01. 12. 2019

Troje za referendum

Nacrt novog Zakona o referendumu dozvoljava mogućnost da na referendum izađe petoro ljudi, a da odluka bude doneta glasovima njih troje, kaže predsednica Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero, dok profesor FPN Slobodan Samardžić smatra da bi za teme od izuzetnog značaja trebalo uvesti klauzulu od 50 odsto izašlih na referendum.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ocenio da je postojeći Zakon o referendumu zastareo i da bi trebalo da se menja.

Samardžić, međutim, ne može sa sigurnošću reći zašto se on menja baš sada pred predstojeće promene Ustava i mogući referendum o statusu Kosova.

Prema njegovoj proceni, rezultati takvog referenduma, ako se održi, svejedno bi bili priznati zato što i aktuelni Ustav omogućava da se odluka donese u "drugom koraku".

Kako je objasnio, posle dvotrećinske većine glasova u Skupštini, ona se potvrđuje na "labavom referendumu", gde se uvažavaju glasovi većine izašlih.

"Ustav iz 1994. podrazumevao je daleko restriktivniji način promene Ustava. Tu je traženo da glasa više od polovine upisanih birača", podseća Samardžić.

To bi na nivou Srbije značilo tri miliona i 500 do 600 hiljada ljudi, precizirao je on, uz ocenu da bi bilo bolje da je i Ustav iz 2006. predvideo takvo rešenje.

Kao suprotni primer, navodi slučaj Švajcarske, gde ne postoji klauzula o broju izašlih, jer u tom slučaju ne bi uspeli da održe svoje vrlo česte referendume na svim nivoima.

S druge strane, Petrović Škero ukazuje da "labavi referendum" u Srbiji faktički znači da se Ustav menja voljom jedne partije.

Ona je novinarki Tamari Skrozza izjavila da "naša jednopartijska skupština ima većinu za donošenje bilo kakvog zakona".

Ipak, Petrović Škero ne može da proceni da li je ovakav nacrt Zakona smišljen namerno, da bi se donele neke važne odluke, ili je posledica neznanja.

Po njoj, ne bi bilo problema kada bi se znalo šta hoćemo, kako hoćemo i kada ne bi bilo odrednice kojom se ukida član koji precizira kada je referendum uspeo, to jest odredba o potrebnom procentu izlaznosti građana.

"Ministarstvo koje je predložilo ovaj Zakon napisalo je u obrazloženju da to radi da bi se postupilo po primedbama Venecijanske komisije, koja jeste rekla da Zakon treba uskladiti sa Ustavom, ali nije rekla u čemu", predočila je Petrović Škero.

Pritom, kako napominje, sa Ustavom su neusklađene stavke koje nemaju veze s brojem izašlih građana.

Ona ukazuje da građani nisu upoznati sa činjenicom da je u toku proces predlaganja izmena Ustava, baš kao što ni 2006. nisu znali za šta zapravo glasaju.

Sagovornici FoNeta saglasni su da nije izvesno održavanje referenduma o statusu Kosova.

Nije izvesno ni održavanje referenduma, ni usvajanje aktuelnog nacrta Zakona o referendumu, predviđa Petrović Škero, koja smatra da je najvažnija promena Ustava, u čijoj se preambuli pominje samo jedna pokrajina, Kosovo, ali ne i druga.

Istovremeno, Samardžić naglašava da je ustavni referendum krajnji čin, ukoliko se potpiše pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa sa Prištinom.

"To bi moralo da se dogodi, ali ja ovoj vlasti ništa ne verujem. Prosto se bojim bi oni taj referendum izmanipulisali, kao što i sve manipulišu", tvrdi Samardžić.

Prema njegovim rečima, "ovo je jako važno da prođe, a nema šanse da prođe u situaciji gde 70 odsto stanovništva smatra da Kosovo treba da ostane u sastavu Srbije". (kraj) zvs/ts