EU danas
Brisel 06. 06. 2019
EU smanjuje budžet
Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava Evropska unija, posle izbora, biće dogovaranje budžeta, a prvi put u istoriji Unije, odlučeno je da se troškovi smanje.
Svakih sedam godina, EU planira dugoročni plan potrošnje. Svi lideri EU moraju da se usaglase oko budžeta, papregovori obično traju dugo.
Na osnovu dugoročnog plana, svake godine predstavnici 28 vlada i Evropskog parlamenta dogovaraju precizne detaljegodišnjeg budžeta EU.
Analiza budžeta za 2017. godinu pokazala je koliko je svaka zemlja doprinela EU, a koliko dobila. Velika Britanija više doprinosi budžetu EU, nego što prima.
U 2017. godini, najviše je doprinelo ovih devet zemalja: Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Austrija, Finska, Švedska, Danska, Irska. Nemačka je doprinela sa 12.8 milijardi evra, a Velika Britanija sa 7.43 milijardi.
Svaka zemlja daje isti udeo nacionalnog dohotka. Neke zemlje, poput Velike Britanije, plaćaju manje, jer dobijaju popust.
EU troši novac na veliki broj projekata, a oko tri četvrtine budžeta svake godine odlazi na poljoprivredu i razvoj siromašnijih podruèja EU.
Siromašnije zemlje i one koje imaju više poljoprivrednog dobra, dobijaju više.
Poljska je najviše primala iz EU budžeta, a slede je Grčka, Rumunija, Mađarska i Portugalija.
Dve najbogatije zemlje Evropske unije, Luksemburg i Belgija, su na listi primalaca. Dobijaju veliki deo sredstava za administraciju, jer se Evropski parlament i Evropska komisija tamo nalaze.
Ako pogledamo koliko novca koja država daje u odnosu na broj stanovnika, dobija se drugačija slika.
Budžetu EU po glavi stanovnika najviše doprinosi Holandija, a slede Švedska, Nemačka, Danska, dok je Velika Britanija na petom mestu sa 112.85 evra u 2017. godini.
Holandija u EU budžet uplaćuje najveći deo bruto domaćeg proizvoda.
BDP je suma finalnih dobara koja su proizvedena i usluga koje su pružene u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu, najčešće u periodu od godinu dana.
U 2017. godini, doprinos Holandije budžetu EU iznosio je0,47 odsto njenog BDP. Nemačka je druga na ovoj listi, a slede je Švedska i Velika Britanija koja je na četvrtom mestu, sa 0,32 odsto BDP u 2017. godini.
Na drugom kraju su Litvanija, Bugarska i Mađarska, koje dobijaju izmeðu 2,5 odsto i 3 odsto svog BDP iz budžeta EU, prenosi BBC na srpskom.
Nema komentara.