10. 03. 2019

Ostavljena mlada

Ruski uticaj u Srbiji nesrazmeran je ruskim ulaganjima i nedoličan je zemlji koja je kandidat za članstvo u EU, smatra spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić, dok komentator Politike Miroslav Lazanski tvrdi da je Srbija potpuno nezavisna od bilo kakvog uticaja i da je ni Moskva, ni Vašington, ne mogu koristiti za svoje interese.

Lazanski ukazuje da velike sile imaju velike interese na svakoj tački Zemljine kugle i da je očekivano da svaka od njih pokušava da nas upotrebi kao svog igrača.

Ako Amerika kaže da su njeni bezbednosni interesi ugroženi u Zubinom potoku ili Leposaviću, onda i Rusija ima potpuno legitiman zahtev da i njeni interesi budu predstavljeni, rekao je Lazanski za serijal Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

S druge strane, kako je podsetio, Rusija podržava Srbiju u situacijama kada je "nama teško".

Iako ističe da Beograd neguje dobre odnose sa Briselom, Vašingtonom, Moskvom i Pekingom, Lazanski smatra da se ne može ignorisati činjenica da se, u situacijama kada je potrebno izjašnjavanje na međunarodnom planu, zapadni centri moći izjašnjavaju protiv Srbije.

"Ako mi jedna strana konstantno kontrira, i ide protiv mojih interesa, a druga strana mi konstantno pomaže, ko mi je bliži onda? Hajde, čisto formalno gledajući, ko je bliži?", upitao je Lazanski.

Nasuprot njemu, Jakšić ocenjuje da ruski uticaj raste neprimerenom brzinom od kada je izbila kosovska kriza i konstatuje da je Kosovo alfa i omega srpske spoljne politike.

U tim okolnostima, kako je predočio, Srbija je prepoznala Rusiju kao sveca zaštitnika "srpskog Jerusalima".

Po njemu, Srbija nije dorasla zvaničnoj politici u kojoj se balansira između Kremlja, Vašintona i Brisela, ali će se sve to promeniti onog trenutka kada kosovski problem bude rešen i kada se zatvori kanal ruskog uticaja.

"Splasnuće to oduševljenje koje ovde postoji, a koje Rusi pre svega grade na panslavizmu, panpravoslavlju, koristeći i crkvu, kao moćan instrument sopstvenog uticaja", napominje Jakšić u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza.

On predviđa da će građani Srbije tada reagovati "po džepu, a ne po srcu", kao i da će onda, sama po sebi, utihnuti iracionalnost koja postoji u odnosu prema Rusiji i koja deli Srbe.

Jakšić objašnjava da se pritisak Rusije dodatno pojačao otkada se, kako kaže, Kremlju otrgla Crna Gora, a Makedonija je na putu da se izmakne.

Tada su, po njemu, Rusiji ostala samo uporišta u Srbiji i Republici Srpskoj, dok je Zapadni Balkan postao mini poligon nečega što mnogi nazivaju novim hladnim ratom.

Sagovornici FoNeta različito posmatraju perspektivu Srbije u odnosima prema velikim silama, pri čemu Lazanski misli da put Srbije ka EU nije doveden u pitanje, ali podseća da je "za ljubav potrebno dvoje".

On ukazuje da Srbija stalno ponavlja "ovima u Briselu" kako ih voli i kako hoće kod njih, a onda francuska ministarka dođe i kaže da prijem Srbije u EU nije ni u kratkoročnom, ni u srednjoročnom planu.

"I onda se osećate kao devojka ostavljena na venčanju u zadnji čas. Mladoženja nije došao", obrazlaže Lazanski.

Za razliku od njega, Jakšić naglašava da Moskvu vode praktični interesi i da je Srbija samo stavka u njenoj političkoj trgovini.

"Kada se Rusi dogovore oko neke stvari - da li će to biti, recimo, Kosovo za Gruziju, ili Kosovo za Krim - ta velika ljubav prema nama će jednostavno nestati i mi ćemo biti razočarani kao napuštena mlada", kaže Jakšić za FoNet. (kraj) zvs/ts