06. 05. 2018

Regionalna zavera elita

Evropske integracije suštinski nikome u regionu nisu cilj, izuzev ako se ne radi o korišćenju fondova i olakšica, ocenila je u intervjuu FoNetu istoričarka Dubravka Stojanović, koja smatra da je cilj svih elita da se ništa ne promeni.

U kontekstu poruke komesara Johanesa Hana o važnosti regionalnih odnosa, pomirenja i rešavanja sporova, Stojanović je objasnila da je cilj elita "da naša društva ostanu nerazvijena".

"Da mi nikada ne postanemo države sa vladavinom prava, da nikada ne postanemo demokratska pluralna društva, da nikada ne uđemo u liberalnu ekonomiju", rekla je Stojanović novinarki Danici Vučenić, u okviru serijala Kvaka 23.

Ona može "da potpiše da je to trajni cilj srpske elite od 19.veka", ali da se "pokazuje da je to cilj i drugih elita u regionu".

Analizirajući tezu da će "nacionalisti na vlasti u regionu lakše da reše međusobne probleme iz prošlosti", Stojanović je ukazala da se "ne ide ka rešenju, ali da nije stvar u tome da oni ne umeju da urede stvari, već je stvar u tome da oni to neće".

"Čujemo prave buku Dačić, Kolinda...da se nešto drugo kao ne bi videlo. Ne, ovo su za njih stvarna pitanja, ovo je njihov program i to jeste suština njihovih politika, oni ne umeju ništa drugo i ne žele ništa drugo", smatra Stojanović, koja je i profesorka Univerziteta u Beogradu.

Upitana o aktuelnom sukobu Beograda i Zagreba, Stojanović je odgovorila da je "logičan bilo kakav povod, jer taj njihov sukob predstavlja suštinu njihovih politika".

"Sukob ne postoji umesto neke druge politike, već je on sam po sebi suština", ocenila je Stojanović, koja tvrdi da će trenutnim elitama u regionu biti "opet dobro" i ako dođe do rata.

Oni su svi krenuli da se "takmiče", pa se sad pojavio i Izetbegović, koji je bio u ovom sukobu malo zaboravljen, pa su u Bosni skupovi podrške Dudakoviću, pa na Kosovu imate problem sa sudom za ratne zločine koji ne vidimo da će se rešiti, ilustrovala je Stojanović.

"Dakle, tako se vlada u ovim zemljama i moramo da kažemo da se do sada uspešno vladalo", konstatovala je ona i  predočila da je cilj takvih vladavina "njihova večna vlast".

"Večna vlast privrednih elita, crkvenih elita, intelektualnih elita, raznih vrsta elita, koje stoje iza aktuelnih političkih elita i imaju interes da se ništa ne promeni, jer ako se promeni, svi oni odlaze sa tom promenom", uverena je Stojanović.

Obrazlažući svoju tezu o "zaveri elita", ona je precizirala da sve što čine i govore "deluje sumanuto", ali da je to u suštini "duboko racionalno" i da je cilj držati sva ova društva u "predmodernom, nerođenom i polupismenom stanju".

"Jedino u tom stanju možete da imate partijsku državu, partijsku vlast i potpuno kontrolisana društva, od medija, do finansijskih tokova", naglasila je Stojanović.

Prema njenim rečima, "sve to je moguće samo sa neprekidnim konfliktom i neprekidnim stvaranjem novih kriza, koje su duboko politički racionalne i iza njih stoje vrlo ozbiljni društveno-politički i ekonomski interesi".

Stojanović je upozorila da su "kontrolisane krize" istovremeno i "izuzetno opasne", zato što uvek mogu "da iskliznu i prerastu u konflikt", naročito u "velikim svetskim poremećajima, a u jednom takvom trenutno živimo".

Upitana zašto su rat i tumačenje ratova i danas konstantne teme, Stojanović je odgovorila da je to način da se homogenizuju emocije nacija i da se time "ne dopušta mogućnost za pluralnost i demokratiju".

"Ako stalno pretite ratom, onda je zahtev za slobodu medija prosto komičan, u situaciji gde rat samo što nije počeo", što se odlučno koristi u političke svrhe, protumačila je Stojanović.

S jedne strane, homogenizuju emocije masa, a s druge, blokiraju bilo koje drugo važnije pitanje, "i na taj način ne dozvoljavaju ovim društvima da mrdnu, večno ih držeći u predmodernom stanju", konstatovala je Stojanović.

Prema njenim rečima, nije važno koji se rat izvlači iz istorije sve dok je u funkciji homogenizacije nacije, koja se "jednostavnije obavlja na porazima i na ulozi žrtve".

Ona je kao neku vrstu cinizma označila to što se, paralelno sa "žestokim diplomatskim sukobljavanjima u regionu", održava Ekonomski forum o regionalnoj saradnji, sa kojeg se šalju potpuno suprotne poruke.

"Teško je reći kome verovati, ovima na Ekonomskom forumu ili ovima koji šalju jedni drugima neprijateljske poruke", ocenila je Stojanović.

Ona je, međutim, podsetila "da se Jugoslavija nije raspala u trenutku ekonomske krize, već na vrhuncu ekonomskih rezultata, kada su ljudi najbolje živeli, imali najveće plate i najviše putovali".

"U tom trenutku su uspeli da ubede ljude da treba nastaviti istorijski sukob sa Hrvatima", rekla je Stojanović, ćiji je "utisak da se 'taj rat' uvek vodi na terenu istorije".

Prema njenom stavu, "koriste se Drugi svetski rat, Jasenovac, Stepinac, bilo šta što se izvadi iz istorije, jer se tim izvlačenjem zapravo vraća u onu Dačićevu diplomatiju zvanu rat u svakodnevnici".

Upitana o "funkciji Hrtkovaca" i činjenici da se niko od predstavnika države nije vrednosno odredio prema Vojislavu Šešelju i onome što je u Hrtkovicima i Sremu činjeno početkom devedesetih, ona je ukazala da se "država ponaša nemoćno u odnosu na Šešelja".

Stojanović smatra da "Vučić vrlo dobro zna da je njegovo glasačko telo zapravo glasačko telo nekadašnje SRS, da za njega nisu glasali nikakvi stvarno proevropski građani liberalno i demokratski orijentisani, već da za njega glasaju njegovi bivši glasači i on njih ne može da izneveri".

"Dakle, ne radi se o tome da Vučić ne može da izruči one radikale koje Hag traži, ne radi se o tome da ne mogu da se nađu ti snimci Šešelja koji gazi zastavu u Skupštini, ne radi se o tome da se spreče Hrtkovci", rekla je Stojanović, već se radi o tome da "Vučić ne sme da povredi svoje glasačko telo".

Prema njenom uverenju, Vučića bi daleko više politički pogodilo da se vrednosno odredi prema Šešelju, nego prema Evropskoj uniji (EU), jer za njegove glasače "suštinski evropske integracije ne znače ništa".

"Oni imaju unutrašnji otpor prema toj Evropi, oni se plaše te Evrope, oni imaju kompleks niže vrednosti, ne znaju kako bi se tamo snašli, oni imaju taj klaustrofobičan odnos prema Evropi, na kome se zasniva većina naših političkih sistema koji se ovde menjaju", tvrdi Stojanović.

Kada je reč o suočavanju sa prošlošću, ona je konstatovala da ta tema ovde nikada nije dobro stajala, jer nikada nije ni "postavljeno pitanje šta je Srbija tražila u tim ratovima, zašto je do njih došlo".

"Nije postavljeno pitanje programa koji je Srbiju uveo u ratove devedesetih i, pošto to pitanje nije postavljeno, mi u tom programu i dalje živimo, a samim tim živimo i sa njegovim egzekutorima, jer ti ratni zločini nisu bili iskliznuće, oni su bili suština tog rata", ocenila je Stojanović.

"Masovna silovanja, etnička čišćenja su suština tog rata, prema tome tu nema mesta iznenađenju, jer jedno proizlazi iz drugog", a Stojanović misli da "mi nismo rešili onu početnu poziciju šta smo mi u stvari hteli, drugim rečima, mi i dalje to hoćemo".

Sa "naše teritorije su proterivani Hrvati ili Albanci, a ne razmatra se pitanje kako se došlo u situaciju da vi tog drugog morate da uništite, da sklonite, raselite, ubijete ga i prenosite u sekundarne ili tercijalne masovne grobnice", rekla je Stojanović.

Upitana o da li sukobi političkih elita i dalje imaju efekta ili se paradigma u društvima menja, imajući u vidu činjenicu da ljudi odlaze iz regiona, Stojanović je odgovorila da na to ukazuju mnoga istraživanja, ali da se "na osnovu izbornih rezultata to ne može zaključiti".

Prema njenim rečima, "ljudi beže iz regiona glavom bez obzira, a pre svega iz Hrvatske, što je zanimljivo, jer je reč o članici EU".

Stojanović misli "da su ljudi koji odlaze i iz Bosne i iz Srbije digli ruke, da su izgubili svaku nadu, jer su ovo države i društva koja ne nude koncept budućnosti i to je ključno".

"Ta zavera elita nije slučajna, jer ako bi bilo ko od njih izašao sa nekom perspektivom, ta perspektiva bi ih srušila",  predvidela je Stojanović i uočila da u skoro svim zemljama regiona "imamo ratne elite na vlasti i njihove sinove".

Ona je zaključila da se "jedino Slovenija promenila i da deluje da se sada menja Makedonija". (kraj)