20. 05. 2018

Ljudi već opredeljeni

Kontekst za evropske integracije Srbije sada je povoljniji nego ranije, smatra bivši šef Misije Srbije pri EU, ambasador Duško Lopandić, dok predsednik Nove stranke i nekadašnji premijer Zoran Živković napominje da ljude ne bi trebalo ubeđivati u evropske vrednosti, jer su oni već opredeljeni.

Podsećajući da je Srbija bila u "zaostaloj integraciji" još pre 10 godina, Lopandić ukazuje da su ekonomske i druge institucionalne reforme unutar EU, kao i odlazak Velike Britanije, ostavili prostor za nova proširenja Unije.

"To je prostor i za uključivanje Srbije, koje bi trebalo da bude sasvim prirodno i koje je sasvim logično", ističe Lopandić u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, povodom Samita EU i Zapadnog Balkana u Sofiji.

Kao neposredni učesnik prethodnog Samita, koji je održan 2003. u Solunu, Živković je novinarki Tamari Skrozza rekao da je njegov tadašnji optimizam bio opravdan i da je tada zaista rekao kako ima šanse da Srbija u Uniju uđe do 2007.

"Drugi deo te rećenice je zaboravljen, pa ga niko ne objavljuje, ali rekao sam i 'ako od sutra svako počne da radi svoj  posao', misleći na političare vlasti i opozicije, javno mnjenje, medije, stručnu javnost", kaže Živković.

On podseća da je tada, u jednom delu EU, postojala ideja da Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Srbija zajedno uđu u Uniju 2007. godine.

Događaje koji su nakon Soluna promenili tok tada sasvim izvesne integracije Srbije i Zapadnog Balkana u EU, Lopandić tumači kao posledicu problema koje je potom imala Srbija, ali pre svega Evropa.

Prema njegovim rečima, pored umora od proširenja unutar Unije, ekonomska kriza praktično je uticala da se uspori i gotovo zaustavi proces EU integracija.

"S druge strane, Srbija je imala celu seriju problema koje niko drugi nije imao. To su, podsetimo samo, ubistvo premijera, pitanje Haga, pitanje Crne Gore i državne zajednice, i na kraju stalno prisutno pitanje Kosova", predočio je Lopandić.

Prema njegovoj oceni, sve su to "suštinska pitanja" koja su proces zaustavljala na godinu ili na više godina.

Među brojnim suštinskim pitanjima koja se tiču ulaska Srbije u EU, već godinama se postavlja i pitanje javnog mnjenja - ona pokazuju konstantan pad poverenja građana u EU, dok na pitanje da li žele da Srbija postane deo Unije, pozitivno odgovara sve manji broj ispitanika.

Pre održavanja solunskog samita, za ulazak Srbije u EU izjašnjavalo se 63 odsto građana, dok se u ovogodišnjim ispitivanjima taj procenat kreće između 49 i 52.

Živković tvrdi da je sasvim očigledno da su građani već opredeljeni za Evropu, a ne za Rusiju ili - kako kaže - "Minsk, Moskvu ili Sibir".

On ističe da oni već voze automobile proizvedene na Zapadu, a da u Beč, Berlin ili Pariz odlaze kada žele da se školuju, leče, provode i rade.

"Da li građani Srbije žele da imaju institucije koje rade svoj posao i zakone koji se sprovode? Naravno, ali to nije Rusija. Tamo nema institucija. To je Evropa", poručuje Živković.

Uprkos svemu tome, poruke iz Sofije 2018, za razliku od poruka iz Soluna 2003, bile su bazirane na načelnoj podršci, na stabilnosti i povezivanju regiona, kao i na isticanju potencijala koje region ima u kontekstu integracija.

Put do Brisela zbog toga izgleda daleko duži nego što se činilo pre 15 godina. Iako odgovornost za tu situaciju, kako smatraju sagovornici Kvake 23, leži na obe strane.
(kraj)