Pariz 11. 12. 2018

Cena "žutih prsluka"

Najavljujući povećanje minimalne plate za 100 evra, smanjenje poreza na penzije i odustajanje od nekih drugih nameta, predsednik Francuske Emanuel Makron delimično je izašao je u susret zahtevima “žutih prsluka”. Ovi ustupci ih nisu umirili i protesti će, najverovatnije, biti nastavljeni, piše francuska štampa, a prenosi Radio Slobodna Evropa.

“Žuti prsluci navode da jesu vrata otvorena s vlastima ali da će nastaviti da se bore.”

Predsednik sindikata CGT Loran Berže je rekao da “Makron nije razumeo bes jer je ponudio kratkoročna rešenja.”

Francuski mediji javljaju da su studenti nastavili demonstracije tražeći smanjenje školarine.

Nakon Makronovog obraćanja naciji u ponedeljak uveče, premijer Eduar Filip će se obratiti parlamentu dok su razni ministri pozvani da u medijima odgovore na pitanja građana.

Makron odlazi na  sastanke s bankarskim i predstavnicima velikih preduzeća koje će zamoliti da učestvuju u zajedničkom naporu ka rešavanju krize, koja se smatra najvećom od njegovog dolaska na vlast u maju 2017. godine, izveštava RSE.

Prema zvaničnim informacijama francuske vlade,  poresko oslobađanje i druge fiskalne mere koje je najavio predsednik  Makron koštaju između 8  i 10 milijardi eura, javlja AP. To je u utorak saopštio portparol vlade Benjamin Grivok na TV BFM. On je rekao da će vlada uštedeti u državnom budžetu kako bi finansirala mere.

Protesti, uključujući blokade puteva, takođe su izazvali značajne gubitke za preduzeća koja su zbog toga izgubila kupce.

Dojče vele piše da nemački mediji opširno izveštavaju o protestima koji su uzdrmali vladavinu francuskog predsednika Emanuela Makrona. Tako Velt navodi da su Makronove reči, možda, umirile  jedan deo nezadovoljnih pa se i pomire sa svojim predsednikom.

“Drugi će i dalje ostati nezadovoljni, jer ništa – nikakve mere, nikakve premije, nikakvo smanjenje poreza, ma koliko bilo lepo – ne može da ublaži njihov bes. Oni žele da sruše predsednika, a s njime najradije i Republiku.“

Frankfurter algemajne cajtung konstatuje da visoka cena Makronovih fiskalnih mera nije dobra vest za stabilnost Evropske unije. 

Sličan komentar ima i Špigel koji u svom internet izdanju navodi da će izdaci za socijalni mir Francuske  verovatno  izazovati  probleme sa Briselom. “Francuska će teško ispuniti kriterijume EU po kojima zaduženje budžeta ne sme da bude veće od tri odsto.”

Foto:FoNet/AP

FoNet