stvari proda i izigra vaše poverenje”, upitala je Stojanović u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts

Kako je naglasio u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, sada je ključno pitanje da li će Brisel formalizovati takav zahtev, jer bi Aleksandru Vučiću  bilo vrlo teško i neprijatno da ga odbije. 

Prema objašnjenju Protića, to bi onda onda značilo i da se priklonio onoj suprotnoj strani u odnosu na EU, „a time bi sami sebi vezali ruke, i režim i njegov prvi čovek“. 

On nije iznenađen ubedljivom većinom koja je glasala za rezoluciju, jer je unapred bilo jasno kakvo je raspoloženje u Evropskom parlamentu, kao što nije bilo mnogo sumnji da će za nju biti i najveći broj poslanika iz redova Evropske narodne partije, čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka.

Osvrćući se na nastojanja vlasti da relativiziju značaj rezolucije Evropskog parlamenta, Protić je predočio da razumni ljudi koji drže do sebe i razumne zemlje koje drže do sebe primaju k znanju uputstva, opomene i savete onih koji su ostvarili viši stepen ukupne državne stabilnosti i demokratije.

Upitan o odredbi rezolucije kojom se traži suspenzija pretpristupnih fondova EU, ukoliko Beograd odbije međunarodnu istragu izbornih nepravilnosti, on je uzvratio da je Srbija pod ovom vlašću sebe dovela u poziciju da se s njom tako razgovara i da joj se upućuju takve poruke.

Kako je rekao, one pokazuju da najveći broj evropskih poslanika i Evropski parlament u celini ne vide Srbiju kao ravnopravnog partnera s kojim teže zajedničkom cilju, „već kao neposlušnog i lošeg đaka koga treba staviti u magareću klupu“.

Na pitanje da li je i sam Vučić dodatno potpalio fitilj nezadovoljstva u Evropskom parlamentu, nazivajući mrziteljima pojedine evropske posmatrače izbora i evroposlanike, Protić je odgovorio da je on, po običaju, napravio pogrešnu procenu, ne očekujući da će biti doneta rezolucija sa tako oštrom terminologijom.   

Čini mi se da je u određenim krugovima u EU strpljenje na izmaku i da infantilno laviranje Beograda između Rusije i Evrope i izbegavanje preuzetih obaveza više među Evropljanima nemaju takvu podršku ili razumevanje kao ranije, ukazao je Protić.

Prema njegovom viđenju, vrlo lako može da se dogodi da zapadni pregovarači polome zube na politici koju su prema Srbiji do sada vodili i zato u poslednje vreme sve veći broj ljudi na Zapadu počinje da shvata da taj put ne može da dovede do onog ishoda koji oni priželjkuju.

Upitan o angažmanu proevropske opozicije, koja je uložila mnogo energije da Evropskom parlamentu predstavi šta se dogodilo na izborima u Srbiji, on je istakao da su predstavnici koalicije Srbija protiv nasilja postigli na evropskom nivou veliki uspeh i izazvali veću pažnju nego što je to bilo ko mogao da očekuje.

To zaslužuje iskrenu pohvalu, kao i njihov nastup na panelu koji je prethodio sednici Evropskog parlamenta, kada su mogle da se čuju odmerene i ubedljive poruke većine predstavnika proevropske opozicije, istakao je Protić.

Veoma prijatno iznenađen većinom njih, on misli da su se pred Evropljanima pokazali u najboljem svetlu i da zaslužuju da im se kaže „kapa dole“.

Upitan o ambijentu u kojem je počelo konstituisanje Skupštine Srbije,  on je naglasio da je veliko pitanje da li je srpski parlament ikada u moderno doba dostigao onaj stepen dostojanstva koji zaslužuje, jer nije bilo volje da postane ono što zaista treba da bude. 

„I ovo ponašanje takozvane parlamentarne većine, i to smo videli u prošlosti. Za njih nema dna u zloupotrebi i brukanju, i sopstvenom i Narodne skupštine, dok se opozicija ponašala iznuđeno“, ocenio je Protić. 

Povodom zahteva opozicije da republički izbori budu poništeni, on je rekao da ne treba ništa očekivati od Ustavnog suda, imajući u vidu stanje u pravosuđu, a da će eventualno ponavljanje izbora u Beogradu zavisiti od procene aktuelnog režima.

Da li će mu više odgovarati da ne bude formirana većina, pa da se ide na izbore i na taj način donekle neutrališu negativni efekti rezolucije Evropskog parlamenta ili će procenti da je dovoljno moćan da sa tankom većinom od jednog ili dva odbornika drži vlast u Beogradu, obrazložio je Protić.

U tom kontekstu, on je primetio da je konstituisanje Skupštine Beograda zakazano posle rezolucije Evropskog parlamenta, dok je sednica Narodne skupštine Srbije bila pre izglasavanja te rezolucije.

Upitan da li su realne najave predsednika Srbije da će novi parlament i vlada imati pun mandat, on je odgovorio da se Vučiću sada verovatno tako čini i da bi voleo da njegova vlast traje još četiri godine, a da li je to realno i šta će doneti budući dani „to ne znamo ni vi ni ja, a on zna još manje“. 

Njegove procene su i ranije bile vrlo često pogrešne, a sklon je i tome da svoja uverenja, iskaze i obećanja zaboravlja i poništava, ocenio je Protić, koji se ne bi mnogo oslanjao da Vučićeve najave, jer smatra da on toliko mnogo govori da njegove reči nose vrlo malo ozbiljnosti i nemaju više nikakvu težinu.

Protić je, komentarišući vanrednu sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu i nastupe Vučića i Aljbina Kurtija, ocenio da su oni slični i u pogledu infantilnosti i u pogledu uskogrudosti i u pogledu tvrdoglavosti, ali da to nije opravdanje za Srbiju. 

Kako god okrenete, objasnio je on, „Kosovo je mlad politički sistem, da ne upotrebim neki teži izraz, i u takvim uslovima nedovoljna zrelost bi mogla možda lakše da se razume“. 

„Ali za jednu zemlju, jedan narod, koji imaju dugu tradiciju i dugu istoriju i mnogo štošta u njoj što je vredelo, način na koji se ponaša njen predsednik je bruka i sramota, da izvinite“, smatra Protić.

On misli da je spor o ukidanju upotrebe dinara na severu Kosova „isfabrikovana stvar sa obe strane“. 

„Isfabrikovana iz Prištine, koja od početka vodi kapricioznu politiku, dokazujući i sebi i drugima da je suverena na svojoj teritoriji, pa onda koristi sve što joj stoji na raspolaganju i to nekad deluje tragikomično“, konstatovao je Protić.

On, međutim, kao tragikomičnu vidi i reakciju Beograda, „jer se od jednog pitanja koje u stvari nije suštinsko pravi problem nesagledivih razmera, što je bio slučaj i sa tablicama“.

Tako je i sada sa valutom. To nisu suštinska pitanja, ponovio je Protić, ali su vrlo zgodna da se i jednoj i drugoj javnosti, i onoj na Kosovu i ovoj u Srbiji, utrapi jedan potpuno nebitan momenat, kao tema nacionalnog i državnog identiteta. 

Kako je precizirao, Priština evropsku valutu proglašava za nacionalnu i preko toga hoće da dokazuje svoj suverenitet, a Srbija insistira na tome da Srbi na Kosovu budu plaćeni u dinarima, a dobar deo svojih obaveza moraju da plaćaju u evrima.

Upitan o riziku da Srbija, umesto subjekta na međunarodnoj sceni, postane objekat u odnosima velikih sila, Protić je ocenio da je „ona već objekat“, budući da je od početka jugoslovenske krize do danas samo odgovarala na pitanja da li prihvata ili ne prihvata ono što joj neko drugi smisli i predloži. 

Teško je predvideti kuda će Srbija ići u budućnosti, rekao je Protić, kojem deluje da će vlast u vrlo brzom protoku vremena morati da se opredeli za jednu ili drugu stranu i da u ovakvom položaju između dve vatre neće moći da opstane, a da ne trpi ogromne posledice i sa jedne i sa druge strane. 

On ne misli ni da je „ona druga strana“ zadovoljna ovakvom politikom koja se vodi u Srbiji, uveren da se u Moskvi ne gleda najblagonaklonije na ponašanje predsednika Srbije i njegove vlasti.

Upitan da li je veliki publicitet koji su provladini mediji dali intervjuu Karlsona Takera sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom pokazatelj da Srbija opet priziva Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, on je ocenio da je takav odnos naivan. 

Prema njegovom mišljenju, u Srbiji postoji predrasuda o tome kako je Tramp bio i kako će biti naklonjeniji Srbiji, nego što je demokratska administracija.

Kako je napomenuo, to je naivno i nezrelo tumačenje svetskih odnosa i karaktera vlasti u Americi, u koje mogu da veruju samo naivni i neuki ljudi. 

Dolazak Trampa, ukoliko bi dobio izbore u SAD, imaće mnogo više posledica na unutrašnje stanje u Americi, nego što će doći do neke dramatične promene na međunarodnom planu, zaključio je Protić. (kraj) def