15. 12. 2019

Prava bez izuzetka

Poštovanje ljudskih prava našoj državi nije najbitnija stvar ili imperativ, smatra Igor Bandović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, dok Milena Vasić iz JUKOM ocenjuje da građani nemaju poverenja u institucije koje služe za zaštitu prava, a da je borba za ljudska prava teška i dugoročno neodrživa bez pomoći institucija.

"Kada nemate podršku institucija da zaštite svoja prava, vi ste u jednom vanrednom stanju pravnog sistema", ukazala je Vasić u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

Ona napominje da građani ne percipiraju ljudska prava kao nešto što im pripada, što je njihovo, što im budi potrebu za buntom i revoltom, već kao nešto što nam je podmetnuto i
"uvezeno sa Zapada".

Ipak, uprkos tome, kao i činjenici da su nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima etiketirane kao plaćenici i domaći izdajnici, sve je više građana koji se za pomoć obraćaju upravo njima.

Vasić ukazuje da, "s jedne strane, imamo državno nepoverenje i narativ u javnosti koji je izričito protiv civilnog sektora".

Kako objašnjava, "s druge strane su ljudi koji su bespomoćni i koji će možda, čak i ako nemaju poverenja, da se obrate nekoj nevladinoj organizaciji, jer više nema ko da im pomogne".

Istovremeno, Bandović u razgovoru s novinarkom Tamarom Skrozza navodi da se nevladine organizacije posmatraju kao previše političke, jer nisu na vreme artikulisale interese
građana.

Prema njegovoj oceni, "organizacije civilnog društva koje se bave ljudskim pravima su se od 2000. uglavnom bavile političkim i građanskim pravima".

Bandović pod tim podrazumeva pravo da se bira i da se bude biran, slobodu okupljanja i izražavanja, ali smatra da su u velikoj meri izgubile iz vida, ili se nisu bavile ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Usijane debate o različitim "velikim" temama, poput Kosova ili evropskih integracija, uveren je Bandović, učinile su da ogromni slojevi društva i svakodnevni život budu zapostavljeni i marginalizovani.

Kako je obrazložio, ovo društvo, politički gledano, danas ne izgleda tolerantno u odnosu na ljudska prava, već je jako polarizvano.

"Ima užasno mnogo nasilnog govora, prvenstveno od strane političke elite, i to prosto nije podneblje za gajenje kulture ljudskih prava", ocenjuje Bandović.

On, ipak, naglašava da su građani dosta svesni svojih prava i onoga što im smeta i što im je ugroženo.

U tom smislu, Bandović ističe da su zaposleni u Pošti Srbije imali pravo na štrajk, a da su suspenzijom "neposlušnih" prekršena njihova ljudska prava.

Pre svega zato što je Srbija svojevoljno potpisala veliki broj konvencija Međunarodne organizacije rada, pa tako i konvenciju o pravu na štrajk.

Pored prava na štrajk, mnogi smatraju da se svakodnevno krše i manje istaknuta i poznata prava - kao što je, na primer, pravo na slobodu kretanja u razrovanom Beogradu.

"Država ima pravo da rekonstruiše ulicu, ima prava da menja trase linijskog saobraćaja, ali je pitanje odgovornosti države za način na koji to sprovodi, kako to utiče na građane", predočila je Vasić.

Prema njenom stavu, to je ono gde bi građani morali da shvate - da država treba da bude tu da im koristi, a ne da im otežava život.

Upravo zbog toga, osim štrajkača, za svoja ljudska prava sve više se bore i različiti građanski pokreti, koje uglavnom čine ljudi sa malo ili bez prethodnog aktivističkog iskustva.

Tu činjenicu Vasić vidi kao odgovor na represiju i jednu od najpozitivnijih stvari koja se dogodila u Srbiji.

"Oni pokazuju da više ne moramo da štitimo neka apstraktna prava. Mi sada štitimo svoje dvorište, svoju kuću i svoj park, svoju ulicu, i svoju trolejbusku liniju", ilustruje Vasić.

Ona napominje da se sada ponovo štite i brane prava koja su ranije bila već stečena, na šta ukazuje i Bandović.

Zahvaljujući ranije dosegnutom standardu ljudskih prava, on je i sam verovao da više neće biti neslobode u društvu i da će se politička i građanska prava poštovati.

"Međutim, praktično sve te slobode i prava su danas ponovo ugrožena i manja nego što su bila ranije", izjavio je Bandović za FoNet.

Istovremeno, nekoliko nevladinih organizacija naišlo je na veliki broj osuda, zbog zalaganja za ljudska prava počinilica najtežih krivičnih dela - silovatelja i ubica dece.

Vasić naglašava da taj problem ne sme da se posmatra emotivno, već iz drugačije perspektive.

"Kad jednom oduzmemo jedan deo ljudskih prava, svaki sledeći put je sve lakše", upozorava ona i objašnjava da su to "sada ubice dece, sutra će biti ubice, prekosutra će to biti oni koji su nekom naneli tešku telesnu povredu".

"I tako ćemo stalno, mic po mic, da pomeramo tu granicu dok ne budemo svi lišeni nekih elementarnih ljudskiih prava", predvidela je Vasić i zaključila da je jako važno zapamtiti
da ljudska prava pripadaju svim ljudima, bez izuzetka. (kraj) zvs/ts