03. 06. 2018

Sistem neodgovornosti

Siniša Mali ne bi nikada bio izabran na bilo koju funkciju, da u Srbiji postoji sistem preispitivanja odgovornosti, izjavio je u intervjuu FoNetu programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, koji sluti da možda predstoji "promena politike" sprovođene u skladu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom.

Kao sagovornik novinarke Danice Vučenić u serijalu Kvaka 23, Nenadić je procenio da izbor Siniše Malog za ministra finansija "ukazuje da ta pozicija postaje važna možda i zbog budućih osetljivih prodaja nekih javnih preduzeća".

On, međutim, smatra da izbor "ljudi za koje se sumnja da su prekršili zakon ipak nije nikakva novina" i podseća da je Mali "čovek od velikog poverenja predsednika i premijerke", što implicira da "mesto ministra finansija postaje ponovo nešto što je veoma važno i veoma osetljivo".

"U proteklim godinama ministri finansija su više sprovodili mere fiskalne discipline, u skladu sa MMF i Svetskom bankom, a sada nas možda očekuje promena te politike", naslućuje Nenadić.

Prema njegovim rečima, Malom je "ključna preporuka" odnos ličnog poverenja sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić.

"U narednim godinama biće jasnije koji su to poslovi koje bi Ministarstvo finansija trebalo da obavi, a koji su možda osetljive prirode, poput prodaje nekog velikog javnog preduzeća ili nešto slično", precizirao je Nenadić.

Upitan o rušenju u Hercegovačkoj i otkrivanju nalogodovaca, on je konstatovao da je "izbor Siniše Malog jedan od dokaza na putu ostajanja tog slučaja ad akta".

Nenadić smatra da je od samog početka nije postojala nikakva želja da se krivci za to konkretno rušenje kazne, ali i da vlast reaguje samo na bojazan da se može promeniti volja birača i na pritisak međunarodne zajednice.

On ukazuje i na činjenicu da je novi ministar finansija bio predmet istrage Uprave za pranje novca, koja se nalazi u sistemu Ministarstva finansija, čiji je izveštaj nedavno objavio istraživački portal Krik.

"Verovatno da će se službenik ili službenici koji su se bavili tom temom osetiti nelagodno, ali je, sa stanovišta javnog interesa, ovde ključna stvar da li je taj postupak u potpunosti okončan i da li tu još ima nekih radnji koje nisu sprovedene", ocenio je Nenadić.

Prema njegovim rečima, očigledno je da će se sada postaviti pitanje kako će te radnje onda moći da se sprovedu, ako je predmet ispitivanja "osoba koja je nadređena".

Upitan da li je izbor Malog poruka da državi nisu potrebni eksperti koji se bave istraživanjem nelegalnih i koruptivnih poslova političara bliskim vlastima, ali da jesu baš ti političari koji su bili predmet istarga, Nenadić je odgovorio da bi se "moglo i tako tumačiti".

On, međutim, ne bi "želeo da prejudicira da li će neko od službenika imati bilo kakve neprijatnosti zbog svega toga što je radio", ali upozorava da "naš sistem za zaštitu i od pranja novca i od drugih krivičnih dela i nekih kažnjivih radnji ne funkcioniše dobro".

U ovom slučaju priča je ostala nezatvorena i javnost nije dobila informaciju šta se tu sve desilo", predočio je Nenadić, koji tvrdi da slučaj Malog, ali ne samo taj, pokazuju da je "ustanovljen sistem u kome nema preispitivanja odgovornosti".

Prema njegovom stavu, afere nisu nikakva prepreka za političko napredovanje, ako ste uz vlast, ali se zato koristi svaki povod da se napadnu ljudi iz opozicije.

To je sistem neodgvornosti, ne samo prema javnosti generalno, nego čak ne postoje ni mehanizmi unutarpartijske odgovornosti gde bi se takve stvari sagledavale, "već jedna mašinerija koja podržava bukvalno bilo koju odluku", ocenio je Nenadić.

On misli da je izbor Malog za ministra finansija dokaz da vlast "nema želju da bude odgovorna" prema građanima, u ovom slučaju prema organizacijama civilnog društva i medijima koji ukazuju na moguće slučajeve kršenja zakona.

Poražavajuće je što takve stvari na neki način uvek dođu na naplatu i to kasnije, kada se pojavi neka snažnija sila i kada ta snažnija sila zatraži da se nešto ispita, primetio je Nenadić.

On smatra da je "u našem slučaju veoma često to bio međunarodni faktor, ali takvim postupanjem, odnosno manjkom odgovornosti prema sopstvenim građanima, vlast sebe dovodi u situaciju da u jednom trenutku, kasnije, odgovara strancima".

Srbija nije imala slučajeve poput Sanadera ili Marovića, ali Nenadić misli da će se "verovatno ispostaviti zahev da ih bude".

Ovde je, prema njegovoj oceni, postojala nada da će proces evropskih integracija imati drugačiji put nego u Hrvatskoj, u kojoj je "tek pred sam ulazak u Evropski uniju (EU) pitanje borbe protiv korupcije postavljeno na ozbiljan način".

"Nadali smo se da će nadzor EU biti plodonosniji kada je reč o Srbiji. Međutim, toga nema i zato sada imamo situaciju u kojoj bez ikakvog problema prolazi činjenica da, prema zvaničnim izveštajima, više od pola mera iz Akcionog plana koje se tiču korupcije nije ispunjeno", ukazao je Nenadić.

Uveren da je u stvarnosti ispunjenost daleko manja, on se ponovo osvrnuo na izbor Malog za ministra i napomenuo da "uznemirenja i talasanja" nije bilo ni u drugim slučajevima i da su "vlasti pravilno procenile domete kritika koje dolaze iz EU".

Bez obzira na to što su poglavlja 23 i 24 suspenzivna i što bez vidljivog napretka u tim oblastima Srbija ne može da otvori ni jedno drugo poglavlje, obrazložio je Nenadić.

Prema njegovom utisku, pregovori u poglavlju 35 deluju važniji od svih drugih pitanja, koja će ostati zanemarena "sve dok tu postoji neka naznaka o napretku".

Nenadić se, pri tome, poziva i na atmosferu u nekim članicama EU, "u kojima postoje snažne autoritarne tendencije suprotne standardima vladavine prava i odgovornosti".

Na pitanje da li kao predstavnik organizacije koja je deo Grupe za slobodu medija, u "verbalnom zaokretu" predsednika i premijerke prema slobodi medija i izražavanja, vidi naznaku da za novinare "stižu bolja vremena", on je odgovorio da "nije veliki optimista".

Do danas "praktično ništa nije urađeno ni u jednoj od oblasti koje su bile predmet analize Izveštaja o napretku Evropske komisije", ocenio je Nenadić.

On smatra da su mediji "jedina oblast gde se vidi da je nešto urađeno" i to "samo na temi vraćanja Medijske strategije kroz ustupak vlasti, odnosno kroz nešto što vlast razume kao ustupak".

"To je direktna posledica jasno izraženih kritika EU i veoma loših ocena o stanju u medijima", veruje Nenadić, ali sve to "vlast ne boli mnogo, jer što god da se u Strategiji napiše ne mora da donese rezultate u praksi".

Osvrćući se na činjenicu da je u proces, uprkos nejasnom institucionalnom osnovu, uključena i savetnica predsednika Republike za medije Suzana Vasiljević, on je naglasio da u Srbiji, među domaćim akterima, pa i međunarodnim, postoji "stalno lutanje".

"Između toga da li hoćemo pravnu državu, pa da svako radi svoj posao, ili hoćemo demonstraciju političke volje", objasnio je Nenadić.

"Jer, ako se imenuje savetnica predsednika, kao nesumnjivo najmoćnijeg čoveka u državi", onda je to, prema Nenadićevom tumačenju, "signal da postoji politička volja i da će taj dokument imati veću težinu".

S druge strane, reč je o "apsolutnom negiranju institucija" ali i postavljanju "svih koji nešto žele da promene, bili to Evropljani ili domaći akteri, između dve vatre - da li da traže vladavinu prava ili da traže garancije, kroz političku volju, za ono što je obećano", zaključio je Nenadić. (kraj) zvs/dac