26. 05. 2019

Dve škole proširenja

Na izborima za Evropski parlament (EP) neće se "ništa straobalno dogoditi", ali je za Srbiju važno da ovog puta "prva rečenica novog predsednika Evropske komisije (EK) ne bude da proširenja neće biti u narednih pet godina", izjavio je FoNetu izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi.

On je, u serijalu Kvaka 23, predvideo da će "desničari i populisti teško formirati jedinstvenu parlamentarnu grupu", dok je, kao jedinu paralelu, između izbora za EP i Trampove izborne pobede u SAD, označio to što "primat dobija laž i izmišljotina".

Naročito među "vrlo desno orijentisanim partijama koje se protive bilo kakvoj migraciji, politici azila, istopolnim brakovima i koje su za oduzimanje prava određenim grupama ljudi", ukazao je Beširi.

Kako je rekao novinarki Danici Vučenić, "laži, umesto činjenica, jeste ono što se moglo čuti u kampanjama u Velikoj Britaniji, Italiji, Poljskoj i još nekim zemljama".

Prema predviđanju Beširija, "EU će, posle ovih izbora, pokušati da ojača i da se konsoliduje, pre svega u kontekstu Bregzita, ali i sprovođenja ostalih reformi, naročito jer su zagovornici toga Francuska i Nemačka".

Osvrćući se na objavljivanje snimaka sada već bivšeg vicekancelara Austrije, izrazito desno orijentisanog Hajnca Kristijana Štrahea, on je rekao da mu je "najzanimljivije ko je napravio taj snimak i sa kojom namerom".

Štrahe se dešava svuda u regionu i kod nas, ali Austrija, za razliku od nas, "pokazuje kako se jedna demokratska zemlja nosi sa takvim problemom", istakao je Beširi.

Kada je reč o čelnim pozicijama u insititucijama EU posle izbora, za njega je previše rano da se licitira sa imenima, naročito za mesto predsednika Evropske komisije (EK).

Podseća da su 2014. godine "Holandija, Britanija i još neke zemlje bile protiv izbora Žan Klod Junkera, pa je on ipak postao predsednik EK.

"Postoji neslaganje između Makrona i Angele Merkel u vezi sa Manfredom Veberom, koji je glavni kandidat kancelarke za čelnu poziciju u EK", rekao je Beširi.

On, međutim, smatra da je za Srbiju "vrlo važno da mandat budućeg predsednika EK ne počne rečenicom kojom je počeo Junkerov - da nema proširenja u narednih pet godina".

Prema mišljenju Beširija ta "rečenica je direktno uticala, pored ostalih faktora, na reforme u Srbiji, kojih u proteklih pet godina zaista nije bilo".

On tvrdi "da ne stoje teze o potpunom napuštanju politike proširenja, kao najuspešnijoj od svih politika od nastanka EU", ali je pitanje "koliko će visoko proširenje biti na agendi buduće Komisije".

Postoje "dve škole mišljenja", kada je reč o priključenju balkanskih zemalja Uniji. Jednu, kako podseća Beširi, zastupa i profesor Dejan Jović, kandidat za evroposlanika iz Hrvatske - da "treba progledati kroz prste kandidatima i učlaniti ih u EU".

Na taj način bi se na zemlju izvršio pritisak da dostigne određeni nivo u reformama, objasnio je Beširi i ukazao na suprotna mišljenja - da zemlje ne bi trebalo primati u EU dok za to nisu minimalno spremne.

Oba mišljenja imaju nedostatke, ocenio je on i pozvao se na primere Rumunije i Bugarske, u kojima i dalje "postoji visok stepen korupcije", što potvrđuje tezu da bi prvo trebalo ispuniti standarde.

Ali, na drugoj strani, kako je istakao Beširi, "obe su zemlje značajno napredovale kao članice EU, naročito u segmentima standarda, kvaliteta života, infrastrukture, kvaliteta vazduha i vode".

Upitan zašto se evropski lideri bore protiv populista i nacionalista u svojim zemljama, dok ih u ovom regionu podržavaju, Beširi je uzvratio da EU ne učestvuje na izborima u Srbiji, "već građani Srbije biraju svoje elite" i da zato Unija "nema drugi izbor sem da sarađuje sa onima koji su na vlasti".

On "priznaje da bi teško mogao da nađe i jednu zajedničku nit između profesora Jovića i predsednika Vučića u onome što zastupaju i govore", ali napominje i da ovde "nema želje da se izborima za EP pridaje značaj".

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Beširi ne misli da je presudno ko će zameniti Federiku Mogerini, jer se pitanje tih pregovora rešava "na nivou šefova država i vlada, EK i Evropskog saveta (ES)".

Uprkos kritikama Mogerinijeve "za lošu organizaciju i nefokusiranost sastanaka, uspeh pregovora ipak zavisi od dve strane"", naglasio je Beširi.

On je ocenio da su mnogi u EU "umorni od tog pitanja", ali da su svi glasni da je bolje pregovarati 100 godina, nego ratovati jedan dan.

Fokus će biti na nastavku razgovora, najavio je Beširi i podsetio da je primer Atine i Skoplja pokazao da se političkom voljom može rešiti problem.

"Bojim se da ni u Beogradu, ni u Prištini, nema volje da se pitanje Kosova reši, jer bi to onda, pre svega Beogradu, oduzelo glavni politički argument", naglasio je Beširi.

Kako je objasnio, ako Kosovo nije ključni problem, onda se građani fokusiraju na probleme ekonomije, zdravstva..."kako izgleda naš život".

Prema rečima Beširija, nijedan mirovni ugovor na svetu nisu potpisali oni koji su doprinosli miru, već oni koji su ratovali i zato bi oni i trebalo da potpišu takav dokument.

On je konstatovao da se "EU bavi širom slikom regiona, a ne samo pojedinačnim zemljama" i protumačio da se u tom konkrekstu Angela Merkel usprotivila razgraničenju i razmeni teritorija, uverena da to ne bi doprinele dugoročnom miru između Srbije i Kosova, ali bi uticalo na odnose u regionu, uključujući i BiH.

Uoči predstojeće sednice Skupštine Srbije o Kosovu, Beširi je ocenio da bi ona imala smisla, ukoliko bi Vlada izašla sa konkretnim planom rešavanja tog pitanja.

Prema njegovim očekivanjima, međutim, ta "sednica će biti još jedna konferencija za štampu sa temom Kosova, o kojoj može da se priča satima".

"Parlament je zaista obesmišljen u poslednjih nekoliko godina, on ne vrši Ustavom zagarantovanu funkciju da kontroliše rad izvršne vlasti, već je servis izvršne vlasti", ukazao je Beširi.

Mišljenja je i da su "carine koje je Priština uvela na robu iz Srbije više populistička mera usmerena na domaću političku scenu", a tako tumači i najavu "vrlo oštrih mera iz Beograda".

Upitan o izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će ubuduće, kada reč o rešavanju problema Kosova, da se "pravi blesav", Beširi je konstatovao da je "predsednik često vrlo ljut i da retko znamo na koga je ljut".

Ovdašnju politiku da se "potpuno netransparentno pregovara i potpuno dezavuiše javnost", Beširi je ilustrovao rečima da predsednik "priča o nekakvim predlozima koje je davao nekim ljudima, a mi ne znamo ni koji su predlozi, niti kome je on davao te predloge".

Ukazujući da "to nije dobro", on je istakao da bi Vlada, da živimo u demokratskoj zemlji, u kojoj postoje procedure, napravila plan, objavila ga na svom sajtu i radila na tom planu.

Beširi tvrdi da "Srbija pokušava da trguje pitanjem Kosova da bi dobila možda neke povlastice od EU ili nekih drugih zemalja".

To, kako je upozorio, dugoročno može izazavati veliku frustraciju unutar društva.

Ako decenijama i vekovima živimo na mitu o Kosovu, Beširi misli da će građanima biti teško objasniti zašto odluke moraju biti donete, "odnosno da li će Kosovo biti priznato u granicama kakve jesu, ove godine ili sledeće godine, ili će to pitanje biti ostavljeno nekoj drugoj generaciji".

Beširi smatra da se odnos Vučića i nemačke kancelarke nije preterano promenio i skreće pažnju na mišljenje da Merkel do kraja mandata želi da reši pitanje Kosova i da to bude "neka njena zaostavština".

Nemačka "želi Srbiju u EU", ali "Srbija ne može postati članica ako ne izvrši reforme", naglasio je Beširi i podsetio da je od, "35 poglavlja, otvorila 16, u kojima nije ispunila ni trećinu neophodnih stvari".

"Lično, ne bih ni voleo da nereformisani postanemo članica EU, da budemo najlošija članica i da se u EU na nas gleda kao na građane trećeg reda", zaključio je Beširi. (kraj) zvs/dac