28. 04. 2019

Institucije jedina barijera

Poenta ozakonjenja korupcije u zdravstvu nije da se ona iz nelegalnih tokova prebaci u legalne, već da teret lošeg materijalnog položaja lekara padne na građane, smatra Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo, dok potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević ukazuje da je odredba o davanju poklona veliko poniženje.

Prema rečima Milićevića, ljudi zaposleni u zdravstvu moraju da budu adekvatno nagrađeni za svoj rad, a ne da po ambulantama nose plastične kese i zembilje sa poklonima.

On upozorava da sistemsku korupciju, koja podrazumeva stvaranje uslova u kojima je korupcija moguća, stvara onaj ko rukovodi državom.

Ko donosi neprecizne zakone, kao i uredbe sa nadzakonskom snagom koje pogoduju ostvarivanju lične koristi, objasnio je Milićević i predočio da je posledica toga činjenica da već godinama niko nije osuđen za korupciju.

"Imate razne centre moći koji nisu uvek u politici, a koji jednostavno tako mogu da rade stvari da se dogodi ono što oni hoće. Njima jedina barijera mogu biti institucije", izjavio je on u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

Milićević posebno naglašava da je u Srbiji, posle Petog oktobra, trebalo razvijati instititucije, ali su one, umesto toga, ostavljene da budu slabe i lako urušive.

Kako je ukazao, tužioci moraju da rade svoj posao, ali su neophodni i edukacija i ohrabrivanje ljudi, kao i postojanje interaktivnog društva koje ćeu svemu tome učestvovati, umesto društva koje smatra da to nije njegov problem.

I Reljanović smatra da je za borbu protiv korupcije neophodna, pre svega, reforma pravnog sistema, ali i reforma moralnog sistema normi.

On je FoNetu rekao da je korupcija postala deo svakodnevice, dok su ljudi koji su umešani u korupcionaške afere danas ministri koji osmišljavaju državnu politiku.

"Nije čudo što se govori o zarobljenoj državi. Zarobljeni su i pojedinci koji žele da postupaju pravično, u skladu sa zakonom, a zarobljeni su i svi ostali, oni koji ne žele, i svesni su da krše zakon, ali praktično nemaju nikakvu alternativu", objašnjava Reljanović.

Prema njegovoj oceni, danas je teško videti nekoga ko je prošao dobro u životu, a da se pritom držao pravnih i ostalih načela.

Zbog toga, Reljanović napominje da je jedini delotovoran sistem onaj u kojem "onaj ko treba da traži, ne sme da traži, a onaj ko treba da da, da ga je sramota da da".

Poredeći Srbiju sa Švedskom, koja se vidi kao jedan od ideala nekorumpirane države, Reljanović je podsetio da se tamo ne dešava da se medicinskoj sestri daju "bombonjera i 200 grama kafe" kako bi vas prozvala preko reda.

S druge strane, Milićević tvrdi da Srbija i ne može naprečac da dođe do ranga Švedske ili Danske.

"Mi zaboravljamo da su to evolutivni procesi, da morate mnogo predradnji da uradite. To je isto kao kada hoćete iz osmog razreda osnovne škole da idete maturu", ilustrovaso je on u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza.

Po njegovom mišljenju, borba protiv korupcije zapravo je borba za sprovođenje zakona, kao osnove jedne države.

"Korupcija čini ljude nejednakim. Kada su građani nejednaki", upozorio je Milićević, "onda se i podele, svako se ušanči u svom uverenju".

"Razlog nečijem uverenju ne sme biti njegova lična korist", predočio je Milićević, uz opasku da je pogrešna koncepcija po kojoj je naš narod antropološki sklon korupciji. (kraj) zvs/ts