14. 07. 2019

Važno je dići glas

Sloboda govora ovde nije dozvoljena svima, već se zloupotrebljava u odnosu na to da li je nekom moćniku nešto potrebno da uradi, smatra Radomir Lazović iz inicijative Ne davimo Beograd, dok advokat Slobodan Kremenjak podseća da je sloboda izražavanja univerzalno pravo koje pripada svakom građaninu, bez obzira na zanimanje ili funkciju.

Dijalog i debata su nužni, kako bismo mogli da dođemo do informisanog stava i pravilnih odluka, izjavio je Kremenjak u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

To u Srbiji ne postoji, a na svim kanalima i platformama ima mnogo "jednog te istog", ukazao je on i procenio da ta situacija ne može biti iznenada rešena, na primer pozitivnim izveštajem Evropske komisije.

"To je proces, neprekidna borba, koja se nikada neće završiti zato što stalno težimo nekakvim novim standardima slobode, a one se osvajaju jedna po jedna, to nije proces koji se završava", naglasio je Kremenjak.

Nema kraja istoriji, rekao je on novinarki Tamari Skrozza i predočio da će uvek biti neprijatelja slobode izražavanja i uvek će biti borbi za osvajanje sloboda.

S druge strane, Lazović je FoNetu izjavio da ljudi koji se usude da govore nisu žrtva samo medijskih pritisaka, već se lako nađu i na udaru zakona.

Kako je ilustrovao, oni mogu da očekuju da će ih pratiti policija, da će im telefoni biti prisluškivani, ili će, kao jedan od predstavnika incijative Ne davimo Beograd, biti kažnjeni zato što su zalepili nalepnicu na banderu.

On veruje da zakon treba da važi za sve, "ali na svakom koraku možemo videti da to nije tako", što ne znači da bi trebalo odustati od pravnog sistema i institucija.

Prema rečima Lazovića, trebalo bi iskoristiti sve dostupne mehanizme, kako bi prokazali ono što nam se dešava.

I Kremenjak napominje da ne bi trebalo odustajati i gubiti veru da se obraćanjem institucijama ipak nešto postiže.

"Važno je svaki put dići glas i ukazati na primere loše prakse, ali bi loše bilo da zaboravimo primere dobre prakse kojih definitivno ima", istakao je Kremenjak.

On podseča da je, na primer, istraživačka mreža KRIK dobila presudu u svoju korist u slučaju protiv jednog ministra u Vladi Srbije.

Istovremeno, međutim, Lazović naglašava da borba za slobodu izražavanja podrazumeva ne samo institucije, već i udruživanje.

"Ako delujemo kao pojedinci, u ovako strašno zatvorenom društvu, ovako teško optere?enim autoritarnim procesima koje ova vlast sprovodi", Lazović tvrdi da onda "teško da možemo nešto uraditi, jer nas niko ne štiti".

Prema njegovom stavu, "tamo gde smo na udaru vlasti, tamo gde smo na udaru moćnika, od institucija ne možemo očekivati ništa".

Lazović smatra da je neophodno da se deluje javno, da se poziva na odgovornost i da se uključuje "širi front ljudi".

U tome, kako je ocenio, leži ključ ozdravljenja društva, iako takve stvari moraju da traju duže i potrebno je uložiti veliki trud.

U Srbiji su mnogi ljudi koji se zalažu za slobodu izražavanja označeni kao izdajnici, rušitelji države i ubice sistema, upozorio je Lazović, uveren da je situacija upravo obrnuta.

Podseća na reči Borke Pavićević da će se jednog dana najveći "izdajnici" pokazati najvećim patriotama.

"Insistiranje na slobodi, insistiranje na vrednostima, na univerzalnim ljudskim pravima je ono što je pravi patriotizam", zuključio je Lazović. (kraj( zvs/ts