12. 05. 2019

Neizdrživi prezent

Današnji fašizam ne dolazi u smeđim košuljama, već u odelima, napominje pisac i profesor Fakulteta za medije i komunikacije Igor Štiks, dok profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar smatra da nije opravdano označavati kao fašističku svaku pojavu koja se nekome ne dopada.

"Morate razlikovati stranke desnog političkog centra - demokratski legitimisane, jer ne pretenduju na nasilje, već se bore za glasove na normalan, demokratski način, konzervativne, tradicionalne, nacionalno liberalne - od onih stranaka koje bi sa te platforme sprovodile politiku netolerancije, nasilja, fizičkog uzurpiranja", izjavio je Lompar za FoNet.

S druge strane, Štiks misli da je reč fašizam devalvirana, da više nismo sigurni šta zapravo označavamo tim imenom, ali upozorava da je on tu.

Štiks je, u FoNetovom serijalu Kvaka 23, ocenio da savremeni fašizam ne koristi iste elemente kao ranije, ali se u suštini uvek vraća na svoje nasleđe.

"To ćemo ubuduće itekako viđati i naravno pronaći neke fašisoidne elemente, kao što je ozbiljnija organizacija nekih desničarskih grupa u paramilitarne, njihovo naoružavanje ili upotreba u političkim sukobima. To sve će nas itekako podsećati na istorijski fašizam", predvideo je Štiks.

Prema njegovim rečima, leva progresivna ideja imala je budućnost i stvarala je novo društvo i novu budućnost, ali je ona ukinuta.

Samim tim, uništeni su svi relikti prošlosti, ukinuta je budućnost, a "prezent je neizdrživ", ukazao je Štiks i predočio da to dovodi do "fantazmagorijskog bega u prošlost".

Desnica, kaže on, nema šta da ponudi, osim bajki, pa vladari, koji su svoje nacije prodali na svetskim tržištima, ojadili ih, osiromašili i uništili im zdravstvo, obrazovanje i budućnost, kompenzaciju nalaze u nacionalističkoj retorici.

"Zbog toga ćemo dobiti preterivanje u nacionalističkom kiču, u zastavama, u jarbolima, u komemoracijama, u spomenicima i svemu onome što zapravo vidimo kod nas", obrazlažio je Štiks.

Za razliku od njega, Lompar je novinarki Tamari Skrozza rekao da u Srbiji nijedna stranka nije došla samostalno na vlast, ukoliko nije imala nacionalnu političku orijentaciju.

Uveren je, pri tome, da je dve trećine biračkog tela, na ovaj ili onaj način, osetljivo na nacionalnu političku agendu.

"Po mom osećaju, to je u suštini glavni razlog zašto imamo jak nacionalni sadržaj unutar svake političke orijentacije, ali u isto vreme nigde nemamo njegovo autentično zastupanje. A, autentično zastupanje je zastupanje svojih shvatanja po cenu da ne dođete na vlast", obrazložio je Lompar.
 
Komentarišući događaje ispred pekare "Roma" u Borči, on je ocenio da je to slučaj koji se na neki način izoluje iuvelićava, što izaziva napetost.

Lompar podseća da sve to nije različito od onoga što se dešava u Hrvatskoj, kao zemlji članici Evropske unije, gde postoje mnogo drastičniji oblici ponašanja.

"Politička orijentacija ponekad je važnija od demokratskog sadržaja. Ukoliko je vaša politička orijentacija bitno naklonjena zapadnoj ili američkoj platformi, vama će se davati određeni popusti u demokratskom sadržaju", uveren je Lompar.

On se poziva na primer "podgoričkog režima", kojem se, zbog otvorene zapadne orijentacije, opraštaju veliki problemi u domenu ljudskih prava i sloboda.

Prema Lomparovom stavu, niko posle 2000. godine unutar našeg ambijenta nije više kopromitovao zapadne vrednosti od ovakve politike sprovođenja zapadnih interesa.

Ona je, kako tvrdi, dovela do osećaja da su ljudi napadnuti u svom temelju, da su građani drugog reda i da nisu dostojni elementarnog ljudskog dostojanstva, što je sve uticalo na jačanje nacionalnog duha.

"Ovako flagrantno kršenje demokratskih sadržaja i ovako flagrantno sprovođenje nekih pollitičkih ideja koje objektivno znače narušavanje srpskih nacionalnih prava, nesumnjivo izaziva veliko protivljenje unutar nacionalno orijentisanih birača koji nisu nužno antizapadno orijentisani", ocenio je Lompar.

S druge strane, Štiks ukazuje na opasnost da će se u desničarskim grupama pojaviti harizmatični lideri koji će za sobom povući frustrirane mase, koje inače "udaraju glavom u zid" i koje i vlast i opozicja svakodnevno zbunjuju svojim idejama.

On se "boji da mi u ovim društvima nemamo konsenzus ni oko srednjoročnih ciljeva, nemamo konsenzus oko toga kako voditi društvo, kako regulisati ekonomiju, šta učiniti sa polaganim umiranjem društava".

Zbog toga nam ostaje "ovaj limbo lošeg prezenta sa tendencijom dalje degradacije", zaključio je Štiks. (kraj) zvs/ts