27. 01. 2019

Jača front za promene

Podrška dela akademske zajednice građanskim protestima predstavlja otvoreno suprotstavljanje vlastima, izjavila je u intervjuu FoNetu profesorka Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) Milena Dragićević Šešić, koja smatra da se "proširio i artikulisao front onih koji traže promene", ali Evropskoj uniji zamera da "mnogo ćuti".

"Kada pravnici argumentovano upozore da država zloupotrebljava moć, spajajući tri grane vlasti, kada sociolozi ukažu do koje mere je društvo rastrojeno, a mi stručnjaci za medije da su mediji zloupotrebljeni i kontrolisani, čini mi se da je pomak veliki", ocenila je Šešić.

Ona je, u okviru serijala razgovora Kvaka 23, ocenila da bi društvo svakako došlo u ovu situaciju da je elita znanja i ranije glasno izražavala kritičke stavove, umesto što je u većini ćutala.

Šešić je, međutim, novinarki Danici Vučenić rekla da u sistemima u kojima su na vlasti populističke partije teško dolazi do promena.

Njihova se vlast zasniva na "masovnoj podršci, na emocijama i strahovima", objasnila je Šešić i konstatovala da je "kod nas decenijama glavni strah - strah od promena".

Podršku dela akademske zajednice protestima građana ona vidi kao "početak otvorenog sukobljavanja elite znanja sa vlastima".

Prema njenim rečima, do toga dolazi posle "smanjivanja autonomije univerzitetima, donošenje zakona i različitih strategija, uključujući i kulturnu, posle urbanističkih promena u Beogradu, pa sve do strategija ruralnog razvoja i načina na koji se vodi diplomatija koje se često stidimo".

Upitana zašto je elita znanja godinama ćutala, a njen deo otvoreno podržao predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića 2017.godine, Šešić je odgovorila da je ta podrška "dolazila od onih koji su ili bili na nekim rukovodećim položajima ili su se za njih pripremali".

"Čak i u smislu ove podrške protestima, prednjače profesori koji su u penziji, emeritusi, i oni koji su su se profesionalno ostvarili", uočila je Šešić, izdvojivši Pravni fakultet za koji kaže da je "dobro da se uopšte neko odatle i oglasio".

Na konstataciju da bivši studenti FDU predvode proteste, a da su njihovi profesori do sada ćutali, ona je podsetila da su "glumci često bili na čelu protesta, počev od trenutka kada je Branislav Lečić uzeo mikrofon 1991.godine".

Kako je istakla, glumci nemaju strah od javnog nastupa, navikli su da budu "izloženi" i znaju "kritički da razmišljaju".

Razlog što profesori FDU nisu ranije javno rekli svoj stav Šešić objašnjava time "što je bio i raspust i što većina te dane koristi da radi na nekim umetničkim projektima".

I danas su hrabri oni koji su i ranije bili hrabri, samo samo su shvatili da je sada vreme da izađu i nešto kažu javno, naglasila je Šešić.

Ona je, ipak, priznala da se kritička inteligencija poslednjih godina ustručavala od javnog govora, pošto je "oblaćen i jer se njime manipuliše".

Prema njenim rečima, šta god da kažete, to se pojavi u nekom tabloidu iskrenutog i promenjenog značenja, služeći kao "šlagvort da vam neko lupi šamar".

"Ozbiljan svet se se sada ohrabrio, shvativši da je trenutak da se čuje mnogo različitih glasova i kritička javnost, čije mišljenje nije zasnovano na emocijama, već
činjenicama", predočila je Šešić.

Ona, međutim, ne misli da je sa protestima u Srbiji već nastupila "nova normalnost", jer je za to potrebno da "parlament postane normalan, da se ljudi ne vređaju zbog mišljenja, da opozicija ne bude ponižavana i da bude uvažena snažna kritika vlasti".

Komentarišući "uputstvo za izveštavanje" namenjeno određenim lokalnim TV stanicama, koje je "procurelo" u javnost, Šešić je ukazala da je "to crtanje mete pojedincima".

Pozvala se, pri tome, na primere Slavka Ćuruvije, Zorana Đinđića, Olivera Ivanovića, pa i na nedavni slučaj gradonačelnika Gdanjska koji je preminuo posle ranjavanja na javnom događaju.

"Sećam se da su mi moji bivši studenti devedesetih pričali da dobijaju uputstva kako da snimaju Miloševića, ali nikada ih nisu dobijali napismeno", rekla je Šešić i ocenila da je "sada situacija toliko drastična da se ta uputstva pišu bez obzira na posledice".

To govori da se vlast "oseća silnom i da se ne plaši javnosti", obrazložila je ona i uočila da je u javnosti "oslobađanje od straha počelo, ali u krugu demonstranata".

Iako veliki broj ljudi učestvuje, Šešić smatra da je i dalje "ogroman broj onih koji ne učestvuju, jer možda i ne znaju o čemu je reč", imajući u vidu način na koji mediji u Srbiji rade.

Upitana da li ovoj opoziciji treba dati novu šansu, ili čekati nove ljude i novu opoziciju, ona je uzvratila da "nema tu šta mnogo da se čeka, jer smo svi mi ti koji jesmo".
 
"Mislim da treba da vidimo šta će opozicija da se dogovori i da li će među sobom uspeti da napravi neku vrstu planakoji bi bio prihvatljiv za kritičku i kulturnu javnost", rekla je Šešić, uz nadu da opozicija danas razume da se "čeka promena sistema, a ne lidera i vlasti".

Ona vidi da opozicija nema lidera i lidersku poziciju, "jer i nije reč o tome da imamo vođu, to nam nije potrebno", već je potreban dobar dogovor o sistemskim promenama.

To podrazumeva razumevanje upravo za one stavove koje danas iznose sociolozi i pravnici o potrebi da napravimo društveni sistem koji funkcioniše, precizirala je Šešić.

Ona je, kao suštinsko pitanje, izdvojila upozorenje predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimira Kostića da postoji opasnost od sukoba, ukoliko se ne uspostavi kanal komunikacije u društvu.

U tom kontekstu, Šešić je povukla paralelu sa Francuskom, rekavši da je predsednik Emanuel Makron shvatio značaj dijaloga i pokrenuo ozbiljnu debatu.

Kao ekspretkinja za medije i komunikacije, ona ukazuje da je u Srbiji reč dijalog "zloupotrebljena mnogo puta, a naročito u smislu dijaloga o Kosovu, koji se nije ni dogodio".

"Dijalog mora da počne da se vodi" čak i bez vlasti, naglasila je Šešić i poručila da delovi javnosti moraju prestati da se međusobno nazivaju "srbomrscima ili nacošima".

Ona, pri tome, zamera ljudima koji ne žele da uđu u dijalog sa drugom stranom, jer ih smatraju "nacošima".

"Mi moramo početi da razgovaramo, ne možemo reći da smo u pravu i da ne želimo dijalog, jer su ovi drugi nacionalisti", rekla je Šešić, koja decidirano tvrdi da najveću odgovornost ima vlast.

Prem njenom tumačenju, opozicija i pojedinci, poput Sergeja Trifunovića, "produkuju naglašene reakcije iz osećaja poniženja, a njih posle vlast zloupotrebljava, prikazujući ih kao opšti stav".

Upitana o potezima EU, ona je ocenila da Unija "mnogo ćuti, počev od ćutanja na marševe nacionalista kroz romska sela u Mađarskoj i ćutanja o dešavanjima u Poljskoj, do ćutanja o promenama javnih politika EU u raznim zemljama".

"Evropska unija jako mnogo ćuti i to me nervira", rekla je Šešić, "tim pre što je u poziciji da zemlji kandidatu, poput Srbije, postavlja uslove, ako već ne može članicama, umesto što indoletno posmatra dešavanja".

Naročito u medijima za čije stanje u velikoj meri EU snosi krivicu, jer je insistirala na privatizaciji koja nije dovela do demokratizacije, već "stvaranja malih kartela povezanih sa vlašću", ocenila je Šešić, koja je Vučićevo učešće u Davosu na panelu o slobodi medija "doživela kao veliki šamar".

Ona ne misli da srednje i starije generacije, koje su većinski deo protesta, pokušavaju da "operu savest", jer su propustile šanse da demokratizuju zemlju.

"To su generacije koje su se mnogo trudile, od 9.marta 1991. do protesta 2000.godine, ocenila je ona i prisetila se "borbe i batina za odbranu Studija B, koji je danas na nivou propagande Severne Koreje".

I danas te generacije pokušavaju da urade ono što nisu dovele do kraja u prošlosti, ali im se u tome ne pridružuje dovoljno novih ljudi, dok neki od starih smatraju da je vreme da "ulicu preuzme neka nova generacija", zaključila je Šešić. (kraj) zvs/dac