03. 03. 2019

Članstvo u EU nije propalo

Uprkos nedavnoj izjavi francuske ministarke Natali Loazo, koja je "preneta previše negativno", politika naredne Evropske komisije biće "otvorenija prema regionu", predvideo je u intervjuu FoNetu izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo (FOD) Srbija, Milan Antonijević, koji očekuje da će "na vežnim mestima biti realni ljudi".

On je, u okviru serijala Kvaka 23, naglasio da je deo nevladinih organizacija nedavno u Briselu tražio da se i za Srbiju, kao što je to bio slučaj sa Severnom Makedonijom, uradi takozvani "Pribe izveštaj", sa detaljnim opisom stanja u raznim oblastima.

Posle toga, može "tačno da se ima pregled gde je Srbija danas u pogledu demokratije i vladavine prava", rekao je Antonijević novinarki Danici Vučenić.

Osim toga, kako je dodao, i godišnji izveštaj Evropske komisije, koji je, zbog izbora za Evropski parlament, najavljen za 28.maj, daće određene ocene i sve će u njemu "takođe biti dobro opisano".

"Mislim da će i poruke iz Brisela, koje su ponekad bile prilično odvojene od realnosti, biti drugačije sa novom Evropskom komisijom", procenio je Antonijević.

On očekuje da će na "važnim mestima biti realni ljudi koji će ovaj region podstaći da se na iskren način bavi sobom".

Antonijević je, povodom nedavnh izjava u Beogradu francuske ministarke za evropske poslove Natali Loazo, ocenio da
članstvo Srbije u Evropskoj uniji (EU) nije propalo, iako je 2019. "godina preloma za EU".

Pozivajući se na Strategiju proširenja, u kojoj Evropska komisija pominje 2025. kao mogući rok za nova članstva, on
je konstatovao da je taj dokument dobar za region i podsetio da "postoji mapa puta o kojoj je i Loazo govorila, a to je izgradnja institucija i vladavina prava".

Upitan da li su protesti građana u regionu poraz koncepta "stabilokratije" i da li je i EU odgovorna za politiku "stabilnost pre demokratije", Antonijević je odgovorio da "EU nema mehanizme, niti mogućnost intervencije u zemljama kandidatima, osim redovnih izveštaja".

"Ona ne može da dozvoljava nešto ili ne dozvoljava", objasnio je Antonijević, koji smatra da je "sve jasno" i da se "poglavlja otvaraju, iako građanima to ne znači mnogo".

Prema njegovom mišljenju, građanima, međutim, mora jasno da se kaže šta je obećano da će se reformisati, od pravosuđa, do puštanja medija iz čvrstog zagrljaja.

Takođe, unutrašnji procesi moraju da se institucionalizuju, uz povratak dijaloga, jer proteste na ulicama imamo zbog nedostatka dijaloga, predočio je Antonijević.

Stavove evroskeptika i nacionalista da nas EU nikada nije ni želela, ali i rezignaciju proevropskog dela Srbije koji se oseća "ostavljenim na cedilu", Antonijević vidi kao "paradoks u kojem ćemo i živeti, ako ga budemo konstantno ponavljali".

Prema njegovim rečima, potrebno je da se izvuče potpuno drugačija slika u kojoj će se znati zašto i kako Srbija menja sebe i da to čini zarad svojih građana.

Upitan kako je moguće da građani na ulicama zahtevaju vladavinu prava, slobodu izražavanja i medija, dakle "primenu" poglavlja 23 i 24, koja EU smatra krucijalnim, ali nije spremna da podrži proteste, Antonijević je odgovorio da "EU građane podržava na način na koji može".

Ulaže u reforme, ogromnim sredstvima pomaže uspostavljanje vladavine prava i ukazuje šta bi Srbija trebalo da promeni i uspostavi standarde i EU i Saveta Evrope, precizirao je Antonijević.

On se nada i da će se "u jednom trenutku uspostaviti "takmičenje" u pozitivnom smislu među zemljama regiona, jer konstantno imamo ocene "kod nas je loše, ali kad pogledate druge, tamo je još gore".

Antonijevic negira da je jedan deo civilnog sektora postao "zatvoren u okrugle stolove i panele", da se odvojio od "civila" i da ne daje jasnu podršku protestima građana.

Prema objašnjenju Antonijevića, "civilni sektor se bavi i procedurama i zakonima i akcionim planovima, što zvuči birokratski, ali je to jedini način da popravimo te zakone, kako bi bili u funkciji građana".

On ističe da civilni sektor "podržava građane i da se to vidi na primerima inicijativa i mimo Beograda, poput one o malim hidroelektranama, jer je srž nevladinog sektora da bude blizu problema".

S druge strane, Antonijević misli da "država reaguje na neke od zahteva građana, što je pokazatelj da se neke stvari menjaju" i to ilustruje "rešavanjem pokušaja ubistva novinara Milana Jovanovića iz Grocke".

Komentarišući atmosferu netolerancije, pritisaka, pretnji i napada u društvu, on je ocenio da "naša država liči na neke zemlje članice EU i da zato i dobijamo poruke da EU ne može da toleriše takvo stanje u zemljama kandidatima, kao što ga neće tolerisati u zemljama članicama".

Govoreći o utisku da je za evropske parlamentarce i specijalnog izvestioca Dejvida Mekalistera bojkot parlamenta ključni problem demokartije u Srbiji, Antonijević je rekao da je "moguće da Evropski parlament nije do sada imao situacije kakva je u srpskom parlamentu".

Oni moraju da razumeju razloge zbog koji neko ko je član parlamenta ne želi više da bude vređan, poručio je Antonijević i tu situaciju uporedio sa prošlogodišnjom raspravom o ustavnim amandmanima u pravosuđu.

Kako je podsetio, tada su "predstavnici civilnog sektora napustili raspravu, pošto ih je službenik Ministarstva pravde vređao do te mere da je to postalo nesnošljivo".

"Ali, ipak smo posle toga nastavili da pišemo primedbe na predloge i da govorimo kako Ustav treba da izgleda. Iz svega toga je proizašao i stav Venecijanske komisije. Naravno, videćemo kako će sve to da izgleda na kraju", rekao je Antonijević.

On je najavio da će upravo iz razloga nedostatka dijaloga i potrebe da se on vrati u javni prostor, FOD Srbija u naredne dve godine da se bavi ovom temom i predloži konkretna rešenja.

Na pitanje da li je vrh globalnog FOD, pre svega zamenik predsednika Upravnog odbora Aleksander Soros, među zagovornicima razgraničenja Kosova i Srbije, što se, posle njegovih susreta sa Aleksandrom Vučićem, nezvanično moglo čuti, Antonijević je uzvratio da "FOD ulaže veliku energiju u region".

Prema njegovim rečima, to se vidi i na primeru postojanja pet fondacija u zemljama Zapadnog Balkana i zato "ne čudi to interesovanje čelnika FOD i za Kosovo".

"Mi na ovim prostorima radimo skoro 30 godina i podržavamo razne inicijative i onda ne treba da čudi da neko ko upravlja Fondom sa velikim brojem ljudi u glavnom bordu, jedan deo svog vremena posvećuje pokušaju da razume dubinu problema u regionu i sagleda načine na koji se ti problemi mogu rešiti", objasnio je Antonijević.

Precizirao je da u ovom trenutku "niti ima rešenja, niti ima papira na stolu" i da je interesovanje FOD za problem Kosova "više skrining i sagledavanje problema".

Nije direktno odgovorio na pitanje da li je Aleksander Soros zagovornik razgraničenja i da li u tom pogledu utiče i na američku administraciju, ali "ima utisak da postoji spremnost da se napravi iskorak".

Antonijević smatra da svi pokušavaju da sagledaju koliki taj iskorak može da bude i sa jedne i sa druge strane, i sa strane Beograda i sa strane Prištine.

Ako bude bilo kakvih pomeranja u tom pogledu tokom ove godine, on misli da "svako ko je odgovoran prema ovom regionu treba da bude za tim stolom i da doprinese da dođe do dogovora".

Upitan kako vidi retoriku obe strane, koja deluje kao da se ide u rat, a ne u mir, Antonijević je ocenio da se "očigledno ide na efekat iznenađenja" i takve izjave protumačio kao "pravljenje terena za sedanje za pregovarački sto".

On ne bi da "prevodi" ničije izjave, ali misli da je u ovom trenutku "veoma teško doneti odluke i da se zato, s jedne strane čuje narativ devedesetih, koji nas je i doveo do ratova, a sa druge strane se ostavlja mogućnost drugačijeg razvoja situacije".

Kako je naglasio, suština je da za 20 godina neće biti bitno sa koje ste strane granice, "jer tih granica neće ni biti".

Sve "mora da se vrati u pravne okvire i sva rešenja moraju da budu zasnovana na pravu, mora da se zna ko za šta ima mandate da potpiše, pa sve do uloge Narodne skupštine", zaključio je Antonijević. (kraj) zvs/dac