22. 12. 2019

Daleko od slobodnih izbora

Daleko smo od slobodnih i fer izbora, izjavila je u intervjuu FoNetu direktorka nevladine organizacije CRTA Vukosava Crnjanski i ocenila da su “popravke” izbornih uslova, dogovorene uz posredovanje evroparlamentaraca, “tehničke prirode" i da se Srbija nalazi u "izbornoj i političkoj krizi".

Ona je u serijalu Kvaka 23 ukazala je vlast jedna od prepreka za promene, dok je za odluke koje se odnose na REM i obaveze javnih servisa tokom kampanje, ali i izuzimanje iz tih obaveza komercijalnih emitera sa nacionalnim pokrivanjem, rekla da “predstavljaju pogoršanje”.

Crnjanski je novinarki Danici Vučenić rekla da razgovor u parlamentu Srbije predstavlja “važan iskorak” i ocenila da posredovanje evroparlamentaraca "znači da nismo ostavljeni da problem rešavamo sami”.

Iako je samim činom ulaska u dijalog “vlast na neki način učinila ustupak”, ona smatra da je to istovremeno “očigledno i najviše što smo kao društvo uspeli da postignemo, kada su u pitanju izbori i razgovori o izborima”.

Prema njenim rečima, i opozicioni Savez za Srbiju, "iako fizički nije bio prisutan u sali Skuštine, ipak je akter u dijalogu, jer se viđa sa posrednicima iz Evrope i komentariše zbivanja i odluke u vezi sa izbornim uslovima”.

“Popravke izbornih uslova tehničke su prirode, ali je vlast priznala da postoji problem koji je internacionalizovan. Od nečega mora da se počne, kako bi se došlo do suštinskih promena”, konstatovala je Crnjanski.

Kao direktorka organizacije kojoj su u fokusu izbori, izborni uslovi, delovanje insititucija i koja na izborima ima posmatračku misiju, ona je ukazala da je izborni proces u ozbiljnom problemu i krizi, uverena da je pomak bio moguć da su u martu prihvaćene kratkoročne preporuke CRTE.

Sada se došlo dokle se došlo, iskorak nije suštinski i mora se raditi dalje, naglasila je Crnjanski i ponovila "da smo daleko od slobodnih i fer izbora, ali videćemo kako će se ponašati insititucije koje treba da štite prava građana i koliko će dogovorene tehničke promene biti implementirane”.

Ona je predvidela da Agencija za borbu protiv korupcije “neće samostalno, bez pritiska građana, odlučivati u korist građana ili opozicije, iako je rok za odluke na prigovore skraćen na pet dana”.

Crnjanski, ipak smatra da je “bolje boriti se, nego sedeti skrštenih ruku i pustiti da procesi odu u goru fazu od ove ili one tokom beogradskih ili predsedničkih izbora”.

Kako je primetila, “sada deluje da je odluka o smanjenom roku da Agencija za borbu protiv korupcije odgovori na prigovor tehnička, ali je to možda početak da bismo stigli do funkcionerske kampanje ili medija”.

Upitana kako misli da se stigne do funkcionerske kampanje koja je standard u EU, kada predsednik to razume kao zabranu da se bavi predsedničkim dužnostima, Crnjanski je odgovorila da deluje da su za “predsednika i SNS izbori već počeli, ali i da je pitanje funkcionerske kampanje tema o kojoj treba obrazovati i građane i političare”.

Dodala je i da ni jedan amandman o funkcionerskoj kampanji koji je podnela CRTA nije usvojen i konstatovala da “predsednik ili neće da razume ili nije dobro informisan o ovoj temi”.

Govoreći o odlukama u vezi sa izborom članova REM i Pravilniku za javne servise tokom izborne kampanje iz kojeg su izuzete komercijane TV stanice, Crnjanski je ukazala da je to “pogoršanje u odnosu i na trenutnu situaciju”.

Ona je, međutim, podsetila da “nas čeka još jedna rasprava u parlamentu i da postoji mogućnost da se te stvari promene”.

“CRTA je izradila pravilnik i dala ideju kako da se ta oblast uredi, videćemo da li će nešto od toga biti prihvaćeno, ali u ovom trenutku imamo pogoršanje kada je reč o medijima i kada je reč o funkcionerskoj kampanji”, napomenula je Crnjanski.

Upitana kako razume izjavu Vladimira Bilčika, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju da je napravljen “značajan iskorak”, ona je odgovorila da su “početne koordinate za evropske poslanike bile tehničke prirode i u tom smislu oni vide iskorak”, ali da je ovde reč o “dugoročnoj borbi za slobodne i fer izbore od kojih smo trenutno jako daleko”.

Na pitanje zašto i predstavnici EU i civilnog sektora u Srbiji insistiraju na tome da je bojkot loša odluka, Crnjanski je uzvratila da njena organizacija “ne insistira na tome i da je to politička odluka onih koji su je doneli”.

Ona se nada da je odluka “dobro analizirana” i da je tu važno da bi “deo građana mogao da ostane bez svojih predstavnika u parlamentu”.

Nije saglasna sa primedbom da opozicija skoro da nema šanse na izborima pod ovakvim uslovima, rekavši “da, ako nema medija, do građana mora da se dođe u direktnom kontaktu”.

Prema njenim rečima, “problem medija postoji dugo, da je veliki, ali da nema alternative u smislu odustajanja od borbe”.

Crnjanski se nada da će, “pod pritiskom građana, opozicije i EU, doći do nekog pomeranja u medijskoj sferi i da će doći do oslobađanja RTS, za početak”.

Na pitanje zašto misli da će vlast u bliskoj budućnsoti učiniti bilo kakav suštinski ustupak, Crnjanski je predočila da postoji i “nekakav ciklus smenljivosti i da će u jednom trenutku ova vlast biti opozicija”.

Ona je, istovremeno, ocenila i da je vlast “jedna od prepreka za demokratske promene" i upozorila da smo u "ozbiljnom prblemu", ako misli da je nesmenljiva.

“Dodatni problem je što su građani pasivni i što ne veruju institucijama. Umesto da učinimo zajedno dodatni pritisak na vlast da učini ovu zemlju demokratičnijom, mi sedimo skrštenih ruku”, ukazala je Crnjanski.

Kako je predočila, Srbija je u “krizi pluralizma i mora se učiniti pritisak i na vlast i na opoziciju da sednu i da razgovaraju”.

“Mi smo u političkoj krizi i, kao društvo koje nikada nije živelo demokratiju, moramo da naučimo da je razgovor normalna stvar”, objasnila je Crnjanski.

Kako je konstatovala, “plašimo se razgovora, a vlast se dodatno plaši kritike, jer odbijaju da se pojave na bilo kojem mediju koji ih ne hvali”.

Crnjanski trenutnu političku situaciju opisuje kao “nultu poziciju u kojoj je nezamislivo zamisliti promene koje bi bile postignute na izborima”.

Dodaje da iz te pozicije “moraju da se grade mehanizmi kako bi se došlo do demokratskog fundamenta koji predstvaljaju slobodni i fer izbori, nezavisne institucije, slobodni građani, što sve mora da se pravi i gradi ponovo”.

Najavila je da će CRTA imati posmatrače na izborima, koji prema njenoj proceni, moraju da se održe, jer to nalažu pravni propisi, ali je zaključila da to što će OEBS imati i dugoročnu i kratkoročnu misiju govori koliko smo u ozbiljnoj krizi. (kraj) zvs/dac