03. 03. 2019

Domaći za dvojku

Evropi iznutra ne treba još jedan Orban, i zato nas ne bi primili i da sutra rešimo problem Kosova, tvrdi profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić, dok se profesor Ivan Medenica sa Fakulteta dramskih umetnosti pita da li Evropa na neki način može da odustane od sebe same.

Prema predviđanju Medenice, upravo bi se to dogodilo, ukoliko bi Evropska unija (EU), protivno svojoj dosadašnjoj politici, podržala opciju razgraničenja, zamenu teritorija i stanovništva između Kosova i Srbije.

U serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, on priznaje da nema mnogo iluzija o demokratskom kapacitetu našeg društva, ali ističe da ga, kao građanina sveta, više interesuje pitanje same Evrope.

"Da li je njima dopustivo kršenje ljudskih prava, medijskih sloboda među članicama ili kandidatima, ukoliko se ispunjava nekakva geostrateška agenda koju su oni postavili? Pritom se postavlja i pitanje koji ONI? Da li je evropska politika toliko zaista homogena i centralizovana ili nije", upitao je Medenica. S druge strane, Radonjić podseća da je EU svojevremeno i nastala da bi se, kroz ekonomsku saradnju, sprečio novi rat Francuske i Nemačke, koji Evropa ne bi preživela.

"Mi smo u tom stadijumu. Oni samo u tim terminima razmišljaju, da se spreče lokalni ratovi, zato što to ne odgovara evropskoj ekonomiji, političkim interesima i stabilnosti", ukazao je Radonjić u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza.

Podsećajući na majske izbore za Evropski parlament, on upozorava da postoji šansa da desnica u novom sazivu bude toliko zastupljena, da će moći da blokira neke važne političke odluke, trgovinske ugovore ili spreči sankcije prema onim članicama EU koje se ne pridržavaju evropskih standarda.

"Oni su i sada propisali sankcije za Mađare i Poljake, ali nemaju kapacitet da ih sprovedu", izjavio je on za FoNet i konstatovao da su i na Zapadnom Balkanu na vlasti autokratski režimi koji iznutra izjedaju politički model liberalne demokratije.

Radonjić je uveren da Evropa nama ništa ne veruje, jer već imaju iskustva sa državama koje su se, kroz pregovore o pristupanju, uskladile s evropskim standardima, ali ih u praksi ne poštuju.

"Kad bismo ušli u EU, da li bi se ova vlast i dalje zalagala za Evropu, ili bi pošla putem Mađarske i Poljske", pita se on i procenjuje da bismo mi pošli istim putem i iznutra rušili Evropu, jer je to "isto političko ustrojstvo".

Za razliku od njega, Medenica misli da je tolerisanje autokratskih režima "na obodu Evrope" zapravo refleks izvesne tolerancije prema nedemokratskim procedurama koji postoje unutar same Unije i njenih članica.

On, ipak, ističe da Srbija nema alternativu, bez obzira na činenjicu da je proces evropskih integracija usporen, da u ovom trenutku proširenje nije interes Evrope, da nam se postavljaju nove obaveze, a da je željeni ishod sve dalje od nas.

"To je kao kad imaš domaći zadatak za dvojku. Sad ti se taj domaći zadatak duplirao, a manje su šanse da dobiješ dvojku. Ali, ako ne dobiješ dvojku, pao si godinu", ilustruje Medenica, uz poruku da zbog toga ne bi trebalo da padamo u očaj.

Po njemu, problem je što smo uopšte došli u situaciju da se "borimo za dvojku".

"Da smo brže sređivali svoje društvo i rešavali pitanje Kosova, možda ne bismo sačekali trenutak kada Evropa po tom pitanju nije jedinstvena i kada ima svoje unutrašnje probleme", zaključio je Medenica. (kraj) zvs/ts