05. 05. 2019

Igra nultog zbira

Evropska unija (EU) će, i posle samita u Berlinu, nastaviti da posreduje u procesu između Beograda i Prištine, predviđa analitičar Aleksandar Đorđević, dok je Mladen Lišanin iz Instituta za političke studije uveren da je berlinski sastanak zemalja Zapadnog Balkana za sve strane, pa i za EU, bio alibi za ono što bi želele da postignu, a ne mogu.

"Za evropske lidere, to je bilo alibi da pokažu kako ne ostavljaju ovaj region na cedilu, iako od integracije u nekom kraćem roku nema ništa", ukazao je Lišanin u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

On smatra da berlinski samit nije najava eventualne međunarodne konferencije o Kosovu i objašnjava da je vreme za takvu konferenciju bilo između 1999. i jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Prema stavu Lišanina, sada je moguće očekivati niz poluneformalnih međunarodnih konsultacija u nešto širem obimu koje bi mogle da vode ponovnom otvaranju direktnih pregovora Beograda i Prištine.

Osvrćući se na poruku francuskog predsednika Emanuela Makrona da su bezbednost i stabilnost prioritet EU, on podseća da su ovde građani već znali da je Evropa fokusirana upravo na stabilnost, umesto na istinske reforme.

Ovog puta, kako tvrdi, to je u izvesnoj meri samo ozvaničeno, pa nije loše da su "neke maske pale i neke rukavice skinute".

S druge strane, Đorđević ističe da i jeste bio cilj da se region stabilizuje, kako bi mogao da krene dalje.

On napominje da je taj napredak nemoguć sve dok u regionu postoje tenzije i dok politički lideri ne mogu da razgovaraju normalno, nego se stalno nadgornjavaju ko je veći patriota i čija je država značajnija.

"Ako želite da postanete član takve porodice, morate da se naviknete da ćete malo dobiti, a malo izgubiti. I tu predsednik Vučić", prema oceni Đorđevića, "s punim pravom govori da mi ne možemo da izgubimo sve, a da ne dobijemo ništa".

"Moramo da budemo svi pomalo nezadovoljni i svi pomalo zadovoljni", obrazložio je Đorđević u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza.

Oba sagovornika FoNeta ocenjuju da prištinska strana na berlinskom samitu nije pokazala spremnost za kompromis, što je bilo jasno na osnovu njihovih maksimalističkih zahteva.

To ilustruju aspiracijama Prištine prema Preševskoj dolini, pa i najavom da priznavanje nezavisnosti nije konačni, nego samo prvi korak u daljoj normalizaciji odnosa sa Beogradom.

Kako tumači Lišanin, to je pokušaj da se izmene očekivanja i međunarodne zajednice, i domaće, ali i srpske javnosti, kako bi se, u slučaju eventualnog približavanja dogovoru, predstavilo da se Priština ipak odrekla nekih ciljeva.

"Njihovi ciljevi postavljeni su kao igra nultog zbira. Njihov jedini cilj jeste priznavanje nezavisnosti od strane Srbije i članstvo u UN, a sve drugo su samo sredstva da se do toga doše", predočio je Lišanin.

Istovremeno, Đorđević pretpostavlja da bi nastup prištinske delegacije u Berlinu mogao da bude mera odmazde zbog neuspeha Kosova da uđe u UNESKO i Interpol, kao i zbog srpske diplomatske inicijative o povlačenju priznanja u mnogim državama.

"Mislim da njima na unutrašnjem političkom planu nije lako da popuste, jer će onda jednostavno ispasti da je neko tu slabiji, da nisu dobili ništa, a da su mogli da dobiju mnogo više", napominje Đorđević.

On prognozira da će EU morati mnogo da radi sa kosovskim političarima na planu njihovih odnosa, kako bi se međusobno usaglasili i nastupali konstruktivnije nego do sada. (kraj) zvs/ts