02. 06. 2019

Nastavak loše tendencije

Niko ne sme da se ljuti na Evropsku komisiju zbog nedavnog izveštaja o Srbiji, izjavio je u intervjuu FoNetu potpredsednik Evropskog pokreta Vladimir Međak i poručio da treba da kažemo ako nismo spremni da menjamo prilike i uđemo u Evropsku uniju (EU).

U serijalu Kvaka 23, on je konstatovao da je Komisija radila svoj posao, ukazavši na praksu koja "nije u skladu sa strateškim ciljem pristupanja EU koji smo proklamovali kada smo podneli zahtev za prijem u članstvo".

Međak je novinarki Danici Vučenić rekao da je godišnji Izveštaj Evropske komisije jasniji, oštriji i bogatiji činjenicama, pošto "formulacije koje su korišćene u prethodnim izveštajima očito nisu shvaćene".

Prema stavu Međaka, "ovogodišnji izveštaj logičan je nastavak prethodnog, u kome je ocenjeno da u osam poglavlja nismo postigli nikakav napredak, dok je sada to konstatovano za tri".

On smatra da je situacija sa političkim kriterijumima sve gora, iako predstavljaju fundament definisan osnivačkim aktom EU.

Prošle godine je ukazano na lošu tendenciju, koja se nastavila i razvila, predočio je Međak.

On je to ilustrovao primerima "fizičkih napada", višemesečnih demonstracija, napuštanja Skupštine, kao i parlamentarne prakse za koju je u Izveštaju "navedeno da je odgovorna vladajuća većina".

Kao nekadašnji član tima Srbije za pregovore sa EU i Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, Međak je procenio da Izveštaj, napisan na kraju mandata ove Evropske komisije, ostavlja otvoreni prostor za narednu Komisiju.

"Naredna Komisija će odlučiti šta da radi dalje. Ovim se za nju ostavlja otvoreno polje, jer da je napisano kako je u Srbiji sve savršeno, onda bi novi sastav Komisije postavio pitanje ko tu fingira činjenice", objasnio je Međak.

Prema njegovoj poceni, "naš start pre pet godina, pred tada novom Evropskom komisijom, bio je bolji nego danas".

"U međuvemenu, prema Fridom hausu, nismo više slobodna zemlja, pali smo za 15 mesta na listi slobode medija, a pre pet godina nismo bili na listi FATFA, država koje se ne bore protiv pranja novca", obrazložio je Međak.

On skreće pažnju i na važnost novog sastava Evropske komisije, u kojoj će "evropski liberali imati veliki uticaj, jer se odnos snaga posle izbora promenio".

Za nas je, kako napominje, bitno da "Evropska komisija prepozna proširenje kao strateški interes, što će se videti i po formiranju Generalnog direktorata za proširenje".

Za izgradnju pozitivnih trendova potreban je duži period, nego za negativne, rekao je Međak i naglasio da je "lako rasturiti", dok je izgraditi nešto pozitivno ozbiljna stvar.

Kako je podsetio, "mi smo mnogo vremena posvetili tome da dođemo na listu slobodnih zemalja Fridom hausa, a vrlo smo lako spali lestvicu ispod".

Upitan da li vlast radi na rasturanju pozitvnih tekovina, Međak je kratko odgovorio "da nije radila na njihovom očuvanju".

On je saglasan sa ocenama da Izveštaj Evropske komisije, u delu o političkim kriterijumima, ukazuje na elemente autoritarnosti režima.

Ti su elementi, kako kaže, "postojali i u prošlogodišnjem izveštaju, samo što nije bilo eksplicitno izraženo".

"Evropska komisija je jasno sada rekla da građani traže vladavinu prava i slobodne medije. Najindikativniji je, ipak, deo u vezi sa izborima, gde se kaže da izborni zakoni, izborna pravila i zastupljenost kandidata u medijima moraju biti izmenjeni do narednih izbora", naglasio je Međak.

Kako je protumačio, od toga zavise slobodni izbori i demokratija, ali i legitimitet narednih izbora.

Na pitanje da li Komisija izveštajem šalje poruku da je ugrožen princip podele vlasti, Međak je odgovorio da se "to može vrlo lako zaključiti" i primetio da ovde "postoji pogrešna percepcija o izjavama za unutrašnju upotrebu".

"Ako poslanici otvoreno napadaju doktora nauka, krivičara i sudiju Miodraga Majića, jer je kritikovao zakon, što mu je i posao, onda se to", prema napomeni Međaka, "čita kao direktan i otvoren napad na nezavisnost pravosuđa".

On, pri tome, podseća da se Srbija obavezala da promeni Ustav i uvede jasne odredbe koje bi trebalo da dovedu do nezavisnosti pravosuđa.

Međak nije mogao da proceni da li Izveštaj, pominjanjem opozicije i postojanja Saveza za Srbiju, prvi put posle nekoliko godina prepoznaje alternativu vladajućoj SNS.

Ocenio je, međutim, da je "to jedan od otvorenih pravaca koji iz Izveštaja može da se izvuče, material za narednu Komisiju, koja će proceniti u kom pravcu će raditi kada je reč o bojkotu parlamenta i delovanju opozicije".

Osvrćući se na ljutnju vlasti zbog Izveštaja Evropske komisije, Međak je podsetio da je u "Strategiji EU o proširenju 42 puta bila upotrebljena fraza vladavina prava, samo to nije imao ko da pročita".

Povodom izjave premijerke Ane Brnabić da su je delovi Izveštaja "zabavili", on je uzvratio da "ne vidi šta je tu zabavno i smešno", jer je reč o ozbilnim stvarima.

"Ako nismo spremni da menjamo prilike, da obezbedimo nezvisnost pravosuđa i uđemo u EU, onda to treba i da kažemo", poručio je Međak.

On smatra zabrinjavajućom i "neustavnu koncentraciju vlasti u rukama jednog čoveka, predsednika Republike".

Kao primer, pominje nedavnu izjavu guvernerke Narodne banke Srbije "da se savetovala sa predsednikom u vezi sa kupovinom zlatnih rezervi".

Međak je nazvao netačnim tvrdnje nekih političara da "nezavisno pravosuđe ne postoji nigde u svetu" i naglasio da "nezavisno pravosuđe postoji u celoj EU".

Govoreći o otvaranju novih poglavlja, posle ovakvog Izveštaja, on je ukazao "da je to problem i da su za unutrašnje prilike u Srbiji odgovorne vlasti".

Prema rečima Međaka, ne stoji teza da poglavlja nisu bitna, imajući u vidu da je u pregovaračkom okviru sa Srbijom jasno naglašeno da su poglavlja 23, 24 i 35 ključni parametri brizine kretanja ka EU.

"Znači da, nazadovanje i stagnacija mogu da znače i da ne otvorimo ni jedno poglavlje", konstatovao je Međak, ali je i EU pripisao deo odgovornosti za zastoj u pregovorima Beograda i Prištine.

S druge strane, kako je ukazao, carine koje je uvela Priština su nezakonite, kao i odbijanje Hašima Tačija da radi na uvođenju Zajednice srpskih opština, iako je to potpisao u Briselskom sporazumju.

Način na koji je izvršeno nedavno hapšenje policijaca i građana na severu Kosova, Međak vidi kao "podizanje tenzija, zarad nekog drugog cilja".

Uporedivši prilike sa igranjem pokera u kojem se ishod ne može predvideti, uočio je "da se podižu ulozi kao da je rešenje blizu, iako nismo čuli šta je rešenje".

"Sem uskog kruga ljudi koji su direktno uključeni u razgovore, niko ne može da zna šta se zaista dešava", rekao je Međak.

On je napomenuo i da deo Izveštaja Evropske komisije o hitnosti u kontekstu kosovskog pitanja, nije u skladu sa pregovaračkim okvirom iz 2013.godine.

Kako je podsetio, tamo piše da ovo pitanje mora da bude rešeno do kraja pristupnih pregovora sa Srbijom.

Međak je ocenio da "pregovori ne mogu biti potpuno transparentni, ali da mora da postoji nekakav demokratski proces, i u Beogradu i u Prištini".

"Evropska unija toga mora biti svesna, jer ako rešenje bude oktroisano, neće preživeti sledeću generaciju, poput Versajskog mira ili dve Jugoslavije koje su propale", procenio je Međak.

Nije želeo da anticipira da li će naredni predsednik Evropske komisije svoj mandat, poput Žan Klod Junkera, početi rečima da u njemu neće biti proširenja.

Istakao je da Strategija EU iz 2018. govori da jeprošrenje moguće i da je u interesu EU.

Pitanje je, međutim, šta je interes "država članica, naročito Francuske i Nemačke, gde to pitanje zavisi i od unutrašnje političke dinamike", zaključio je Međak. (kraj) zvs/dac