„To je nešto što javnost traži od opozicionog fronta već duži niz godina, a na šta se opozicija poziva tek sada, kada je jasno da smo mi najjača politička snaga. Što se tiče razgovora sa opozicijom, za sada nema nikakvih naznaka da će ih biti”, poručio je.

Kaže da studenti ostaju pri stavu da nema zajedničke liste sa opozicijom, i nema konkretan odgovor na pitanje da li opozicija i studenti treba da se dogovore oko zajedničkog predsedničkog kandidata.

„Mi podržavamo, naravno, njihov rad. Oni su entitet za sebe i rade na svoj način, ali se pozivam na razgovore sa građanima, u kojima čujemo da vlada odbojnost prema opozicionim strankama.”

Prema njegovim rečima, studentima ne ulivaju poverenje ni medijski nastupi opozicije.

„Svaka komunikacija bila je pokušana putem medija, a tako ozbiljne stvari neophodno je dogovarati interno i van očiju javnosti”, ukazao je.

Zato, navodi Marković, studenti i ne razmišljaju o razgovorima sa opozicijom.

„Nemamo nameru da, pre raspisivanja izbora, razgovaramo sa nekim za koga smatramo da nema potencijalno čiste namere”, istakao je.

Studenti, dodaje, ne smatraju da se vlast lakše može smeniti pobedom na predsedničkim nego na parlamentarnim izborima.

„Smatramo da najpre na parlamentarnim izborima možemo doći do promene i započeti reviziju izbornih zakona, možda i Zakona o izboru predsednika Republike Srbije.”

Marković tvrdi da su studenti trenutno najjači politički akter u državi i da takvo uverenje crpi iz razgovora sa građanima na terenu.

„Obišli smo veliki broj gradova i sela, išli smo do najzabačenijih krajeva zemlje i razgovarali sa građanima, održali veliki broj tribina. Od samog početka osluškujemo građane i usput pratimo istraživanja, ali se uvek najpre oslanjamo na ono što vidimo u direktnoj komunikaciji.”

Poručio je da su studenti spremni za izbore.

„Spremna je lista, spreman je program. Mi smo spremni.”

Napominje da se na listi nalaze oni za koje studenti smatraju da su kompetentni u svojim oblastima i da je procenat onih koji su odbili poziv studenata veoma mali.

„Svi su iz najboljih namera prihvatili taj poziv i ostavili lične interese po strani”, rekao je.

Sagovornik „Kvake 23” ističe da lista obuhvata različite ideologije i društvene sfere.

„Neka imena će verovatno biti poznata javnosti. Ono što je najbitnije jeste da se, od momenta raspisivanja izbora, građani što bolje upoznaju sa kandidatima. Biće tribina i razgovora.”

Marković kaže da studentski pokret pokušava da nema „centralnu ideologiju”.

„Trudimo se da pokrijemo sve teme i to je poruka koju šaljemo i proevropski orijentisanim glasačima i desničarski nastrojenim biračima - sve teme su podjednako bitne za naše društvo.”

Skup na Slaviji, kaže, predstavlja veliki korak u daljoj političkoj artikulaciji studentskog pokreta, koji će sada pojačati komunikaciju sa građanima.

Prema njegovim rečima, subotnji skup razlikuje se od dosadašnjih, koji su imali protestni karakter, dok je za Slaviju rekao da je to bio politički događaj na kojem su se fokusirali na rešavanje problema.

Uprkos najavi predsednika Srbije da će izbori biti na jesen, studentski pokret procenjuje da se to neće dogoditi, već da će izbori biti organizovani 2027. godine, kada je vreme za redovne parlamentarne izbore.

„Pre svega, uopšte ne verujemo izjavama predsednika Republike. Više puta se ispostavilo da su te njegove izjave laži.”

Student Pravnog fakulteta u Beogradu kaže da su studenti znali da se upuštaju u izuzetno dugu borbu i da moraju da budu uporni.

„Kako je vreme teklo i kako se pokret širio, tako smo i mi dobijali snagu. Zato smo sigurni u pobedu, bez obzira na to da li će izbori biti vanredni ili redovni.”

Na pitanje zašto su studenti, umesto dokumenta koji bi se odnosio na borbu protiv korupcije, što je tema koja je ujedinila veliki broj građana, javnosti najpre predstavili Memorandum o Kosovu i Metohiji, objašnjava da je Memorandum proizvod tribine u Kragujevcu.

„Ne gledamo kao na previše bitnu stvar to što je Memorandum prvi izašao u javnost. Fokus je na samoj temi Memoranduma, jer je situacija tamo izuzetno teška, a građani na Kosovu duži vremenski period služe samo za propagandu vladajućoj stranci.”

Memorandumom su, objasnio je, hteli da pruže podršku i ojačaju srpsku zajednicu na Kosovu, da joj poruče da nije zaboravljena. Negira da je Memorandum neka vrsta taktike da se zadovolje desno orijentisani birači.

Ulazak studentskih lista u nekoliko lokalnih parlamenata Marković vidi kao odličnu probu za ono što ih čeka na parlamentarnim izborima.

„Tada neće biti moguća manipulacija kao što je moguća u jednoj opštini, u pet, pa i deset opština. Ti izbori će biti na celoj teritoriji Srbije i neće biti ni dovoljno batinaša ni kapuljaša da zastrašuju narod, da se vrše manipulacije sa kutijama, sa prebrojavanjem i sve ostalo što smo viđali”, smatra on.

Prema njegovim rečima, studenti rade sve što je u njihovoj moći da, uprkos nikad gorim uslovima, koji će biti još gori kada dođe do izbora, naprave što bolji plan.

„Da uz pomoć građana dođemo do makar prividno demokratskih izbora, jer oni odavno već nisu demokratski”, zaključio je u intervjuu za „Kvaku 23” student Pravnog fakulteta Mihailo Marković.

Govoreći o slučaju razrešenja vršiteljke dužnosti direktorke Muzeja Jugoslavije, Nede Knežević, ona je u intervjuu za novu „Kvaku 23“ istakla da je Muzej Jugoslavije vrhunska institucija kulture u Srbiji i da može da nastane nenadoknadiva šteta ako se nestručnim i zlonamernim ljudima da na upravljanje.

„Strah me je šta će sada biti sa Muzejom Jugoslavije“, navela je.

U zbivanjima u vezi sa Muzejom Jugoslavije Bogavac vidi i pokušaj rušenja nasleđa i uništavanja sećanja na jedan deo istorije.

Bogavac je upozorila da se Jugoslaviji, kao zajedničkom kulturnom nasleđu, pristupa sa neverovatnom vrstom agresije, ali da nije moguće izbrisati sećanje na zajedničku državu.

„Što je zabranjenija, sve je popularnija“, smatra.

„Da živimo u današnjoj Grčkoj, da li bi trebalo da detoniramo Akropolj i zašto bi najbolja lokacija u Atini bila pokrivena starim kamenjem kad tu može da se pravi ’Atina Hill View’, stambeno-poslovni objekat?“

Minja Bogavac je ukazala da je veliki broj umetnika, kao i publike, sateran u mikrozajednice, u auto-geta, ali i da je taj prostor, kaže, sve tešnji.

Ističe da kultura ima odgovornost za sistem vrednosti u jednom društvu, ali da nije u redu da se ta odgovornost prebacuje isključivo na one koji rade u institucijama kulture.

„Pravi se problem ukoliko neki bend svira u vreme kada se organizuje protest, dok istovremeno ljudi idu na posao, rade za privatne kompanije, za državna preduzeća i niko im ne zamera, jer to je samo posao.“

Ipak, navodi da radnici u kulturi imaju viši stepen odgovornosti „da prepoznaju kada stvari zaista postaju ozbiljne“.

Ona poručuje da su se mnogi suočili sa autocenzurom da se ne bi suočili sa crnim listama.

Sagovornica FoNeta smatra da su umetnici ti koji moraju posebno da razmisle o svojoj moralnoj ulozi.

„Mnogo njih je pokazalo hrabrost, branilo čast i pokazalo da imaju kičmu. Ali mi stalno treba da preispitujemo koja je naša odgovornost za urušavanje sistema vrednosti. Na šta smo pristali, šta smo normalizovali, kada smo se povukli“, rekla je Bogavac.

Stanje u srpskim pozorištima opisuje kao katastrofalno.

„Sterijino pozorje, ali i Bitef, Fest, sve velike i reprezentativne tradicionalne kulturne manifestacije, ugrožene su u poslednjih 18 meseci i ne znam da li je bolje da ih nema ili da se održava kontinuitet na silu, koji stvara privid normalnosti i čuvanja tradicije. Stvarno je teško odgovoriti“, zaključila je u intervjuu za FoNet rediteljka Minja Bogavac.

„Nekako sam se suviše opredelio za nju da bih bio protiv nje. Ako sam ih podržao, onda sam ih podržao.”

Ponovio je da od različitih osoba dobija informacije da se nalazi na studentskoj listi, ali da se ne interesuje, jer nema ličnih ambicija, dodajući i da nema kontakte sa studentskim pokretom.

„Doprinos društvu mogu da dam i kao poslanik, ali mi se čini da ovako više doprinosim, veću buku izazivam.”

Na pitanje gde je njegova lična granica i da li postoji trenutak u kojem bi rekao „ova studentska lista nije ono sa čime se slažem”, istakao je da ta lista treba da bude uravnotežen odnos građanski i nacionalno orijentisanih ljudi, kako bi apelovala na što širi broj glasača.

Na konstataciju da se njegove ocene o rektoru Univerziteta u Beogradu Vladanu Đokiću poklapaju sa pozicijom sa koje ga provladini mediji delegitimizuju, odgovara da „režim prećutkuje pola onoga što sam rekao”.

„Ja sam rekao da Brisel više podržava Vučića nego Đokića. Ali režim je to izbacio. A izbacili su i građanski orijentisani mediji, jer je njima stalo da zaštite Brisel, a režimu je stalo da zaštiti sebe. Kad biste uzeli celu izjavu, videli biste da sam rekao nešto što je apsolutno tačno, jer su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i ministar unutrašnjih poslova EU razgovarali sa predsednikom Srbije, a rektora je primila komesarka za proširenje Marta Kos.”

Lompar se slaže da se ne mogu ignorisati politički efekti izjave o rektoru, ali dodaje da ono što je rekao o njemu nije nužno dobro ili loše po Đokića, već konstatacija onoga što se dogodilo.

„Da li će biti loše ili dobro, videćemo.”

Studentski protest je, kaže Milo Lompar, postao reprezent velikog dela opšte svesti u društvu.

„Zato režim nastoji da ga gurne na građanski orijentisanu stranu, da bi mogao da kaže - on predstavlja posebne interese koji su protiv nacionalnih interesa. To je suština cele manipulacije koja se odigrava”, navodi Lompar.

Sagovornik Kvake 23 je u intervjuu Milošu Miliću ocenio da će na izborima referendumska atmosfera biti teško dostižna ako nasuprot SNS-u ne bude jedna, referendumska lista.

„Podela na više lista će sprečiti cunami efekat koji studentski protest treba da izazove.”

Govoreći o tome zašto izostaje komunikacija stranaka iz opozicije i studentskog pokreta, kaže da misli da unutar studentske grupacije postoji više uticaja.

„Svako traži svoju šansu. Traže šansu stranke, strani činioci, režim, naša dična policija uvek pronalazi šansu, pošto se ona ničim drugo i ne bavi, nego takozvanim unutrašnjim neprijateljem. Traže šansu nevladine strukture. Imate jedan strahoviti upliv različitih lobiranja.”

Navodi da se unutar pokreta odvija borba i da „nama ostaje samo da vidimo kako će oni, studenti, iz toga da izađu”.

Prema njegovim rečima, sinergija građanski i nacionalno orijentisanog dela društva podrazumeva da čovek koji je građanski nastrojen „poštuje tradicionalne vrednosti, Crkvu kao najvažniju ustanovu srpskog naroda”.

„To ne znači da mora da se slaže sa odlukama Patrijaršije. Ja se, recimo, ne slažem, ali Patrijaršija nije Crkva, pravimo tu razliku”, naglašava on.

Isto tako, naveo je Lompar, zdrava desna opcija ne mora nužno da bude protiv EU.„Tu će biti ljudi koji se međusobno ne slažu, ali je jako bitno da to bude u izvesnoj ravnoteži.”

Lompar podseća da je njegov apel bio da se nađe mesto za stranke u nekoj kvoti studentske liste.

„Ali ko sam ja da im kažem: ’Nemojte da idete na izbore’? To ne bi bilo fer. Oni će to morati sami da odluče.”

Govoreći o konceptu „srpskog liberalizma”, objasnio je da on podrazumeva da je srpski narod celovit, da živi u različitim državama i da je potrebno uzeti u obzir njegovu komunikaciju na kulturnoj, turističkoj, privrednoj i svakoj drugoj ravni koje obezbeđuju njegova identitarna prava i mogućnosti. Kako navodi, to nije nešto što zadire u pitanja državnopravnog ili teritorijalnog statusa.

Na pitanje kakva je razlika između tog koncepta i ideje „srpskog sveta”, termina koji je u politički diskurs prvi uveo Aleksandar Vulin, odgovara: „Vrlo jednostavno, oni lažu. Kako ljudi koji su izdali Kosovo i Metohiju mogu bilo šta da integrišu? Oni prosto lažu. Ja ne lažem, ja govorim istinu.”

Objašnjavajući da li misli da su srpski komunisti, za koje je rekao da su najgora istorijska formacija koja je postojala u srpskom narodu, gori od okupacione Vlade nacionalnog spasa Milana Nedića, rekao je da je Nedić kolaboracionista i da kao takav nosi taj žig.

Ukazao je da se njegova ocena komunista odnosi na posleratni period, a ne na njihovu ulogu u periodu Drugog svetskog rata.

„Kad je reč o komunistima, oni su imali apsolutni monopol 45 godina. Milan Nedić je imao okupatora iznad sebe. Ovi ljudi nisu imali okupatora, oni su vladali. Njihove greške su s predumišljajem, one su činjene u dugom periodu i posledice tih grešaka su drastične.”

Objašnjavajući svoje mišljenje o Nediću, koje je ocenjeno kao kontroverzno, Lompar je naveo da je sve što je rekao to da Milan Nedić nije ideološki bio kvisling.

"Milan Nedić nikad nije delio srpski narod onako kako ga dele srpski komunisti", zaključio je u intervjuu za FoNet Milo Lompar.

Bešlin napominje da je srpsko društvo kroz istoriju bilo i desno i konzervativno, ali da je pokazivalo i liberalne i evropske tendencije.

„Oni koji su bili inspiratori, inicijatori i protagonisti ratova devedesetih godina su nas suštinski vratili na ta fabrička podešavanja. Sada je časovnik vraćen na devedesete.“

Govoreći o pokušajima revizije istorije, pre svega Drugog svetskog rata, kaže da su se Srbi većinski, pod Titovom komandom, borili protiv fašizma i da je obračun sa Titom zapravo obračun sa jugoslovenskim i srpskim antifašističkim nasleđem.

„Jednako tako se u ogledalu vidi i priča o Draži Mihailoviću. On je glava srpske i jugoslovenske kolaboracije, osuđen zbog ratnih zločina koje su njegove jedinice počinile nad civilima - i srpskim na teritoriji okupirane Srbije, i pre svega muslimanskim na teritoriji Sandžaka i Bosne i Hercegovine.“

Bešlin poručuje da bi eventualno podizanje spomenika njemu bio spomenik ratnom zločinu, nacionalnoj mržnji i izdaji zemlje.

Sagovornik FoNeta upozorava da u društvima u kojima nema dijaloga i u kojima je kritička misao potisnuta, mediji, feljtoni, političari i teoretičari zavere često određuju istorijske i naučne interpretacije.

„I nije to samo naša slika - vidimo da je tako i u razvijenom svetu. Ako pogledate Sjedinjene Američke Države, vidite da se nauka potiskuje zarad različitih teoretičara zavere.“

Kultura sećanja je, prema njegovom mišljenju, u Srbiji ne samo nerazvijena, nego je, kao i čitava istorija, pod udarom dnevno-političkih zloupotreba.

„Kako to neke kolege kažu - prošlost je ovde često neizvesnija od budućnosti.“

Milivoj Bešlin ocenjuje da su sve vlasti - od Miloševićeve devedesetih, preko petooktobarske, pa do kasnijih - vodile vrlo negativnu i destruktivnu politiku sećanja, koja je suštinski razarala i brisala iz kolektivnog pamćenja ono najbolje iz srpske istorije.

„Kao što ne možemo dovoditi u pitanje rezultat Drugog svetskog rata, jer je reč o porazu fašizma, čak i ako se nekome ne sviđa poredak koji je potom nastao, jednako tako ne može se dovoditi u pitanje istorijski značaj Prvog svetskog rata i pobede koalicije država koja je dovela do nove emancipacije i demokratizacije, pre svega evropskih društava, rušenja konzervativnih imperija i stvaranja savremenog sveta.“

O nedavnoj izjavi premijera Hrvatske Andreja Plenkovića o ustaškom pozdravu „Za dom spremni“, Bešlin kaže da je to deo talasa falsifikovanja istorije koji dovodi do takvih izjava.

„Istoričari su vrlo jasni šta znači taj pozdrav i da je korišćen u vreme NDH, najmonstruoznije istorijske tvorevine na ovim prostorima. Tu zaista ne može biti bilo kakvog kompromisa.“

Bešlin navodi da je u Hrvatskoj na sceni desni talas koji preplavljuje društvo i da vladajuće strukture ulaze u kompromis sa tim talasom, što se, prema njegovoj oceni, nikada ne završi dobro.

„Postjugoslovenski, odnosno balkanski nacionalizmi funkcionišu po principu spojenih sudova - hrane jedni druge, podstiču se i daju jedni drugima smisao postojanja, jer je osnova svakog nacionalizma osećaj ugroženosti.“

Svi jugoslovenski nacionalizmi, dodaje Bešlin, završili su Drugi svetski rat u kolaboraciji.

Na treću godišnjicu tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“, kao i u Duboni i Malom Orašju, Bešlin kaže da se vreme u Srbiji meri od jedne do druge tragedije.

„To nam govori da ne živimo redovan i normalan društveni i politički život, već se naši lični životi odvijaju od tragedije do tragedije, kada se društvo nakratko probudi.“

Povodom 1. maja poručuje da bi fokus trebalo vratiti na suštinu tog praznika - prava i položaj radnika u Srbiji.

„U eri neoliberalizma, gde su radnici eksploatisani i tretirani kao potrošna roba, dajte bar jedan dan da se bavimo suštinom: kolike su plate, kakvi su uslovi rada, gde se sve nose pelene, ko nema pravo na elementarnu pauzu od pola sata i da li se poštuje i ovako restriktivan Zakon o radu, koji poslodavci vrlo često zaobilaze“, rekao je Bešlin u intervjuu za FoNet.

(kraj) mim

„Ako građani šalju poruku da je potreban ujedinjeni front, to je poruka i studentskom pokretu, ali i svim drugim akterima.“

Đorđević kaže da je za smenu vlasti potrebna alternativna formula, koju naziva nekom vrstom crnogorskog scenarija - da postoji proevropska lista, desna lista i studentska lista, kao ‘catch-all’ opcija koja se ne izjašnjava o nekim kontroverznim pitanjima koja već dugo dele građane Srbije, kako bi svako imao za koga da glasa.“

Prema njenim rečima, to može da funkcioniše samo ukoliko postoji pakt o nenapadanju, ali i koordinacija u biračkim odborima i izbornim komisijama.

„Mislim da je najveći problem što mnogi misle da smo mi već pobedili“, kaže Đorđević.

Ona tvrdi da je ZLF spreman da odustane od izlaska na izbore u korist studentske liste, ukoliko istraživanja pokažu da bi to povećalo šanse antivladinog bloka za pobedu.

„Spremni smo na sve opcije koje obezbeđuju pobedu. Nećemo odustati od svojih vrednosti, čak i ako na kraju procenimo da u ovom trenutku ne treba da učestvujemo na izborima i da neko drugi ima veće šanse da pobedi.“

Govoreći o tome da li bi opoziciji više odgovarali izbori odmah ili je potrebno još vremena za dogovore unutar antivladinog bloka, poručuje da opozicija traži izbore sada.

„Svaki dan odlaganja je kupovina vremena za njih. Zato i ne raspisuju izbore - nadaju se da će se oni konsolidovati, a da mi nećemo, i očekuju nekakvu promenu u međunarodnim odnosima koja će ići njima na ruku. Činjenica da ih ne raspisuju govori mi da su nam izbori potrebni sada.“

Đorđević kaže da je potreban i dogovor o tome kako odbraniti izbornu volju.

„Imamo problem da nas možda neće biti dovoljno, ne samo da pobedimo, nego i da tu pobedu odbranimo.“

Komentarišući mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope o setu pravosudnih zakona, kaže da je značajno što se u njemu navodi da je potrebno vratiti tužioce na posao dok se ne izaberu po redovnom postupku, odnosno da se popune sva mesta u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

„Mislim da je ovo važna poruka, koja govori da nije dovoljno samo vratiti zakone u nekakvo pređašnje stanje, već da je potrebno vratiti i ljude, a ne oslabiti tužilaštvo i slučajeve koji su važni za borbu protiv organizovanog kriminala.“

Poslanik SNS Miroslav Petrašinović podneo je predloge zakona kojima se delimično ispunjavaju preporuke ODIHR-a, ali sagovornica FoNeta ne vidi vezu između tih zakona i nagoveštaja da bi izbori mogli da budu raspisani znatno brže.

„Mislim da je to samo zamajavanje javnosti, kao i ona igra sa sednicom o nepoverenju Vladi, gde su slali poruke da su spremni da Vlada padne već sutra i da idemo na brze izbore, a bežali su od te sednice kao đavo od krsta.“

Poslanica ZLF smatra da je SNS izabrala da ispuni neke od preporuka koje deluju najlakše, a koje ne zadiru u suštinu i ostavljaju prostor za dodatne zloupotrebe.

„To je pokušaj da se pokaže da oni nisu tako loš i autoritaran režim kao što se predstavlja i kao što, na svu sreću, međunarodna zajednica sada razume. To više ne prolazi.“

Ističe da, bez obzira na izmene zakona, koje naziva kozmetičkim, ne može da se očekuje da neće biti funkcionerske kampanje, izbornog inženjeringa ili nasilnika sa kačketima i palicama.

Biljana Đorđević kaže da mnogi misle da SNS neće imati dovoljno takvih ljudi da pokrije celu Srbiju kada budu raspisani nacionalni izbori.

„Moramo da se zapitamo da li nas ima dovoljno da se sa njima ‘jurimo’ ispred biračkih mesta. Moramo da se spremimo da se tome suprotstavimo“, zaključila je u intervjuu za „Kvaku 23“ kopredsednica ZLF.

„Autogol režima (sa upadom policije u Rektorat) je prosto izbacio rektora Vladana Đokića na površinu. Nije loše da čovek koji već ima funkciju rektora, koja sama po sebi nosi ugled i određenu odgovornost, bude i neko ko će oličavati jedan značajan deo pokreta“, rekao je Bakić u emisiji Kvaka 23.

Na pitanje da li će se njegovo ime naći na Studentskoj listi, odgovara: „Ja u ovom trenutku ne znam da li sam na njoj. Namerno se ne interesujem preterano za to. I to nije važno. Ono što jeste važno je da ta studentska lista izađe homogena, dobra i da može da pobedi.“

Govoreći o tome da li je vlast, uprkos padu podrške, ipak zadržala sposobnost da pobeđuje na izborima, Bakić ocenjuje da SNS može da pobedi u određenim sredinama, ali da više ne može da pobedi u velikim gradovima.

„Kada dođu republički izbori, zamislite koliki je jedan Beograd, pa se setite zuluma koji su po Beogradu činili u prethodnih godinu i kusur dana.“

.

Za predlog studenata opoziciji da ne izađe na buduće izbore Bakić kaže da je „odličan“.

„To je pametno ako imaju na umu smenu režima.“

Režim će, objašnjava Bakić, najlakše biti smenjen ako se opozicione partije sklone, zbog toga što neke ličnosti koje su vodeće u opoziciji imaju loš imidž.

„Jedan deo naroda ih podržava, ali jedan značajan deo ne može očima da ih vidi. Za njih je dobro da se povuku malo, da infrastrukturno pomognu. Tako će svima koji ih ne vole preterano staviti do znanja da oni ipak imaju opšte dobro iznad ličnog interesa“, navodi Bakić.

„Ako nešto vrede, vratiće se“, zaključio je.

Glavna poruka i pouka mađarskih izbora je baš u toj „diskretnosti opozicionih političara u Mađarskoj“.

Konstatujući da nije identična situacija u Srbiji i Mađarskoj, Bakić dodaje da je Peter Mađar imao više šansi od drugih, i onda je opozicija stala iza njega.

.

Da bi se došlo do referendumske atmosfere, u situaciji u kojoj će antivladin blok izaći u više kolona na izbore, potrebno je, smatra sagovornik Kvake 23, da postoji prećutni sporazum o nenapadanju.

„Mnogo toga u javnosti nije sjajno. Bilo bi dobro kada bismo svi poveli računa o onome što govorimo, da pokušamo da malo smirimo strasti, da probamo da to držimo pod kontrolom.“

Na pitanje zašto nema bolje komunikacije između opozicije i studentskog pokreta, Bakić odgovara da je to zbog toga što studenti imaju veoma netipičnu i krajnje decentralizovanu organizaciju koja vrlo sporo odlučuje.

Napominjući da izbori za jedan Studentski parlament izgledaju kao da su parlamentarni ili lokalni izbori, Jovo Bakić smatra da SNS jednostavno ne sme nigde da izgubi.

„Ako su izbori za mesnu zajednicu, oni moraju da dobiju te izbore. Ako su izbori za Studentski parlament, oni moraju da dobiju i te izbore.“

Upad policije na Medicinski fakultet i izbori za Studentski parlament na tom fakultetu su, prema oceni Bakića, slika i prilika stanja u Srbiji.

Bakić smatra da je namera vlasti da disciplinuje Univerzitet, ali da im to neće uspeti.

Poručuje da će svaki režim koji vodi rat protiv akademske zajednice izgubiti tu bitku.

„Pokušavaju putem medijske kriminalizacije vodećih ljudi univerziteta i fakulteta da ubede svoje pristalice da su na univerzitetu zaista neki blokaderi, teroristi, ustaše. To je toliko neodgovorno, toliko glupo.“

Bakić kaže da SNS i dalje ima podršku velikog broja ljudi, „bilo zbog toga što je jedan deo kupljen, bilo zbog toga što jedan deo zaista veruje u sve te ludosti koje mogu da čuju sa Informera, Pinka, Hepija“.

Profesor Filozofskog fakulteta ocenjuje da vlast pokušava da jedan deo pobunjenog naroda ponovo vrati u apatiju i ravnodušnost.

„Mislim da im to ne polazi za rukom i da će svaka upotreba nasilja da nas dodatno sve radikalizuje. I mi nećemo stati. Mi nećemo stati.“

Uprkos različitim najavama, Bakić misli da je malo verovatno da će buduća vlast, u slučaju smene SNS, trajati četiri godine.

„Studenti ostavljaju takvu mogućnost, ali mi koji imamo nešto više iskustva znamo da tu postoje različite struje.“

Prema Bakićevoj oceni, važno je da buduća vlast reši osnovne probleme, „a to je teranje kriminalaca pred sudove, zatvaranje medija koji su trovačnice duha, da se povade postojeći slučajevi iz fioka u tužilaštvu, da se izvrši restrukturisanje policije“.

Govoreći o tome da li najave o hapšenjima i procesuiranjima nakon eventualne smene na izborima mogu da dodatno učvrste vlast i da onda izbori za njih postanu pitanje „života i smrti“, Bakić kaže da „oni neće otići tek tako“.

„Pazite, opasno je. Opasno je čim imate režim organizovanog kriminala.“

O tome da li bi bilo politički pametno da se, kao i na frontu, protivniku ostavi jedan prolaz kroz koji mogu da se izvuku, Bakić kaže da on nije pristalica toga.

„Mislim da im treba preseći sve pacovske kanale i potrpati ih u zatvore“, zaključio je u intervjuu za FoNet profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Jovo Bakić.

Istragu policije i tužilaštva univerzitet je, kaže dekanka FPN, doživeo kao napad i pokušaj zastrašivanja, zbog načina na koji se to dogodilo. To je, smatra ona, bio i pokušaj stvaranja agresivnog medijskog narativa koji targetira pojedine dekane i rektora.


„Šta znamo? Znamo da se dogodila tragedija i taj slučaj apsolutno mora da bude ispitan i da se utvrdi kako je do toga došlo. Ali, da li to znači da čitava policijska formacija treba teatralno, u uniformama, da ulazi prvo na Filozofski fakultet, a potom i u Rektorat? Mislim da ne“, smatra Maja Kovačević izražavajući bojazan  da nikada neće biti u potpunosti rasvetljeno šta se dogodilo.

Ona smatra da svaki fakultet, pa i Rektorat, ima obavezu da sarađuje sa istražnim organima i da je istraga mogla da se sprovede na mnogo primereniji način.

 
„Pokušavaju da stvore narativ i da ga vežu za studentski pokret, koji će se sutra pojaviti kao akter na političkoj sceni, i da na taj način unesu sumnju u legitimitet bilo čega što se dešava na univerzitetu“, ocenila je profesorka Kovačević  i ocenila  da vlast vuče kontraproduktivne poteze koji samo dodatno iritiraju javnost te  da očekuje da će nastaviti sa greškama.

Govoreći o mogućnosti da se rektor Vladan Đokić politički angažuje, ona je  rekla da ga u tome podržava, ali da sama neće biti na studentskoj listi. „On je još pre godinu dana javno rekao da je potpisao saglasnost da eventualno bude na studentskoj listi. To nije nikakva novost.“


Maja Kovačević ističe da rektor ima pravo, u svojstvu privatnog lica, da se angažuje u politici, kao što to pravo imaju i svi profesori. “Mi neke redovne, stabilne i demokratske uslove za borbu nećemo dočekati sa ovim režimom i neminovno je da se borimo u postojećim uslovima“, konstatovala je.

Na pitanje da li je moguće istovremeno voditi univerzitet i biti u političkoj kampanji, a da se ne dovede u pitanje neutralnost institucije, odgovara da je te dve stvari lako razdvojiti.  „Uveliko je u toku proces koji nadilazi univerzitet — radi se o završnim koracima u organizovanju novog političkog aktera na sceni i to nije pitanje univerziteta, već šire društvene mobilizacije.“

 
Nedavno održane lokalne izbore  u deset samouprava, Kovačević je ocenila kao  skandalozan  primer izazivanja nestabilnosti u društvu.

 
„Umesto da građani slobodno, u miru, iza paravana zaokruže svoj politički izbor, imali smo ružne i tragične prizore — ljude sa šipkama, krvave glave, ozbiljne slučajeve batinanja, policiju koja stoji i čuva kafane koje ne rade, dok je okrenuta protiv svojih građana. To je skandal.“

Podsećajući na ocene da je energija protesta nestala, Kovačević smatra da to nije tačno, već da je samo promenila svoj oblik. „Sada je usmerena na izborne rezultate, što pokazuje veća izlaznost, kao i pad podrške vladajućim strankama.“


Ona očekuje da će i na parlamentarnim izborima biti nastavljeni pokušaji manipulacije izbornim procesom, da to ne treba  prihvatiti kao normalno, ali da mora da se nastavi borba za mirnu  tranziciju vlasti  izborima.

Upozorila je da je Srbija duboko podeljeno društvo, da se stabilnost konstantno urušava i da to može dovesti do incidenata. „To po svaku cenu treba izbeći - svi treba da učine sve da ne dođe ni do kakvih sukoba.“

 

Navodeći da se više ne radi o borbi koja je potekla sa univerziteta, dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević zaključila je u intervjuu za FoNet da je reč o široj društvenoj borbi da se, na izborima i glasanjem, dođe do promena.

„Ljudi imaju i to negde u glavi i to je na neki način strateško promišljanje - da nije baš najbolje ukoliko je vaša lokalna vlast protivnik nacionalne vlasti.“

Govoreći o kampanji vlasti uoči lokalnih izbora, kaže da je, uz medijske i druge pritiske, to bio i nastavak pokušaja uterivanja straha, ali da ne vidi da se strah povećao ili vratio. „Ima mnogo ljudi koji nastupaju javno, koji dobijaju otkaze, koji su šikanirani, preti im se fizički i ucenjuju se članovi njihovih porodica, ali, iako kažnjeni, opstaju u toj borbi na lokalu, a to je veoma teško.“

Milenković upozorava da postoji druga vrsta pritiska na ovim izborima, a to je agresivna kampanja neizlaska.„Ne moraš da glasaš za mene, nego sve što treba da uradiš jeste da ne izađeš“, objasnio je sagovornik FoNeta, i dodaje da velika izlaznost ne odgovara SNS-u.

Ističe da tzv. „fantomske liste“ neće imati uticaj, jer se u manjim mestima ljudi međusobno poznaju i prepoznaju takve liste.One služe, kaže Milenković, i zbog broja ljudi u biračkim komisijama.

Konstatuje da je SNS sačuvao efikasnost svoje organizacije, ali smatra i da im je sve teže da angažuju ljudske resurse za masovne skupove. „Ono što vidimo u istraživanjima jeste da su oni i dalje visoko. Postoji očekivanje da će SNS pasti na 20%. To nije realno. Ali ovo koliko su sada pali i tu su ‘zakucani’, to je za njih ogroman problem, jer ne mogu da se vrate.“

Neslaganje protivnika vlasti ne donosi ništa ni jednom od aktera. „Studentski pokret ima ogromnu bazu birača, isto kao što ima i SNS - to su veoma slični brojevi, koji su već sada dosta jaki“, smatra Milenković. On kaže da postoje i dva mala bloka glasača - proevropske opozicije i desne, nacionalne opozicije. „Ne vidim na koji način bi oni mogli da uzimaju jedni od drugih i u tom smislu je napadanje besmisleno i strateški potpuno pogrešno.“

Milenković procenjuje da je strankama opozicije gotovo nemoguće da samostalno pređu cenzus i da je neophodno ujedinjenje u dve grupacije - proevropsku i desnu i upozorava da naredni izbori mogu biti čistilište za brojne stranke. Milenković nije siguran ni da li će antirežimski front uspeti da napravi dogovor oko predsedničkog kandidata.

„Dobra stvar po njih je što ni režim nema dobrog kandidata i to je njihova greška što posle 14 godina vlasti nemaju jednog očiglednog kandidata za predsednika godinu dana do izbora“, rekao je politički konsultant Dušan Milenković u intervjuu za „Kvaku 23“.

Komentarišući deo dogovora EU i Vlade Kosova, po kome će lokalne samouprave tražiti od srpskih bolnica i obrazovnih institucija spiskove zaposlenih kako bi im izdali privremene dozvole za rad i boravak na Kosovu, Trajković kaže da nije sigurna da Priština neće zloupotrebljavati te lične podatke.

„Mnogi do sada nisu dobro razumeli da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sva prava nad teritorijom i građanima na severu Kosova prebacio na (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija i da samo sa njim mogu da se rešavaju naši problemi i naš status“, istakla je.

Ona kaže da je takav scenario opasan za Srbe koji žive na Kosovu, jer „Kurti ne pokazuje nimalo blagonaklonosti u smislu podrške multietničkom konceptu ili opstanku Srba na prostoru Kosova i Metohije“.

„Srbija je govorila da Zajednica srpskih opština (ZSO) treba da preuzme organizovanje zdravstvenog i obrazovnog sistema. Mi vidimo da se ovde u stvari aktivira Ahtisarijev plan, gde opštine preuzimaju ulogu koja po Ustavu Kosova možda i jeste regularna, jer je taj ustav nastao na osnovu Ahtisarijevog plana.“

Kaže da se dogovor iz Ohrida praktično već sprovodi, jer je, ističe, njime Srbija prihvatila da sva državna imovina Srbije na prostoru Kosova i Metohije pređe u vlasništvo Kosova.

„Na kraju, kao dodatak i kao poklon Srbije, i da odgovornost za Srbe na Kosovu preuzme Priština“, rekla je.

Kaže da je „nonsens“ odluka po kojoj će dve trećine Srba, građana Srbije koji su proterani sa Kosova, biti proglašeni strancima i morati da ispune posebne uslove da bi mogli da se vrate na „svoju“ teritoriju.

„Kurtijevo poništavanje lokalne samouprave odlukama sa centralnog nivoa je nastavak represije nad Srbima“, ukazala je.

Prema njenim rečima, Kurti podrazumeva integraciju severa samo ako se na vlasti svugde nalaze Albanci.

„To se vidi po prelazima, policiji, carini, kada ulazite na Kosovo gotovo da nemate ni jednog Srbina koji sedi na carini ili na prelazu“, objasnila je.

Kaže i da kosovske vlasti žele da Kosovo bude podobno i multietničko samo za staro stanovništvo "koje je izumiruće, da ostane prostor bez mladosti koja treba da bude garant opstanka i identiteta.“

Bivša poslanica u Skupštini Kosova podseća da je EU prihvatila da pasoši koje izdaje Kancelarija za koordinacione poslove Vlade Srbije u Beogradu dobiju viznu liberalizaciju.

„Beograd je trebalo da insistira na otvaranju kancelarija u srpskim sredinama, gde bi bili i policijski službenici i matičari koji bi pripremali dokumentaciju kako bi mogli da nastave sa dobijanjem tih pasoša. Međutim, Beograd ništa ne radi.“

Rada Trajković smatra da Kosovo ima brojne unutrašnjopolitičke probleme, predviđa nove izbore na Kosovu, koji će, prema njenoj proceni, dovesti do novih unutrašnjih sukoba unutar albanskog političkog spektra.

Na pitanje da li se nakon izbora Trampa za predsednika SAD smanjio uticaj Amerike na Kosovu, odgovara da predstavnici Albanaca pokušavaju da lobiraju da se SAD ne povuku.

„Globalna situacija se iz trenutka u trenutak menja. Videćemo šta će se dešavati i sa KFOR-om, da li će rasti potreba SAD za vojnicima koji su sada u Bondstilu. To bi moglo da oslabi poziciju Kosova“, ocenila je.

Govoreći o tzv. specijalnom statusu Srpske pravoslavne crkve (SPC), kaže da misli da je u toku proces koji treba da dovede do eksteritorijalnosti SPC i da u tom procesu aktivno učestvuje i sama Crkva, ali da se o tome ne govori.

„Ali, specijalni status nema smisla ako nemate vernike“, upozorila je.

Upitana da li je moguća nezavisna politika kosovskih Srba i njihovo odlučivanje bez upliva Beograda, odgovara da opstanak Srba nije moguć bez podrške Beograda.

„Ali, jednog odgovornog, razumnog i pametnog Beograda“, rekla je Rada Trajković u intervjuu za FoNet.

Dobrosavljević  podseća da je od leta 2020. bilo više izbora za lokalne samouprave i da je na svakim zbir glasova vladajućih stranaka pao za najmanje 10%.

„U Negotinu, gde su proglasili trijumfalnu pobedu, dobili su 10.500 glasova, a na prethodnim izborima su imali 14.000 glasova. To su dramatične promene“, rekao je.

Takav pad podrške, dodaje, desio se uprkos „izbornom turizmu“, uz svo „modeliranje“ biračkih spiskova, kontrole izbornih komisija, pritisaka na terenu i uz sve ono što se „inače koristi da bi se građani primorali da glasaju za vladajuće stranke“.

Na pitanje da li na predstojećim lokalnim izborima u 10 mesta u Srbiji studentske liste, ponegde podržane opozicijom, imaju kapacitet da urade nešto više osim da SNS-u smanje procenat glasova, Dobrosavljević odgovara da su izbori raspisivani tamo gde je vlast i do sada bila više nego dominantna i da su u gotovo u svim tim sredinama oni apsolutni favoriti.

„Čak i ako ne bude iznenađenja na tim izborima, ako vladajuće stranke ponovo osvoje vlast, u slučaju pada podrške u tim sredinama u kojima su bili dominantni, gubitak glasova u gradovima u kojima ni ranije nisu stajali najbolje, poput Beograda, Niša, Čačka, biće još drastičniji“, ocenjuje.

Dobrosavljević kaže da nije dobro što studentske liste na lokalne izbore ne izlaze pod jedinstvenim imenom i bez jedinstvenog slogana.

„To nije dopustivo. To je početnička greška u politici“, poručuje.

Na podsećanje da je pre godinu dana u Beogradu održan veliki skup na poziv studenata, Vladimir Dobrosavljević kaže da tada nije bilo moguće da vlast jednostavno padne, bez obzira na to što je bilo preko 300.000 ljudi na ulici.

„Da bi do toga došlo, neophodno je da se i oni koji su danas u vladajućim strukturama osete u jednom trenutku ugroženim i da počnu da razmišljaju o tome da za njih budućnost postoji i mimo ove vlasti“, naveo je.

Dobrosavljević misli i da se vlast SNS-a nije, kako to mnogi tvrde, konsolidovala i da prisustvujemo procesu razvlašćivanja, odnosno slabljenja vlasti.

Konstatujući da Vučić svake izbore, od mesne zajednice pa nadalje, predstavlja kao pitanje života i smrti, Dobrosavljević smatra da su se na taj način samo radikalizovali odnosi u društvu.

„Ako nemate organizovane stranke koje mogu u institucijama da artikulišu nezadovoljstvo građana, onda dobijete ono što imamo ne samo od pada nadstrešnice“, objašnjava sagovornik Kvake 23.

On ukazuje da taj proces može da se posmatra u znatno dužem periodu, “od juna 2020, kada smo imali nerede nakon odluke o produženju vanrednog stanja, pa preko reakcija na zločine u Ribnikaru i u Mladenovcu ili po pitanju Rio Tinta.“

Prema njegovom tumačenju, u takvoj situaciji se pojavio studentski pokret koji je mobilisao građane. „Mi više ne govorimo o studentskom protestu. Ovo sada se zaista može nazvati nekom vrstom pobune ili protesta nezadovoljnih građana.“

Dobrosavljević  smatra i da lekcije sa prethodnih izbora nisu naučene. „Poznajući ljude koji danas predvode opozicione stranke, mislim da oni ne razmišljaju o politici kao o zanatu i tehnici koja zahteva rad sa ljudima, pripreme, obuke.“

Podsećajući da postoji savez pet proevropskih stranaka, Dobrosavljević se zapitao kakva je razlika, „na primer, u političkim programima između Ponoševe stranke (SRCE) i stranke Mikija Aleksića (NPS), pogotovo što su oni i pre toga bili u istoj stranci“.

„To isto važi i za konzervativni blok. Kakva je razlika između Novog DSS-a ili Dveri i nekih drugih grupacija?“ Poručuje da ne postoji razlog da u Srbiji nemamo ukrupnjen politički sistem sa „tri do pet stranaka“, i upozorava da posledica može da bude i nestanak aktuelnih političkih stranaka opozicije.

Govoreći o borbi za apstinente, odnosno o motivisanju građana koji ne izlaze na izbore da ovaj put to učine, Dobrosavljević kaže da je to ključ.

Rekao je i da je deo apstinenata koji već godinama, pa i decenijama, ne izlazi na izbore razočaran načinom na koji je sprovedena tranzicija u Srbiji.

„To nisu ljudi koje možete da motivišete da glasaju protiv nekog, to su ljudi koji su čekali da ZA nekog glasaju“, ističe ovaj politički konsultant.

„Tehnologija vladavine SNS-a od 2012. jeste mobilisati i motivisati sve one na koje možete da utičete da izađu na izbore da to urade i da glasaju za vas“, podsetio je.

Važna stvar je, dodaje, demotivisati one koji su protiv vas kako bi ostali kod kuće.

„Do sada se pokazalo da je u tome bolja bila vlast, a sada znamo da se jedan deo apstinenata aktivirao tokom protesta, ali to nije dovoljno. Treba ih motivisati da izađu na izbore“, kaže Dobrosavljević.

U ovom trenutku, ukazuje Dobrosavljević, studenti jesu „mejnstrim“ onoga što se može smatrati alternativom postojećem režimu.

„Oni imaju pravo i na sopstvene greške, imaju pravo da diktiraju tempo. Pokazalo se da su uspešniji u mobilizaciji birača mnogo više nego što su političke stranke“, rekao je.

Dobrosavljević misli i da se predsednik Vučić najviše plaši pritiska stranaca. „Problem je u tome što pre svega Evropi nismo fokus, imaju suviše svojih problema u ovom trenutku i zato se deo našeg društva koji očekuje od njih veće angažovanje oseća razočarano, čak i izdano“, kaže.

Na pitanje kako do zajedničkog kandidata za predsedničke izbore, u situaciji u kojoj Vučić više ne može da se kandiduje, Dobrosavljević odgovara da živimo u epohi spektakla i „selebritija“.

„Logično je da neka javna ličnost koja je poznata najširim slojevima građana, a koja bi bila kandidat zajedničke opozicije, ima šanse da pobedi“, zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 politički konsultant, Vladimir Dobrosavljević.

On kaže da su, prema pisanju Fajnenšel tajmsa, američke rezerve nafte vrlo male, zbog čega smatra da se Tramp upustio u rat koji je vrlo riskantan po američku ekonomiju.

Dautović priznaje da u ovom trenutku nije jasno ni kada, a ni kako će se završiti rat u Iranu.

„Tramp se ne ponaša kao ranije, ne sluša glas berze, svojih prijatelja investitora, uprkos tome što su napadnute rafinerije u Saudijskoj Arabiji Ras Tanura, kao i terminal Fudžejra na istočnoj obali Emirata, koji ima izlaz van Hormuskog moreuza“, smatra Dautović.

Prema njegovim rečima, posledice na tržištu nafte i na globalno snabdevanje osećaće se dugo, čak i kada bi rat danas prestao.

Dautović navodi da će ruska nafta sada opet da nalazi svoje kupce, uprkos američkim pretnjama carinama svakome ko uvozi rusku naftu.

„Ne vidim kako će moći da se izbegne neophodnost uvoza ruske nafte, što znači da će desetine milijardi dolara opet da se sliva u Rusiju“, kaže.

Na podsećanje da je Tramp pobedio na talasu obećanja da Amerika više neće ići u nepotrebne, osvajačke ratove i u promene režima, Dautović kaže da se neke od perjanica izolacionističkog MAGA pokreta glasno protive ratu u Iranu.

„Ipak, njegovo biračko telo mu nije zamerilo Venecuelu, niti je njegova popularnost zbog toga opala“, objašnjava.

„Da li će mu zameriti ovaj rat? Ako ga bude okončao uspešno i ako bude mogao da se hvali pobedom u još jednom ratu, pretpostavljam da će mu njegovo javno mnjenje, njegovi birači, ne samo oprostiti, nego ga čak i uzdizati zbog toga“, mišljenja je Dautović.

Na napomenu da su u poslednjih 25 godina američki predsednici plaćali cenu zbog Bliskog istoka, poput Džordža Buša za Irak, odnosno Džoa Bajdena zbog Avganistana, Dautović kaže da je moguće da će Tramp takođe biti kažnjen zbog Irana, i to pre svega na predstojećim izborima za Kongres i Senat.

„Moguće je, ali nije baš izvesno“, upozorio je.

Sagovornik Kvake 23 ističe da mu nije jasno zašto Tramp nije proglasio pobedu već prvog dana rata, kada je napadnut Iran i kada su u atentatu ubijeni vrhovni poglavar Ali Hamnei, ministar odbrane i komandant Korpusa islamske revolucionarne garde.

„Kad gledamo postupke predsednika Trampa, ne bi se reklo da tu postoji neki plan, strategija i motiv“, ocena je Dautovića.

Tramp, kaže Dautović, očigledno nije slušao ni CIA, ni Pentagon, niti bilo koje obaveštajne izvore koji su mu govorili da to ne može biti kratak rat.

Američki predsednik bi, prema rečima Dautovića, mogao kao uspeh da predstavi ako Iran preda sve balističke projektile ili da proglasi da je završena era Islamske republike, ili da Iran obeća da će, kao i Venecuela, izvoziti naftu preko kompanija koje su u suštini registrovane na nekog Amerikanca.

„Ali, da li bi to Izrael mogao da proglasi za uspeh? Mislim da ne. Ovaj rat je mnogo važniji (izraelskom premijeru Benjaminu) Netanjahuu, koji, kad god bi bio ugrožen zbog navoda o korupciji, lansira novi napad na Gazu.“

Smatra da nije prejaka ocena da je Amerika trenutno „na uzici Izraela“, dodajući da u sadašnjoj američkoj administraciji ima veliki broj ekstremno proizraelski nastrojenih ljudi.

„Imate mnogo frakcija unutar administracije koje imaju neki interes da se ovaj rat nastavi i proširi“, rekao je.

Dautović smatra da u ovakvoj situaciji nije moguće da u Iranu na vlast dođe tzv. „umerenija struja“.

„I sam američki napad kao da je ciljao i te umerene kandidate, da bi onda Tramp rekao – imali smo par kandidata koji su mogli da zamene Hamneija, ali smo ih ubili“, podseća Mirko Dautović.

Na pitanje ko će u budućnosti voditi Iran odgovara da već sada Veliki ajatolah Alireza Arafi obavlja funkciju vrhovnog lidera, kao i da postoje informacije da je glavni kandidat sin ubijenog poglavara Hamneija, Modžtama, koji, međutim, nema titulu Velikog ajatolaha.

Govoreći o mogućnosti da dođe do pobune unutar iranskog društva, s obzirom na to da su u decembru i januaru u toj zemlji bile demonstracije protiv režima i da postoje brojni navodi o zločinima koji su počinjeni nad pobunjenim građanima, Dautović odgovara da nije realno očekivati ustanak dok padaju bombe.

„U ratu je prioritet preživeti“, konstatuje.

Drugi scenario je da se Iran raspadne podsticanjem etničkih konflikata, kaže Dautović i podseća da kod mnogih manjina u Iranu postoje militantne terorističke organizacije.

To je realna opcija, kaže, i ukazuje na informacije iz američkih medija da CIA i Izrael opremaju kurdske borce.

„Neka čizma bi i mogla da se pojavi na tlu Irana, ali ona neće biti američka“, smatra.

Dautović navodi i da je u ovom trenutku nemoguće da se realizuje ideja aktuelne administracije o uspostavljanju dobrih odnosa američkih saveznika u regionu i Izraela.

„Pre svega Saudijska Arabija, a vidim da su čak i (Ujedinjeni Arapski) Emirati pogođeni i da su u ovom ratu svi oni kolateralna šteta.“

Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku jedino Španija u okviru EU jasno osuđuje rat u Iranu.

Na opasku da je Srbija povukla nekoliko poteza u korist Venecuele i Irana, tako se direktno konfrontirajući sa Amerikom, Dautović kaže da Beograd pokušava da bude dobar sa svima.

„Ali, s druge strane, imate vrlo jasan proizraelski glas unutar kabineta, mislim na ministra spoljnih poslova Marka Đurića, koji je osudio napade Irana na zemlje u regionu, što je u redu, ali nikad nije osudio napade Izraela i Amerike na Iran.“

Dautović misli da bi za Srbiju najpametnije bilo da se „zakloni iza međunarodnog prava“ i da vrlo jasno osudi agresiju na Iran, ali da osudi i kontranapad Irana na arapske zemlje.

„Međunarodno pravo vam upravo služi tome da kažete – mi smo principijelni i ostajemo principijelni. A Srbija to svakako nije u ovom trenutku“, zaključio je Mirko Dautović, predavač na univerzitetu u Taškentu, u intervjuu za Kvaku 23.

On je u intervjuu za emisiju Kvaka 23 rekao da JTOK sada funkcioniše, ali da vreme ističe i da je ono na ivici operativnosti.

Govoreći o nedavno ponovljenim izborima za VST, rekao je da je na njima došlo do promene u rezultatima i da kandidati koji u decembru nisu dobili većinsku podršku javnih tužilaca sada jesu i da će oni biti članovi VST. Stamenković je napomenuo da je glasanje ponovljeno u niškom i novosadskom VJT, da je reč o  malom  broju glasova ali značajnoj promeni.

Na pitanje da li se rezultati ponovljenog glasanja za članove VST mogu gledati kao pobeda izvršne i zakonodavne vlasti, odgovara:

„To će tek da se vidi. Hajde da vidimo kako će oni glasati, kakve će predloge imati, na koji način će se vladati i da li će svojim ponašanjem potvrditi te sumnje kojih smo svi svesni.”

Na ponovljenim izborima za tri člana VST na nivou viših javnih tužilaštava najviše ukupnih glasova dobio je Nikola Uskoković, tužilac VJT u Beogradu, o čemu sagovornik Kvake 23 kaže:

„Činjenica je da jedan deo medija Uskokovića i još nekoliko drugih tužilaca stavlja u blisku orbitu oko glavnog javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Sam kolega Uskoković će pokazati da li su te glasine opravdane ili ne.”

U intervjuu datom pre nego što je Zagorka Dolovac rekla da je dobila potvrdu da su pojedini tužioci uoči ponovljenih izbora za VST imali sastanak u BIA, na kojem je traženo da se glasa za određene kandidate, Stamenković kaže da tužioci imaju obavezu ne samo da obaveste javnost već da započnu postupanje.

„Vi ste javni tužioci, dame i gospodo, i kao takvi imate dužnost da reagujete kada su takve situacije u pitanju i da takvu vrstu ponašanja prijavite, da i drugi vide da tako nešto nije dozvoljeno i da će biti sankcionisano”, poručio je.

Na tvrdnje da rezultati pokazuju da je tužilaštvo podeljeno, odgovorio je da tužioci ne mogu biti podeljeni kada je posao u pitanju.

„Čujemo čak i iz samog javnog tužilaštva, od pojedinih javnih tužilaca, da postoje određene struje, da neki pripadaju struji Nenada Stefanovića (glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu), dok su drugi tužioci, uključujući i mene, tužioci koji pripadaju struji vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac. Ja se apsolutno ne slažem sa time i zaista ne postoji bilo kakva vrsta struje”, rekao je.

Stamenković smatra da je većina javnih tužilaca za samostalnost i za profesionalno obavljanje posla, ali da verovatno postoje i oni koji smatraju da tužioci treba da budu deo izvršne vlasti.

„Možda je to njihov stav, moj nije, većine tužilaca nije”, istakao je.

Govoreći o tome da li izvršna vlast pokušava da razvlasti javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, rekao je da je u pitanju potpuno pogrešno posmatranje stvari.

„Ta pozicija već dugo vremena nema onakvu ulogu kakvu je imala ranije i mislim da je, što se tiče konkretnih operativnih ovlašćenja, ta pozicija precenjena.”

Prema njegovim rečima, Dolovac je na meti i određeni deo medija je napada, „ali je i ranije drugi deo medija imao kritike na račun gospođe Dolovac i nekih drugih tužilaca.”

Komentarišući ulogu i ponašanje ministra pravde Nenada Vujića, kao člana VST, Stamenković kaže da ono u najmanju ruku „nije konstruktivno” i da to što ministar nije prisustvovao sednicama na kojima se odlučivalo o prigovorima na izbore za članove VST, koji su održani 23. decembra, smatra opstrukcijom.

Tvrdi da je do problema u radu tužilaštva došlo zbog toga što su neka tužilaštva pod izuzetnim pritiskom jer imaju mali broj tužilaca, što je, kaže, „posledica odbijanja da se izaberu javni tužioci i šefovi javnih tužilaštava tokom 2025.”

„Što se tiče VST, jednu stvar želim da razjasnim. Dva nova člana iz reda javnih tužilaca počeće sa radom u savetu i on će imati većinu i za zasedanje i za donošenje odluka”, objasnio je Stamenković.

Komentarišući medijske izveštaje da je policija odbila da postupi po zahtevu tužilaštva i privede čelne ljude u Boru zbog korupcije, odgovorio je da nema konkretne informacije vezane za taj slučaj.

„Ako je to istina, to je zabrinjavajuće zbog toga što su tužioci i policija najprirodniji saveznici koji zajedno rade u suzbijanju izvršenja krivičnih dela i mi ne možemo da radimo bez policije.”

„Ako mi nemamo našeg prirodnog saveznika, našu prirodnu desnu ruku, onda to predstavlja suštinski i strukturalni problem”, rekao je u intervjuu za Kvaku 23 predsednik VST Branko Stamenković.

(kraj) mim

Ponoš je rekao da je naivno ako neko misli da će suprotna strana moći da parira na sličan način.

„Aparat sile imaju oni koji su na vlasti, pažljivo ga kultivišu i spremaju i mi ne treba da računamo na to da će sutra policajci koje Vučić ovako regrutuje krenuti za narodom – dovoljno će biti da ne pucaju na narod”, objašnjava.

On otkriva da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, „koliko mi je poznato, svojim važnim zapadnim sagovornicima u Minhenu nedavno rekao da će izbori biti u decembru ove godine, a u političkom smislu, decembar je sutra.”

„Mi moramo da se potrudimo da se za to veliko odmeravanje dobro spremimo, da se dozovemo u pamet”, poručuje Ponoš.

Konstatujući da studenti i opozicija ne mogu na jednu izbornu listu, jer to studenti neće, Ponoš kaže da dve strane treba da rade zajedno na borbi za izborne uslove i pripremu za kontrolu izbora.

„Možemo da imamo tehničku komunikaciju, a za to ne mora da bude formirana lista”, kaže.

Sagovornik Kvake 23 podseća da na opozicionoj sceni postoje akteri koji imaju različite stavove oko osetljivih pitanja.

„Nama u onome što radimo trebaju i jedni i drugi. Kada se u decembru ili koji mesec kasnije budemo odmeravali s ovom vlašću, neće na stolu biti te osetljive teme koje nas razlikuju”, rekao je.

Ponoš ističe da je glavna tema okupljanja smena vlasti. „Nije tema da li su oni za EU. Ova vlast nije za Srbiju”, ocenjuje.

„Strpljivo čekamo kad će studentska organizacija oformiti bar tehničko telo koje će biti ovlašćeno da razgovara sa opozicijom”, dodaje.

Predsednik stranke SRCE je rekao da opozicija mora da uradi sve da bi se promena na bolje desila na izborima. „Naravno, postoji veliki rizik da to ne bude mirno”, dodaje.

„Gde ja vidim taj rizik? Izbori će da se završe sa malom razlikom, bez obzira da li pobedi opozicija ako su glasovi dobro izbrojani, ili pobedi aktuelna vlast jer su dovoljno pokrali. Ako razlika neće biti velika, postoji velika verovatnoća da se igraju nastavci na ulici. To nije dobro ni za koga”, upozorava.

Pet proevropskih stranaka, među kojima i Srbija centar, podržalo je zajedničku Izjavu o vladavini prava, demokratskim institucijama i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Na pitanje da li je to korak ka koaliciji, Ponoš odgovara – „Mogao bi da bude, ali je rano da se tome sada govori jer izbori nisu raspisani.”

Najavljena rekonstrukcija vlade, prema Ponoševim rečima, treba da odvuče pažnju javnosti na neko vreme.

„Kakve veze ima da li je (Boris) Bratina ministar ovoga ili onoga, da li je Dejan Vuk Stanković ministar informisanja ili obrazovanja, da li je ministarka za energetiku u međuvremenu naučila šta je amper, a šta je ambar.”

Govoreći o potencijalnim promenama uređivačke politike medija u okviru United Media grupacije, nakon promena u menadžmentu, Ponoš kaže da treba da se uradi sve da ti mediji ostanu elementarno funkcionalni do izbora.

„Mi treba da uradimo sve da ih to mnogo košta ako krenu tim putem, a krenuli su, i svaki dan je važan.”

Na kraju razgovora, Ponoš je ocenio da sporazum o vojnoj saradnji između Zagreba, Tirane i Prištine ne treba da izazove podozrenje u vojničkom smislu, ali da ne sme da bude ignorisan u političkom smislu.

„To grupisanje jeste politička poruka i zaslužuje političku pažnju, ali je to nešto o čemu je trebalo da se razgovara sa onim koji je realno tu važan, a to je Zagreb.”

Ponoš, koji je obavljao funkciju načelnika Generalštaba Vojske Srbije, podsetio je da je predsednik Srbije tu saradnju najpre proglasio bezbednosnom i oružanom pretnjom za Srbiju i da, „ako nas to ugrožava, onda nismo neka sila.”

„A onda mu je na marginama skupa u Nju Delhiju Andrej Plenković objasnio da nije i on je rekao u redu. Procene o tome da li je nešto egzistencijalna pretnja za neku zemlju rade ozbiljni ljudi, institucije. Kako je mogao neki Plenković to da mu negira u razgovoru od 15 minuta”, upitao je Ponoš.

On, ipak, konstatuje da politička poruka takve vojne saradnje nije dobra prema Srbiji.

„Pretpostavljam da Zagreb smatra da je takva saradnja dobra za unutrašnje političke prilike u Hrvatskoj, jer HDZ-ova vlada ne gleda baš pozitivno na to što joj na desnom boku raste opcija koja joj uzima glasače i onda moraju da se pomeraju udesno, a svaki put kad se vlast u Hrvatskoj pomera udesno, to ima antisrpski prizvuk”, zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 Zdravko Ponoš.
(kraj) djv/mim

On je poručio da je PSG otvoren za komunikaciju između aktera kojima je zajednički cilj rušenje vlasti.

„Mi smo pružili ruku studentskom pokretu, njihovim predstavnicima, kada god ta lista bude objavljena, ko god bio na njoj, mi ćemo biti spremni da sa njima komuniciramo, ali ta komunikacija ne može da bude jednostrana i da se odvija u virtuelnom prostoru”, upozorio je lider PSG.

Prema njegovim rečima, „moraće neki živi ljudi da sednu i da naprave neke dogovore”. Grbović smatra da Studentska lista ne može ili ne želi da se izjasni o pitanjima koja su jednom delu građana izuzetno važna.

„A to je kako će Srbija izgledati nakon ovoga, kojim pravcem će krenuti, da li putem evropskih integracija ili daljim udaljavanjem od svog prirodnog staništa putem BRICS-a ili nekim drugim, po mom dubokom uverenju, stranputicama”.

Predsednik PSG smatra da ta pitanja ne bi nestala i nakon promene vlasti te ističe da od studenata ne traži ništa, niti insistira na jedinstvenoj listi.

„Apsolutno poštujemo njihovo autonomno pravo da odaberu svoje predstavnike, da ne žele političke aktere, ne namećemo im stavove, izlazimo sa svojim stavovima i svojom političkom platformom i tu tražimo između ostalog i partnere i podršku od strane građana”, navodi Grbović.

„Mislim da je sada vreme da prestanemo da se ubeđujemo, prihvatimo postojanje svih aktera i da vidimo šta je ono što možemo da radimo zajedno već danas”.  On kaže da je potrebno stvoriti partnerski odnos kako bi bio postignut zajednički cilj, a to je rušenje režima Aleksandra Vučića.

Srpska napredna stranka već sada, prema rečima Grbovića, radi na krađi budućih izbora.  „To bi značilo da je taj opozicioni front, u jednoj koloni, dve, tri, koliko god, morao već juče da počne da se priprema kako da na to odgovori. Ako to nismo radili juče, najbolji sledeći trenutak je da to uradimo sutra”.

Ukoliko dođe do izborne krađe, od ključne važnosti će biti da li će kroz terensku kontrolu i kroz prisustvo na biračkim mestima ona moći da bude dokazana, ukazuje Grbović. On objašnjava da to podrazumeva dobar dogovor o kontroli izbora, jako dobru raspoređenost kontrolora, da krađa može da bude dokazana, „a ne da ostane na našem intimnom osećaju da je izborna volja građana pokradena”.

 „To neće biti lako, on se nije predao, oni su na određeni način stabilizovali svoje redove, vrše premetačinu po bezbednosnom sektoru i pripremaju se za frontalni sukob sa pobunjenim društvom”, upozorava. Smatra da je malo verovatno da izborni dan prođe glatko i bez drame.

„Kada pogledate šta rade u tužilaštvu, kako se okružuju lojalistima, kakve se promene dešavaju unutar represivnog aparata, vi vidite da to nije režim koji ide u pravcu dijaloga, popuštanja tenzija, demokratskog, mirnog razrešenja društvenog sukoba, već u pravcu zatezanja i frontalnog sukoba sa građanima”, rekao je.

Grbović je rekao da tim ljudima od izbora ne zavisi samo politička budućnost, „mnogima zavise poslovi i sloboda, i oni će učiniti apsolutno sve, i ono što ne možemo da zamislimo, kako bi to uspeli da odbrane”.

Podsetio je da je PSG zaključio sporazum o strateškom partnerstvu sa Zeleno-levim frontom (ZLF) i da je napravljena jedna vrsta koordinacije proevropskih stranaka kada je reč o aktivnostima prema EU, koji su se, prema njegovoj oceni, pokazali kao vrlo uspešni.

 „Mislim da bi ta grupacija koja obuhvata i političke stranke i neke organizacije civilnog društva i istaknute pojedince mogla u jednom trenutku da preraste i u neku vrstu izborne formacije”, dodaje Grbović i  poručuje i da u proevropskom frontu nema prostora za cepanje na više kolona, ne samo zbog izbora i cenzusa.

„Sada je momenat kada je to važno, ako ga propustimo za tri godine možda će biti svejedno kako se izjašnjavamo”, upozorio je.

Na pitanje zašto već sada te stranke nisu ozvaničile svoju saradnju, Grbović podseća da su one već uspešno sarađivale u okviru koalicije „Srbija protiv nasilja”.  „Nažalost, ta koalicija je doživela neslavan kraj pred junske izbore 2024. godine i taj produženi eho neslaganja je ostavio posledice”, podseća.

 „Ali, nakon pada nadstrešnice, nakon promene političkih i društvenih okolnosti, mislim da bi bilo prilično bizarno i neodgovorno da taj eho bude nešto što će nas sputavati sada kada se nalazimo na istorijskoj prekretnici i na unutrašnjem i na međunarodnom planu”, nada se Grbović.

 Ocenjuje da usvajanje seta pravosudnih zakona koje Evropska komisija (EK) oštro kritikuje jeste u funkciji „da se testiraju živci EK” dokle vlast sme da ide.

 „Nije pitanje da li će doći do revizije tih zakona, prilično sam siguran da će doći, mislim da je ovde ključno da li će ta revizija imati smisla”, kaže Grbović i objašnjava da postoji opasnost da se u međuvremenu okončaju svi postupci u brojnim slučajevima korupcije visokih funkcionera.

Osudio je kampanju Centra za društvenu stabilnost protiv Verana Matića i drugih novinara i javnih ličnosti i priznaje da su reakcije morale da budu jasnije.

 "Nije normalno ako vam neko preti smrću, da li je reč o Veranu Matiću ili meni ili bilo kome trećem i nije normalno da vas to ne pogodi".

 Centar za društvenu stabilnost je, prema njegovoj oceni, prilično opasan fenomen na koji druga strana mora da ima organizovani odgovor, koji još uvek nije napravljen.

Iznoseći, kako je izjavio u novoj emisiji Kvaka 23, principijelni stav, rekao je da nijedna politička stranka ne može da podrži drugu izbornu listu jer bi to „predstavljalo neku vrstu samonegacije“.

Ukazuje da je na prošlim izborima oko 15 posto glasalo za stranke desnice i tvrdi da „oni neće glasati za studentsku listu“.

Studentska lista, smatra predsednik NDSS, neće moći da da odgovore na neka ključna pitanja.

„Studentska lista nema odgovore na neka suštinska pitanja poput toga da li idemo u Evropsku uniju ili ne idemo. Kod nas je odgovor jasan, jer znamo da bismo postali članice Evropske unije moramo da se odreknemo Kosova i Metohije i niz drugih stvari. Zato je bitna lista autentične desnice“, poručuje.

Jovanović objašnjava i da je „autentična desnica i ona koja će potpuno jasno, nedvosmisleno, javno reći – smenićemo ovaj režim sa svim ostalim opozicionim akterima, od studentske liste do proevropske opozicije, jer ne postoji drugi način da se taj režim smeni“.

Cilj je, tvrdi, da desnica sada uzme maksimalan broj glasova i da ih „stavi u korpu opozicije kako bi došlo do smene vlasti“.

„Znam da je naš potencijal ubedljivo najveći kada padne Vučić, jer je Srbija desno orijentisana zemlja i ono što mi govorimo je prihvatljivo za najveći broj naših građana“, misli predsednik Nove demokratske stranke Srbije.

Ipak, dodaje da nije nerealan i da je svestan da će studentska lista verovatno uzeti najveći broj glasača unutar opoziciono orijentisanih građana, kao i da nema „problem sa tim, jer je bitno da se izvuče maksimum od potencijalnih birača“.

„Ja nisam ljubitelj proevropske opozicije, ali mi je prioritet da smenimo ovu vlast. Da li to možemo sami? Ne možemo. Da li to može proevropska opozicija? Sama ne može. Da li mogu studenti sami? Neće moći. Moramo svi da sarađujemo“, ubeđen je Jovanović.

Kaže i da se plaši da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić „praviti svoje desne grupacije, od kojih neke možda neće biti toliko očigledne“.

„I zato nije lako, i zato što imate deo desnice koji dalje smatra da je možda gora proevropska opozicija nego Vučić“, rekao je.

Na pitanje o ruci koju im je pružila grupacija suverenističkih organizacija i da li ih smatra autentičnom opozicijom, Jovanović odgovara: „Ako su spremni, kao što Zavetnici i Dveri nisu bili 2023, da se obavežu javno i da stave u koalicioni sporazum, da se kaže javnosti: idemo da menjamo vlast sa svim ostalim akterima u opoziciji, onda verujem da su autentična desnica i autentična opozicija“.

„Ako nisu na to spremni, što može biti razumljiv stav, ali podjednako nepotreban, onda je praktična posledica tog stava pomaganje Vučiću“, objasnio je i poručio da nema problem da razgovara.

Govoreći o energiji koju su doneli protesti, on kaže da i posle više od godinu dana od njihovog početka bes naroda nije prestao i da je nezadovoljstvo veliko.

„To što je možda manje ljudi na ulicama, to što je možda manja akcija, to što je možda manje vidljivih tenzija, ne treba da zavara Vučića da misli da je prošla bura“, mišljenje je predsednika NDSS.

On je rekao i da se plaši da je zemlja na koloseku koji potencijalno može da odvede do sukoba.

Govoreći o posledicama usvajanja izmena pravosudnih zakona, kaže da su ti takozvani Mrdićevi zakoni tu, kako je sam Mrdić rekao, da bi se sprečilo dalje hapšenje SNS-ovskih ministara.

„Suštinski, da se ne lažemo, ljudi se plaše da bi mogli da budu gonjeni zbog svih krivičnih dela koja su učinili“, navodi.

Ponovio je da bi ulazak u EU značio nestanak srpskog naroda.

Miloš Jovanović tvrdi da je moguće da se ponište eventualni negativni ekonomski efekti odustajanja od pregovora sa Evropskom unijom o članstvu.

„Ako ovde imate stabilnu zemlju, dobre odnose sa Kinom, sa Rusijom, nekim drugim zemljama, jer je svet veliki, neće nužno pasti kreditni rejting“, kaže lider NDSS.

On objašnjava da je opozicija znatno oslabljena u odnosu na period od pre godinu dana, jer se pojavio novi igrač na antirežimskoj sceni, ali da „nije mrtva“.

„Parlamentarna proevropska opozicija mogla bi da ima negde devet do deset procenata, desne nacionalne stranke su negde na četiri do pet, a ostatak opozicionog korpusa, 27 do 30 odsto, čine studenti“, objašnjava Vukadinović.

Ključ je, dodaje, u preostalih 10 do 12 procenata koji žele da glasaju protiv Vučića, a nisu ni za jedne, ni za druge, ni za treće, i koji lako mogu završiti u apstinenciji.

„Ako oni budu apstinenti, ako se nastavi ova jalova polemika, onda nema dovoljno glasova za obaranje SNS-a sa vlasti“, upozorava sagovornik „Kvake 23“.

U toku je, kaže Vukadinović, borba za guranje „druge strane“ u apstinenciju i u ovom trenutku Vučiću to bolje ide.

Za pad SNS-a i Vučića na izborima rešenje su, kaže, studentska lista i dve do tri kolone – „ali ne više od toga“.

„Jedna proevropska opoziciona i jedna nacionalna opoziciona, otprilike kao u Crnoj Gori“, navodi Vukadinović.

Na pitanje kako se dogodio povratak Vučićevih birača, Vukadinović odgovara da je u međuvremenu bilo grešaka i na drugoj strani.

U intervjuu Milošu Miliću Vukadinović je rekao da nije bilo ni nužno ni dobro to „stavljanje ražnja dok je zec još u šumi“.

„Kao da su razni poverovali u svoje parole, koje su motivacione i donekle imaju smisla, ali odnekle postaju problem – gotov je, samo mu nisu javili, sad ga pržimo, pumpamo, dinstamo, karamelizujemo.“

Vukadinović podseća da je u jednom trenutku glavna briga na desnom, patriotsko-nacionalnom opozicionom spektru bila: „Evo, sad će nam ovi građanisti preuzeti vlast – Mila Pajić, Dinko Gruhonjić.“

„Na drugoj strani, skoro istovremeno, širi se uverenje da će doći nacisti, fašisti, gori i opasniji od Vučića – pominju se Lompar, desnica, putinisti, KGB-ovci koji će nam preuzeti proteste i vlast i onda nas baciti u azijski mrak“, navodi.

Prema njegovim rečima, i jedni i drugi nanosili su ozbiljnu štetu i krnjili jedinstvo i energiju protesta.

„Postoji još jedna loša stvar unutar studentskih redova, a još više unutar nekih krugova koji podržavaju studente – možda iskreno, možda zato što prepoznaju buduće pobednike – koji se preko studentskih leđa obračunavaju sa svojim starim protivnicima iz opozicije“, smatra Vukadinović.

„Deset–dvanaest godina se neko bori protiv režima, uspešno, poluuspešno ili potpuno neuspešno, da bi sada došao neko i rekao: sad se vi sklonite da mi umarširamo. Pritom, ko su ‘mi’ – ne zna se“, kaže.

On kaže da nije moralo da dođe do „prolivanja krvi“ između studentskog pokreta i opozicije, koje se najviše vidi na društvenim mrežama.

„Kad bi neki Marsovac sleteo u zemlju Srbiju i pogledao šta se zbiva na političkoj sceni, pomislio bi da je glavni sukob i glavna dilema da li će u Srbiji vladati studenti ili opozicija.“

Smatra da su umesni zahtevi upućeni studentskoj listi da se odredi prema ključnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima.

Na pitanje da li je upravo to neizjašnjavanje i heterogenost studentskog pokreta bila njihova prednost, Vukadinović odgovara da nije svaki zahtev za izjašnjavanje o stavovima automatski i zamka.

Ističe da zahtev opoziciji da se skloni i ne učestvuje na izborima nije fer, ali i da je besmislen i štetan.

„Čak ima i doze nepravde i bezobrazluka u tome. A dilema je da li je to korisno – a ja mislim da nije ni korisno“, rekao je.

„To da treba da se sklone govore oni koji pomalo iza leđa ili preko ramena izviruju iza te studentske liste, da bi se obračunali sa svojim kolegama koji su ih, nekada s razlogom, nekada bez razloga, izbacili, sklonili ili porazili u političkoj areni“, objašnjava.

Vukadinović dodaje da su u pitanju oni koji su sve to vreme „čučali ispod stola, kolaborirali sa vlašću ili se samo ‘pravili mrtvi’, da bi sada postali ‘zdrave snage’“.

Upozorava i da postoji rizik da opozicija plati cenu i u slučaju da se „skloni“, i u slučaju da izađe na izbore.

„Ali će sigurno nestati ako se ne bori“, dodaje.

„Ako se studenti i opozicija ne budu nalazili na istoj strani fronta, onda neće biti dobro“, zaključuje u intervjuu za „Kvaku 23“ Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli.

Na pitanje kako odgovara na zahtev studentskog pokreta da opozicija skloni i ne učestvuje na izborima, Đilas kaže: "Još bolje je da se skloni SNS - ako se skloni SNS, onda pobeđuju oni koji su protiv vlasti, sasvim sigurno."

On smatra da mora da se definiše ko govori u ime studentske liste i da ti predstavnici treba da razgovaraju sa opozicijom, ali da je do toga teško doći, jer u ovom trenutku ne postoji spremnost jedne strane da razgovara sa drugom.

„Studenti su rekli da većinska opozicija nema kapacitet da vrši vlast – šta znači ‘većinska opozicija’, ne znam, ali ću vam reći da je opozicija pobedila dva puta u Beogradu; svaki put je imala veći broj glasova od SNS-a“, dodaje.

Đilas ukazuje da će studenti i opozicija na budućim izborima sedeti zajedno u Republičkoj i opštinskim izbornim komisijama „i boriti se“.

Lider SSP-a poručuje da je na opoziciji da se organizuje, udruži i donese odluku kako izlazi na izbore.

Na pitanje da li je grupacija proevropskih stranaka koja je zajedno nastupala pred evropskim parlamentarcima naznaka izborne koalicije, Đilas kaže da je prerano da se o tome govori.

„Mislim da je ključno pitanje kada ćemo imati izbore. Studenti traže izbore od maja, opozicija od marta prošle godine, sada smo na kraju januara, a izbora i dalje nema.“

Đilas je u razgovoru sa Milošem Milićem rekao da je, po svim istraživanjima, posle pada nadstrešnice došlo do pada podrške SNS-u, ali da taj pad nije, kao što mnogi misle, prepolovio snagu naprednjaka.

„Njihov pad je pre svega posledica povećanja broja onih koji kažu da će izaći na izbore i veće opredeljenosti za koga će glasati, ali mislim da je jako mali broj ljudi koji su do juče glasali za Vučića, a sada će glasati za studentsku listu“, objašnjava Đilas.

Ono čemu su studenti doprineli, ističe, jeste da ljudi veruju da danas postoji šansa za pobedu.

„Ključna stvar je da nijedan glas onih koji su protiv režima Aleksandra Vučića ne ostane ispod cenzusa, a do toga će se doći tako što će se na kraju razgovarati“, poručuje predsednik SSP-a.

Govoreći o lokalnim izborima koji bi ove godine trebalo da se održe u desetak opština, Đilas kaže da je za zajednički izlazak studenata, grupa građana i stranaka na njih.

„Vučiću nikakvi izbori više ne odgovaraju. On nema većinu, ne može da pobedi, ali može, ako krade izbore, da napravi situaciju u kojoj će reći – evo, ja sam pobedio.“

Na pitanje koji su realni dometi posete misije Evropskog parlamenta Beogradu, Đilas je rekao da očekuje da pojedine zemlje EU, kao i SAD, uvedu pojedinačne sankcije ljudima iz režima umešanim u korupciju i kriminal, političarima, kao i pripadnicima represivnog aparata.

„Do toga će sigurno doći“, uveren je.

Dodaje da bi bilo bolje da su Vučiću zatvorena vrata Ursule fon der Lajen, Marte Kos i Antonija Košte, ali smatra da se to neće desiti.

„Time bi jasno pokazali svima u Srbiji da ovo nije proevropska politika“, rekao je Đilas u emisiji Kvaka 23.

(kraj) mim„

"Primećujem od kad su počeli protesti da mnogi pričaju da je Vučić pao, samo mu niko to nije rekao. To nije još tako".

Pozivajući se na istraživanja Demostata, Panović ukazuje da građani koji su nastrojeni protiv ove vlasti uvek sa simpatijama i motivisano gledaju na objedinjavanje snaga opozicije.

"Svaka vrsta razjedinjenosti je problematična za ozbiljni nastup opozicije. Ali ovde, na žalost, još uvek postoje te priče o takozvanim kolonama - sama ideja kolone je jedna defetistička ideja", smatra Panović.

Programski direktor Demostata ističe da, ako opozicija i studenti imaju ambiciju da ugroze vlast na izborima, moraju da imaju nekoliko zajedničkih tačaka, najmanjih zajedničkih imenitelja.

"Kao što vlast ima bar jedan zajednički imenitelj, a to je - nikad više 5. oktobar", objašnjava.

Panović ocenjuje da je opozicija uspela da se na neki način održi. "Da ne budem ciničan, ako ima jedna dobra stvar u celoj ovoj priči, to je da studenti nisu uspeli do kraja da zatru opoziciju", kaže.

On misli i da "antipartizam" nije dobro rešenje za deo Srbije koji je protiv vlasti.

"Ideološka nedefinisanost studentskog pokreta je u dobroj meri bila i njegova prednost", kaže sagovornik Kvake 23.

"O studentskoj listi se govori kao da če tu biti 250 veličanstvenih ljudi, bez mane, superiornih, ali jedno je kada se tako govori, a drugo je kada ta lista bude zaista i proglašena", rekao je.

Panović procenjuje da je studentska lista neka vrsta partije u začetku.

"Da li će ta partija uspeti da integriše neke druge entitete? Da li će uspeti da se nametne kao glavna? Da li će uspeti ona da odoli hroničnim problemima rastakanja opozicije, to ćemo tek videti", upozorava.

Panović konstatuje da je aktuelna vlast u ideološkom smislu slična nekadašnjem savezu Radikala, SPS i JUL iz druge polovine devedesetih.

"Slobodan Milošević se pokušava predstaviti kao neka vrsta globalne avangarde, koji tada nije bio dovoljno shvaćen u svetu, i nije imao povoljnu geopolitičku situaciju".

"Hoće da kažu da je tada bio umesto pijanog Jeljcina Putin, da je bio Si Đinping, da su bile još neke međunarodne okolnosti, da bi naša politika, naša istina prodrla u svet i da bismo mi pobedili", rekao je Zoran Panović.

On misli i da je vlast u 2025. uspela da iz defanzive pređe u ofanzivu.

"Ne da osvaja nove pristalice, to nije moguće, ali da učvrsti svoje, to im je sigurno uspelo", dodaje.

Njegov utisak je da je vlast vrlo vešto marketinški predstavila - "kad bi ovi drugi došli ne bi bilo plata, penzija, ne bi bilo više izgradnje puteva".

"Građani bi voleli više pravde, više da se poštuju zakoni, da bude manja korupcija, ali i oni koji su protiv vlasti bi voleli da sutra kad neko drugi dođe budu i plate i penzije i Lidl i IKEA i mnoge stvari koje postoje sada", zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 Zoran Panović, programski direktor Demostata.

Popović kaže da je Srbija specifična po tome što u kampanji dezinformacija učestvuju pollitički akteri, mediji, ali i državne institucije.

“U drugim zemljama su dezinformacije uglavnom na društvenim mrežama, ali mi ovde imamo i televizije sa nacionalnom frekvencijom i najviše zvaničnike koji iznose brutalne neistine”, objašnjava.

Kad god su profesionalni mediji pod napadom ili pritiscima, to je zapravo direktan gubitak za građane, kaže Popović. “Profesionalni mediji obezbeđuju jedno od osnovnih prava za građane - pravo da budu informisani”.

Jedan od odgovora vlasti na veliku studentsku, pa potom i građansku pobunu, je bila povećana represija, podseća sagovornica Kvake 23.

“Kad državni zvaničnici kažu da su profesionalni novinari teroristi, nacisti, ispostave stranih službi, logično je da će neko odlučiti da uzme pravdu u svoje ruke, da se obračuna sa istim tim teroristima”, rekla je.

Prema podacima različitih medijskih udruženja, 2025. je zabeležen drastičan porast pretnji i fizičkih napada na novinare u Srbiji. Na pitanje kako smo došli do toga, Popović odgovara da je to posledica zarobljavanja institucija.

“Ako vi kao novinar dobijete pretnju, ne postoji ni jedna institucija koja će da nas zaštiti. Jasna je poruka - ako nijedna institucija ne reaguje, to su odrešene ruke za sve, da verbalno pa i fizički napadnu novinare. Za mene su ti podaci zastrašujući”.

Njeno mišljenje je da jedino građani mogu da zaustave državne zvaničnike u njihovoj opasnoj retorici prema pojedinim medijima i novinarima.

Govoreći o Radio-televiziji Srbije, Popović misli da je pravi i kvalitetan javni servis trenutno neophodniji više nego ikada.

“Podatak iz našeg istraživanja iz februara je da sve manje građana ima poverenje u javni servis. Zanimljivo, građani su do ove godine ipak imali poverenje u RTS. Sada, nakon izveštavanja RTS o blokadama i protestima, poverenje je drastično opalo. 59% anketiranih smatra da javnom servisu, ovakvom kakav je, nema pomoći, da ga treba ukinuti i praviti iz početka”, ukazuje Milena Popović.

Za nju je “jedna od najporaznijih slika 2025. snimak kada su se tokom studentske blokade zaposleni u javnom servisu, verovatno i neki urednici i novinari, provlačili kroz podrum. Porazno je da se novinari javnog servisa kriju od svojih građana”, kaže.

“Građani ipak nisu toliko sluđeni propagandom, i mogu da prepoznaju šta je zapravo uloga javnog servisa”, rekla je.

Sa jedne strane, misli Popović, nije lako ostati profesionalan dok u isto vreme moraš da se braniš od fizičkih napada na ulici, a onda u redakciji da braniš svoj profesionalni integritet i od samih uprava nekih medija, ili vlasnika.

“Hrabri da i dalje imamo novinare koji su spremni da brane svoj profesionalni integritet. Novinari United Medije ne odustaju od profesionalnih principa. Svedočili smo velikom otporu novinara sa Euronews Srbija koji su se suprotstavili svojim pretpostavljenima i platili ozbiljnu cenu, dobilli su otkaze. I na RTS-u postoje ljudi koji mogu da se bore protiv sistema”, istakla je Popović.

Prema njenoj oceni, to što su novinari godinama trpeli sada trpe svi. ”Verujem da građani prepoznaju da je borba novinara zapravo i njihova borba”, kaže.

Popović misli da, čak i ako dođe do gašenja ili preuzimanja pojedinih medija koji nisu pod kontrolom vlasti, potreba građana za slobodnom informacijom je toliko velika da će se otvarati nove platforme.

“Ako nema frekvencija, ići ćemo na YouTube. Ako nema televizije, ako nema portala, ići ćemo na društvene mreže. Ja sam sigurna da postoji dovoljan broj upornih novinara, profesionalaca koji neće odustati od javnog interesa”, zaključuje u razgovoru za emisiju Kvaka 23 Milena Popović sa portala Istinomer.

(Kraj) mim

“Sa dolaskom Dragoslava Bokana na mesto predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta, zaboden je poslednji ekser u kovčeg”, kaže. “Tu je taj nesrećni pravilnik u Narodnom pozorištu koji cenzuriše zaposlene, onemogućava im slobodno izjašnjavanje po društvenim pitanjima. Otkazivanje festivala, prvo Festa, pa onda i Bitefa”, rekao je Medenica u intervjuu Milošu Miliću.

Govoreći o odnosu vlasti prema kulturi u prethodnih trinaest godina, Medenica kaže da SNS 2012. i SNS 2025. nije ista stranka. “Ni prethodna ministarka, gospođa Maja Gojković, nije isto što i Nikola Selaković. Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju”, rekao je Medenica.

“Šta je bolji dokaz nego činjenica da je protiv ministra kulture Selakovića pokrenut optužni predlog. On će, ako bude osuđen, snositi pravne konsekvence, ali gde su političke, u celom normalnom svetu bi on već bio sklonjen sa te funkcije”, mišljenja je Medenica. On, ipak, očekuje da će ministar biti suspendovan, i da će pored pravnih snositi i političke konsekvence. “Ja sam tu optimista, mislim da je važna runda u borbi za Generalštab napravljena. i da od Generalštaba kreće rasplet”, kaže.

“Čini mi se da je ovo što se sada dešava sa Generalštabom, pogotovo izjava gospodina Džareda Kušnera, američkog investitora i člana porodice Tramp da se povlači, najveći udar na aktuelni režim”, smatra Medenica.

On ocenjuje i da na pozorišnoj sceni u ovom trenutku nema mnogo predstava kroz koje se kritikuje situacija u društvu. “Čak i u pozorištu imate malu autocenzuru. Sve što se dešavalo u poslednjih godinu dana ipak nije ohrabrilo i motivisalo pozorište da pruži neki jači otpor”, zaključuje.

“Zašto samo od Bitefa očekujemo da bude hrabar? Zašto nemamo od drugih naših pozorišta očekivanja da budu smelija, hrabrija, da idu direktno u konfrontaciju”, pita bivši umetnički direktor Bitefa. Upravo završeni, alternativni Bitef, pod nazivom Ne:Bitef je, navodi Medenica, apsolutno ispunio svoju svrhu. “Ovo je Bitef koji kaže “Ne”, koji pruža otpor i to jeste ono što je uvek i bila jedna od misija Bitefa”, rekao je.

Govoreći o protestima i uticaju studentskog pokreta, Medenica podseća da je ranije procenjivao da se ništa neće rešiti do kraja 2025. i da sada misli da počinje “drugo poluvreme koje će, nadamo se, 2026. završiti pobedom”. “Studenti su bili u nekoj vrstI zanosa, i očekivali su da će to u jednom dahu da se završi. Sad je njima potrebno da shvate da treba skupljati snagu za naredni period. Teško je suočiti se sa tim i priznati - dosta smo uradili, ali nije dovoljno”, ukazuje profesor FDU.

“Cilj su vanredni izbori. Najverovatnije oni neće biti u onom trenutku kad bismo mi to želeli, nego verovatno upravo u suprotnom trenutku. Idemo dalje i čekamo izbore 2026. i sve treba da ide u tom pravcu”, poručuje Ivan Medenica. Njegovo mišljenje je i da mora da dođe do dijaloga onih koji kreiraju studentsku listu, sa onim opozicionim partijama i grupacijama koje su se dokazale da ne sarađuju sa ovom vlašću.

“Šta to znači? Da su deklarisano za EU, da imaju jasan stav prema Srebrenici,  jasan stav prema Kosovu i da su, koliko god su to nepopularni stavovi, oni skupili hrabrost da s tim izađu”, objašnjava. Dodaje da misli pre svega na Pokret slobodnih građana i Zeleno-levi front, i pita zašto se sa njima ne sedne i razgovara. “Ne mislim da je problem da postoji studentski blok, blok opozicionih partija koje nisu udbaški proizvod, i da postoji blok okupljen oko vlasti”, zaključuje u intervjuu za “Kvaku 23” Ivan Medenica.