24. 11. 2019

Mažino linija i Trumanov šou

Ovakva navijačka atmosfera, koju su kreirali vlast i njihovi mediji, jako je opasna i može da eskalira, upozorava urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić, dok advokat Vladimir Gajić ukazuje da u našem društvu podeljenost ima endemsku dimenziju i da praktično traje od početka 20.veka.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenio da je unutrašnje stanje je u Srbiji bilo mnogo bolje između 1990. i 2000.godine.

Tada su, kako je objasnio, bili snažniji i građani, i političke stranke i koalicije, i civilno društvo i Univerzitet i akademska zajednica.

 

"Milošević je stvarno morao da misli o tome kako će narod da reaguje na najmanje sitnice", rekao je Gajić i podsetio da je "9.mart izbio zbog jednog običnog saopštenja, kojih danas imate 10 dnevno, ali reakcija ne postoji".

Prema njegovom uverenju, među građanima zato postoji prigušena energija koja može da eksplodira zbog najmanje sitnice, događaja koji uopšte ne možemo da predvidimo, ali koji će promeniti političku situaciju.

Gajić napominje da je Srbija, u kojoj nikada i nije stvoreno pravo građansko društvo, sada podeljena na dve strane, kao oko nekadašnje Mažino linije.

Kako je predočio, u situaciji smo u kojoj više nisu bitne politike, nikakva ideološka ili politička uverenja, bilo kakvi vrednosni sistemi, već samo podela "mi ili On".

S druge strane, Gunjić je u razgovoru za FoNet rekao da mi ne živimo u demokratskom, već u nekoj formi prepolitičkog sistema, gde polarizacije mogu da budu jako opasne.

On ukazuje da se aktuelna vlast obračunava sa svakim ko se usudi da je kritikuje, što nije incident koji se povremeno događa, već način funkcionisanja vlasti.

"Imam utisak da oni idu na neku vrstu kontrolisanog sukoba unutar društva, s tim što se bojim da nisu toliko sposobni da to do kraja kontrolišu i može da dođe do ozbiljnih sukoba", procenjuje urednik Cenzolovke.

Gunjiću se čini kao da živimo u društvu punom kulisa koje je kreirala vlast i sve ovo mu liči na film "Trumanov šou", gde glavni junak ne zna da u stvari živi u rijalitiju, dok su svi ostali toga svesni.

To ilustruje na primeru da je, uprkos kamerama i činjenici da su ljudi sve mogli da vide na TV ekranima, novinar Miodrag Sovilj optužen za najgore stvari, samo zato što je predsedniku postavio jedno pitanje.

"Mi moramo da se borimo, nemamo nikakav drugi izbor, a to ćemo najbolje raditi ukoliko se profesionalno bavimo svojim poslom najbolje što umemo", poručio je Gunjić.

Ako istražujemo i bez straha govorimo o svim anomalijama ovog društva, koje su sad već bezbrojne, naglasio je on u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza.

I Gajić smatra da je agresija koju promovišu predsednik Srbije i mediji pod kontrolom vlasti, sada doživela reakciju, što se vidi po tome da su ljudi izgubili živce i da više niko nema snage da razmisli pre nego što će nešto da kaže.

Od svih akademika koji ne podržavaju Aleksandra Vučića, samo trojica javno govore, baš kao što i od devet hiljada advokata javno istupaju trojica ili četvorica, primetio je Gajić.

To, kako ocenjuje, znači da intelektualna elita ne radi ništa, iako bi imala dužnost i moralnu obavezu da reaguje na pojave i događaje u društvu.

Najvažnije je da se ne ćuti, istakao je Gajić i predvideo da će se napadi na javne ličnosti nastaviti, jer vlast targetira one koji imaju ugled i uticaj u društvu.

"Važno je da se zna da je Vučić u osnovi jedna kukavica, kao što su i radikali", tvrdi Gajić.

On smatra da je "to profil ljudi koji je u stanju da napadaju civile, nedužne ljude i slabije", ali ustuknu čim im pružite otpor, zbog čega je važno da se ljudi ne boje. (kraj) zvs/ts