15. 09. 2019

Žongliranje sa nacionalizmom

Politička "utakmica" Srbije i Hrvatske tako je "dizajnirana" da nema pobednika, jer bi, u suprotnom, bilo izgubljeno žongliranje sa nacionalizmom, izjavio je u intervjuu FoNetu Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku, koji kandidaturu Lasla Tročanjija za evropskog komesara za proširenje vidi kao odraz duboke vrednosne krize u EU.

Ukazujući da je igranje na kartu nacionalizma moćno oružje unutrašnjih politika, Popović je, u serijalu razgovora Kvaka 23, ocenio da odnosi Srbije i Hrvatske "praktično ne postoje".

Kako je rekao novinarki Danici Vučenić, ti odnosi se svode na povremene incidente, bez ijednog kontinuiranog procesa saradnje na bilo kom polju".

On je uveren da je jedini cilj "utakmice" Srbije i Hrvatske da traje što duže i da se održava stanje poluzamrznutog konflikta.
U takvom stanju "političari konstantno zastrašuju ljude sa obe strane, iako bi jedina pobeda za građane dve zemlje bila uspostavljanje trajnog mira i dobrosusedskih odnosa".

Ukazujući da su proteklih mesec i po dana tenzije između dve zemlje "veoma podignute", Popović je primetio i da "zaoštravanje imamo svake godine i da ono odgovara obema stranama".

Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj se, uoči predsedničkih izbora, ove godine "borba pomerila na desnicu, gde pored aktuelne predsednice Kolinde Grabar Kitarović postoji još jedan snažan kandidat, Miroslav Škoro i na tom polju se dokazuje ko je veći patriota".

S druge strane, kako je predočio, u Srbiji, koju takođe čekaju izbori, postoji "gomila unutrašnjih problema, jer zemlja puca po svim šavovima, i najbolji način da ih prikrijete je da smislite pretnju iz komšiluka kojom se homogenizuju birači pod isti kišobran, što je Vučićeva vlast".

Komentarišući činjenicu da je Hrvatska članica EU, a da njene političke elite koketiraju sa ustaškom ideologijom, uz reviziju istorijskih činjenica, Popović je ocenio da je "nažalost reč o trendovima koji postoje i u Evropi i u svetu".

On, međutim, smatra da Hrvatska ima dodatni problem "blizine rata i zasnivanja države na mitu o odbrambenom ratu, odnosno na domovinskom ratu je utemeljen osnivački mit države".

Kada se to iskombinuje sa trendovima jačanja populista i desnice u EU, to nije nešto što treba da nas iznenađuje, ali jeste nešto što treba da nas zabrine u celom regionu", upozorio je Popović.

Poredeći odnose Srbije i Hrvatske danas i pre 10 godina, on vidi "ogromnu razliku u kontekstu, jer je pre deceniju bilo nezamislivo da se politički lideri u regionu ponašaju ovako kako se ponašaju danas".

Povodom situacije u Hrvatskoj, gde je Milorad Pupovac na meti anonimnih nacionalista i desničara, ali i predsednice Kolinde Grabar Kitarović, zbog čega je unutar HDZ došlo do neslaganja, Popović je rekao da, za razliku od Srbije i njene vladajuće stranke, HDZ nije monolitna partija.

Kako je objasnio, "tamo ne postoji jedan čovek koji o svemu odlučuje, što je prednost, jer ne postoji kontrola nad institucijama i medijima kakva postoji u Srbiji, mada su SNS i HDZ sestrinske partije, koje obe pripadaju evropskoj konzervativnoj internacionali".

On, ipak, procenjuje da je "nemoguće danas voditi rat sa Hrvatskom, jer bi to bio rat sa NATO paktom", ali napominje da "situacija može da eskalira".

Prema rečima Popovića, primer toga je "napad i razbijena glava kod Knina", jer nacionalizam lako "isklizne iz ruku", pa je tako opasnu pojavu teško kontrolisati.

Kako je konstatovao, ljudi koji slede "nacionalizam i socijalni populizam to čine bez pogovora, blizu su kulta, i ne dovode u sumnju poruke koje čuju, jer ta ideologija traži samo pripadanje zarad višeg cilja, a ne i razmišljanje".

Upitan da li političke nacionalističke elite Srbije i Hrvatske zaista veruju u poruke koje šalju, odgovorio je da mu je "teško da zamisli da veruju, jer svakodnevno na stolu imaju relevantne informacije, za razliku od običnih ljudi".

Popović, međutim, ističe da "političari nisu žrtve, već su odgovorni za sve što se dešava i sami kreiraju atmosferu u odnosima Srbije i Hrvatske".

On dopušta mogućnost "da postoji dogovor između političkog vrha Srbije i Hrvatske", ali smatra da i bez dogovora "obe strane znaju šta jednima ili drugima odgovara".

Podsetio je na odnos Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, ali i na uključivanje u jednu TV emisiju Vojislava Šešelja "koji je u predsedničkoj kampanji hvalio Ivu Josipovića, znajući da će to da pomogne Kolindi Grabar Kitarović".

U tom kontekstu se mogu tumačiti i mejlovi Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović koji su isplivali u javnost, u kojima Vučić moli hrvatsku predsednicu da se u javnom govoru smanji učestalost upotrebe fraze "velikosrpska agresija", podsetio je Popović.

On tvrdi da ni jedna strana ne čini apsolutno ništa da rešava bilateralne probleme, "počev od nestalih ljudi o kojima se dve i po decenije ne zna ništa, preko problema sa granicama, kulturnim artefaktima i mnogim drugim".

Sve zajedno se, prema oceni Popovića, odvija u atmosferi "istorijskog revizionizma i iskrivljavanja istorijskih činjenica u ideološke i političke svrhe".

Upitan zašto su odnosi u regionu sve gori, on je odgovorio da su "ratne teme uvek korisne za pridobijanje desnih birača, za razliku od poruka koje se odnose na mir, regionalnu saradnju i pomirenje".

Povodom kandidature Lasla Tročanjija za novog evropskog komesara za proširenje, Popović je ocenio da je jedan od problema EU što "ljudi poput Tročanija, koji je dokazani protivnik vladavine prava, mogu da dođu na bilo koju poziciju".

U kontekstu predloženog novog sastava Evropske komisije i odnosa prema regionu, on je izrazio sumnju "da će taj sastav biti spreman da pomogne regionu više nego do sada".

Predlog da nekadašnji ministar pravde u vladi Viktora Orbana bude novi komesar za proširenje, Popović vidi i kao poruku regionu "da vladavina prava i ljudska prava nisu bitni, već je bitna bezbednost i podrška stabilokratijama".

S druge strane, Tročanji predstavlja i "odraz duboke krize u EU", koju Popović tumači i kao "vrednosnu krizu", pa je neophodno da se "EU dogovori sa sobom da li je carinska unija, trgovačko društvo ili zajednica vrednosti, što je i zamišljena da bude".

Kako je ukazao, problem EU je i taj što se "glasovi evropskih političara koji veruju u osnivačke vrednosti Unije sve slabije čuju, tako da većina poruka upućenih regionu zvuče kao sve manje smislene fraze".

"Istovremeno, situacija na terenu sa populističkim vlastima u svim državama regiona ne govori da je evropska perspektiva doprinela bilo čemu", smatra Popović.

Prema njegovom stavu, "zemlje regiona moraju da izgrade pravne i demokratske države, pa tek onda da rešavaju sukobe i da zajedno šalju poruku EU da menja politiku poširenja prema regionu".

Upitan da li veruje da se kosovski problem može rešiti do kraja godine, kako nezvanično predviđaju mediji, on je odgovorio da je to ostvarivo, imajući u vidu da se uključila Amerika, ali se "plaši da će biti lupanja šakom o sto, bez dobrog dugoročnog rešenja".

"Demokratija u Srbiji i rešenje Kosova su u tesnoj korelaciji, jer dobrog rešenja nema bez prethodne demokratizacije", ukazao je Popović i zaključio da su problemi celog regiona izvedeni iz nedostatka demokratije i vladavine prava. (kraj) zvs/dac