08. 07. 2018

Blistavo i mračno

Slike koje prikazuju odnose Srbije sa Evropskom unijom (EU) čas su optimistične i blistave, a čas potpuno mračne, i to u vrlo bukvalnom smislu, ocenjuje u FoNetovom serijalu Kvaka 23 novinarka Tamara Skrozza, analizirajući stanje stvari na relaciji Beograd - Brisel.

Na nekima se, recimo, visoka predstavnica EU Federika Mogerini vrlo prijateljski grli sa srpskom premijerkom, dok na nekima ukočeno stoji kraj predsednika Srbije Aleksandra Vučića namrgođenog, nezadovoljnog i besnog.

Ono što se vidi na snimcima, zapravo je isto ono što se događa na političkom planu. S jedne strane, EU ne štedi na parolama o proširenju i sveopštoj slozi, dok s druge, Emanuel Makron poručuje da će braniti proširenje tek kada "prvo bude ostvareno produbljivanje i reforma ove naše Evrope".

"Ne bih želeo da se Balkan okrene prema Turskoj i Rusiji, ali ne želim ni Evropu koja, teško funkcionišući sa 28 članica, sutra sa 27, nastavlja ubuduće sa 30 ili 32 članice po istim pravilima", istakao je francuski predsednik 17. aprila ove godine pred poslanicima Evropskog parlamenta .

Kontradiktorne poruke šalje i srpsko rukovodstvo. Tako će predsednik Vučić, baš na proslavi Dana Evrope 9. maja 2018, istaći da građani Srbije žele evropski tip društva, da to znači da "mnogo toga još moramo da promenimo, mnogo toga da uradimo", ali da ni sve zemlje EU nisu "idealne i bezgrešne".

Kada je u pitanju proces evropskih integracija, sasvim je jasno da je najvažniji zadatak normalizacija odnosa sa Prištinom.

Verovatno zbog Kosova, evropski lideri uglavnom su nemi pred onim što se dešava na planu vladavine prava, a predsednika Srbije podržavaju, ne samo usko politički, već i na način koji ponekad ne priliči zvaničnicima njihovog ranga.

Nemačka kancelarka Angela Merkel prima Vučića pred izbore i tako mu daje otvorenu političku podršku, dok predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, prilikom nedavne posete Srbiji, javno izgovara da je "nemoguće naći većeg Srbina" od Vučića.

"Moji razgovori s njim o našoj saradnji i našem zajedničkom evropskom putu, uvek su veliki izazov. U njemu prepoznajem srodnu dušu. I sam sam nekada bio fudbalski navijač i bio spreman da se borim za čast svog kluba", rekao je Tusk u Beogradu 25. aprila, na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednikom Srbije.

Uprkos takvoj slozi, iz Evrope ponekad stižu i nešto drugačiji glasovi - oni koji kažu da će se na evropskom putu Srbije u obzir uzimati i druge teme, uglavnom iz poglavlja 23 i 24, koje su i najlošije ocenjene u izveštajima evropskih institucija.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han bio je 2. jula 2018. vrlo konkretan i rekao da Kosovo nije jedino što je važno za evropsku perspektivu Srbije.

Međutim, kada su u pitanju neke od tih "osetljivih" tema, Han je ostao u okvirima mnogo puta ponavljanih poruka i fraza koje redovno stižu iz Brisela.

Primera radi, iako se u medijima i na polju slobode govora nije promenilo ništa, Han se fokusirao na korak od kojeg još nema nikakve konkretne vajde i čiji je ishod nepoznat.

On je pozdravio "nedavne ohrabrujuće signale i premijerkinu inicijativu za početak rada na Medijiskoj strategiji".

"Činjenica da su sve strane sada za stolom je korak u dobrom pravcu i nadamo se da će se ovaj pozitivni trenutak nastaviti i biti iskorišćen za participativni i konstruktivan rad", istakao je Han.

S druge strane, ono što on opisuje kao "pozitivan trenutak", zapravo je i trenutak u kojem vlast ima sopstveno tumačenje nalaza Venecijanske komisije o ustavnim reformama, ali najavljuje i referendum o Kosovu, događaj koji bi mogao da uzdrma sve što je do sada urađeno na polju evropskih integracija.

Nije zato jasno da li je EU svega toga svesna. A i ako je svesna - da li je zapravo briga. (kraj) zvs/ts