07. 10. 2018

Istrošene reči i obećanja

Obraćanja javnosti Aleksandra Vučića sve više liče na onaj vic sa nesrećnim uzbunjivačem koji viče "To je vuk, to je vuk", smatra reditelj Janko Baljak, dok je novinar Zoran Kesić uveren da se evropski zvaničnici sigurno ne ljute na predsednika Srbije kada ih nazove licemerima, kao što je to bio slučaj 29. septembra.

Po Kesiću, evropski zvaničnici nisu obični ljudi, prolaznici koji koji bi se naljutili kada bismo im na ulici rekli "Pu, licemeru jedan".

"Oni su kao i Vučić, političari. Njih je teško naljutiti, nemaju oni mnogo morala", objašnjava Kesić u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

On tvrdi da Evropa "dozvoljava" Vučiću da o njoj govori kako želi u Beogradu, za njegove lične potrebe, ali da u Briselu mora da "sedi i sluša".

S druge strane, Baljak misli da su istrošene i Vučićeve reči i njegova istorijska obećanja, pa konstatuje da se "ta vrsta tenzije" može podizati samo do određene granice.

"Ne može toliko puta nešto istorijski da se desi, ne može toliko puta da bude dramatično", obrazlaže Baljak.

Prema njegovoj oceni, "sada više niko na to ne obraća pažnju" i "niko ne misli da se nešto dramatično desilo kada se to tako najavi" na konferenciji za novinare.

Baljak u tom kontekstu posmatra i incident na jezeru Gazivode 28. septembra, posle kojeg se Vučić i obratio javnosti. Po njemu, tog dana dogodilo se ono što smo već videli i u slučaju hapšenja Marka Đurića i u slučaju voza oslikanog freskama - da se interesi "jednih i drugih" poklapaju zarad unutrašnje politike, a da je u tim interesima prva žrtva istina.

"Istina je kolateralna šteta njihovih zajedničkih spinova", ukazao je Baljak u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozza.

U svom obraćanju, Vučić je bio direktniji, ali i slikovitiji i više nego obično - upravo je tada dramatično saopštio da "srpska suza nema roditelja", da "moramo sami o sebi da brinemo" i da "naš narod nema na koga da se osloni".

Komentarišući tu tezu, Kesić kaže da Srbija po potrebi ima mnogo roditelja.

"Imamo i Rusiju, i Kinu, i moj prijatelj Putin, i moj prijatelj Arapin, i Metalika, i moj dobar drug Stiven Sigal, imamo puno roditelja. A kada treba da nemamo roditelja, onda imamo ovo", ilustrovao je Kesić i ocenio da je "sve to deo igre".

Iako je istakao da Srbija ubuduće mora sama, Vučić je samo nekoliko dana kasnije, već 2. oktobra, bio u prethodno zakazanoj poseti Moskvi, gde je od Vladimira Putina, kako je sam najavio, tražio i savet, i pomoć.

Izjava za medije nije bilo, ali je ruski Komersant objavio da šef Kremlja, navodno, nije podržao Vučićevu verziju priznanja Kosova, koju je u novemrbu, na sednici Saveta bezbednosti UN, trebalo da predloži Kina.

Osvrćući se na tu posetu, Baljak kaže da su građani svoju procenu mogli da formiraju samo na osnovu govora tela, a da ni to nije išlo u prilog Vučiću.

On objašnjava da je Putin, koji ni inače nije preterano srdačan, bio rezervisaniji nego ikad, a u trenutku kada je od srpskog predsednika primao knjigu, delovao je "kao da mu je dao mišomor".

"Apsolutno nije bilo nikakve topline, toplinu je proizvodio Vučić svojim frazama o vekovnom prijateljstvu i saradnji dva naroda", konstatovao je Baljak u razgovoru za FoNet. (kraj) zvs/ts