28. 07. 2019

Samovolja i svemoć

Želimo da podržimo svaku ideju koja bi zaustavila ovo ludilo, vratila društvo na fabrički reset i zemlju promenila u normalnu, moralnu i dosadnu, u kojoj institucije rade svoj posao, izjavio je u intervjuu FoNetu član neformalne grupe Samoodbrana, glumac i reditelj Radoslav Milenković.

Napominjući da Samoodbrana "nema ambbicija da se takmiči na izborima, niti da pravi stranku", on je u serijalu Kvaka 23 objasnio da je reč o grupi ljudi koji se rado sreću i, uz kafu i kolače, "diskutuju i promišljaju, po svojoj savesti, aktuelna dešavanja u društvu".

Upitan zašto druženje i promišljanje članova grupe, u kojoj su umetnici, naučnici, karikaturisti, pisci, mora imati ime, Milenković je odgovorio da je reč o razlozima javne komunikacije.

"Želimo da reagujemo na određene pojave i probleme, poput podrške novinarki Danasa, koja je u Skupštini Srbije bila izložena užasnom nasilju", rekao je Milenković novinarki Danici Vučenić.

Objašnjavajući naziv Grupe, on je predočio da je reč o "samoodbrani od svega čemu smo izloženi", ali da ga naziv najviše asocira na "samoodbranu od kriminala, kada neko dođe da vas ugrozi, a vi se branite".

"Bavimo se širokim spektrom tema, od toga da li predsednik poštuje Ustav, do toga koliko klozeta ima u našim školama i da li su oni u funkciji", ilustrovao je Milenković.

Upitan da li samoodbrana, kao pojam, označava ofanzivnu ili defanzivnu poziciju u politici, Milenković je rekao da je vidi kao "ofanzivnu, ali ne na način na koji se bore političke stranke i establišment".

Prema njegovim rečima, "stranke treba da prave mladi ljudi, mi samo hoćemo da ohrabrimo ljude da budu slobodni u svojim uverenjima".

Na primedbu da uloga i delovanje Samoodbrane nisu potpuno jasni u političkom kontekstu, Milenković je uzvratio da "ni Pikaso nije bio jasan kada je nacrtao prvu kubističku sliku".

Kako je obrazložio, grupa Samoodbrana ima "potrebu da izrazi mišljenje javno", za šta postoje načini mimo političkih partija, dok u stavove ugrađuje znanje, godine i biografije svojih članova.

Bez namere i potrebe da ubeđuju ljude da im veruju, da regrutuju, privlače, angažuju, bez namere da imaju logistiku, strukturu, članarinu, članske karte, naglasio je Milenković.

Ako Samoodbrana ikada, na bilo koji način, postane politička organizacija, on najavljuje da je "istog trenutka izvan te priče".

"Zato što sam ja Radoslav Milenković, platio sam jako puno da steknem to ime i prezime i politikom, kao član stranke, neću da se bavim, jer bih sada morao da vam pričam šta misli moja stranka, a ne šta mislim lično", rekao je Milenković.

Osvrćući se na odnos Samoodbrane prema opoziciji, on je poručio da nema ništa protiv da neki član grupe bude član stranke ili savetnik, pošto je to stvar ličnog izbora, a najvažnije je šta ko misli.

Milenković tvrdi da "Samoodbrana nema nikakvu nameru da preuzme proteste građana", kao što se u javnosti moglo čuti, ali je jasan "da ne želi da prisustvuje protestima koje predvodi opozicija".

Ne želi da bude deo mitinga neke političke stranke, ali nema ništa protiv da opozicija predvodi proteste i da ih organizuje.

Povodom različitih stavova pojedinih članova grupe o eventualnom bojkotu izbora, Milenković kaže da "bojkot treba da bude radikalan", dok neki drugi članovi, poput pisca Filipa Davida, misle drugačije.

On, međutim, u tom "ne vidi problem, jer svako stoji iza svog indvidualnog stava", ali ne vidi ni mogućnost da grupa, kao celina, pomogne opoziciji u istrajavanju u odluci u vezi sa bojkotom izbora.

Dopušta, istovremeno, da "svako prema svojoj savesti i uverenju odluči da li će podržati određene odluke".

Milenković lično ne vidi da on i opozicija "imaju isti cilj, jer njima je cilj da dođu na vlast, što nije sporno, ali ta utakmica njega ne zanima".

Jedino do čega je njemu stalo je da "budemo društvo u kojem funkcionišu insititucije, gde su izbori samo jedan dan u četiri godine, kada se glasa bez pritisaka, bez ulja i šećera, bugarskih vozova, peglanih listića, pretnji otkazom i bez ucena".

"Ko god da pobedi, meni ne sme da bude ugroženo elementarno ljudsko pravo", rekao je Milenković i objasnio da građansku borbu vidi kao "insistiranje i zalaganje za institucije, za njihovo funkcionisanje i za uređeno društvo".

To mora da bude preduslov da jednog dana imamo slobodne izbore, rekao je Milenković, koji izjave Aleksandra Vučića da će misija ODIHR proveriti birački spisak i Maje Gojković o promeni skupštinskih akata da bi se opozicija vratila u Skupštinu vidi kao "simulaciju velikodušnosti".

Ne radi se o "ustuknuću vlasti pod pritiskom građana i opozicije", naglasio je Milenković i ocenio da su to "stvari koje bi trebalo da se podrazumevaju, a ne da budu poklon iz milosrđa".

U načinu obraćanja predsednika osećaju se "samovolja i narcisoidna svemoć", smatra Milenković i dodaje da je veoma uznemiren tekstom Večernjih novosti u kojem se Zapad optužuje da želi da uništi Srbiju i anticipira ubistvo jednog opozicionog lidera, kako bi se ono pripisalo Vučiću.

Kako je precizirao, "uznemiren je činjenicom da ni jedna insititucija nije reagovala, demantovala, optužila ili umirila građane, povodom navoda u tom tekstu i reakcija koje su iz njega proizišle".

"Ono što je napisano je zastrašujuće, a još je čudnije što je to objavila novina u kojoj država ima vlasništvo i koja ne spada u neke tračerske žutare", konstatovao je Milenković i podsetio da je u "ovoj zemlji ubijen premijer, a pre nešto više od godinu dana i opozicioni političar Oliver Ivanović".

S obzirom na stav da u Srbiji "institucije ne postoje", on i kao profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu pokušava da razume "kuda sve ide i dokle se stiglo".

"Potrebno mi je, kao reditelju i glumcu, da razumm ljudsku ubedljivost i njene psihološke, uzročno-posledične, motivacione i emocionalne parametre", zaključio je Milenković. (kraj) zvs/dac