Berlin 30. 04. 2019

Nastavak dijaloga u Parizu

Berlinski zapadnobalkanski samit završio se, kako se i očekivalo, bez konkretnog približavanja Srbije i Prištine, ali dijalog se nastavlja i to je već veliki uspeh domaćina Angele Merkel i Emanuela Makrona, konstatuje danas Dojče vele.

Iako su se neki ponadali da bi gotovo dvosatno produženje sastanka i radne večere učesnika sastanka na vrhu zemalja zapadnog Balkana i Evropske unije u kancelarskom uredu moglo okončati nekim konkretnijim rezultatom, senzacije u ponedeljak uveče u Berlinu nije bilo: glavni razlog ovog vanrednog susreta, pomeranje pregovora između Srbije i Kosovas mrtve tačke, ostaje i dalje otvoren.

„Bilo je nekoliko ideja, međutim u ovom trenutku se nisu približili stavovi po pitanju ukidanja kosovskih carina, ani Beograd nije pokazao spremnost da načini neki korak kojibi u ovoj fazi vodio prema priznanju", rekao je hrvatski premijer Andrej Plenković koji je na samitu, pored domaćina, nemačke kancelarka Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, i predstavnika Slovenije, zastupao stavove EU.

I dok je Plenković delovao zadovoljno što je u sklopu sastanaka uspeo da predstavi i prioritete Hrvatske tokom predsedavanja Evropskim savetom sledeće godine, u čijem središtu je upravo stabilizacija i rešavanje problema na zapadnom Balkanu, nekoliko stotina metara dalje, preko puta kancelarskog ureda, atmosfera je bila mnogo mračnija i dramatičnija.

Tamo je predsednik Aleksandar Vučić iznosio svoje viđenje susreta u Berlinu. A ono bi na prvi pogled moglo glasiti kao „svi protiv Srbije", navodi Dojče vele.

Vučić je ponovno primetio kako je Srbija jedina učesnica zapadnobalkanskog samita koja nije priznala Kosovo, pa je već samim tim odnosom bila u nezavidnom položaju.

U prisustvu premijerke Ane Brnabić, Vučić je, pored kritike Albanije i Kosova koje su iznele svoje, Srbiji dijametralno suprotno, viđenje situacije u odnosima između Beograda i Prištine, izneo i svoje duboko razočaranje ponašanjem Makedonije, a posebno Bosne i Hercegovine i njenog predstavnika u Berlinu, predsedavajućeg Saveta ministara Denisa Zvizdića.

I dok je Vučić premijeru Makedonije Zoranu Zaevu zamerio to što je pokušavao pronaći opravdanje za kosovske takse usrpskoj blokadi članstva Kosova u Interpolu, Zvizdiću je zamerao to što je boravak u Berlinu iskoristio za bacanje drvlja i kamenja na Republiku Srpsku.

Svoje viđenje dinamike susreta bosanskohercegovački premijer izneće tek nakon dolaska u Sarajevu u toku dana. On u Berlinu nije davao izjave.

Ali, u isto vreme Vučić je pohvalio „korektan odnos"Hrvatske i Slovenije prema Srbiji na sastanku. Kao i Crne Gore, „usprkos tome što je priznala Kosovo".

Srpski predsednik je bio i pun pohvale na račun domaćina skupa u Berlinu, nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

I tako na kraju ispada da ipak nije sve tako crno i da Srbija u Berlin nije išla na diplomatsku giljotinu. Većina učesnika je, kako kaže Vučić, osudila i kosovske carine. Kancelarka Merkel je ovo pitanje u izjavi uoči samita čak istakla kao i glavni problem blokade pregovora.

„Na sastanku se moglo čuti veliko 'da' evropskoj perspektivi svih prisutnih zemalja. I moglo se čuti jedno veliko ‚da' želji za nastavak dijaloga koji bi vodio deblokadi pregovora”, rekao je Plenković.

To se konkretno manifestuje u već dogovorenom drugom susretu ove vrste koji bi u manjem formatu trebalo da se održi u Parizu početkom jula, a nekoliko dana nakon toga u poljskom Poznanu se nastavljaju susreti u sklopu Berlinskog procesa.

FoNet/ DW