Jovanović kaže da bez saradnje sa opozicijom studenti ne mogu da pobede, ali ističe i da ga „ono što se dešava u bloku opozicionih partija sve više uverava da je možda i pametno što studenti nisu pokušavali ništa sa njima da dogovaraju“.

„Ja sam dugo bio mišljenja da do tih razgovora treba da dođe“, podsetio je.

Jovanović dodaje da nije kasno da do razgovora dođe kada budu raspisani izbori i da od tog trenutka „mora da postoji sadejstvo u delovanju kako bi se stvorio jedinstveni front koji će napraviti tu čuvenu referendumsku atmosferu“.

Treba naći način da niko ne bude isključen, kaže.

„Mi mnogo toga ne znamo u vezi sa studentskim pokretom. Mislim da taj pokret ima unutrašnji problem kako da pređe iz ranije organizacione forme u novi oblik koji podrazumeva hijerarhiju. Trenutak raspisivanja izbora zahteva da se sve to pretvori u jedan klasičan izborni štab, sa jasnom raspodelom posla“, poručio je.

Česte najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i drugih predstavnika vlasti o tome kada će biti raspisani izbori Jovanović naziva „mrcvarenjem“.

„Mrcvari nas Aleksandar Vučić, čija je vlast, uveren sam, duboko nelegitimna. Sve ovo što se dešava unutar tog ‘pobunjenog društva’ dobrim delom je oblikovano tim mrcvarenjem, činjenicom da ne znamo ni koji će izbori biti prvi, ni kad će biti ti izbori“, naveo je.

Prema njegovim rečima, umesto prognoza, oni koji su protiv vlasti treba da rade sve što je u njihovoj moći kako bi se spremili za izbore.

„Idealan izgled Vučićevih izbora jeste ona scena u kojoj on lupa bananu detetu od 10 godina na košarkaškom terenu. Mi u toj igri pokušavamo nekako da izrastemo bar u tinejdžera koji može da mu parira.“

Ističe da većinsko biračko telo nije na strani Aleksandra Vučića i da on može da dobije izbore „samo i isključivo ako mi budemo nešto grdno zgrešili“.

Jovanović tvrdi da je problem što ne postoje kredibilna istraživanja koja bi pokazala kakva su kretanja u biračkom telu.

„Nijedno od istraživanja nikada ne obuhvata Republiku Srpsku, gde može da glasa oko 100.000 ljudi. To je ogroman broj, a ne obuhvata ni dijasporu. Ima mnogo nepoznanica, a na osnovu tih informacija bi neko trebalo da kaže, na primer: ‘Krećem se oko cenzusa i rizično je da izlazim na izbore, hajde da podržim najjaču listu.’“

Sagovornik „Kvake 23“ kaže da nije zastupnik ideje da studenti i opozicija moraju da izađu na izbore u jednoj koloni.

„Dosta toga zavisi od toga kako će izgledati ta famozna studentska lista i da li ona ide na nekakav široki zahvat, catch-all listu koja bi pokušala da pomiri i nacionalno i građansko“, dodao je.

Na pitanje o političkom profilisanju studentskog pokreta, Jovanović odgovara da ne smatra da je zauzimanje konzervativno-desne pozicije greška.

„To je politika koja ovde dobija izbore. Peter Mađar je isti takav igrač. Ako gledamo strategiju njegovog nastupa, činjenica je da su sve levičarske partije odustale od izlaska i rekle: ‘Daćemo glas vrednostima koje su u Mađarskoj dominantne zato što nam je cilj da skinemo Orbana.’“

Profesor Pravnog fakulteta ističe da je mađarski primer dobar pokazatelj šta treba uraditi i u Srbiji posle izbora.

„Mađar konsoliduje ustavnu demokratiju, elementarnu pravdu, krivičnopravnu odgovornost, ispitivanje porekla imovine. To su stvari koje se i ovde prevashodno očekuju.“

Da bi se postigao taj cilj i u Srbiji, Miodrag Jovanović kaže da treba igrati na kartu koja je u Srbiji očigledno dominantna.

„To je princip ‘manjeg zla’. To znači da potpuno stavljam u stranu šta ja mislim i koje su moje vrednosti. Tako je, na kraju krajeva, i Đinđić shvatio da Koštunica može da smeni Miloševića“, objasnio je Jovanović.

On upozorava da je smena vlasti prvi nužan, ali ne i dovoljan korak.

„Svakako da postoje ljudi koje očekuje krivičnopravna odgovornost. Uveren sam da većina građana od te postvučićevske vlade očekuje beskrupuloznu borbu za utvrđivanje krivičnopravne odgovornosti svih onih koji čine glavu tog režima.“

Ipak, dodaje Jovanović, u Srbiji ima mnogo onih poput onog ko je bacio stajsko đubrivo pred vrata Milovana Milivojevića, oca Milomira, poginulog radnika fabrike „Milan Blagojević – Namenska“.

„On nije izvršio nikakvo krivično delo. On je učinio jedan postupak koji zavređuje moralni prezir i gnušanje. Sutra ćemo, naravno, saznati ko je taj čovek, saznaćemo sve. Pravo je pitanje šta s tim ljudima. Oni će ostati da žive ovde. To je teško pitanje.“

Jovanović kaže da najodgovorniji u vrhu države moraju da „odgovaraju za to što su činili, a da ovi ostali, u metaforičkom smislu, ponesu onu majicu ‘Oprostite mi moju ružnu prošlost’, da im zapamtimo gde su bili, šta su radili, da ne dozvolimo da se takvi sutra bez problema ponovo penju na odlučujuća mesta“.

On je podsetio da je posle tribine „ProGlasa“ u Frankfurtu Vučić na društvenim mrežama napisao da je on na tom skupu jedino video bes i mržnju i odsustvo bilo kakvog programa.

„Stvar je u tome što je zapravo malo besa i mržnje, s obzirom na to šta radi Vučić i kako se odnosi prema svojim neistomišljenicima. To što dobija je minimalno u odnosu na ono što bi njegovi postupci trebalo da generišu“, tvrdi Jovanović.

Ukazao je na nekoliko primera, poput toga da pevačici Bojani Stamenov, koja je išla na skupove „ProGlasa“, bude otkazan koncert u Leskovcu.

„Čovek nam u Frankfurtu ispriča da je 2023. organizovao skup ‘Dijaspora protiv nasilja’ i da ga svaki put od tada maltretiraju na graničnom prelazu, da ga BIA odvodi sa strane.“

U toku je, kaže Jovanović, sistematsko obračunavanje sa svim ljudima koji misle da Aleksandar Vučić posle 14 godina treba da odstupi s vlasti.

„I onda on priča o nekom besu i mržnji. Malo je tog besa i mržnje, s obzirom na to šta je sve ova vlast činila ovom narodu“, zaključio je u intervjuu za FoNet Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta i član „ProGlasa“.

On je u novoj emisiji serijala „Kvaka 23” rekao da bi to trebalo da bude kandidat koji je prihvatljiv za većinu građana koji su za promenu i koji zastupa drugačije vrednosti od „onoga što imamo na vlasti”.

„Da se ugledamo na komšije Crnogorce. Neki Jakov Milatović bio bi fotorobot dobrog kandidata: mlad, stručan, sa međunarodnom karijerom, nešto malo političkog iskustva, a da nije kompromitovan i opterećen nekim događajima iz prošlosti”, ističe Živkov.

Međutim, dodaje on, ukoliko bude rasula na opozicionoj strani, onda i loš kandidat vlasti može da se nada uspehu.

„Samo u takvoj atmosferi vlast može da računa na uspeh i na predsedničkim izborima, na kojima nema glavnog kandidata i koji su najveća šansa opozicije da izazove političke promene”, navodi Živkov.

Prema njegovom mišljenju, mnogo je bitnije kako će se druga strana postaviti nego ko će biti predsednički kandidat Srpske napredne stranke (SNS).

Trenutno, ukazuje, nema nikakvog dogovora na opozicionoj sceni.

„Dogovora nema, izgleda da čak ni kontakta nema. Suštinski, nema ni volje za razgovor i zajednički nastup”, mišljenja je Živkov.

Sagovornik „Kvake 23” procenjuje da će na antivladinoj strani biti najmanje tri učesnika.

Za vlast bi, ocenjuje Živkov, najlogičnije rešenje bilo da najpre ide na parlamentarne izbore, jer smatra da je tu veća šansa da se nekako ostvari skupštinska većina i formira vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

„Onda mogu da, na osnovu tog uspeha, pokušaju nekako da provuku i predsedničke izbore u atmosferi u kojoj bi se opoziciona strana svađala zbog neuspeha na parlamentarnim izborima i razočaranja građana koji su pomislili da je došao kraj i da je trenutak za promene, a ta promena se ipak nije dogodila”, kaže Živkov.

Na pitanje o najavi predsednika Srbije da će podneti ostavku, Živkov odgovara da je reč o poruci biračima SNS-a, ali „pre svega mašineriji koja treba da se mobiliše i sprovede proces koji svi nazivamo izborima”.

Živkov kaže da je namera predsednika Srbije da pređe na mesto premijera.

„To znači da predsednički izbori moraju biti održani najkasnije u proleće 2027. godine, a ukoliko pre toga pređe na mesto premijera, i ranije od toga. On svakako završava svoj poslednji predsednički mandat”, navodi Živkov.

Česte najave da će izbori biti raspisani Živkov vidi i kao testiranje političkih protivnika.

„Kada je najavio mogućnost brzih letnjih izbora, jedna od partija koja je već bila viđena u takozvanom proevropskom bloku najavila je da će podržati studentsku listu. Izazvao je kod svojih političkih protivnika nervozu i prestrojavanje”, kaže Živkov.

Živkov je rekao da je skup SNS-a pokazao da „više nema nikakvih granica između državnih institucija, javnih preduzeća, vladajuće partije, kriminalnih struktura, medija, estrade, ugostitelja i prevoznika. Svi su u zajedničkom frontu”.

„Trenutno u Srbiji imamo proces puzajuće putinizacije, a namera je da se jedan čovek stavi iznad sistema, iznad institucija i iznad partije, pri čemu nije bitno da li će biti na mestu predsednika ili premijera”, poručuje Živkov.

Govoreći o polemici u delu javnosti posle govora advokatice Jelene Pavlović na studentskom skupu u Kraljevu, rekao je da ga takav govor nije iznenadio.

„Studentski pokret ide u tom smeru duže od godinu dana. Ako gledamo izbor govornika, ako vidimo ko nije govornik, ako se setimo od koga su se sve ogradili, a od koga se nisu ogradili nego su im dali mikrofon, bilo je očekivano da će ići u tom smeru i da će se među govornicima pojaviti i takve osobe”, kaže Živkov.

Studentski pokret je, ocenjuje, ušao u fazu političkog profilisanja.

„Neko ko tim mladim ljudima daje savete u kom smeru da se profilišu očigledno ih savetuje da treba da zauzmu konzervativno-desni patriotski kurs i da će tako imati bolji rezultat na izborima”, navodi Živkov.

On misli da je razlog za to pokušaj da se napravi catch-all lista i da je prihvaćena procena da biračkom telu treba prići demagogijom i populizmom.

„To znači da ovo društvo ni nakon političke promene neće napraviti suštinsku promenu, nego će ostati u istoj mantri, gledanju u prošlost, u mitove, zarobljeno u etnonacionalizmu i kleronacionalizmu, i neće napraviti suštinski iskorak”, smatra sociolog.

Živkov je rekao da je Vučić ohrabren „rezultatima represije” i da će se represija nastaviti.

„Ako politički preživi i ostane na vlasti, on će uraditi ono što su uradili Lukašenko i Putin kada su se suočavali sa pobunama. A to znači da će politički protivnici nastradati”, zaključio je u intervjuu za FoNet sociolog Ivan Živkov.

„Naše kandidature podržali su brojni subjekti civilnog sektora. Više desetina predlagača, nevladinih organizacija, stajalo je iza toga.“

Objašnjava da odluka o povratku mora da ispuni dva uslova - da „potpuno korespondira sa stavom predlagača, a drugo, mora da bude jedinstvena“.

Šabić je u novoj emisiji serijala „Kvaka 23“ agencije FoNet rekao da je već u komunikaciji sa nekim od predlagača i da je „dobio eksplicitne odgovore“ na pitanje o povratku, ali da želi da čuje većinu.

Ne slaže se sa onima koji misle da bi njihov povratak u REM bio bez efekta i da bi služio samo tome da forma bude zadovoljena.

„Postoje neke stvari za koje verujem da bi REM mogao da uradi čak i u ovakvom hiperpolarizovanom sastavu“, kaže.

Komentarišući sednicu Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, na pitanje da li je to povratak procedure u legalne tokove, rekao je da ga je ta sednica iznenadila i da je zakazana vrlo brzo.

Šabić tvrdi da su zaključci doneti pod pritiskom međunarodne zajednice.

„U poslednje vreme intenzivirana je komunikacija aktuelne vlasti sa predstavnicima Evropske unije (EU), kao i na bilateralnom nivou sa jakim članicama. Svima je jasno da je jedan od glavnih zahteva Evrope da Srbija dobije REM, i ovo je verovatno pokušaj vlasti da izađe u susret tom zahtevu“, ocenio je Šabić.

Prema njegovim rečima, mogućnost otvaranja Klastera 3 jedan je od razloga zbog kog vlast sada ponovo pokreće postupak izbora članova Saveta REM-a.

„Postoje i egzaktniji razlozi. Postoje rezervisana sredstva koja zemlje kandidati dobijaju. To nije mali novac, a mi smo došli u situaciju da zemlja ozbiljno rizikuje da taj novac izgubi. To je zaista više nego neodgovorno i to je ozbiljna šteta“, izjavio je Šabić.

Podsećajući da je u decembru prekinut postupak za izbor članova Saveta REM-a, rekao je da je vlast organizovanom opstrukcijom zaustavila taj postupak na poslednjem koraku, sa ciljem, kako tvrdi, favorizovanja jednog kandidata Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine.

„Mi smo tada upozorili vlast da to ne treba da radi, oni su to ignorisali i to je dovelo do nove blokade. Mi smo podneli ostavke i postupak je blokiran“, podsetio je Šabić.

On navodi da je sada vlast priznala svoju grešku i odlučila da eliminiše neposredni povod koji je doveo do ostavki.

Kao loš vic opisuje izjavu predsednice Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Nevene Đurić, koja je rekla da je izbor članova Saveta REM-a bio „nikad transparentniji i inkluzivniji“.

Govoreći o slučaju „zvučni top“, kaže da zabrinjava to što su na informativni razgovor pozivani ili privođeni novinari, uz objašnjenje da se to radi zbog njihovog izveštavanja.

„Šta će drugo novinari da rade nego da izveštavaju? To je njihov posao. Sve zajedno snažno asocira na vraćanje onog famoznog člana 133 iz KZ SFRJ-a, dakle verbalnog delikta“, poručio je Šabić.

On kaže da neko sada može postati predmet krivičnog postupka samo zato što misli ili javno govori neke stvari koje se ne dopadaju vlasti.

„Nama tužilaštvo odjednom saopštava da je u nekom papiru, do kog je došlo pre tri meseca i nije nas uopšte informisalo o sadržaju, prepoznalo ni manje ni više nego pripremanje napada na ustavno uređenje, praktično prevrat“.

Šabić ukazuje na tvrdnje tužilaštva da je neko „instruirao, nagovorio, obučio i osposobio veliku grupu ljudi, koja se broji hiljadama, da se ponaša na odgovarajući način i da zapravo odglumi jednu ekscesnu situaciju“.

On smatra da to nije izvodljivo sa stanovišta elementarne logike.

„Sada vlast, koja je tvrdila da nema zvučni top, pa onda da ga ima, ali samo u magacinima i da nikad nije raspakovan, pa da jeste raspakovan i da je bio na nekim vozilima, da bismo onda videli da su ta vozila bila na ulicama Beograda u vreme kad se to desilo, pokušava da nas uveri da hiljade ljudi ne samo govore neistinu, nego su simulanti“, ističe Šabić.

Kako je rekao, u celoj priči posebno je delikatno to što „nas obaveštavaju da su vršili trijažu medicinskih kartona ljudi koji su zatražili pomoć lekara. To je skandalozno“, navodi advokat.

Sagovornik „Kvake 23“ objasnio je da se, prema Zakonu o pravima pacijenata, pristup tim podacima bez saglasnosti pacijenta može dobiti samo na osnovu odluke suda.

On, međutim, isključuje mogućnost da su sudovi dozvolili blanko pristup policiji i tužilaštvu neograničenom broju kartona.

„To je izvesno grubo kršenje ljudskih prava i vrlo verovatno i krivično delo“, rekao je Šabić.

Prema njegovoj proceni, ceo slučaj nema elemenata koji bi mogli da dovedu do optužnice koju bi sud potvrdio, i to je jasno i tužiocu.

„Sva se priča zapravo svodi na to da u nekakvom dokumentu imate pet, šest redova u kojima se pominje zvučni top. Ali ne samo on, nego i čitav niz drugih sredstava koja su bila potencijalno deo represivnog aparata u odnosu na demonstrante. Ali ne učesnike protesta 15. marta, nego učesnike znatno ranije planiranog protesta na Autokomandi. Ti zapisnici se uopšte i ne odnose na skup 15. marta“, objašnjava.

Šabić pita zašto tužilac ne pokaže te dokumente.

„Ja ne verujem da će se ikada pojaviti optužnica u čijoj bi osnovi bio taj dokument“, smatra.

Šabić podseća da su bivšem načelniku beogradske policije Vladimiru Miliću, za koga je tužilaštvo u prvom trenutku navodilo da je namamio žrtvu da dođe u restoran na Senjaku, tek posle dve nedelje nakon privođenja pretresli stan i kancelariju.

„A imate slučaj Aleksandra Radića, koji nije pritvoren, nije bilo čak ni predloga za pritvor, a kome su stan i kancelarija odmah pretreseni. Ovde se postavlja pitanje koji su to osnovi sumnje. Red je da to čujemo. Ako ih ima, dajte, zašto je problem da cela javnost čuje?“

Šabić kaže da se u Radićevom slučaju desilo nešto „vredno pažnje“.

„Kod njega je vojska preuzela ulogu policije, to je u demokratijama retka, neobična stvar. To se obično vezuje za totalitarne režime. Zašto je vojna policija veštačila elektronske uređaje, pretpostavljam kompjutere, koji su oduzeti od Radića“, pita Šabić.

On je istakao da se vojska ponovo pojavljuje u ulozi koja je nejasna.

„Zar mi nemamo redovnu policiju za to? Zar mi nemamo Upravu za visokotehnološki kriminal, koja ima eksperte koji veštače takve stvari?“

Šabić je naveo da je studentski pokret objektivno postao, u slučaju izbora, „apsolutno glavni konkurent aktuelnoj vlasti“.

Sa tog stanovišta, vlastima jeste u interesu da diskredituju i demonizuju studentski pokret, zaključio je u intervjuu za „Kvaku 23“ advokat Rodoljub Šabić.

Podsećajući na SP u Argentini 1978. godine, Stojanović kaže da je to takmičenje organizovano u zemlji koja je u tom trenutku bila fašistička.

„U ovom trenutku Amerika je zemlja ‘podemokraćenog’ fašizma, jer to što se tamo radi - to je fašizam. Amerika je u dubokoj političkoj krizi, a kad je tako, nažalost, ceo svet je u krizi, i ovo prvenstvo je slika toga”, ocenio je.

Stojanović ukazuje da je ovo još jedan pokušaj da se Amerikancima „proda” fudbal, isključivo zbog novca.

„Svi mi koji smo boravili ili živeli tamo znamo da je fudbal protivan civilizacijskim i kulturološkim normama tog društva, kao nama bejzbol ili kriket”, objasnio je Stojanović u razgovoru sa Milošem Milićem.

Fudbal je, tvrdi, evropska i južnoamerička stvar, ali je počeo da liči na neke američke sportove.

„Nadam se da će ovo biti poslednje takmičenje sa pauzama za hidrataciju, a zapravo znamo da su to pauze za reklame. Deljenje utakmice na četvrtine u fudbalu je apsolutno neprimereno.”

Prema njegovoj oceni, VAR razbija ritam utakmice, ali smatra da je važan.

„Da smo imali VAR 1966. godine, sada bismo znali da li su Englezi zaista tada postali prvaci sveta”, rekao je.

Sagovornik „Kvake 23” ocenjuje da fudbal ide u tom pravcu da postane zabava za bogate i kritikuje to što je ovo SP sa dosad najvećim brojem učesnika.

„Četrdeset osam reprezentacija na prvenstvu je besmisleno. Prvo prvenstvo kojeg se sećam je ono u Nemačkoj 1974. godine, sa 16 ekipa. Sada je šesnaest samo iz Evrope.”

Govoreći o kvalitetu utakmica na takmičenju, smatra da će o tome moći realno da se govori tek od osmine finala.

Komentarišući igre i rezultate Bosne i Hercegovine (BiH) i Hrvatske, Stojanović je rekao da je hrvatski selektor Zlatko Dalić pogrešio kada je ostavio Modrića da bude kreator, kao i da selektor BiH Sergej Barbarez „nije trener”.

„On je sjajan tip, divan, šarmantan čovek, ima pozitivni mangupluk, vrlo je inteligentna osoba, ali prosto nije trener. Greške koje je BiH napravila su greške stručne prirode. Ipak, mislim da će pobediti Katar i proći dalje”, procenjuje.

Stojanović poručuje da je najveći gubitnik učešća reprezentacije BiH „ekipa oko Milorada Dodika”.

„Vrlo je slično i sa ovim Herceg-Bosna tipovima, ali oni nikad nisu ni navijali za BiH.”

Smatra da u Srbiji postoje i simpatije za hrvatsku reprezentaciju, „kao što u Hrvatskoj postoje simpatije za srpski turbo-folk”.

„Kad gledate prenos na RTS-u, vidite iskreno navijanje. Slično je i sa Hrvatskom, moram da priznam, gde je mnogo veći antagonizam i omraza”, rekao je.

Srpski fudbal, navodi, „može i gore” nego sada.

„Ako niste na Svetskom prvenstvu u fudbalu sa 48 učesnika, praktično sa četvrtinom članica FIFA, vi ne postojite.”

Stojanović misli da Srbija trenutno nema reprezentaciju, da je selektor Veljko Paunović „žrtvovan” i da više nema prava na grešku.

„Paunović je sada postao selektor, a trebalo je da postane pre deset godina i da, poput Dalića ili francuskog selektora Didijea Dešana, vodi tim godinama”, ukazao je.

Stojanović poručuje da je to što se neki igrači ne odazivaju na selektorov poziv njihova lična sramota.

„Ja tu ne bih bio nežan. Ako neko neće da igra za reprezentaciju, više ga nikad ne bih pozvao.”

Govoreći o Partizanu, čiji je navijač, Gorčin Stojanović kaže da je taj klub na najnižem nivou.

„Naši fudbalski klubovi nisu nikad bili sportski klubovi, već društveno-političke organizacije, i bojim se da se to za mog života neće promeniti. Može samo da se desi da se promeni neka politika, pa da Partizanu bude malo bolje, a Zvezdi malo gore”, zaključio je u intervjuu za FoNet reditelj Gorčin Stojanović.

Verbić ukazuje da bi Univerzitet morao da osmisli kako bi trebalo da izgleda Srbija za dve godine i koji su principi kojih bi trebalo da se pridržavaju svi politički akteri, da preuzme odgovornost i da konkretan predlog šta dalje treba raditi,

„Ko će to bolje da uradi od ljudi koji se time bave na fakultetima, onih koji na univerzitetu predaju o korupciji, javnim nabavkama? Oni bi trebalo da naprave okvir“, rekao je Verbić.

On konstatuje da to jeste politički angažman, ali ne i stranački.

„Od univerziteta se i očekuje da bude politički angažovan. Ne stranački, već da bude taj koji će predložiti neku politiku.“

Univerziteti, dodaje Verbić, i dalje nisu osmislili šta je njihova uloga u aktuelnim procesima.

„Poslednjih godinu i po dana mi vidimo da se oni uglavnom zaklanjaju iza studenata: ‘Hajde da pustimo studente da sami smisle, a mi ćemo da budemo iza njih i da ih podržimo.’“

Verbić tvrdi da na univerzitetu ima mnogo ljudi kojima odgovara da se ništa ne promeni.

Za zbivanja na Medicinskom fakultetu odgovornim vidi sve strane, a ne samo vlast.

„Kada vidite na nekom fakultetu da je tuča oko rukovodećih mesta, to nije samo posledica pritiska izvršne vlasti, nego zato što oni međusobno imaju različita viđenja o tome“.

Verbić tvrdi da fakulteti ne žele da „predaju“ vlast univerzitetu.

„Dekani bi više voleli da oni odlučuju o svemu, da svaki fakultet ima svoj račun na koji dobija novac, da svaki fakultet zapošljava, umesto da univerzitet brine o svemu tome.“

Prema njegovim rečima, problemi sa izborima dekana i profesora postoje jer univerzitet nije jak.

On navodi da se univerziteti ne oglašavaju o mnogim pitanjima.

„Skoro da nismo imali nikakvu reakciju Univerziteta u Nišu na to što su im ukrali neke programe i stavili ih na nezakonito osnovan Fakultet za srpske studije.“

Objašnjava da bez odluke Univerziteta u Nišu taj fakultet, zapravo, i nije fakultet.

„Ako univerzitet kaže ne, onda takav fakultet neće biti deo tog univerziteta“, dodaje.

Nakon što je neformalna mreža „Pobunjeni univerzitet“ od Ustavnog suda zatražila da oceni ustavnost i zakonitost uvođenja sistema SPIRI, Verbić procenjuje da će se sa odgovorom odugovlačiti i da se na kraju može očekivati da sud kaže da SPIRI nije bio udar na autonomiju univerziteta.

Po njemu, sistem SPIRI drastično otežava saradnju privrede sa univerzitetom, kao i korišćenje evropskih projekata..

O odluci Vlade Srbije da u školski kalendar uvrsti posetu učenika izložbi EXPO, vodeći se iskustvima i primerima država koje su organizovale EXPO u prethodnom periodu, Verbić misli da to nije pokušaj zloupotrebe i loša namera, već neosmišljena odluka.

„Ako bismo makar na sekund mogli da zaboravimo da je ovo Srbija, i da Japan organizuje EXPO, i da tamo učenici odu organizovano sa školom, to bi bilo sasvim normalno“, rekao je.

Ali, ukazuje Verbić, u Srbiji je percepcija malo drugačija.

„Kad neko pomene EXPO, mi odmah razmišljamo kakve tu koruptivne radnje postoje, da li je to politički marketing, da li je bezbedno. Govoreći strogo u okvirima obrazovnog procesa, ako na tom EXPO ima nečega što treba videti, to treba videti“, ističe.

Ipak, dodaje Verbić, za veliki deo građana EXPO nije izložba.

„Prve asocijacije su nešto drugo i naravno da su ljudi revoltirani što neko pokušava da zloupotrebi učenike, da decu vodi tamo. Ako naterate učenike da idu u posetu, to bi mogao da bude ozbiljan bumerang za one koji su rekli: poseta je obavezna.“

Verbić objašnjava da roditelji mogu da kažu da ne žele da njihova deca idu tamo.

„Tu je poslednja reč njihova.“

Govoreći o stanju u osnovnom i srednjem obrazovanju na kraju školske godine, nakon godine protesta, otkaza i neprodužavanja ugovora o radu, suspenzija i postavljanja v. d. direktora, od kojih neki imaju sporne biografije, Verbić kaže da taj problem nije od juče.

„Mi veoma dugo imamo nestručno zapošljavanje u školama. Ljudi koji nisu kompetentni dolaze na određena radna mesta zato što nema ko drugi. Mnogi od njih su tu po ugovoru i nikada ne stignu do toga da polažu licencu za nastavnika.“

Odgovornost za to je, tvrdi, 95 odsto na strani Ministarstva prosvete.

I ranije su na mesta direktora dolazili nekompetentni. Sada je to prosto postala karikatura.“

U otkazima, suspenzijama i masovnim neprodužavanjima ugovora o radu Verbić vidi politiku.

„Direktori u mnogim školama dobiju nalog i rade kako im je rečeno, ne produžavaju ugovore o radu. U velikom broju slučajeva sud će odlučivati da se takvi ljudi vrate na posao. Oni koji imaju nepopravljivu štetu od toga su učenici. Oni su tu nepovratno izgubili“, zaključio je u intervjuu za FoNet Srđan Verbić.

„U stvari, pokazala je nešto drugo. Umesto da na taj način ponizi Crnu Goru, ponizio je nas, građane Srbije, i ponizio je sebe samog“, istakao je.

Lutovac ocenjuje da je reč o provokaciji sa idejom da se iskoristi i za unutrašnju i za spoljnu potrebu.

Prema njegovom mišljenju, crnogorska vlada reagovala je primereno.

„S jedne strane odlučno, a s druge strane sa pravom merom, jer je deportovala one koji bi mogli da prave problem, a među njima se nalaze i oni koji su tukli studente i koji su bili u Ćacilendu.“

Dodaje da Podgorica ipak nije uspela da spreči da ovaj događaj bude u centru pažnje, ali je pokazala da nije nemoćna pred „agresivnim nastupom Aleksandra Vučića, nego se odlučno tome suprotstavila“.

„Ceo igrokaz koji je prethodio odlasku, javno saopštenje BIA, u kojem BIA upozorava javnost da bi Vučić mogao da rizikuje život ako ode u Crnu Goru, to je neverovatna politička zloupotreba jedne takve institucije“, smatra Lutovac.

Nekadašnji ambasador u Podgorici ukazuje da Srbija ne može da reaguje na deportovanje 87 lica tako što će se revanširati ili svetiti običnim građanima koji ni krivi ni dužni treba da čekaju na granici.

Sagovornik FoNeta smatra da Vučić nije računao da će slanje čartera proizvesti loše političke posledice.

„Da budemo načisto, možda on realno oseća da je ugrožen zbog Kavačkog klana ili ne znam zbog čega, ali je upotreba te ugroženosti u političke svrhe evidentna.“

Lutovac dodaje da ni jedno ni drugo ne treba odbaciti kao motiv ili povod.

„Ovo nikako nije moglo bez znanja predsednika. Možda to nije njegova ideja, to je vrlo moguće“, rekao je.

On je istakao da je u interesu Srbije da Crna Gora bude stabilna i da što pre uđe u Evropsku uniju.

Srbija, kaže Lutovac, treba svim snagama da podrži Crnu Goru na putu ka EU i da održava što bolje bilateralne odnose.

„A da li je to u interesu Aleksandra Vučića, to je potpuno drugo pitanje.“

U „Kvaki 23“, Lutovac je ocenio da u Vučićevom ličnom interesu nije ni da „imamo demokratski uređenu državu i slobodne medije, zato mi i ne napredujemo na putu ka Evropskoj uniji“.

„Ako imamo vladavinu prava, ako nema uticaja na sudstvo, tužilaštvo, policiju, ako imamo slobodne medije, ako imamo uslove za slobodne i poštene izbore, on će izgubiti vlast.“

Govoreći o naknadnoj interpretaciji Podgoričke skupštine i uloge srpske vojske u događajima iz 1918. godine, kaže da sada u Crnoj Gori postoje dva tumačenja - jedno koje taj događaj posmatra kao srpsku okupaciju i drugo koje ga vidi kao događaj značajan za ujedinjenje.

„Dominantno u samoj Crnoj Gori, do razdvajanja, bilo je tumačenje da je to bilo ujedinjenje“, podsetio je.

U Crnoj Gori su, kaže, u školama učili da je Mojkovačka bitka jedan od najsvetlijih trenutaka crnogorske vojske, koja je držala odstupnicu srpskoj vojsci da se povuče prema Albaniji.

„Sada je tumačenje da je to bila greška, jer je na taj način omogućeno srpskoj vojsci da se oporavi i kasnije okupira Crnu Goru“, zaključuje.

On navodi da je došlo do stvaranja novog identiteta koji se temelji na odstranjivanju svega što bi moglo da bude povezano sa srpskim identitetom, pa i državnim tvorevinama pre toga.

„To je legitimno u smislu ispitivanja istoričara ili naučnika, ali je greška uvoditi to u zakonodavnu proceduru i sistem.“

Lutovac konstatuje da je sasvim uobičajeno da dolazi do identitetskih obrta ili „pokušaja da se preusmeri identitet na jednu ili drugu stranu“.

„Ali pri tome treba biti obazriv kad to čine političari i kada se vidi način na koji to čine“, rekao je.

Ono što država treba da radi jeste da demokratskim putem i uz pomoć adekvatnih diplomatskih sredstava, u bilateralnim razgovorima, postavlja to pitanje, da ga ne diže na politički nivo i da od toga ne pravi politiku, rekao je u intervjuu za „Kvaku 23“ bivši ambasador Srbije u Crnoj Gori Zoran Lutovac.

„Predsednik Aleksandar Vučić rukovodi istragom u ovoj zemlji. On komanduje pravosudnim institucijama, policijom i on je očigledno taj koji opstruira ovu istragu iz sebi znanih razloga”, rekao je Milivojević u emisiji Kvaka 23.

Milivojević kaže da je predmet, kao tužiteljka koja je tog dana bila na rasporedu, preuzela Irena Bjeloš, koja je vodila istragu o aferi „Konjuh” i koju su, navodi, iz osvete Mrdićevim zakonima sklonili iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

„Brže-bolje su joj data dva tužilačka pomoćnika da pomognu istrazi, da oni saslušaju Veselina Milića i glavne osumnjičene, ali ipak neka istraga tu postoji”, rekao je Milivojević.

Predsednik DS konstatuje i da uhapšenog bivšeg načelnika policije u Beogradu niko nije pitao šta će njegovo obezbeđenje u restoranu u trenutku ubistva, ako sam tvrdi da nije bio tamo.

„Vi znate da je iste večeri obnarodovano u nekim medijima, a kasnije je to potvrdio i Vučić, da je kod Šimanovaca nađeno spaljeno telo. A onda je rečeno da to nije onaj za koga se sumnjalo da je ubijen. Ako nije on, ko je?”, upitao je Milivojević.

Sagovornik Kvake 23 pita i da li je moguće da je policija prenosila telo.

„Da li ste videli ko je doveo policajce do bureta? Da li ste videli policajce sa propisanom forenzičkom opremom kako otvaraju bure? Ne, oni su to otvarali ašovom. DNK tragovi su uprljani.”

Milivojević smatra da postoje velike nepoznanice u istrazi.

On takođe postavlja pitanje čiji su splavovi zapaljeni tih dana na Novom Beogradu.

„Hajde da vidimo imena i prezimena vlasnika tih splavova. Zašto policija ne objavi čiji su splavovi? Kako su splavovi zapaljeni, pa su nađeni ostaci nesrećnog čoveka koji je stradao?”, pita Milivojević.

Prema njegovoj oceni, glavni rezultat skupa na Slaviji je to da Vučić „sada sigurno zna da gubi izbore kad god ih bude raspisao”.

„On je prebrojao te ljude. On može samo da sokoli svoje članove da je tamo bilo 35.000 ljudi.”

„Druga važna stvar je energija, ogroman bes i nezadovoljstvo koji, na sreću, artikuliše pojava studentske liste”, kaže Milivojević.

Kaže da je protest obeležila rečenica „Ili Srbija ili mafija” i da će ogromna većina građana izabrati Srbiju, a ne mafiju.

„Ljudi, morate da razumete, gotovo je, to je kraj priče”, rekao je.

Milivojević poručuje da su studenti vodeća politička snaga u Srbiji, što su, objašnjava, potvrdili i brojnošću građana na Slaviji, kao i na prethodnim okupljanjima.

Negira da DS, bezuslovnom podrškom Studentskoj listi, rizikuje nestanak jer neće učestvovati na izborima.

„Stranka koja ovog trenutka ima 120 odbora, nekoliko hiljada članova, koja je već formirala tim za izbornu mobilizaciju kako bi pomogla pobedi Studentske liste, osam poslanika, pokrajinske poslanike i više od 180 odbornika, ne može da nestane.”

Kaže da ne smatra da je pogrešno to što studenti ne žele da razgovaraju sa opozicijom.

„Da bi se neko kvalifikovao da razgovara i iznese svoj politički program, mora da se ponaša kao opozicija, da napusti parlament, da ne saučestvuje. Kako da sednem i razgovaram sa ljudima krvavih ruku do ramena, koji su odgovorni za smrt, ubistvo, zločine?”, pita.

Na dilemu da li opozicija i studentski pokret treba da istaknu zajedničkog kandidata za predsednika, odgovara da će predsedničkog kandidata dati ona snaga koja ima najveće poverenje građana Srbije, a to je studentska lista.

„Stranke treba tog kandidata da podrže, a ne da egzibiciono kandiduju svoje ljude i lidere stranaka. Svi kao jedan, ili Srbija ili mafija, i to je put za pobedu”, smatra.

Govoreći o nedavno preminulom osnivaču obnovljene DS Dragoljubu Mićunoviću, istakao je da je bio slobodoljubiv i hrabar čovek, čiji je život obeležila pobuna protiv neslobode.

„Tužna je činjenica da je profesor Mićunović, čitavog života boreći se za slobodu, preminuo ne dočekavši da vidi tu slobodu.”

Komentarišući to što su o njemu pohvalno govorili i saradnici, ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Milivojević kaže da Mićunović nikada nije težio da te ljude pomiri.

„Dobro pamtim šta je bivši predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić govorio o Mićunoviću, šta je govorio Vojislav Šešelj, a šta Tomislav Nikolić. Pamtim to radikalsko denunciranje”, zaključio je u intervjuu za Kvaku 23 Srđan Milivojević, predsednik DS.

„To je nešto što javnost traži od opozicionog fronta već duži niz godina, a na šta se opozicija poziva tek sada, kada je jasno da smo mi najjača politička snaga. Što se tiče razgovora sa opozicijom, za sada nema nikakvih naznaka da će ih biti”, poručio je.

Kaže da studenti ostaju pri stavu da nema zajedničke liste sa opozicijom, i nema konkretan odgovor na pitanje da li opozicija i studenti treba da se dogovore oko zajedničkog predsedničkog kandidata.

„Mi podržavamo, naravno, njihov rad. Oni su entitet za sebe i rade na svoj način, ali se pozivam na razgovore sa građanima, u kojima čujemo da vlada odbojnost prema opozicionim strankama.”

Prema njegovim rečima, studentima ne ulivaju poverenje ni medijski nastupi opozicije.

„Svaka komunikacija bila je pokušana putem medija, a tako ozbiljne stvari neophodno je dogovarati interno i van očiju javnosti”, ukazao je.

Zato, navodi Marković, studenti i ne razmišljaju o razgovorima sa opozicijom.

„Nemamo nameru da, pre raspisivanja izbora, razgovaramo sa nekim za koga smatramo da nema potencijalno čiste namere”, istakao je.

Studenti, dodaje, ne smatraju da se vlast lakše može smeniti pobedom na predsedničkim nego na parlamentarnim izborima.

„Smatramo da najpre na parlamentarnim izborima možemo doći do promene i započeti reviziju izbornih zakona, možda i Zakona o izboru predsednika Republike Srbije.”

Marković tvrdi da su studenti trenutno najjači politički akter u državi i da takvo uverenje crpi iz razgovora sa građanima na terenu.

„Obišli smo veliki broj gradova i sela, išli smo do najzabačenijih krajeva zemlje i razgovarali sa građanima, održali veliki broj tribina. Od samog početka osluškujemo građane i usput pratimo istraživanja, ali se uvek najpre oslanjamo na ono što vidimo u direktnoj komunikaciji.”

Poručio je da su studenti spremni za izbore.

„Spremna je lista, spreman je program. Mi smo spremni.”

Napominje da se na listi nalaze oni za koje studenti smatraju da su kompetentni u svojim oblastima i da je procenat onih koji su odbili poziv studenata veoma mali.

„Svi su iz najboljih namera prihvatili taj poziv i ostavili lične interese po strani”, rekao je.

Sagovornik „Kvake 23” ističe da lista obuhvata različite ideologije i društvene sfere.

„Neka imena će verovatno biti poznata javnosti. Ono što je najbitnije jeste da se, od momenta raspisivanja izbora, građani što bolje upoznaju sa kandidatima. Biće tribina i razgovora.”

Marković kaže da studentski pokret pokušava da nema „centralnu ideologiju”.

„Trudimo se da pokrijemo sve teme i to je poruka koju šaljemo i proevropski orijentisanim glasačima i desničarski nastrojenim biračima - sve teme su podjednako bitne za naše društvo.”

Skup na Slaviji, kaže, predstavlja veliki korak u daljoj političkoj artikulaciji studentskog pokreta, koji će sada pojačati komunikaciju sa građanima.

Prema njegovim rečima, subotnji skup razlikuje se od dosadašnjih, koji su imali protestni karakter, dok je za Slaviju rekao da je to bio politički događaj na kojem su se fokusirali na rešavanje problema.

Uprkos najavi predsednika Srbije da će izbori biti na jesen, studentski pokret procenjuje da se to neće dogoditi, već da će izbori biti organizovani 2027. godine, kada je vreme za redovne parlamentarne izbore.

„Pre svega, uopšte ne verujemo izjavama predsednika Republike. Više puta se ispostavilo da su te njegove izjave laži.”

Student Pravnog fakulteta u Beogradu kaže da su studenti znali da se upuštaju u izuzetno dugu borbu i da moraju da budu uporni.

„Kako je vreme teklo i kako se pokret širio, tako smo i mi dobijali snagu. Zato smo sigurni u pobedu, bez obzira na to da li će izbori biti vanredni ili redovni.”

Na pitanje zašto su studenti, umesto dokumenta koji bi se odnosio na borbu protiv korupcije, što je tema koja je ujedinila veliki broj građana, javnosti najpre predstavili Memorandum o Kosovu i Metohiji, objašnjava da je Memorandum proizvod tribine u Kragujevcu.

„Ne gledamo kao na previše bitnu stvar to što je Memorandum prvi izašao u javnost. Fokus je na samoj temi Memoranduma, jer je situacija tamo izuzetno teška, a građani na Kosovu duži vremenski period služe samo za propagandu vladajućoj stranci.”

Memorandumom su, objasnio je, hteli da pruže podršku i ojačaju srpsku zajednicu na Kosovu, da joj poruče da nije zaboravljena. Negira da je Memorandum neka vrsta taktike da se zadovolje desno orijentisani birači.

Ulazak studentskih lista u nekoliko lokalnih parlamenata Marković vidi kao odličnu probu za ono što ih čeka na parlamentarnim izborima.

„Tada neće biti moguća manipulacija kao što je moguća u jednoj opštini, u pet, pa i deset opština. Ti izbori će biti na celoj teritoriji Srbije i neće biti ni dovoljno batinaša ni kapuljaša da zastrašuju narod, da se vrše manipulacije sa kutijama, sa prebrojavanjem i sve ostalo što smo viđali”, smatra on.

Prema njegovim rečima, studenti rade sve što je u njihovoj moći da, uprkos nikad gorim uslovima, koji će biti još gori kada dođe do izbora, naprave što bolji plan.

„Da uz pomoć građana dođemo do makar prividno demokratskih izbora, jer oni odavno već nisu demokratski”, zaključio je u intervjuu za „Kvaku 23” student Pravnog fakulteta Mihailo Marković.

Govoreći o slučaju razrešenja vršiteljke dužnosti direktorke Muzeja Jugoslavije, Nede Knežević, ona je u intervjuu za novu „Kvaku 23“ istakla da je Muzej Jugoslavije vrhunska institucija kulture u Srbiji i da može da nastane nenadoknadiva šteta ako se nestručnim i zlonamernim ljudima da na upravljanje.

„Strah me je šta će sada biti sa Muzejom Jugoslavije“, navela je.

U zbivanjima u vezi sa Muzejom Jugoslavije Bogavac vidi i pokušaj rušenja nasleđa i uništavanja sećanja na jedan deo istorije.

Bogavac je upozorila da se Jugoslaviji, kao zajedničkom kulturnom nasleđu, pristupa sa neverovatnom vrstom agresije, ali da nije moguće izbrisati sećanje na zajedničku državu.

„Što je zabranjenija, sve je popularnija“, smatra.

„Da živimo u današnjoj Grčkoj, da li bi trebalo da detoniramo Akropolj i zašto bi najbolja lokacija u Atini bila pokrivena starim kamenjem kad tu može da se pravi ’Atina Hill View’, stambeno-poslovni objekat?“

Minja Bogavac je ukazala da je veliki broj umetnika, kao i publike, sateran u mikrozajednice, u auto-geta, ali i da je taj prostor, kaže, sve tešnji.

Ističe da kultura ima odgovornost za sistem vrednosti u jednom društvu, ali da nije u redu da se ta odgovornost prebacuje isključivo na one koji rade u institucijama kulture.

„Pravi se problem ukoliko neki bend svira u vreme kada se organizuje protest, dok istovremeno ljudi idu na posao, rade za privatne kompanije, za državna preduzeća i niko im ne zamera, jer to je samo posao.“

Ipak, navodi da radnici u kulturi imaju viši stepen odgovornosti „da prepoznaju kada stvari zaista postaju ozbiljne“.

Ona poručuje da su se mnogi suočili sa autocenzurom da se ne bi suočili sa crnim listama.

Sagovornica FoNeta smatra da su umetnici ti koji moraju posebno da razmisle o svojoj moralnoj ulozi.

„Mnogo njih je pokazalo hrabrost, branilo čast i pokazalo da imaju kičmu. Ali mi stalno treba da preispitujemo koja je naša odgovornost za urušavanje sistema vrednosti. Na šta smo pristali, šta smo normalizovali, kada smo se povukli“, rekla je Bogavac.

Stanje u srpskim pozorištima opisuje kao katastrofalno.

„Sterijino pozorje, ali i Bitef, Fest, sve velike i reprezentativne tradicionalne kulturne manifestacije, ugrožene su u poslednjih 18 meseci i ne znam da li je bolje da ih nema ili da se održava kontinuitet na silu, koji stvara privid normalnosti i čuvanja tradicije. Stvarno je teško odgovoriti“, zaključila je u intervjuu za FoNet rediteljka Minja Bogavac.

„Nekako sam se suviše opredelio za nju da bih bio protiv nje. Ako sam ih podržao, onda sam ih podržao.”

Ponovio je da od različitih osoba dobija informacije da se nalazi na studentskoj listi, ali da se ne interesuje, jer nema ličnih ambicija, dodajući i da nema kontakte sa studentskim pokretom.

„Doprinos društvu mogu da dam i kao poslanik, ali mi se čini da ovako više doprinosim, veću buku izazivam.”

Na pitanje gde je njegova lična granica i da li postoji trenutak u kojem bi rekao „ova studentska lista nije ono sa čime se slažem”, istakao je da ta lista treba da bude uravnotežen odnos građanski i nacionalno orijentisanih ljudi, kako bi apelovala na što širi broj glasača.

Na konstataciju da se njegove ocene o rektoru Univerziteta u Beogradu Vladanu Đokiću poklapaju sa pozicijom sa koje ga provladini mediji delegitimizuju, odgovara da „režim prećutkuje pola onoga što sam rekao”.

„Ja sam rekao da Brisel više podržava Vučića nego Đokića. Ali režim je to izbacio. A izbacili su i građanski orijentisani mediji, jer je njima stalo da zaštite Brisel, a režimu je stalo da zaštiti sebe. Kad biste uzeli celu izjavu, videli biste da sam rekao nešto što je apsolutno tačno, jer su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i ministar unutrašnjih poslova EU razgovarali sa predsednikom Srbije, a rektora je primila komesarka za proširenje Marta Kos.”

Lompar se slaže da se ne mogu ignorisati politički efekti izjave o rektoru, ali dodaje da ono što je rekao o njemu nije nužno dobro ili loše po Đokića, već konstatacija onoga što se dogodilo.

„Da li će biti loše ili dobro, videćemo.”

Studentski protest je, kaže Milo Lompar, postao reprezent velikog dela opšte svesti u društvu.

„Zato režim nastoji da ga gurne na građanski orijentisanu stranu, da bi mogao da kaže - on predstavlja posebne interese koji su protiv nacionalnih interesa. To je suština cele manipulacije koja se odigrava”, navodi Lompar.

Sagovornik Kvake 23 je u intervjuu Milošu Miliću ocenio da će na izborima referendumska atmosfera biti teško dostižna ako nasuprot SNS-u ne bude jedna, referendumska lista.

„Podela na više lista će sprečiti cunami efekat koji studentski protest treba da izazove.”

Govoreći o tome zašto izostaje komunikacija stranaka iz opozicije i studentskog pokreta, kaže da misli da unutar studentske grupacije postoji više uticaja.

„Svako traži svoju šansu. Traže šansu stranke, strani činioci, režim, naša dična policija uvek pronalazi šansu, pošto se ona ničim drugo i ne bavi, nego takozvanim unutrašnjim neprijateljem. Traže šansu nevladine strukture. Imate jedan strahoviti upliv različitih lobiranja.”

Navodi da se unutar pokreta odvija borba i da „nama ostaje samo da vidimo kako će oni, studenti, iz toga da izađu”.

Prema njegovim rečima, sinergija građanski i nacionalno orijentisanog dela društva podrazumeva da čovek koji je građanski nastrojen „poštuje tradicionalne vrednosti, Crkvu kao najvažniju ustanovu srpskog naroda”.

„To ne znači da mora da se slaže sa odlukama Patrijaršije. Ja se, recimo, ne slažem, ali Patrijaršija nije Crkva, pravimo tu razliku”, naglašava on.

Isto tako, naveo je Lompar, zdrava desna opcija ne mora nužno da bude protiv EU.„Tu će biti ljudi koji se međusobno ne slažu, ali je jako bitno da to bude u izvesnoj ravnoteži.”

Lompar podseća da je njegov apel bio da se nađe mesto za stranke u nekoj kvoti studentske liste.

„Ali ko sam ja da im kažem: ’Nemojte da idete na izbore’? To ne bi bilo fer. Oni će to morati sami da odluče.”

Govoreći o konceptu „srpskog liberalizma”, objasnio je da on podrazumeva da je srpski narod celovit, da živi u različitim državama i da je potrebno uzeti u obzir njegovu komunikaciju na kulturnoj, turističkoj, privrednoj i svakoj drugoj ravni koje obezbeđuju njegova identitarna prava i mogućnosti. Kako navodi, to nije nešto što zadire u pitanja državnopravnog ili teritorijalnog statusa.

Na pitanje kakva je razlika između tog koncepta i ideje „srpskog sveta”, termina koji je u politički diskurs prvi uveo Aleksandar Vulin, odgovara: „Vrlo jednostavno, oni lažu. Kako ljudi koji su izdali Kosovo i Metohiju mogu bilo šta da integrišu? Oni prosto lažu. Ja ne lažem, ja govorim istinu.”

Objašnjavajući da li misli da su srpski komunisti, za koje je rekao da su najgora istorijska formacija koja je postojala u srpskom narodu, gori od okupacione Vlade nacionalnog spasa Milana Nedića, rekao je da je Nedić kolaboracionista i da kao takav nosi taj žig.

Ukazao je da se njegova ocena komunista odnosi na posleratni period, a ne na njihovu ulogu u periodu Drugog svetskog rata.

„Kad je reč o komunistima, oni su imali apsolutni monopol 45 godina. Milan Nedić je imao okupatora iznad sebe. Ovi ljudi nisu imali okupatora, oni su vladali. Njihove greške su s predumišljajem, one su činjene u dugom periodu i posledice tih grešaka su drastične.”

Objašnjavajući svoje mišljenje o Nediću, koje je ocenjeno kao kontroverzno, Lompar je naveo da je sve što je rekao to da Milan Nedić nije ideološki bio kvisling.

"Milan Nedić nikad nije delio srpski narod onako kako ga dele srpski komunisti", zaključio je u intervjuu za FoNet Milo Lompar.

Bešlin napominje da je srpsko društvo kroz istoriju bilo i desno i konzervativno, ali da je pokazivalo i liberalne i evropske tendencije.

„Oni koji su bili inspiratori, inicijatori i protagonisti ratova devedesetih godina su nas suštinski vratili na ta fabrička podešavanja. Sada je časovnik vraćen na devedesete.“

Govoreći o pokušajima revizije istorije, pre svega Drugog svetskog rata, kaže da su se Srbi većinski, pod Titovom komandom, borili protiv fašizma i da je obračun sa Titom zapravo obračun sa jugoslovenskim i srpskim antifašističkim nasleđem.

„Jednako tako se u ogledalu vidi i priča o Draži Mihailoviću. On je glava srpske i jugoslovenske kolaboracije, osuđen zbog ratnih zločina koje su njegove jedinice počinile nad civilima - i srpskim na teritoriji okupirane Srbije, i pre svega muslimanskim na teritoriji Sandžaka i Bosne i Hercegovine.“

Bešlin poručuje da bi eventualno podizanje spomenika njemu bio spomenik ratnom zločinu, nacionalnoj mržnji i izdaji zemlje.

Sagovornik FoNeta upozorava da u društvima u kojima nema dijaloga i u kojima je kritička misao potisnuta, mediji, feljtoni, političari i teoretičari zavere često određuju istorijske i naučne interpretacije.

„I nije to samo naša slika - vidimo da je tako i u razvijenom svetu. Ako pogledate Sjedinjene Američke Države, vidite da se nauka potiskuje zarad različitih teoretičara zavere.“

Kultura sećanja je, prema njegovom mišljenju, u Srbiji ne samo nerazvijena, nego je, kao i čitava istorija, pod udarom dnevno-političkih zloupotreba.

„Kako to neke kolege kažu - prošlost je ovde često neizvesnija od budućnosti.“

Milivoj Bešlin ocenjuje da su sve vlasti - od Miloševićeve devedesetih, preko petooktobarske, pa do kasnijih - vodile vrlo negativnu i destruktivnu politiku sećanja, koja je suštinski razarala i brisala iz kolektivnog pamćenja ono najbolje iz srpske istorije.

„Kao što ne možemo dovoditi u pitanje rezultat Drugog svetskog rata, jer je reč o porazu fašizma, čak i ako se nekome ne sviđa poredak koji je potom nastao, jednako tako ne može se dovoditi u pitanje istorijski značaj Prvog svetskog rata i pobede koalicije država koja je dovela do nove emancipacije i demokratizacije, pre svega evropskih društava, rušenja konzervativnih imperija i stvaranja savremenog sveta.“

O nedavnoj izjavi premijera Hrvatske Andreja Plenkovića o ustaškom pozdravu „Za dom spremni“, Bešlin kaže da je to deo talasa falsifikovanja istorije koji dovodi do takvih izjava.

„Istoričari su vrlo jasni šta znači taj pozdrav i da je korišćen u vreme NDH, najmonstruoznije istorijske tvorevine na ovim prostorima. Tu zaista ne može biti bilo kakvog kompromisa.“

Bešlin navodi da je u Hrvatskoj na sceni desni talas koji preplavljuje društvo i da vladajuće strukture ulaze u kompromis sa tim talasom, što se, prema njegovoj oceni, nikada ne završi dobro.

„Postjugoslovenski, odnosno balkanski nacionalizmi funkcionišu po principu spojenih sudova - hrane jedni druge, podstiču se i daju jedni drugima smisao postojanja, jer je osnova svakog nacionalizma osećaj ugroženosti.“

Svi jugoslovenski nacionalizmi, dodaje Bešlin, završili su Drugi svetski rat u kolaboraciji.

Na treću godišnjicu tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“, kao i u Duboni i Malom Orašju, Bešlin kaže da se vreme u Srbiji meri od jedne do druge tragedije.

„To nam govori da ne živimo redovan i normalan društveni i politički život, već se naši lični životi odvijaju od tragedije do tragedije, kada se društvo nakratko probudi.“

Povodom 1. maja poručuje da bi fokus trebalo vratiti na suštinu tog praznika - prava i položaj radnika u Srbiji.

„U eri neoliberalizma, gde su radnici eksploatisani i tretirani kao potrošna roba, dajte bar jedan dan da se bavimo suštinom: kolike su plate, kakvi su uslovi rada, gde se sve nose pelene, ko nema pravo na elementarnu pauzu od pola sata i da li se poštuje i ovako restriktivan Zakon o radu, koji poslodavci vrlo često zaobilaze“, rekao je Bešlin u intervjuu za FoNet.

(kraj) mim

„Ako građani šalju poruku da je potreban ujedinjeni front, to je poruka i studentskom pokretu, ali i svim drugim akterima.“

Đorđević kaže da je za smenu vlasti potrebna alternativna formula, koju naziva nekom vrstom crnogorskog scenarija - da postoji proevropska lista, desna lista i studentska lista, kao ‘catch-all’ opcija koja se ne izjašnjava o nekim kontroverznim pitanjima koja već dugo dele građane Srbije, kako bi svako imao za koga da glasa.“

Prema njenim rečima, to može da funkcioniše samo ukoliko postoji pakt o nenapadanju, ali i koordinacija u biračkim odborima i izbornim komisijama.

„Mislim da je najveći problem što mnogi misle da smo mi već pobedili“, kaže Đorđević.

Ona tvrdi da je ZLF spreman da odustane od izlaska na izbore u korist studentske liste, ukoliko istraživanja pokažu da bi to povećalo šanse antivladinog bloka za pobedu.

„Spremni smo na sve opcije koje obezbeđuju pobedu. Nećemo odustati od svojih vrednosti, čak i ako na kraju procenimo da u ovom trenutku ne treba da učestvujemo na izborima i da neko drugi ima veće šanse da pobedi.“

Govoreći o tome da li bi opoziciji više odgovarali izbori odmah ili je potrebno još vremena za dogovore unutar antivladinog bloka, poručuje da opozicija traži izbore sada.

„Svaki dan odlaganja je kupovina vremena za njih. Zato i ne raspisuju izbore - nadaju se da će se oni konsolidovati, a da mi nećemo, i očekuju nekakvu promenu u međunarodnim odnosima koja će ići njima na ruku. Činjenica da ih ne raspisuju govori mi da su nam izbori potrebni sada.“

Đorđević kaže da je potreban i dogovor o tome kako odbraniti izbornu volju.

„Imamo problem da nas možda neće biti dovoljno, ne samo da pobedimo, nego i da tu pobedu odbranimo.“

Komentarišući mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope o setu pravosudnih zakona, kaže da je značajno što se u njemu navodi da je potrebno vratiti tužioce na posao dok se ne izaberu po redovnom postupku, odnosno da se popune sva mesta u Tužilaštvu za organizovani kriminal.

„Mislim da je ovo važna poruka, koja govori da nije dovoljno samo vratiti zakone u nekakvo pređašnje stanje, već da je potrebno vratiti i ljude, a ne oslabiti tužilaštvo i slučajeve koji su važni za borbu protiv organizovanog kriminala.“

Poslanik SNS Miroslav Petrašinović podneo je predloge zakona kojima se delimično ispunjavaju preporuke ODIHR-a, ali sagovornica FoNeta ne vidi vezu između tih zakona i nagoveštaja da bi izbori mogli da budu raspisani znatno brže.

„Mislim da je to samo zamajavanje javnosti, kao i ona igra sa sednicom o nepoverenju Vladi, gde su slali poruke da su spremni da Vlada padne već sutra i da idemo na brze izbore, a bežali su od te sednice kao đavo od krsta.“

Poslanica ZLF smatra da je SNS izabrala da ispuni neke od preporuka koje deluju najlakše, a koje ne zadiru u suštinu i ostavljaju prostor za dodatne zloupotrebe.

„To je pokušaj da se pokaže da oni nisu tako loš i autoritaran režim kao što se predstavlja i kao što, na svu sreću, međunarodna zajednica sada razume. To više ne prolazi.“

Ističe da, bez obzira na izmene zakona, koje naziva kozmetičkim, ne može da se očekuje da neće biti funkcionerske kampanje, izbornog inženjeringa ili nasilnika sa kačketima i palicama.

Biljana Đorđević kaže da mnogi misle da SNS neće imati dovoljno takvih ljudi da pokrije celu Srbiju kada budu raspisani nacionalni izbori.

„Moramo da se zapitamo da li nas ima dovoljno da se sa njima ‘jurimo’ ispred biračkih mesta. Moramo da se spremimo da se tome suprotstavimo“, zaključila je u intervjuu za „Kvaku 23“ kopredsednica ZLF.

„Autogol režima (sa upadom policije u Rektorat) je prosto izbacio rektora Vladana Đokića na površinu. Nije loše da čovek koji već ima funkciju rektora, koja sama po sebi nosi ugled i određenu odgovornost, bude i neko ko će oličavati jedan značajan deo pokreta“, rekao je Bakić u emisiji Kvaka 23.

Na pitanje da li će se njegovo ime naći na Studentskoj listi, odgovara: „Ja u ovom trenutku ne znam da li sam na njoj. Namerno se ne interesujem preterano za to. I to nije važno. Ono što jeste važno je da ta studentska lista izađe homogena, dobra i da može da pobedi.“

Govoreći o tome da li je vlast, uprkos padu podrške, ipak zadržala sposobnost da pobeđuje na izborima, Bakić ocenjuje da SNS može da pobedi u određenim sredinama, ali da više ne može da pobedi u velikim gradovima.

„Kada dođu republički izbori, zamislite koliki je jedan Beograd, pa se setite zuluma koji su po Beogradu činili u prethodnih godinu i kusur dana.“

.

Za predlog studenata opoziciji da ne izađe na buduće izbore Bakić kaže da je „odličan“.

„To je pametno ako imaju na umu smenu režima.“

Režim će, objašnjava Bakić, najlakše biti smenjen ako se opozicione partije sklone, zbog toga što neke ličnosti koje su vodeće u opoziciji imaju loš imidž.

„Jedan deo naroda ih podržava, ali jedan značajan deo ne može očima da ih vidi. Za njih je dobro da se povuku malo, da infrastrukturno pomognu. Tako će svima koji ih ne vole preterano staviti do znanja da oni ipak imaju opšte dobro iznad ličnog interesa“, navodi Bakić.

„Ako nešto vrede, vratiće se“, zaključio je.

Glavna poruka i pouka mađarskih izbora je baš u toj „diskretnosti opozicionih političara u Mađarskoj“.

Konstatujući da nije identična situacija u Srbiji i Mađarskoj, Bakić dodaje da je Peter Mađar imao više šansi od drugih, i onda je opozicija stala iza njega.

.

Da bi se došlo do referendumske atmosfere, u situaciji u kojoj će antivladin blok izaći u više kolona na izbore, potrebno je, smatra sagovornik Kvake 23, da postoji prećutni sporazum o nenapadanju.

„Mnogo toga u javnosti nije sjajno. Bilo bi dobro kada bismo svi poveli računa o onome što govorimo, da pokušamo da malo smirimo strasti, da probamo da to držimo pod kontrolom.“

Na pitanje zašto nema bolje komunikacije između opozicije i studentskog pokreta, Bakić odgovara da je to zbog toga što studenti imaju veoma netipičnu i krajnje decentralizovanu organizaciju koja vrlo sporo odlučuje.

Napominjući da izbori za jedan Studentski parlament izgledaju kao da su parlamentarni ili lokalni izbori, Jovo Bakić smatra da SNS jednostavno ne sme nigde da izgubi.

„Ako su izbori za mesnu zajednicu, oni moraju da dobiju te izbore. Ako su izbori za Studentski parlament, oni moraju da dobiju i te izbore.“

Upad policije na Medicinski fakultet i izbori za Studentski parlament na tom fakultetu su, prema oceni Bakića, slika i prilika stanja u Srbiji.

Bakić smatra da je namera vlasti da disciplinuje Univerzitet, ali da im to neće uspeti.

Poručuje da će svaki režim koji vodi rat protiv akademske zajednice izgubiti tu bitku.

„Pokušavaju putem medijske kriminalizacije vodećih ljudi univerziteta i fakulteta da ubede svoje pristalice da su na univerzitetu zaista neki blokaderi, teroristi, ustaše. To je toliko neodgovorno, toliko glupo.“

Bakić kaže da SNS i dalje ima podršku velikog broja ljudi, „bilo zbog toga što je jedan deo kupljen, bilo zbog toga što jedan deo zaista veruje u sve te ludosti koje mogu da čuju sa Informera, Pinka, Hepija“.

Profesor Filozofskog fakulteta ocenjuje da vlast pokušava da jedan deo pobunjenog naroda ponovo vrati u apatiju i ravnodušnost.

„Mislim da im to ne polazi za rukom i da će svaka upotreba nasilja da nas dodatno sve radikalizuje. I mi nećemo stati. Mi nećemo stati.“

Uprkos različitim najavama, Bakić misli da je malo verovatno da će buduća vlast, u slučaju smene SNS, trajati četiri godine.

„Studenti ostavljaju takvu mogućnost, ali mi koji imamo nešto više iskustva znamo da tu postoje različite struje.“

Prema Bakićevoj oceni, važno je da buduća vlast reši osnovne probleme, „a to je teranje kriminalaca pred sudove, zatvaranje medija koji su trovačnice duha, da se povade postojeći slučajevi iz fioka u tužilaštvu, da se izvrši restrukturisanje policije“.

Govoreći o tome da li najave o hapšenjima i procesuiranjima nakon eventualne smene na izborima mogu da dodatno učvrste vlast i da onda izbori za njih postanu pitanje „života i smrti“, Bakić kaže da „oni neće otići tek tako“.

„Pazite, opasno je. Opasno je čim imate režim organizovanog kriminala.“

O tome da li bi bilo politički pametno da se, kao i na frontu, protivniku ostavi jedan prolaz kroz koji mogu da se izvuku, Bakić kaže da on nije pristalica toga.

„Mislim da im treba preseći sve pacovske kanale i potrpati ih u zatvore“, zaključio je u intervjuu za FoNet profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Jovo Bakić.

Istragu policije i tužilaštva univerzitet je, kaže dekanka FPN, doživeo kao napad i pokušaj zastrašivanja, zbog načina na koji se to dogodilo. To je, smatra ona, bio i pokušaj stvaranja agresivnog medijskog narativa koji targetira pojedine dekane i rektora.


„Šta znamo? Znamo da se dogodila tragedija i taj slučaj apsolutno mora da bude ispitan i da se utvrdi kako je do toga došlo. Ali, da li to znači da čitava policijska formacija treba teatralno, u uniformama, da ulazi prvo na Filozofski fakultet, a potom i u Rektorat? Mislim da ne“, smatra Maja Kovačević izražavajući bojazan  da nikada neće biti u potpunosti rasvetljeno šta se dogodilo.

Ona smatra da svaki fakultet, pa i Rektorat, ima obavezu da sarađuje sa istražnim organima i da je istraga mogla da se sprovede na mnogo primereniji način.

 
„Pokušavaju da stvore narativ i da ga vežu za studentski pokret, koji će se sutra pojaviti kao akter na političkoj sceni, i da na taj način unesu sumnju u legitimitet bilo čega što se dešava na univerzitetu“, ocenila je profesorka Kovačević  i ocenila  da vlast vuče kontraproduktivne poteze koji samo dodatno iritiraju javnost te  da očekuje da će nastaviti sa greškama.

Govoreći o mogućnosti da se rektor Vladan Đokić politički angažuje, ona je  rekla da ga u tome podržava, ali da sama neće biti na studentskoj listi. „On je još pre godinu dana javno rekao da je potpisao saglasnost da eventualno bude na studentskoj listi. To nije nikakva novost.“


Maja Kovačević ističe da rektor ima pravo, u svojstvu privatnog lica, da se angažuje u politici, kao što to pravo imaju i svi profesori. “Mi neke redovne, stabilne i demokratske uslove za borbu nećemo dočekati sa ovim režimom i neminovno je da se borimo u postojećim uslovima“, konstatovala je.

Na pitanje da li je moguće istovremeno voditi univerzitet i biti u političkoj kampanji, a da se ne dovede u pitanje neutralnost institucije, odgovara da je te dve stvari lako razdvojiti.  „Uveliko je u toku proces koji nadilazi univerzitet — radi se o završnim koracima u organizovanju novog političkog aktera na sceni i to nije pitanje univerziteta, već šire društvene mobilizacije.“

 
Nedavno održane lokalne izbore  u deset samouprava, Kovačević je ocenila kao  skandalozan  primer izazivanja nestabilnosti u društvu.

 
„Umesto da građani slobodno, u miru, iza paravana zaokruže svoj politički izbor, imali smo ružne i tragične prizore — ljude sa šipkama, krvave glave, ozbiljne slučajeve batinanja, policiju koja stoji i čuva kafane koje ne rade, dok je okrenuta protiv svojih građana. To je skandal.“

Podsećajući na ocene da je energija protesta nestala, Kovačević smatra da to nije tačno, već da je samo promenila svoj oblik. „Sada je usmerena na izborne rezultate, što pokazuje veća izlaznost, kao i pad podrške vladajućim strankama.“


Ona očekuje da će i na parlamentarnim izborima biti nastavljeni pokušaji manipulacije izbornim procesom, da to ne treba  prihvatiti kao normalno, ali da mora da se nastavi borba za mirnu  tranziciju vlasti  izborima.

Upozorila je da je Srbija duboko podeljeno društvo, da se stabilnost konstantno urušava i da to može dovesti do incidenata. „To po svaku cenu treba izbeći - svi treba da učine sve da ne dođe ni do kakvih sukoba.“

 

Navodeći da se više ne radi o borbi koja je potekla sa univerziteta, dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević zaključila je u intervjuu za FoNet da je reč o široj društvenoj borbi da se, na izborima i glasanjem, dođe do promena.

„Ljudi imaju i to negde u glavi i to je na neki način strateško promišljanje - da nije baš najbolje ukoliko je vaša lokalna vlast protivnik nacionalne vlasti.“

Govoreći o kampanji vlasti uoči lokalnih izbora, kaže da je, uz medijske i druge pritiske, to bio i nastavak pokušaja uterivanja straha, ali da ne vidi da se strah povećao ili vratio. „Ima mnogo ljudi koji nastupaju javno, koji dobijaju otkaze, koji su šikanirani, preti im se fizički i ucenjuju se članovi njihovih porodica, ali, iako kažnjeni, opstaju u toj borbi na lokalu, a to je veoma teško.“

Milenković upozorava da postoji druga vrsta pritiska na ovim izborima, a to je agresivna kampanja neizlaska.„Ne moraš da glasaš za mene, nego sve što treba da uradiš jeste da ne izađeš“, objasnio je sagovornik FoNeta, i dodaje da velika izlaznost ne odgovara SNS-u.

Ističe da tzv. „fantomske liste“ neće imati uticaj, jer se u manjim mestima ljudi međusobno poznaju i prepoznaju takve liste.One služe, kaže Milenković, i zbog broja ljudi u biračkim komisijama.

Konstatuje da je SNS sačuvao efikasnost svoje organizacije, ali smatra i da im je sve teže da angažuju ljudske resurse za masovne skupove. „Ono što vidimo u istraživanjima jeste da su oni i dalje visoko. Postoji očekivanje da će SNS pasti na 20%. To nije realno. Ali ovo koliko su sada pali i tu su ‘zakucani’, to je za njih ogroman problem, jer ne mogu da se vrate.“

Neslaganje protivnika vlasti ne donosi ništa ni jednom od aktera. „Studentski pokret ima ogromnu bazu birača, isto kao što ima i SNS - to su veoma slični brojevi, koji su već sada dosta jaki“, smatra Milenković. On kaže da postoje i dva mala bloka glasača - proevropske opozicije i desne, nacionalne opozicije. „Ne vidim na koji način bi oni mogli da uzimaju jedni od drugih i u tom smislu je napadanje besmisleno i strateški potpuno pogrešno.“

Milenković procenjuje da je strankama opozicije gotovo nemoguće da samostalno pređu cenzus i da je neophodno ujedinjenje u dve grupacije - proevropsku i desnu i upozorava da naredni izbori mogu biti čistilište za brojne stranke. Milenković nije siguran ni da li će antirežimski front uspeti da napravi dogovor oko predsedničkog kandidata.

„Dobra stvar po njih je što ni režim nema dobrog kandidata i to je njihova greška što posle 14 godina vlasti nemaju jednog očiglednog kandidata za predsednika godinu dana do izbora“, rekao je politički konsultant Dušan Milenković u intervjuu za „Kvaku 23“.

Komentarišući deo dogovora EU i Vlade Kosova, po kome će lokalne samouprave tražiti od srpskih bolnica i obrazovnih institucija spiskove zaposlenih kako bi im izdali privremene dozvole za rad i boravak na Kosovu, Trajković kaže da nije sigurna da Priština neće zloupotrebljavati te lične podatke.

„Mnogi do sada nisu dobro razumeli da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sva prava nad teritorijom i građanima na severu Kosova prebacio na (kosovskog premijera Aljbina) Kurtija i da samo sa njim mogu da se rešavaju naši problemi i naš status“, istakla je.

Ona kaže da je takav scenario opasan za Srbe koji žive na Kosovu, jer „Kurti ne pokazuje nimalo blagonaklonosti u smislu podrške multietničkom konceptu ili opstanku Srba na prostoru Kosova i Metohije“.

„Srbija je govorila da Zajednica srpskih opština (ZSO) treba da preuzme organizovanje zdravstvenog i obrazovnog sistema. Mi vidimo da se ovde u stvari aktivira Ahtisarijev plan, gde opštine preuzimaju ulogu koja po Ustavu Kosova možda i jeste regularna, jer je taj ustav nastao na osnovu Ahtisarijevog plana.“

Kaže da se dogovor iz Ohrida praktično već sprovodi, jer je, ističe, njime Srbija prihvatila da sva državna imovina Srbije na prostoru Kosova i Metohije pređe u vlasništvo Kosova.

„Na kraju, kao dodatak i kao poklon Srbije, i da odgovornost za Srbe na Kosovu preuzme Priština“, rekla je.

Kaže da je „nonsens“ odluka po kojoj će dve trećine Srba, građana Srbije koji su proterani sa Kosova, biti proglašeni strancima i morati da ispune posebne uslove da bi mogli da se vrate na „svoju“ teritoriju.

„Kurtijevo poništavanje lokalne samouprave odlukama sa centralnog nivoa je nastavak represije nad Srbima“, ukazala je.

Prema njenim rečima, Kurti podrazumeva integraciju severa samo ako se na vlasti svugde nalaze Albanci.

„To se vidi po prelazima, policiji, carini, kada ulazite na Kosovo gotovo da nemate ni jednog Srbina koji sedi na carini ili na prelazu“, objasnila je.

Kaže i da kosovske vlasti žele da Kosovo bude podobno i multietničko samo za staro stanovništvo "koje je izumiruće, da ostane prostor bez mladosti koja treba da bude garant opstanka i identiteta.“

Bivša poslanica u Skupštini Kosova podseća da je EU prihvatila da pasoši koje izdaje Kancelarija za koordinacione poslove Vlade Srbije u Beogradu dobiju viznu liberalizaciju.

„Beograd je trebalo da insistira na otvaranju kancelarija u srpskim sredinama, gde bi bili i policijski službenici i matičari koji bi pripremali dokumentaciju kako bi mogli da nastave sa dobijanjem tih pasoša. Međutim, Beograd ništa ne radi.“

Rada Trajković smatra da Kosovo ima brojne unutrašnjopolitičke probleme, predviđa nove izbore na Kosovu, koji će, prema njenoj proceni, dovesti do novih unutrašnjih sukoba unutar albanskog političkog spektra.

Na pitanje da li se nakon izbora Trampa za predsednika SAD smanjio uticaj Amerike na Kosovu, odgovara da predstavnici Albanaca pokušavaju da lobiraju da se SAD ne povuku.

„Globalna situacija se iz trenutka u trenutak menja. Videćemo šta će se dešavati i sa KFOR-om, da li će rasti potreba SAD za vojnicima koji su sada u Bondstilu. To bi moglo da oslabi poziciju Kosova“, ocenila je.

Govoreći o tzv. specijalnom statusu Srpske pravoslavne crkve (SPC), kaže da misli da je u toku proces koji treba da dovede do eksteritorijalnosti SPC i da u tom procesu aktivno učestvuje i sama Crkva, ali da se o tome ne govori.

„Ali, specijalni status nema smisla ako nemate vernike“, upozorila je.

Upitana da li je moguća nezavisna politika kosovskih Srba i njihovo odlučivanje bez upliva Beograda, odgovara da opstanak Srba nije moguć bez podrške Beograda.

„Ali, jednog odgovornog, razumnog i pametnog Beograda“, rekla je Rada Trajković u intervjuu za FoNet.

Dobrosavljević  podseća da je od leta 2020. bilo više izbora za lokalne samouprave i da je na svakim zbir glasova vladajućih stranaka pao za najmanje 10%.

„U Negotinu, gde su proglasili trijumfalnu pobedu, dobili su 10.500 glasova, a na prethodnim izborima su imali 14.000 glasova. To su dramatične promene“, rekao je.

Takav pad podrške, dodaje, desio se uprkos „izbornom turizmu“, uz svo „modeliranje“ biračkih spiskova, kontrole izbornih komisija, pritisaka na terenu i uz sve ono što se „inače koristi da bi se građani primorali da glasaju za vladajuće stranke“.

Na pitanje da li na predstojećim lokalnim izborima u 10 mesta u Srbiji studentske liste, ponegde podržane opozicijom, imaju kapacitet da urade nešto više osim da SNS-u smanje procenat glasova, Dobrosavljević odgovara da su izbori raspisivani tamo gde je vlast i do sada bila više nego dominantna i da su u gotovo u svim tim sredinama oni apsolutni favoriti.

„Čak i ako ne bude iznenađenja na tim izborima, ako vladajuće stranke ponovo osvoje vlast, u slučaju pada podrške u tim sredinama u kojima su bili dominantni, gubitak glasova u gradovima u kojima ni ranije nisu stajali najbolje, poput Beograda, Niša, Čačka, biće još drastičniji“, ocenjuje.

Dobrosavljević kaže da nije dobro što studentske liste na lokalne izbore ne izlaze pod jedinstvenim imenom i bez jedinstvenog slogana.

„To nije dopustivo. To je početnička greška u politici“, poručuje.

Na podsećanje da je pre godinu dana u Beogradu održan veliki skup na poziv studenata, Vladimir Dobrosavljević kaže da tada nije bilo moguće da vlast jednostavno padne, bez obzira na to što je bilo preko 300.000 ljudi na ulici.

„Da bi do toga došlo, neophodno je da se i oni koji su danas u vladajućim strukturama osete u jednom trenutku ugroženim i da počnu da razmišljaju o tome da za njih budućnost postoji i mimo ove vlasti“, naveo je.

Dobrosavljević misli i da se vlast SNS-a nije, kako to mnogi tvrde, konsolidovala i da prisustvujemo procesu razvlašćivanja, odnosno slabljenja vlasti.

Konstatujući da Vučić svake izbore, od mesne zajednice pa nadalje, predstavlja kao pitanje života i smrti, Dobrosavljević smatra da su se na taj način samo radikalizovali odnosi u društvu.

„Ako nemate organizovane stranke koje mogu u institucijama da artikulišu nezadovoljstvo građana, onda dobijete ono što imamo ne samo od pada nadstrešnice“, objašnjava sagovornik Kvake 23.

On ukazuje da taj proces može da se posmatra u znatno dužem periodu, “od juna 2020, kada smo imali nerede nakon odluke o produženju vanrednog stanja, pa preko reakcija na zločine u Ribnikaru i u Mladenovcu ili po pitanju Rio Tinta.“

Prema njegovom tumačenju, u takvoj situaciji se pojavio studentski pokret koji je mobilisao građane. „Mi više ne govorimo o studentskom protestu. Ovo sada se zaista može nazvati nekom vrstom pobune ili protesta nezadovoljnih građana.“

Dobrosavljević  smatra i da lekcije sa prethodnih izbora nisu naučene. „Poznajući ljude koji danas predvode opozicione stranke, mislim da oni ne razmišljaju o politici kao o zanatu i tehnici koja zahteva rad sa ljudima, pripreme, obuke.“

Podsećajući da postoji savez pet proevropskih stranaka, Dobrosavljević se zapitao kakva je razlika, „na primer, u političkim programima između Ponoševe stranke (SRCE) i stranke Mikija Aleksića (NPS), pogotovo što su oni i pre toga bili u istoj stranci“.

„To isto važi i za konzervativni blok. Kakva je razlika između Novog DSS-a ili Dveri i nekih drugih grupacija?“ Poručuje da ne postoji razlog da u Srbiji nemamo ukrupnjen politički sistem sa „tri do pet stranaka“, i upozorava da posledica može da bude i nestanak aktuelnih političkih stranaka opozicije.

Govoreći o borbi za apstinente, odnosno o motivisanju građana koji ne izlaze na izbore da ovaj put to učine, Dobrosavljević kaže da je to ključ.

Rekao je i da je deo apstinenata koji već godinama, pa i decenijama, ne izlazi na izbore razočaran načinom na koji je sprovedena tranzicija u Srbiji.

„To nisu ljudi koje možete da motivišete da glasaju protiv nekog, to su ljudi koji su čekali da ZA nekog glasaju“, ističe ovaj politički konsultant.

„Tehnologija vladavine SNS-a od 2012. jeste mobilisati i motivisati sve one na koje možete da utičete da izađu na izbore da to urade i da glasaju za vas“, podsetio je.

Važna stvar je, dodaje, demotivisati one koji su protiv vas kako bi ostali kod kuće.

„Do sada se pokazalo da je u tome bolja bila vlast, a sada znamo da se jedan deo apstinenata aktivirao tokom protesta, ali to nije dovoljno. Treba ih motivisati da izađu na izbore“, kaže Dobrosavljević.

U ovom trenutku, ukazuje Dobrosavljević, studenti jesu „mejnstrim“ onoga što se može smatrati alternativom postojećem režimu.

„Oni imaju pravo i na sopstvene greške, imaju pravo da diktiraju tempo. Pokazalo se da su uspešniji u mobilizaciji birača mnogo više nego što su političke stranke“, rekao je.

Dobrosavljević misli i da se predsednik Vučić najviše plaši pritiska stranaca. „Problem je u tome što pre svega Evropi nismo fokus, imaju suviše svojih problema u ovom trenutku i zato se deo našeg društva koji očekuje od njih veće angažovanje oseća razočarano, čak i izdano“, kaže.

Na pitanje kako do zajedničkog kandidata za predsedničke izbore, u situaciji u kojoj Vučić više ne može da se kandiduje, Dobrosavljević odgovara da živimo u epohi spektakla i „selebritija“.

„Logično je da neka javna ličnost koja je poznata najširim slojevima građana, a koja bi bila kandidat zajedničke opozicije, ima šanse da pobedi“, zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 politički konsultant, Vladimir Dobrosavljević.

On kaže da su, prema pisanju Fajnenšel tajmsa, američke rezerve nafte vrlo male, zbog čega smatra da se Tramp upustio u rat koji je vrlo riskantan po američku ekonomiju.

Dautović priznaje da u ovom trenutku nije jasno ni kada, a ni kako će se završiti rat u Iranu.

„Tramp se ne ponaša kao ranije, ne sluša glas berze, svojih prijatelja investitora, uprkos tome što su napadnute rafinerije u Saudijskoj Arabiji Ras Tanura, kao i terminal Fudžejra na istočnoj obali Emirata, koji ima izlaz van Hormuskog moreuza“, smatra Dautović.

Prema njegovim rečima, posledice na tržištu nafte i na globalno snabdevanje osećaće se dugo, čak i kada bi rat danas prestao.

Dautović navodi da će ruska nafta sada opet da nalazi svoje kupce, uprkos američkim pretnjama carinama svakome ko uvozi rusku naftu.

„Ne vidim kako će moći da se izbegne neophodnost uvoza ruske nafte, što znači da će desetine milijardi dolara opet da se sliva u Rusiju“, kaže.

Na podsećanje da je Tramp pobedio na talasu obećanja da Amerika više neće ići u nepotrebne, osvajačke ratove i u promene režima, Dautović kaže da se neke od perjanica izolacionističkog MAGA pokreta glasno protive ratu u Iranu.

„Ipak, njegovo biračko telo mu nije zamerilo Venecuelu, niti je njegova popularnost zbog toga opala“, objašnjava.

„Da li će mu zameriti ovaj rat? Ako ga bude okončao uspešno i ako bude mogao da se hvali pobedom u još jednom ratu, pretpostavljam da će mu njegovo javno mnjenje, njegovi birači, ne samo oprostiti, nego ga čak i uzdizati zbog toga“, mišljenja je Dautović.

Na napomenu da su u poslednjih 25 godina američki predsednici plaćali cenu zbog Bliskog istoka, poput Džordža Buša za Irak, odnosno Džoa Bajdena zbog Avganistana, Dautović kaže da je moguće da će Tramp takođe biti kažnjen zbog Irana, i to pre svega na predstojećim izborima za Kongres i Senat.

„Moguće je, ali nije baš izvesno“, upozorio je.

Sagovornik Kvake 23 ističe da mu nije jasno zašto Tramp nije proglasio pobedu već prvog dana rata, kada je napadnut Iran i kada su u atentatu ubijeni vrhovni poglavar Ali Hamnei, ministar odbrane i komandant Korpusa islamske revolucionarne garde.

„Kad gledamo postupke predsednika Trampa, ne bi se reklo da tu postoji neki plan, strategija i motiv“, ocena je Dautovića.

Tramp, kaže Dautović, očigledno nije slušao ni CIA, ni Pentagon, niti bilo koje obaveštajne izvore koji su mu govorili da to ne može biti kratak rat.

Američki predsednik bi, prema rečima Dautovića, mogao kao uspeh da predstavi ako Iran preda sve balističke projektile ili da proglasi da je završena era Islamske republike, ili da Iran obeća da će, kao i Venecuela, izvoziti naftu preko kompanija koje su u suštini registrovane na nekog Amerikanca.

„Ali, da li bi to Izrael mogao da proglasi za uspeh? Mislim da ne. Ovaj rat je mnogo važniji (izraelskom premijeru Benjaminu) Netanjahuu, koji, kad god bi bio ugrožen zbog navoda o korupciji, lansira novi napad na Gazu.“

Smatra da nije prejaka ocena da je Amerika trenutno „na uzici Izraela“, dodajući da u sadašnjoj američkoj administraciji ima veliki broj ekstremno proizraelski nastrojenih ljudi.

„Imate mnogo frakcija unutar administracije koje imaju neki interes da se ovaj rat nastavi i proširi“, rekao je.

Dautović smatra da u ovakvoj situaciji nije moguće da u Iranu na vlast dođe tzv. „umerenija struja“.

„I sam američki napad kao da je ciljao i te umerene kandidate, da bi onda Tramp rekao – imali smo par kandidata koji su mogli da zamene Hamneija, ali smo ih ubili“, podseća Mirko Dautović.

Na pitanje ko će u budućnosti voditi Iran odgovara da već sada Veliki ajatolah Alireza Arafi obavlja funkciju vrhovnog lidera, kao i da postoje informacije da je glavni kandidat sin ubijenog poglavara Hamneija, Modžtama, koji, međutim, nema titulu Velikog ajatolaha.

Govoreći o mogućnosti da dođe do pobune unutar iranskog društva, s obzirom na to da su u decembru i januaru u toj zemlji bile demonstracije protiv režima i da postoje brojni navodi o zločinima koji su počinjeni nad pobunjenim građanima, Dautović odgovara da nije realno očekivati ustanak dok padaju bombe.

„U ratu je prioritet preživeti“, konstatuje.

Drugi scenario je da se Iran raspadne podsticanjem etničkih konflikata, kaže Dautović i podseća da kod mnogih manjina u Iranu postoje militantne terorističke organizacije.

To je realna opcija, kaže, i ukazuje na informacije iz američkih medija da CIA i Izrael opremaju kurdske borce.

„Neka čizma bi i mogla da se pojavi na tlu Irana, ali ona neće biti američka“, smatra.

Dautović navodi i da je u ovom trenutku nemoguće da se realizuje ideja aktuelne administracije o uspostavljanju dobrih odnosa američkih saveznika u regionu i Izraela.

„Pre svega Saudijska Arabija, a vidim da su čak i (Ujedinjeni Arapski) Emirati pogođeni i da su u ovom ratu svi oni kolateralna šteta.“

Prema njegovom mišljenju, u ovom trenutku jedino Španija u okviru EU jasno osuđuje rat u Iranu.

Na opasku da je Srbija povukla nekoliko poteza u korist Venecuele i Irana, tako se direktno konfrontirajući sa Amerikom, Dautović kaže da Beograd pokušava da bude dobar sa svima.

„Ali, s druge strane, imate vrlo jasan proizraelski glas unutar kabineta, mislim na ministra spoljnih poslova Marka Đurića, koji je osudio napade Irana na zemlje u regionu, što je u redu, ali nikad nije osudio napade Izraela i Amerike na Iran.“

Dautović misli da bi za Srbiju najpametnije bilo da se „zakloni iza međunarodnog prava“ i da vrlo jasno osudi agresiju na Iran, ali da osudi i kontranapad Irana na arapske zemlje.

„Međunarodno pravo vam upravo služi tome da kažete – mi smo principijelni i ostajemo principijelni. A Srbija to svakako nije u ovom trenutku“, zaključio je Mirko Dautović, predavač na univerzitetu u Taškentu, u intervjuu za Kvaku 23.

On je u intervjuu za emisiju Kvaka 23 rekao da JTOK sada funkcioniše, ali da vreme ističe i da je ono na ivici operativnosti.

Govoreći o nedavno ponovljenim izborima za VST, rekao je da je na njima došlo do promene u rezultatima i da kandidati koji u decembru nisu dobili većinsku podršku javnih tužilaca sada jesu i da će oni biti članovi VST. Stamenković je napomenuo da je glasanje ponovljeno u niškom i novosadskom VJT, da je reč o  malom  broju glasova ali značajnoj promeni.

Na pitanje da li se rezultati ponovljenog glasanja za članove VST mogu gledati kao pobeda izvršne i zakonodavne vlasti, odgovara:

„To će tek da se vidi. Hajde da vidimo kako će oni glasati, kakve će predloge imati, na koji način će se vladati i da li će svojim ponašanjem potvrditi te sumnje kojih smo svi svesni.”

Na ponovljenim izborima za tri člana VST na nivou viših javnih tužilaštava najviše ukupnih glasova dobio je Nikola Uskoković, tužilac VJT u Beogradu, o čemu sagovornik Kvake 23 kaže:

„Činjenica je da jedan deo medija Uskokovića i još nekoliko drugih tužilaca stavlja u blisku orbitu oko glavnog javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića. Sam kolega Uskoković će pokazati da li su te glasine opravdane ili ne.”

U intervjuu datom pre nego što je Zagorka Dolovac rekla da je dobila potvrdu da su pojedini tužioci uoči ponovljenih izbora za VST imali sastanak u BIA, na kojem je traženo da se glasa za određene kandidate, Stamenković kaže da tužioci imaju obavezu ne samo da obaveste javnost već da započnu postupanje.

„Vi ste javni tužioci, dame i gospodo, i kao takvi imate dužnost da reagujete kada su takve situacije u pitanju i da takvu vrstu ponašanja prijavite, da i drugi vide da tako nešto nije dozvoljeno i da će biti sankcionisano”, poručio je.

Na tvrdnje da rezultati pokazuju da je tužilaštvo podeljeno, odgovorio je da tužioci ne mogu biti podeljeni kada je posao u pitanju.

„Čujemo čak i iz samog javnog tužilaštva, od pojedinih javnih tužilaca, da postoje određene struje, da neki pripadaju struji Nenada Stefanovića (glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu), dok su drugi tužioci, uključujući i mene, tužioci koji pripadaju struji vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac. Ja se apsolutno ne slažem sa time i zaista ne postoji bilo kakva vrsta struje”, rekao je.

Stamenković smatra da je većina javnih tužilaca za samostalnost i za profesionalno obavljanje posla, ali da verovatno postoje i oni koji smatraju da tužioci treba da budu deo izvršne vlasti.

„Možda je to njihov stav, moj nije, većine tužilaca nije”, istakao je.

Govoreći o tome da li izvršna vlast pokušava da razvlasti javnu tužiteljku Zagorku Dolovac, rekao je da je u pitanju potpuno pogrešno posmatranje stvari.

„Ta pozicija već dugo vremena nema onakvu ulogu kakvu je imala ranije i mislim da je, što se tiče konkretnih operativnih ovlašćenja, ta pozicija precenjena.”

Prema njegovim rečima, Dolovac je na meti i određeni deo medija je napada, „ali je i ranije drugi deo medija imao kritike na račun gospođe Dolovac i nekih drugih tužilaca.”

Komentarišući ulogu i ponašanje ministra pravde Nenada Vujića, kao člana VST, Stamenković kaže da ono u najmanju ruku „nije konstruktivno” i da to što ministar nije prisustvovao sednicama na kojima se odlučivalo o prigovorima na izbore za članove VST, koji su održani 23. decembra, smatra opstrukcijom.

Tvrdi da je do problema u radu tužilaštva došlo zbog toga što su neka tužilaštva pod izuzetnim pritiskom jer imaju mali broj tužilaca, što je, kaže, „posledica odbijanja da se izaberu javni tužioci i šefovi javnih tužilaštava tokom 2025.”

„Što se tiče VST, jednu stvar želim da razjasnim. Dva nova člana iz reda javnih tužilaca počeće sa radom u savetu i on će imati većinu i za zasedanje i za donošenje odluka”, objasnio je Stamenković.

Komentarišući medijske izveštaje da je policija odbila da postupi po zahtevu tužilaštva i privede čelne ljude u Boru zbog korupcije, odgovorio je da nema konkretne informacije vezane za taj slučaj.

„Ako je to istina, to je zabrinjavajuće zbog toga što su tužioci i policija najprirodniji saveznici koji zajedno rade u suzbijanju izvršenja krivičnih dela i mi ne možemo da radimo bez policije.”

„Ako mi nemamo našeg prirodnog saveznika, našu prirodnu desnu ruku, onda to predstavlja suštinski i strukturalni problem”, rekao je u intervjuu za Kvaku 23 predsednik VST Branko Stamenković.

(kraj) mim

Ponoš je rekao da je naivno ako neko misli da će suprotna strana moći da parira na sličan način.

„Aparat sile imaju oni koji su na vlasti, pažljivo ga kultivišu i spremaju i mi ne treba da računamo na to da će sutra policajci koje Vučić ovako regrutuje krenuti za narodom – dovoljno će biti da ne pucaju na narod”, objašnjava.

On otkriva da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, „koliko mi je poznato, svojim važnim zapadnim sagovornicima u Minhenu nedavno rekao da će izbori biti u decembru ove godine, a u političkom smislu, decembar je sutra.”

„Mi moramo da se potrudimo da se za to veliko odmeravanje dobro spremimo, da se dozovemo u pamet”, poručuje Ponoš.

Konstatujući da studenti i opozicija ne mogu na jednu izbornu listu, jer to studenti neće, Ponoš kaže da dve strane treba da rade zajedno na borbi za izborne uslove i pripremu za kontrolu izbora.

„Možemo da imamo tehničku komunikaciju, a za to ne mora da bude formirana lista”, kaže.

Sagovornik Kvake 23 podseća da na opozicionoj sceni postoje akteri koji imaju različite stavove oko osetljivih pitanja.

„Nama u onome što radimo trebaju i jedni i drugi. Kada se u decembru ili koji mesec kasnije budemo odmeravali s ovom vlašću, neće na stolu biti te osetljive teme koje nas razlikuju”, rekao je.

Ponoš ističe da je glavna tema okupljanja smena vlasti. „Nije tema da li su oni za EU. Ova vlast nije za Srbiju”, ocenjuje.

„Strpljivo čekamo kad će studentska organizacija oformiti bar tehničko telo koje će biti ovlašćeno da razgovara sa opozicijom”, dodaje.

Predsednik stranke SRCE je rekao da opozicija mora da uradi sve da bi se promena na bolje desila na izborima. „Naravno, postoji veliki rizik da to ne bude mirno”, dodaje.

„Gde ja vidim taj rizik? Izbori će da se završe sa malom razlikom, bez obzira da li pobedi opozicija ako su glasovi dobro izbrojani, ili pobedi aktuelna vlast jer su dovoljno pokrali. Ako razlika neće biti velika, postoji velika verovatnoća da se igraju nastavci na ulici. To nije dobro ni za koga”, upozorava.

Pet proevropskih stranaka, među kojima i Srbija centar, podržalo je zajedničku Izjavu o vladavini prava, demokratskim institucijama i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Na pitanje da li je to korak ka koaliciji, Ponoš odgovara – „Mogao bi da bude, ali je rano da se tome sada govori jer izbori nisu raspisani.”

Najavljena rekonstrukcija vlade, prema Ponoševim rečima, treba da odvuče pažnju javnosti na neko vreme.

„Kakve veze ima da li je (Boris) Bratina ministar ovoga ili onoga, da li je Dejan Vuk Stanković ministar informisanja ili obrazovanja, da li je ministarka za energetiku u međuvremenu naučila šta je amper, a šta je ambar.”

Govoreći o potencijalnim promenama uređivačke politike medija u okviru United Media grupacije, nakon promena u menadžmentu, Ponoš kaže da treba da se uradi sve da ti mediji ostanu elementarno funkcionalni do izbora.

„Mi treba da uradimo sve da ih to mnogo košta ako krenu tim putem, a krenuli su, i svaki dan je važan.”

Na kraju razgovora, Ponoš je ocenio da sporazum o vojnoj saradnji između Zagreba, Tirane i Prištine ne treba da izazove podozrenje u vojničkom smislu, ali da ne sme da bude ignorisan u političkom smislu.

„To grupisanje jeste politička poruka i zaslužuje političku pažnju, ali je to nešto o čemu je trebalo da se razgovara sa onim koji je realno tu važan, a to je Zagreb.”

Ponoš, koji je obavljao funkciju načelnika Generalštaba Vojske Srbije, podsetio je da je predsednik Srbije tu saradnju najpre proglasio bezbednosnom i oružanom pretnjom za Srbiju i da, „ako nas to ugrožava, onda nismo neka sila.”

„A onda mu je na marginama skupa u Nju Delhiju Andrej Plenković objasnio da nije i on je rekao u redu. Procene o tome da li je nešto egzistencijalna pretnja za neku zemlju rade ozbiljni ljudi, institucije. Kako je mogao neki Plenković to da mu negira u razgovoru od 15 minuta”, upitao je Ponoš.

On, ipak, konstatuje da politička poruka takve vojne saradnje nije dobra prema Srbiji.

„Pretpostavljam da Zagreb smatra da je takva saradnja dobra za unutrašnje političke prilike u Hrvatskoj, jer HDZ-ova vlada ne gleda baš pozitivno na to što joj na desnom boku raste opcija koja joj uzima glasače i onda moraju da se pomeraju udesno, a svaki put kad se vlast u Hrvatskoj pomera udesno, to ima antisrpski prizvuk”, zaključuje u intervjuu za Kvaku 23 Zdravko Ponoš.
(kraj) djv/mim