29. 07. 2018

Čekajući bolji život

Političke konstelacije još od 2000. godine nameću "velike teme" i građanima skreću pažnju sa realnih problema, smatra direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi, dok vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević tvrdi da vlast i tajkuni "drže svoj deo kolača" i ne žele da građani sami poprave svoj životni standard.

Prema Pavićeviću, samostalna borba za popravljanje životnog standarda jedan je od najvećih problema u Srbiji, ali su vlast i tajkuni zakrčili prostor za društvenu mobilnost i ne žele "da bilo kome ustupe bilo šta".

"To okretanje ka konkretnim problemima jeste nešto što će morati da natera bilo koju vlast u budućnosti da mnogo više vodi računa o običnim ljudima", rekao je Pavićević u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

On je novinarki Tamari Skrozza, u razgovoru o životnom standardu građana, rekao da najveći potencijal trenutno vidi u lokalnim građanskim pokretima, usmerenim na pitanja koja tište lokalnu sredinu.

S druge strane, Naim Leo Beširi napominje da dugoročno rešavanje važnih problema podrazumeva zajednički rad svih političkih opcija, kao i učešće građana u procesu donošenja odluka.

"Političke elite u proteklih 10 i više godina su nas ubedile da građani nemaju šta da traže u procesu donošenja odluka, da su svi oni isti. I da je, ako su svi isti, svejedno i za koga ćete glasati, a najverovatnije ćete glasati za onoga ko je trenutno na vlasti", objasnio je Beširi.

"Zato i imamo situaciju da jedna partija dominira", napomenuo je Beširi, ali je istovremeno, uz pozivanje na analize Instituta za evropske poslove, ukazao da ni jedna vlast od 2000. godine nije sprovodila strateška dokumenta i akcione planove koje je sama donosila.

Prema njegovom objašnjenju, to govori da se "u Srbiji i dalje živi od danas do sutra" i da ne postoji nikakav dugoročni plan za rešavanje bilo kojeg problema, od siromaštva, nezaposlenosti, nezaposlenosti mladih, ili kvaliteta vazduha, hrane i vode.

Beširi u tom svetlu posmatra i insistiranje političkih elita na samo jednoj temi - rešavanju kosovskog problema.

"Kada ne bismo diskutovali o Kosovu, postavilo bi se pitanje o čemu bismo zaista razgovarali? Razgovarali bismo o efikasnom sudstvu, stanju u zdravstvu i obrazovanju, o tome našta liče naši putevi, koliko para imamo na mesečnom nivou", procenio je Beširi.

On je FoNetu izjavio da ne postoji podatak koji bi govorio u prilog tezi da je kosovsko pitanje važnije odtoga kako građani žive.

U međuvremenu, britanski Komitet za spoljne poslove objavio je analizu po kojoj će Srbiji i državama Zapadnog Balkana biti potrebno 50 ili 60 godina da dostignu životni standard
Evropske unije.

Iz toga proističe da bi građani i građanke Srbije tek za pola veka mogli civilizovano da se leče ili obrazuju, što znači da bi čitave generacije izgubile, ako već nisu, najbolje delove svojih života, čekajući bolje sutra.

I sve se to dešava dok vlast otvara luksuzne objekte i deli obećanja, a opozicija nudi rešenja koja dobro zvuče, ali su od običnih ljudi suviše daleko. (kraj) zvs/ts