19. 01. 2020

Bez kompromisa i konsenzusa

Bojkot je neprihvatljivo rešenje, bez obzira da li se radi o cenzusu od tri ili od pet odsto, smatra Tatjana Macura iz Stranke moderne Srbije, ali sasvim suprotnu ocenu iznosi Dobrica Veselinović iz Inicijative Ne davimo Beograd, koji kaže je cilj priče o smanjenju cenzusa dodatni razdor u opozicionom bloku.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, rekao da je ideja vlasti bila je da se stvori privid širokog uključivanja građana u politiku, tako što bi se neki pokreti, partije i organizacije koje se još premišljaju hoće li izaći na "lažirane izbore", ubedili da to učine.

"Već smo videli neke lomove, na primer u Pokretu slobodnih građana, i to je jedna posledica te najave. Mislim da je moguće i da se naprave neke ad hok koalicije koje mogu da pređu ta tri posto i tako stvore privid da se nešto dešava", napominje Veselinović.

S druge strane, Macura ističe da je više stranaka i do sada govorilo o smanjenju cenzusa, kao i da Stranka moderne Srbije smatra da bi to trebalo da se uradi.

Po njoj, potrebno je izmeniti i niz drugih odredbi, kako bi se manjim grupama koje su legitimni predstavnici opozicije, olakšao ulazak u parlament.

"Pitanje je da li oni koji su se odlučili na bojkot, a koji su bili velike političke organizacije, prelaze cenzus i od jedan ili dva procenta", izjavila je Macura za FoNet.

Ona je novinarki Tamari Skrozza rekla da su neke partije bile primorane da prave političke kompromise i ulaze u koalicije sa "ljudima sa kojima im možda nije bilo OK da to rade".

Zato bi taj ustupak, kako smatra, mogao da bi doprinese da neke buduće koalicije budu jasnije definisane.

Macura, ipak, nije sigurna da li je odabran baš pravi trenutak za promenu cenzusa, posebno u svetlu razgovora koji se vode između predstavnika vlasti i jednog dela opozicije.

Za razliku od nje, Veselinović misli da je promena cenzusa, o kojoj nije bilo reči na okruglim stolovima, samo manifestacija moći.

Kako je objasnio, nije bilo nikakvog političkog konsenzusa, već je to odluka jednog čoveka koji svima pokazuje da je on glavni.

"Time se pokazuje da Aleksandar Vučić može da uradi šta god hoće, bez obzira na preporuke i bez obzira na dogovore", protumačio je Veselinović.

Kako je naglasio, zdrav razum kaže da se "ozbiljne promene izbornog sistema ne dešavaju u izbornoj godini i moraju biti posledica nekakvog konsenzusa svih političkih aktera".

Vlast ne želi da čuje građane, ne želi da vodi dijalog i uvaži mišljenja o institucijama sistema, već pravi paralelni sistem gde učestvuju oni koji imaju nekakav interes, ukazao je Veselinović.

Prema njegovom mišljenju, "mnogi su saveznici Aleksandra Vučića u opozicionom spektru, naročito oni koji pristaju da učestvuju u nekakvim igrokazima, koji ničemu ne doprinose".

Narativ o pravoj i lažnoj opoziciji, Vučićevim saveznicima, Tatjana Macura objašnjava činjenicom da jedan deo opozicije nije pristao na pokoravanje koje je nameravao da sprovede Savez za Srbiju.

"U jednom trenutku, postojala je snažna namera njihovih predstavnika da oko sebe okupe sve političke organizacije, a kada se to nije ispunilo, doslovce su stizale i pretnje", napominje Macura.

Dok ona ističe potrebu za dijalom i činjenicu da njena stranka može da razgovara sa svima, Veselinović poručuje da sa "ovakvim režimom i ovakvim sistemom" ne može da se pregovara i razgovara tek tako.

Kako je precizirao, moraju da se primene drugačije metode, da se ne pristaje na "ono što nam on nudi" i na simulakrum razgovora i institucija, jer institucije ne postoje. (kraj)
zvs/ts