17. 03. 2019

Nezavršeni konflikt

Razgovori Beograda i Prištine moraju se podići na viši nivo, izjavio je u intervjuu FoNetu kosovski pisac, publicista i novinar Veton Suroi, koji misli da je mnogo važnije napraviti dobar i održiv sporazum, nego brzo završiti proces i smatra da Kosovo, kao svoj strateški interes, mora definisati da Srbiji bude bolje.

On je, u okviru serijala Kvaka 23, objasnio da je "potreban ostvariv plan koji se može implementirati" i ukazao da je dosadašnji briselski proces "vođen traljavo".

Za to se ne mogu kriviti samo Priština i Beograd, napomenuo je Suroi, koji se zalaže za novu paradigmu odnosa Kosova i
Srbije.

Kao bivši političar i učesnik pregovora u Rambujeu, on je novinarki Danici Vučenić sadašnje odnose Beograda i Prištine opisao kao "stanje nezavršenog konflikta".

Kada je reč o Srbiji, ukazao je i na "recikliranje jezika" iz vremena Osme sednice CKSK Srbije, kada se govorilo "takozvani intelektualci ili takozvane demokrate".

"Danas u Srbiji čujete takozvana država, privremene institucije, sve je takozvano i nema baziČnog poštovanja prema drugaČijem, prema različitom mišljenju", ukazao je Suroi.

On je Kosovo opisao kao "feudaliziranu državu, gde je koncentracija moći u rukama određenog kruga ljudi", ali smatra da "kriminalizirane kosovske elite pokušavaju da učine diskurs modernijim nego što su oni sami".

"Iako koriste jezik konflikta i nezavršenog rata, u javnom govoru ne nipodaštavaju Srbiju i njeno rukovodstvo na način na koji se to čini ovde", konstatovao je Suroi.

Mada je briselski proces "vođen traljavo i to ne samo zbog Beograda i Prištine", on je uveren da bi bilo "gubljenje vremena početi sve od početka".

Bilo je potpuno pogrešno ući u pregovore sa "blanko papirom na kome svako može da napiše šta želi", ocenio je Suroi,
koji misli da se razgovor mora podići na viši nivo i da su to "razumeli ozbiljni igrači u Moskvi, Vašingtonu, Londonu, Berlinu i Parizu".

Prema njegovom shvatanju, to je i smisao poruke američkog podsekretara Dejvida Hejla da je sada "jedinstvena prilika da se reši problem".

"Animiran je i američki predsednik da se uključi, da pošalje pisma i to je kreiralo momentum, a deo politike je i pravi momentum", ocenio je Suroi.

On tvrdi "da su Vučić i Tači u međuvremenu pokušali na brzinu da razmene teritorije, što je užasan scenario", koji nije ni izvodljiv, jer mu se na Kosovu protivi i "većina Albanaca i većina Srba".

"Ako korekcija granica podrazumeva prebrojavanje Srba i Albanaca na Kosovu i u Srbiji, onda je reč o etničkoj korekciji i pokušaju da se otarasimo Srba i Albanaca i da živimo u homogenim sredinama", predočio je Suroi.

"To je strašan scenario, sa kakvim smo imali iskustva u Bosni i Hrvatskoj", upozorio je on i poručio da "projekat mora da bude izvodljiv i da ima mogućnost implementacije", budući da već imamo briselski sporazum koji se "ne može implementirati".

"Recimo neozbiljno je bilo potpisati Zajednicu srpskih opština i to onda ne sprovesti. Imamo neozbiljnog čoveka koji potpisuje stvari bez odgovornosti", konstatovao je Suroi.

Upitan o nedavnoj izjavi Federike Mogerini da će dogovor Beograda i Prištine biti verifikovan u Ujedinjenim nacijama (UN), on je odgovorio da Evropska unija (EU) mora da vrati mandat koji je za dogovor dve strane, putem rezolucije, dobila od Generalne skupštine UN.

O tome mora biti obavešten Savet bezbednosti, precizirao je Suroi, koji je misli da je "EU potpuno ispustila konce u pregovorima".

Kako je protumačio, poslednje učestale posete i konsultacije predstavnika raznih država govore da je nastupila faza "zagrevanja za nešto ozbiljnije".

Ključ je "napraviti mirovni ugovor između Kosova i Srbije i naći način da se dođe do trajnog mira koji će omogućiti kreiranje prostora slobode u celom regionu, umesto prostora konflikta", naglasio je Suroi.

Prema njegovom stavu, potrebno je "transformisati region u prostor slobodne komunikacije, međusobnog poštovanja, slobodnog protoka roba, slobodne konkurencije, slobode investiranja".

Kako je istakao, "važno je sam proces razgovora učiniti snažnijim, kreativnijim, inteligentnijim, odgovornijim" i sagledati kako da se on "unutar EU podigne na viši nivo".

Suroi predviđa da se to verovatno neće desiti "sa ovom Evropskom komisijom, već sa novom koja će biti formirana posle izbora za Evropski parlament".

"Treba neko ozbiljan da prati ovaj proces unutar EU, a ako on bude završen do kraja ove godine, tim bolje", rekao je on, ali i napomenuo da cilj ne treba da bude vreme, već kvalitet sporazuma.

"Nama ne može EU rešiti međusobne odnose. Ulazak u EU, čak i u najgorem scenariju, za 20 ili 30 godina, samo je dodata vrednost", precizirao je Suroi.

Kako je rekao, "neulazak u Uniju ne lišava nas odgovornosti da nađemo rešenje i završimo konflikt, jer je to unutrašnja potreba naših društava koja taj konflikt nagriza iznutra".

Upitan ko na Kosovu ima kapacitet da otvori "novu paradigmu u odnosima" dve strane, Suroi je pomenuo "civilno društvo, medije i deo opozicije koja to razume".

Prema njegovom viđenju, kosovsko društvo je "šarolikije nego što to izgleda odavde i da, pored kabadahija i neinteligentnog govora, ima mnogo razumnih i pametnih ljudi".

Suroi ne zna na šta je Haradinaj računao kada je odlučivao o taksama, ali je primetio da su se sa tom odlukom složili svi, uključujući i Tačija, ali smatra da ona ilustracija abnormalnog stanja"

Isto tako je i Platforma, koja se donosi posle nekoliko godina od početka pregovora u Briselu, prema njegovoj oceni, "izraz neozbiljnosti", za koju "nisu krivi samo Beograd i Priština, već i EU i njena medijacija".

Sa jedne strane, ukazao je Suroi, bila je iluzija da će nekakva slobodna trgovina normalizovati odnose, jer izvoz Srbije na Kosovo jeste rastao, ali sami odnosi nisu bili proporcionalno bolji.

Naprotiv, kako je napomenuo, oni su se zaoštravali, "pa smo stigli do moleraja i sikter bando, odnosno do eskalacije retorike sa obe strane, što ukazuje na potrebu da se odnosi u potpunosti reše".

Suroi ne misli da kosovska vlada dobija "blage ukore od SAD i zemalja EU zbog taksi", koje vidi samo "kao deo mozaika koji mora da se menja".

On smatra da nije ključno pitanje "kako ukinuti takse, već kako ostvariti prostor slobodne trgovine, koja treba da bude deo mirovnog procesa".

Objašnjavajući zalaganje za "novu paradigmu u odnosima", Suroi je naglasio da se mora izaći iz mantre "da komšiji crkne krava".

Ilustracije radi, kako je rekao, treba želeti da "Srbija dobije Folksvagen", uz "pisma podrške vlada Kosova, Makedonije, Bosne i Herecegovine, koje bi mogle biti zainteresovane za buduću saradnju i kooperaciju".

U tom kontekstu, Suroi je posebno naglasio da Kosovo "mora, kao svoj strateški interes, definisati da Srbiji bude bolje, da Srbija bude demokratska, bogata, evropska, prosperitetna, radosna zemlja".

Kako je precizirao, da "strateški interes Kosova bude da komšiji bude mnogo bolje, nego što jeste", jer je to jedini način da se ostvari "regionalna sloboda u kretanju ljudi, kapitala, robe i investicija". (kraj) zvs/dac