14. 04. 2019

Podela po šavovima

Velika Britanija ima "konzistentan stav" u pogledu priključenja Zapadnog Balkana, pa i Srbije, Evropskoj uniji (EU) i "jasno je stavila do znanja da će, i kada napusti Uniju, i dalje, poput SAD, podržavati proširenje", izjavio je u intervjuu FoNetu istoričar i politički antropolog Slobodan Marković.

On je, u okviru serijala Kvaka 23, ukazao da se britanski i francuski stav razlikuju u pogledu proširenja, jer Britanci "imaju ideju veće i 'razblaženije' EU, dok Francuzi žele dublju EU".

Marković, međutim, predviđa da će, izlaskom Britanije iz EU, "njen uticaj u regionu biti slabiji, naročito u ključnom segmentu evropskih integracija koji se odnosi na reforme".

Ostaće, ipak, izvestan uticaj "na polju bezbednosti, jer je ta zemlja uticajna članica NATO", rekao je Marković novinarki Danici Vučenić.

On procenjuje da "niko u Evropi nije srećan što Britanija izlazi iz članstva EU", uprkos nesporazumima u vezi sa idejom zajedničkih evropskih odbrambenih snaga.

"Bez obzira na sve, Britanija je uvek bila šampion u vladavini prava i sada, u eri populizma, iz članstva izlazi jedna takva zemlja, a to nije dobra vest", konstatovao je Marković.

Kako je objasnio, "uprkos populizmu, koji je zahvatio i Britaniju, njene insititucije funkcionišu, počev od parlamenta, do nezavisnosti sudova, na koje niko ne može da utiče".

Govoreći o odlaganju Bregzita do kraja oktobra, Marković nije mogao da anticipira ishod, ni "da li će dodatni rok biti od pomoći".

On je, međutim, podsetio na činjenicu da je premijerka Tereza Mej, posle tri poraza u parlamentu, ipak sa minus 130 posanika, stigla do minus 30.

"Suštinski sve proizlazi iz rezultata referenduma, gde je oko 52 odsto glasalo za izlazak, naspram 48 odsto, što govori da je nacija podeljena", rekao je Marković.

Kako je predočio, u situaciji društvene i političke podele po šavovima, šta god da uradite, antagonizovaćete dodatno zemlju".

Kada je reč o dodatnom roku, Marković vidi problem i u činjenici da će Britanija, ukoliko njen parlament ne usvoji ispregovarani plan izlaska, "morati da učestvuje na majskim izborima za Evropski parlament".

To bi, kako je rekao, bio veliki problem za premijerku Terezu Mej, jer može da znači povratak UKIP i poraz konzervativaca.

U tom slučaju, napomenuo je Marković, problem bi imala i EU, jer Britanija ima 73 od 750 mesta u Evropskom parlamentu.

On je konstatovao da je, i pre Bregzita, u kontekstu EU, "već napravljen izvestan kompromis između evrofilskog i evroskeptičnog dela političke i društvene scene".

Kako je podsetio, "Britanija je, pored Danske, imala najveći broj opt-out mehanizama, suvereno je kontrolisala svoje granice i sopstvenu valutu".

"Ako se izvede Bregzit bez dogovora, to znači da će polovina zemlje, onaj deo koji je protiv izlaska, biti potpuno zbrisana", upozorio je Marković, koji smatra da "uzrok podele društva nije Bregzit, već je on posledica podele".

Kao izuzetan poznavalac istorije Ujedinjenog Kraljevstva i diplomatskih odnosa Britanije i Jugoslavije i Srbije, on je podsetio da je svojevremeno "najtvrđa opozicija ulasku Britanije u EU bila Laburistička partija".

"Skepticizam se prebacio na Konzervativnu stranku od dolaska Margeret Tačer i to je nešto što nije bilo uzeto u obzir prilikom referendumske kampanje", naglasio je Marković.

U međuvremenu je, prema njegovoj oceni, evroskeptični deo Konzervativne stranke porastao i to sam opstanak stranke dovodi u pitanje.

Marković uočava da je "jedna stvar da li Britanija treba da izađe, a druga pod kojim uslovima" i pri tome se poziva na predstavnika MMF, koji je rekao da će sedam puta biti veće posledice po Britaniju nego po EU.

To nije nešto što je uzimano u obzir, ocenio je on i konstatovao da je u međuvremenu postalo jasno i da emigracija ne dolazi u Veliku Britaniju jer je ona članica EU, kao što se tvrdilo tokom kampanje, i da stečena radna prava ne mogu biti oduzeta tek tako.

On je upozorio da, na drugoj strani, EU "gubi 20 procenata BDP", ali je predvideo da ostankom Britanije u carinskoj uniji stvari mogu biti drugačije.

Kako je obrazložio, prema sporazumu koji je sa Briselom ispregovarala premijerka, "Britanija ostaje u carinskoj uniji do 2020.godine, sa mogućnošću da taj status bude produžen".

Ukoliko, međutim, Britanija izađe iz članstva bez sporazuma, "morala bi sa članicama EU da pređe na sistem Svetske trgovinske organizacije, što bi bilo nepovoljno za sektor usluga", ocenio je Marković.

On smatra i da je "veliko pitanje da li bi i drugi referendum rešio podelu u britanskom društvu, čak i da ishod bude drugačiji i da izolacionistički, izolarni ostrvski stav, bude pobeđen".

To bi se, "prema novim istraživanjima javnog mnjenja, i dogodilo", naglasio je Marković, "jer bi odziv i sastav birača bio drugačiji".

Prema njegovom objašnjenju, ideja o članstvu Britanije u EU u međuvremenu je osnažena, naročito među mladima, koji sada izlaze na ulice i protestuju, "iako se nisu videli na referendumu 2016.godine".

U slučaju "novog referenduma, glasalo bi mnogo više mladih Britanaca", uveren je Marković, koji ističe da je, za razliku od mladih u Srbiji, koji imaju najveći otpor prema EU, u "segmentu britanske mlade populacije najveća podrška članstvu".

Uz rezervu da su najnovija istraživanja radila "iste agencije za istraživanje javnog mnjenja koje su pre referenduma kao ishod prognozirale ostanak u EU", on je napomenuo da su "referendumi u Britaniji konsultativnog karaktera i da u tom sistemu suverenost pripada parlamentu".

"To je premijerka Mej pokušala da ospori, pa je dobila sudsku presudu da to nije tako", podsetio je Marković, koji je bio i profesor na Univerzitetu Kembridž.

On je, pri tome, istakao "nezavisnost sudija u atmosferi u kojoj su, posle te odluke, od tamošnjih tabloida, u 'staljinističkoj kampanji', proglašeni neprijateljima naroda".

Govoreći o britanskim medijima, naročito tabloidima, koji su, prema mnogim analizama, uveliko doprineli odluci o napuštanju EU, Marković je ocenio da je "medijska scena u Britaniji veoma neobična".

Kako je ukazao, tabloidi su doprineli podeli društva, jer godinama svoje priče o EU zasnivaju na emocijama, umesto na činjenicama.

"S jedne strane, imaju izuzetan Javni servis na kojem Lora Kinsberg faktički ismeva premijerku i to je potpuno normalna stvar sa kojom Tereza Mej mora da se nosi", ali je kod štampanih medija apsolutna dominacija tabloida, koji drže oko 85 odsto tiraža, objasnio je Marković.

On je ilustrovao da su predstavnici EU u tabloidima "bili nazivani pacovima i bacilima" i ocenio da su "priče o Briselu bile neverovatne do te mere da je samo nedostajalo da proglase da tamo žive vanzemaljci".

Argumentujući tezu o referendumskom rezultatu zasnovanom na "iracionalnom", Marković se pozvao na nova istraživanja Evrobarometra, prema kojima 48 odsto ispitanih Britanaca smatra da je članstvo u EU donelo dobrih stvari, naspram 22 odsto, koji misle da nije.

Na pitanje "da li je Britanija imala benefite od članstva", 60 odsto ispitanika odgovara potvrdno, što je, prema njegovim rečima, paradoksalno, imajući u vidu referendumski rezultat.

Uporedio je tu situaciju sa Srbijom i istraživanjem javnog mnjenja uoči predsedničkih izbora na kojima su svojevremeno glavni protivkandidati bili Slobodan Milošević i Milan Panić.

Na pitanje "da li bi se bolje živelo sa Panićem ili Miloševićem, 60 odsto ispitanih je odgovorilo sa Panićem, ali je istovremeno 60 odsto reklo i da će glasati za Miloševića".

Na osnovu toga, Marković je zaključio da "u nekim situacijama racionalni argumenti ne motivišu birače". (kraj) zvs/dac