27. 10. 2019

Sveopšta agonija institucija

Situacija u valjevskom Krušiku i sudbina uzbunjivača Aleksandra Obradovića eklatantan su primer nepostojanja i parodije institucija, koje su u službi jednog čoveka, izjavio je u intervjuu FoNetu kolumnista Peščanika Ljubodrag Stojadinović.

On je u serijalu razgovora Kvaka 23 objasnio da je to primer koji ukazuje "da ljudi, koji kontrolišu institucije, zapravo sputavaju te institucije da rade svoj posao, pa se tako dogodilo da je u zatvoru čovek koji je otkrio kriminalce".

"Mafija ima svoj zatvor, ljudi koji se bore protiv te mafije su u zatvoru, a mafija drži ključeve", rekao je Stojadinović novinarki Danici Vučenić.

Prema njegovoj oceni, "mafija se popela na vlast, a vlast sišla u podzemlje", što je "metastatčno i uništavajuće po društvo, a kod nas posebno, jer je legalizovano".

Kao aktivni oficir u vojsci SR Jugoslavije do 1995.godine, Stojadinovića nije iznenadilo to što su se informacije o navodnoj korupciji pojavile iz jednog od najzatvorenijih sektora u zemlji - industrije oružja.

Ona je deo delikatnog i po vlast osetljivog bezbednosnog sistema, objasnio je on i istakao da u vojsci i osetljivim bezbednosnim sektorima ima mnogo časnih ljudi.

Stojadinović je zato očekivao grupu ljudi koja će da izađe na konferenciju za medije i kaže da je otac ministra policije privilegovan u trgovini oružjem, "da je postao mag u izvozu oružja i milioner i da je to trgovina uticajem".

Kod nas je heroj svaki normalan čovek koji nešto kaže, jer ostali ćute, misleći da štite svoj posao i svoje porodice, konstatovao je Stojadinović.

On smatra da se ćutanjem "porodice ne mogu zaštititi, već naprotiv, tako što će svako u granicama svojih mogućnosti reći šta se dešava i na taj način izvaditi jedan kamičak iz tog sistema".

Govoreći o kritikama da Aleksandar Vučić, kao predsednik države izlazi iz ustavnih okvira funkcije koje obavlja, Stojadinović je primetio da je sve to već postalo "opšte mesto".

Kako je predočio, u javnosti postoji "samo jedna tema i ona se svodi na lik i delo Vučića, koji je simbol okupacije društva".

Umesto da država bude servis društva, ona servisira jednog čoveka koji sedi na vrhu sistema koji je sam formirao", ukazao je Stojadinović.

Prema njegovom uverenju, "mi zapravo nemamo društvo, jer je, u sociologiji, društvo zajednica slobodnih ljudi, a ovde ne postoji sloboda, niti su ljudi subjekti sopstvene sudbine, već su od te sudbine otuđeni".

Stojadinović odgovornost za takvu situaciju prebacuje i na članove društva, jer niko "nije amnestiran od odgovornosti za neučešće ili učešće u onome što se događa".

Komentarišući to što različite grupe i pojedinci, u nemoći da institucionalno reše svoje probleme, kucaju na vrata predsednika, Stojadinović je ocenio da je to posledica "sveopšte agonije institucija koje su na samrti ili su već umrle".

Za Vučića kaže da preuzima sve više nadležnosti i kompetencija, od državnih, do nivoa mesne zajednice, postaje jedini živi činilac celokupnog života u zemlji, negirajući time demokratske procedure, prava i slobode građana, slobodu medija i pravo na glas".

Stojadinović takve odluke vidi kao "loše, jer nisu proizvod delovanja institucija zbog čega su autoritarne, totalitarne ili diktatorske.

Kako je upozorio, to "vodi ka imploziji u društvu koje se u ovom trenutku tetura, kao da je pogođeno mecima, praveći poslednje korake, pre nego što se sruši".

Osvrćući se na učestale informacije okorupciji, Stojedinović je podsetio da je "sistem bio bušan i ranije i da se godinama unazad proizvode afere sa ciljem da prekriju prethodne, a da ni jedna nije rešena, već su sve zataškane".

Prema njegovom stavu, "te rupe i crvotočine u sistemu nisu dovoljne za njegovo demontiranje, jer sistem koji predstvalja jedan čovek istovremeno počiva na ljudima koji ga štite i održavaju".

Stojadinović je,pri tome, pomenuo Sinišu Malog i Nebojšu Stefanovića, koji su "dva važna stuba", ali bi sistem počeo da se ruši, ako bi oni pali.

On je, isovremeno, uveren da ovakav sistem ne bi postojao ni "bez svih predsednikovih ljudi, poput Atlagića, Martinovića i Rističevića u Skupštini ili Palme, Jutke i Simonovića".

Do promene može doći "pobedom na izborima, pa pokretanjem reformi pravosuđa, procesuiranjem odgovornih, političkom i svakom drugom lustracijom", poručio je Stojadinović, ali je svestan da je to "teško izvodljivo, iako sam sistem počiva na dominama".

Rekao je i da "stranke opozicije nisu sposobne da kapitalizuju svakodnevne afere" i ocenio da je rasprava o bojkotu "u funkciji želje onih koji bi na izbore da bi prešli census i ušli u Skupštinu".

Ističući da bi "opozicija morala da se menja", Stojadinović je podsetio da "mi imamo ljude iz devedesetih i na vlasti i u opoziciji, sem onih koji su umrli, poginuli ili su uhapšeni".

On se zato "više uzda u građansku opoziciju, u građanski protest, ali nije siguran šta bi građanski bunt mogao da proizvede, jer mali događaj može da dovede do velikih i rušilačkih demonstracija".

"Ne znamo šta će biti, ali je potpuno izvesno da će nešto biti i to neće uraditi opozicija, već grđ?ani i to će uraditi silovito. To što će se dogoditi neće biti ni malo dobro, neće biti mirno i biće mnogo loše, pre nego što postane bolje", predvideo je Stojadinović. (kraj) zvs/dac