07. 07. 2019

Samita više, volje manje

Poruke da proširenja EU do daljeg neće biti, naša politička elita tumači kao signal da ne žuri i troši svoj politički kapital, smatra Natan Albahari iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, dok Srđan Đurović iz Fondacije za otvoreno društvo ocenjuje da nedavno Makronovo stop proširenju nije bilo namenjeno samo Balkanu.

On je, u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, objasnio da je poruka francuskog predsednika bila upućena i drugim evropskim liderima i javnom mnjenju u Francuskoj.

Osvrćući se na upravo održani samit u Poznanju zemalja Zapadnog Balkana i EU, u okviru Berlinskog procesa, Đurović je predočio da Unija ima vrlo nekoherentnu politiku prema ovom regionu.

"Čini se da se nikada više nije pričalo o Zapadnom Balkanu i EU, da nikada nismo imali više samita na visokom nivou, a da volja za proširenjem na suštinskom nivou nikada nije bila manja", ukazao je Đurović.

On problem vidi i u činjenici da zemlje Zapadnog Balkana ni same nemaju ideju šta su njihova zajednička ključna pitanja i ključni zahtevi.

Po njemu, ako zaista žele da zadrže evropski put, zemlje Zapadnog Balkana moraju sopstvene kandidature da učine kredibilnim.

S druge strane, kako je napomenuo, i EU bi morala da pojača sopstvenu kredibilnost, time što će nagraditi realne uspehe koje ove zemlje postižu.

Kada je u pitanju Srbija, Đurović misli da ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije o napretku nije mnogo različit od prethodnih, ali da ovde stalno postoje natezanja u vezi s obavezama preuzetim u poglavljima 23 i 24.

Kako je ilustrovao, "procene su da u Srbiji milijarda evra godišnje iscuri i nestane zahvaljujući korupciji, samo u javnim nabavkama".

"Kako se zalagati da vam EU daje više razvojne pomoći, otvori fondove za ekonomsku koheziju, ako vi ne možete da dokažete da ćete odgovorno upravljati tim fondovima", upitao je Đurović.

Zbog toga je, prema njegovom stavu, neophodno uspostavljanje kredibilnosti, da bi Srbija mogla da zauzme pozicije i aktivnije i produktivnije stupi u dijalog sa Unijom o tome šta bi trebalo da poprave i jedna, i druga strana.

I Albahari smatra da bi Srbija morala ozbiljnije da shvati poruke iz EU, umesto što neki ministri u Vladi proces pridruživanja posmatraju samo kao tehničku stvar u kojoj se "štrikliraju kutijice".

On ocenjuje da bi Srbija tokom tog procesa trebalo da se ponaša kao partner i saveznik EU, koji deli njene vrednosti, mišljenja i koji će da je podrži, a ne stalno da je napada i kritikuje kako radi protiv Srbije i srpskih interesa.

"Osim nekoliko ključnih tačaka, na primer migracija i izbeglica, gde smo pokazali da možemo da znamo da budemo partner Evropi, u mnogo domena to nažalost ne pokazujemo", konstatovao je Albahari.

Oba sagovornika FoNeta smatraju da bi izbor Španca Đusepa Borelja na poziciju Visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednost mogao dvojako da utiče na dijalog Beograda i Prištine.

Albahari ističe da je pozitivno to što Srbija i Španija imaju dobre odnose, što je Španija jedna od pet država EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, ali da bi obe strane morale EU da percipiraju kao neutralnu stranu.

"Ako ni jedna, ni druga strana, ne osećaju da je EU neutralan igrač, onda to može ceo dijalog da dovede u nezgodnu situaciju", rekao je Albahari novinarki Tamari Skrozza.

I Đurović predviđa da bi čvrst stav Španije prema Kosovu mogao da ima negativan efekat na pregovore i da postoji mogućnost da se u tim okolnostima dijalog teže uspostavi.

Ipak, pozicija Borelja nije i najavažnija u tom procesu, ocenio je on i naglasio da će važnija "tema" biti budući predsednik Evropske komisije.

"Ako sa tog mesta bude dolazila jaka podrška za stabilizaciju politike proširenja, onda će se sva ostala pitanja naći negde u tome", zaključio je Đurović. (kraj) zvs/ts