21. 10. 2018

Najgori poremećaj snova

Naša opoziciona scena je nevidljiva, smatra rediteljka Tatjana Mandić - Rigonat, a književnica Mirjana Đurević posmatra je drugačije i poredi sa snom koji se uvek iznova ponavlja.

"Od svih poremećaja snova, najgori je onaj u kojem se stalno sanja isti san - makar taj san bio da miriše cveće i da pevaju ptice", rekla je Đurđević za serijal Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

Prva dva puta to može da bude interesantno, a posle toga to postaje noćna mora", objasnila je ona i naglasila da to nikada nije doživela u krevetu, dok joj se na našoj političkoj sceni čini da to doživljava već 27. put, što postaje strašno iritirajuće.

S druge strane, Mandić-Rigonat napominje da mediji nisu dovoljno otvoreni da bismo mogli da čujemo opozicione glasove, zbog čega priču o opoziciji dobijamo kroz prepričavanje i propagandu vladinih medija.

"Svako opozicono činjenje koje je nevidljivo ili je vidljivo samo na društvenim mrežama, stvara utisak beznačajnosti i nepostojanja te opozicije", ocenila je rediteljka u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozza.

Po noj, Aleksandar Vučić diktira teme, dok reakcija opozicije nije kreativna, nego reaktivna.

"Oni ne nameću teme, ne nameću moguća rešenja, već samo reaguju. A ova vlast svakog dana daje po nekoliko tema, na koje oni mogu da se uhvate kao ribe na crve", smatra Tatjana Mandić - Rigonat.

Ona smatra da je danas najveća i prava opozicija građanin koji nema nema zaleđinu u stranci, a ima građansku svest i građansku hrabrost da progovori "uprkos strahu".

Istovremeno s nešto upadljivijim znacima opozicionog života, skupštinski dani teku uobičajeno - parlamentarne rasprave i dalje se blokiraju, svaka incijativa poslanika opozicije dočekuje se automatskim bojkotom, a sve su češći, sve agresivniji i bestidniji seksistički napadi na poslanice.

Čini se da je ulaskom u skupštinske klupe, svaka od njih, a naročito one koje su elokventnije i borbenije, osuđena da postane meta.

Đurđević uočava da poličarke nisu izložene nasilju samo u međustranačkoj borbi, već i unutar sopstvenih partija.

"Starije i drčnije žene postavljaju se na zadatke da pljuju, psuju, vređaju. Ove mlađe, opet, zlostavljaju u zdrav mozak tako što ih postavljaju na mesta koja im ne pripadaju ni obrazovanjem, ni iskustvom, ni pameću u krajnjoj liniji", Đurđević.

Za razliku od nje, Tanja Mandić - Rigonat istič da na političkoj sceni nema mesta za argumente "vi mene napadate zato što sam žena", već su svi napadi bazirani na različitim političkim stavovima i mišljenjima.

"U krajnjem ishodu, mene baš briga što je Margaret Tačer bila žena kada je poslala tenkove na rudare. Meni je bitan čin te političke osobe, a ne zaklanjanje iza pola. Za pol ću uvek dati podršku, ali za pogrešnu politiku zbog pola - nikada", rekla je Mandić - Rigonat za FoNet. kraj) zvs/ts