10. 02. 2019

EU nema odgovore

U Srbiji "rastu tenzije i strah", izjavio je u intervjuu FoNetu profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber, koji u građanskim protestima vidi "početak oslobađanja judi", ali tvrdi da je Kosovo glavni razlog što Evropska komisija "gleda kroz prste" predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, jer u EU i "dalje postoji nada da će on taj problem rešiti".

Biber je, u okviru serijala Kvaka 23, konstatovao da u Srbiji nema uslova za dijalog vlasti i opozicije, "jer vlast na to nije spremna".

Kao primer, on je pomenuo "parlament, čija je svrha, pored usvajanja zakona, i debata vlasti i opozicije o ključnim pitanjima, ali taj dijalog vlast sprečava".

Upitan o protestima građana, Biber je novinarki Danici Vučenić rekao da oni za jedan deo članica EU "jesu problem, pošto skreću pažnju sa ključne teme, a to je Kosovo".

Prema njegovoj oceni, deo evropskih diplomata "ima zazor od kritika vlasti u Srbiji, jer se plaše da će tim kritikama izgubiti uticaj i da bi srpska vlast mogla da se okrene ka Rusiji".

"Zbog toga nisu spremni da govore iskreno i otvoreno i da stave kritike na dnevni red, iako te teme forsiraju protesti građana", objasnio je Biber.

On je uveren da "EU trenutno nema odgovor na ta pitanja i zbog izbora za Evropski parlament (EP) i "zbog toga što je proširenje tačka broj 27, a ne broj jedan".

Biber je, pri tome, skrenuo pažnju da je EU danas drugačija nego ranije i da je Vučić, "iako je njegova istorija poznata", u vreme dolaska na vlast jasno rekao da želi da ide u Uniju, "što sada nije slučaj sa opozicijom".

"Nažalost, stabilnost je danas bitnija, nego vladavina prava, iako je moj stav da prave stabilnosti nema bez demokratije i vladavine prava", naglasio je Biber.

Prema njegovoj oceni, "takva stabilnost ne ide u prilog građanima, koji svakog dana čitaju u tablodima da se zemlja priprema za rat i žive u strahu, ali je za establišment EU najvažnije da nema rata u regionu i da će, ako krenu migranti, granice biti zatvorene".

On napominje da analitičari EU priznaju da stvari u Srbiji nisu dobre, ali da ta poruka nije još stigla do nivoa političke odluke na vrhu, "odnosno do Evropske komisije".

Na pitanje gde su granice evropske podrške Vučiću, Biber je odgovorio da je Kosovo glavni razlog što mu Evropska komisija "gleda kroz prste", jer u Uniji i "dalje postoji nada da će on taj problem rešiti".

"Diplomate u EU su svesne šta se dešava u Srbiji na planu demokratije i vladavine prava, to za njih nije nikakva tajna, ali je pitanje političke volje da te podatke koriste javno", ponovio je Biber.

Osvrćući se na nedavnu posetu Evropskom parlamentu lidera Saveza za Srbiju (SzS) Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, on je ocenio da su potrebne dve stvari, jedna strateška, a druga sadržinska, da bi "opozicija bila primećena i shvaćena kao alternativa vlastima".

U smislu strategije, pomenuo je važnost "kontakata koje opozicione partije moraju da uspostave sa bliskim strankama u Evropi i da naprave mrežu podrške, kao što su, pre promene vlasti u Makedoniji, to učinile socijaldemokrate".

Kada je reč o sadržini poruka opozicije, Biber smatra da nije jasan odnos njen prema evropskim integracijama.

Ako EU nije prvi cilj opozicije i ako ona nije spremna da rešava Kosovo, ako je na tom planu konzervativnija od vlasti, upozorio je Biber, "biće im veoma teško da privuku pažnju i osvoje podršku EU".

Komentarišući "Sporazum sa narodom", koji je objavio SzS, on je ukazao da je to "prilično slab" dokument i da je rezultat "slabog kompromisa opozicionih partija, u kojem se ignorišu evropske integracije kao zajednički cilj".

Prema njegovom stavu, "dokument govori o važnim temama, poput slobode medija, institucija i pravosuđa, ali ne nudi neki program, niti stratešku viziju na osnovu koje bi građani pomislili da je reč o nečem drastično različitom od onog što su imali ranije".

Govoreći o eventualnom bojkotu izbora u Srbiji, Biber je predočio da je problem u tome što će verovatno "deo opozicije učestvovati i obezbediti legitimitet procesu".

Kako je istakao, mnogo zavisi od toga do koje mere će opozicija uspeti da reflektuje nezadovoljstvo građana, "jer protesti građana, za sada, ne znače automatsku i direktnu podršku opoziciji".

Izveštaj Fridom hausa o Srbiji, kao delimičnoj slobodnoj zemlji, realno oslikava stanje demokratije, rekao je Biber i podsetio da ovaj veoma bitan i releventan dokument čitaju vlade u celom svetu, od Stejt dipartmenta, do evropskih država.

"Fridom haus svake godine analizira stanje demokratije, a kada je reč o Srbiji, pogoršavanje se dešava godinama,  iako ono nije na prvi pogled uvek vidljivo, ali na duži rok postaje primetno", objasnio je Biber.

On predviđa da će EU analizirati taj izveštaj na način na koji koristi i druge izvore, ali da to, samo po sebi, neće biti dovoljno da "Unija promeni stav prema vlastima u Srbiji".

Biber je podsetio i na jedan od dokumenata Evropske komisije, u kojem je konstatovan fenomen "zarobljenih država na Balkanu, među kojima je i Srbija".

Osim toga, primetio je da "EU unutar sebe ima sličan problem sa Mađarskom, koju je Fridom haus takođe smestio u grupu delimično slobodnih zemalja, zajedno sa Srbijom".

Prema oceni ovog austrijskog profesora, koji važi za dobrog poznavaoca prilika na Balkanu i politike EU, "Mađarska i Poljska, kao članice, veći su problem za Uniju od Srbije, koja je kandidat".

"Pre svega zbog načina na koji utiču na odluke u EU i zbog njihove međusobne povezanosti, što istovremeno smanjuje prostor da se otvori pitanje vladavine prava u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, jer će to pitanje da se vrati na Mađarsku", obrazložio je Biber.

Uprkos svemu, kandidati za članstvo "moraju da ispune stroge kriterijume", poručio je on i ukazao na stav Francuske i Holandije, koje nisu samo skeptične prema proširenju, "već i njihove diplomate otvoreno govore da ne žele drugog, trećeg i četvrtog Orbana unutar EU, jer im jedan sasvim dovoljan".

Upitan na kojoj temi Vučić može da izgubi poverenje EU, Biber je pomenuo slučaj Makedonije, gde su bili emitovani tonski zapisi, kao dokaz korupcije bivših vlasti.

Kako je objasnio, građani Makedonije su, posle tih snimaka, masovno izgubili poverenje u Gruevskog, dok EU, koja je na početku krize bila uzdržana i pozivala na dijalog vlasti i opozicije, to više nije mogla da ignoriše.

Biber ima utisak i da se u vezi sa Kosovom, mimo javne scene, iza zatvorenih vrata, razgovara oko promene granica, što ima podršku nekih zapadnih zemalja.

Za njega je, međutim, veliki problem to što deluje da je Nemačka "isključena iz te priče", jer ne zna ni za jedne pregovore, "koji isključuju Nemačku, a koji mogu da dovedu do nekog uspešnog rezultata".

Prema tumačenju Bibera, nedavna izjava Hašima Tačija o "maloj korekciji granica" i Rusiji govori u prilog tezi o "razgovorima iza scene".

Na drugoj strani, on upozorava da je promena granica opasna priča koja više otvara problema, nego što ih zatvara".

Ne rešava ni probleme Srba koji će ostati da žive na Kosovu "mimo razmenjenih teritorija", konstatovao je Biber, koji sumnja u volju i Beograda i Prištine da "završe problem".

"Nemam utisak da vlada u Beogradu želi da reši Kosovo", naglasio je on i ocenio da Beograd zbog EU priča o rešenju.

"Istovremeno, za njih bi bilo idealno da ne reše ništa, i da razlog za to bude kosovska vlast", tvrdi Biber, koji sa kosovske strane problem vidi u "neslaganju između predsednika i premijera".

Prema Biberovim rečima, Tači šalje Zapadu poruku kako on "sve čini da problem reši, pokušavajući da obezbedi podršku da ostane na vlasti i da ne bude optužen za neke stvari koje je radio u prošlosti".

Biber smatra da vlasti u Srbiji i na Kosovu ne komuniciraju na način koji podrazumeva rešenje i dobrosusedske odnose, za razliku od vlada Grčke i Makedonije.

One su učinile napor da promene način komunikacije, dok je poruka Beograda u Prištine - mi se mrzimo, ali ćemo se dogovoriti kroz mržnju, zaključio je Biber. (kraj) zvs/dac