15. 07. 2018

Između euforije i patosa

Kakvi smo iznutra, tako smo se i pokazali na Svetskom prvenstvu, ocenjuje kolumnista dnevnog lista Danas Zoran Pavić, dok urednik Njuzneta Marko Dražić ističe da Srbija u fudbalu nije imala nikakve veće uspehe još od početka devedesetih i da je to stvorilo jednu dugačku frustraciju.

On napominje da su tokom ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu, čak i ljudi koji ne prate sport, imali potrebu da se deklarišu da li navijaju za Hrvatsku ili protiv Hrvatske, kao da time dokazuju svoje srpstvo ili neke svoje liberalne stavove.

"Oni time kao dokazuju svoje srpstvo, ili neke svoje liberalne stavove. To je smešno...Ako neko navija protiv Hrvatske, to ne zna?i automatski da će ta osoba sutra pevati četničke pesme", kaže Dražić za serijal Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

Činjenicu da se javnost, nakon ispadanja Srbije sa prvenstva, podelila na one koji će na utakmici reprezentacija Hrvatske i Rusije navijati za jedan ili drugi tim - iz principa ili ljubavi prema Rusiji - Pavić posmatra u širem kontekstu.

"Posle prve utakmice na kojoj je Srbija pobedila, imali smo stanje kada je tanka linija između euforije i patosa. I onda je došla Švajcarska, utakmica koju smo izgubili", objašnjava Pavić.

Od tog trenutka, niko više nije pričao o fudbalu, o kvalitetu, gde smo pogrešili, ukazuje Pavić i konstatuje da se, posle toga, nije razgovaralo zašto je reprezentaciju vodio trener bez dana iskustva u trenerskim vodama, ili zašto su neki fudbaleri išli na prvenstvo, a neki nisu.

Prema njegovim rečima, "krenulo je od provokacije Džake i Šaćirija, koja je de fakto bila politička provokacija".

"Provokacija je, međutim, uspešna samo kada izazove ovo što je izazvala. Ne samo u javnosti, nego i u samoj ekipi", naglasio je Pavić u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozza.

Provokacije i sukobi bili su vrlo zastupljeni i u medijama. Provladini mediji objavljivali su priloge u kojima se nisu poštovali profesionalni standardi, često prostačke, huškačke i uvredljive prema pripadnicima različitih nacija, državama ili istaknutim pojedincima.

Po Dražiću, medijski trenutak za pamćenje ipak je izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je gledao utakmicu Hrvatske i Rusije, ali da je morao da utiša ton, jer nije mogao da sluša komentatora RTS koji je, navodno, navijao za Hrvatsku.

"Mislim da on uopšte nije navijao. On je samo podjednakom jačinom komentarisao ruski i hrvatski gol, ali njemu je to zasmetalo", uveren je Dražić.

On smatra da je "najluđi trenutak" zapravo nastupio tek posle toga - na utakmici koju je Hrvatska igrala protiv Engleske.

"Tu komentator RTS-a hrvatski gol komentariše jednim potpuno ravnim glasom, kao da priča o freskama u nekom manastiru. Da je čovek komentarisao vremensku prognozu, mislim da bi se malo više uživeo", ocenjuje Dražić za FoNet.

Osim političkih pitanja, koja podrazumevaju provokacije, raspirivanje nacionalističkih strasti, ugrožavanje medijskih sloboda i zastrašivanje novinara, posle Svetskog prvenstva ipak se postavljaju i pitanja o stanju našeg fudbala. A na tom planu, Pavić vidi brojne i duboke probleme.

"Kod nas je fudbal stopostotna personifikacija države u svakom mogućem smislu - vladavine sopstvenih zakona, upliva kriminala, korupcije, ličnih sujeta, interesa", ukazao je Pavić i ocenio da zato i "ne možemo da očekujemo bilo kakve uspehe".

Prema njegovom stavu, za uspeh na Svetskom prvenstvu potreban je sistemski, a ne ad hok pristup.

"Ne možete da odete i pobedite sedam utakmica na to što imate dobru ekipu i neki patriotski klik u glavi", zaključuje Pavić. (kraj) zvs/ts