01. 04. 2018

Izvesna samo neizvesnost

Evropska unija (EU) je najveći krivac kada je u pitanju kosovski dijalog, tvrdi novinar Milivoje Mihajlović, a direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić misli da će Evropa sada insistirati na što bržem određenju prema Kosovu i upozorava da to može imati kontraefekat.

Tezu da se EU od samog starta ponašala nezainteresovano, "kao da joj je odgovaralo da kriza bude što dublja", Mihajlović ilustruje činjenicom da su lideri Kosova i Beograda, posle svakog razgovora, izlazili s potpuno različitim objašnjenjima onoga što je dogovoreno, dok je Evropa ćutala.

Prošlonedeljno hapšenje Marka Đurića dodatno je produbilo konflikt između Beograda i Prištine, ali to, prema rečima sagovornika novinarke Tamare Skrozza u FoNetovom serijalu Kvaka 23, ipak ne znači da je prokockana poslednja šansa za kompromis.

Ovo je incident koji je usporio dijalog i na neki način blokirao situaciju, smatra Mihajlović i napominje da su i Srbi, i Albanci, i međunarodna zajednica svesni da bez dijaloga nema rešavanja kosovskog problema.

S druge strane, Stojanović Gajić ukazuje na namerno kreiran utisak da smo u vanrednim okolnostima i da samo vanredna rešenja odgovaraju na problem.

Tokom posete Beogradu, samo dan posle izbijanja krize, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini naglasila je da se "događaji na Kosovu ne smeju ponoviti, a da EU očekuje očuvanje mira, uz mudar i uzdržan pristup".

Komentarišući moguće scenarije, Mihajlović kaže da je crvena linija u kompromisu - trajni mir. 

"To može da se obezbedi rešenjem, a može da se obezbedi i rešavanjem", objašnjava on, konstatujući da bi "kosovski Gordijev čvor", da je mogao da bude presečen, već bio presečen u prošlosti.

Po Mihajloviću, svima je u intersu da "ne bude krvi", a početak rešavanja jeste dogovor velikih sila da na Kosovu neće biti konflikta.

Iako u istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku čak 74 odsto građana tvrdi da se protivi oružanom sukobu zbog Kosova, Stojanović Gajić upozorava da čak i kontrolisani događaji mogu da eskaliraju.

Pogotovo, kako je rekla, "ako oni koji ih kontrolišu nemaju legitimitet, odnosno ako ih ne poštuju oni koje bi voleli da kontrolišu".

Prema njenim rečima, to je situacija o kojoj se čulo posle ubistva Olivera Ivanovića, da se Srbi na Kosovu više plaše Srba i kriminalnih grupa, nego svojih komšija Albanaca.

Stojanović Gajić podseća da se, prilikom hapšenja Đurića u Kosovskoj Mitrovici, na poziv sirena odazvalo jako malo ljudi spremnih da brane srpskog zvaničnika, a da ih je još manje izašlo na ulicu da gleda televizijsko obraćanje predsednika Srbije.

"Ono što je najopasnije, jeste konstantna neizvesnost, nedostatak predvidljivosti i uključivanja Srba s Kosova u to rešenje", zaključuje Stojanović Gajić.

Ovih dana, kada se najavljuje jednostrano formiranje Zajednice srpskih opština, a na javnoj sceni opet se pominju termini "goloruki narod" i "vekovna ognjišta", čini se da je na Kosovu izvesna samo neizvesnost, a da su podjednako daleko i rešenje, ali i rešavanje o kojem govore sagovornici Kvake 23. (kraj) zvs/ts