24. 06. 2018

Euforija i nezadovoljstvo

Sporazum Atine i Skoplja može za Srbiju biti upozorenje, ali i podstrek, u zavisnosti od toga kako se ponašaju vlasti u Beogradu, smatra dopisnik grčke TV ERT Nikos Pelpas, dok novinar Mitko Jakovlevski misli da sporazum ne odgovara ni Srbiji, a ni Rusiji.

Jakovlevski ističe da "Makedonci vole svoje severne susede i imaju jako pozitivan odnos prema Rusiji" i objašnjava da je evenutalni ulazak Makedonije u NATO jedan od razloga zašto baš te dve zemlje nisu pozdravile sporazum.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ukazao da Rusija gubi sve više i više zemalja na Balkanu, gde njen interes nije mali.

Iz srpske perspektive, granica NATO se već "suviše približava s južne strane", predočio je Jakovlevski u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza.

Najvažniji razlog uzdržanosti Srbije, posle sporazuma Skoplja i Atine, on ipak vidi u vezama vladajuće strukture u Srbiji sa bivšom vladajućom strankom - VMRO DPMNE, koje su "mnogo veće i dublje od pitanja ulaska u NATO".

Pelpas, s druge strane, razloge zbog kojih srpska vlast, posle sporazuma, ostaje upadljivo nema, posmatra u kontekstu pojačanja pritiska Evropske unije (EU).

"Sada će EU i Beogradu, ali i Prištini, reći: 'Kada su mogli Atina i Skoplje, možete i vi da se dogovorite'", predvideo je Peplas, koji je FoNetu rekao da je dogovor o promeni imena Makedonije koristan obema strana u donedavnom sporu.

"Grčka diplomatija se oslobađa nepotrebnih tegova i sada može da se usredsredi na pitanja koja su važnija i opasnija po nacionalne interese, kao što su odnos sa Turskom i kiparsko pitanje", obrazložio je Pelpas.

On smatra da je za Skoplje korist još veća i opipljivija, jer počinju pregovori za ulazak u EU i NATO, a na raspolaganju će biti i sredstva iz pretpristupnih fondova koje je Atina do sada blokirala.

Bez obzira na to, sporazum u Makedoniji nije dočekan s nepodeljenim oduševljenjem. Predsednik Đorđe Ivanov najavio je da neće potpisati taj dokument, počeli su ulični nemiri, a već je sada jasno da referendum o promeni imena države u Severna Makedonija neće proći bez problema.

Po rečima Jakovlevskog, pitanje je da li će rezultati tog izjašnjavanja biti obavezujući, ali i da li će referendum uspeti.

On podseća da u Makedoniji više decenija nije rađen popis i da birački spiskovi ne odgovaraju realnosti.

Barata se brojem od 2,2 miliona građana i biračkim spiskom s milion i 800 hiljada birača, precizirao je Jakovlevski, ukazujući da je Makedoniju u međuvremenu napustilo više od 500 hiljada ljudi.

Za uspeh referenduma neophodno je 900 hiljada glasova, naglasio je Jakovlevski i konstatovao da lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije, premijer Zoran Zaev, kao i albanske partije koje su mu koalicioni partneri, u ovom trenutku "nemaju te glasove".

Prema njegovoj oceni, "trenutno ne postoji 900 hiljada građana koji bi uopšte izašli na referendum".

Potpisivanje grčko-makedonskog sporazuma 17. juna 2018.godine proteklo je u gotovo idiličnoj atmosferi, s nasmejanim licima evropskih i zvaničnika dveju balkanskih država.

S izuzetkom Srbije i Rusije, i reakcije su bile slične, budući da su čestitke stigle iz svih država regiona i Evrope.

U opštoj euforiji, zaboravilo se, međutim, da nezadovoljstvo postoji i s grčke i s makedonske strane i da mnogima u bližem i daljem okruženju ovakav dogovor ne odgovara.

Zato svetlu budućnost, kojoj se mnogi nadaju, mogu da pokvare upravo problemi koji su "gurnuti pod tepih". (kraj) zvs/ts