01. 03. 2019

Razmena teritorija – greška

Bez znanja javnosti, između Srbije i Kosova dogovara se razmena teritorija, što je kobna greška, ocenjuje u autorskom tekstu za DW bivši Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling, napominjući da je palo u vodu “čelično načelo Zapada da se nove etničke podele moraju izbeći po svaku cenu.”

Prema njegovim rečima, predsednici Kosova i Srbije su, prema svim raspoloživim informacijama, postigli „dogovor“: Kosovo će predati Srbiji područje severno od Mitrovice s većinskim srpskim stanovništvom, dok će područja s većinskim albanskim stanovništvom na jugu Srbije u Preševskoj dolini biti predata Kosovu.

To bi Srbiji donelo članstvo u EU, a Kosovo bi bilo priznato i dobilo mesto u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Švarc-Šiling podseća da su on i dvojica njegovih  bivših kolega, Pedi Ešdaun i Karl Bilt – nekadašnji visoki predstavnici u BiH – prošle godine uputili otvoreno pismo  ministarki spoljnih poslova EU Federiki Mogerini i “upozorili da se Pandorina kutija teritorijalne razmene ne sme otvarati.”

Po njihovom mišljenju, to ide na ruku separatističko-nacionalističkim snagama, ne samo u regionu, a posebno u Bosni i Hercegovini, već i u mnogim drugim zemljama, što bi otvorilo put još većim poremećajima koji se retko završavaju bez rata.”

“Veoma iznenađuje da političari Evropske unije u Briselu, danas ne vide ovu opasnost i smatraju da su takva rešenja moguća,” ističe autor teksta.

Razloge za to on vidi u stupanju na scenu SAD I postavlja pitanje: kakve su Trampove namere i šta je njegov cilj?

Švarc-Šiling napominje da postoje spekulacije da Tramp sledi „dogovor“ sa Putinom o podeli uticaja na Balkanu između dve velike sile, Rusije i SAD. Prema formuli: Kosovo ide u NATO, a Srbija ostaje pod uticajem Rusije, zajedno sa jasnim odbacivanjem članstva u Alijansi.

Postoje i spekulacije, kako kaže, posebno prisutne u krugovima NATO, da Tramp želi da obe zemlje, i Kosovo i Srbiju, vidi u NATO, ali i da želi da ograniči ruski uticaj na Balkanu. To bi eventualno moglo da bude objašnjenje za promenjenu poziciju EU.

 “S obzirom na visoki stepen nepredvidljivosti američkog predsednika, teško je predvideti koja od te dve spekulacije će se pokazati kao tačna. Sigurno je da bi i jedna i druga opcija imale ogromne posledice po Balkan,” smatra autor.

Podsećajući na moto ovogodišnje Bezbednosne konferencije u Minhenu – “ko će pokupiti krhotine,” Švrc-Šiling ukazuje da “kada jednom povučete granice po etničkim linijama, kako možete da sprečite da Sandžak pripadne Bosni i Hercegovini, a Republika Srpska Srbiji?”

On postavlja pitanje šta će onda biti sa Severnom Makedonijom, koja bi se našla pred novim problemom: šta ako Albanci u Severnoj Makedoniji izraze želju da žive u etnički čistoj državi?

S tim modelom u problem bi se našle i Rumunija, zemlja koja danas predsedava Evropskoj uniji, Grčka i Španija.

"Pri tom skoro da niko ne razmišlja o ljudskim pravima, o apsolutno neophodnoj pravnoj državi kao i o međunarodnom pravu, koje bi moralo da se poštuje u spoljno-političkim odnosima," podvlači autor članka.

On apeluje na Savet Evropske unije i Evropsku komisiju da prizovu evropske vrednosti i da se prisete sistema vrednosti na kojem EU počiva, jer  posledice pogrešnih političkih odluka ponovo mogu biti “talasi izbeglica i muke gladnih i siromašnih”.

„U slučaju pogrešnog razvoja događaja, krhotine u Evropi neće pokupiti zemlje koje crtaju nove granice, već Evropska unija,” smatra Kristijan Švarc-Šiling.

Prof. dr Kristijan Švarc-Šiling bio je od 1982. do ’92. ministar za poštu i telekomunikacije u nemačkoj vladi kancelara Helmuta Kola. Iz protesta prema uzdržanosti nemačke vlade tokom rata u BiH podneo je ostavku. Deset godina bio je međunarodni medijator za BiH, u periodu 2006-2007. obavljao je funkciju Visokog predstavnika u BiH.

DW/FoNet