26. 01. 2020

Levi migavac, desno skretanje

Ocene predsednika Srbije o sudijama i tužiocima predstavljaju i neposredni i posredni pritisak, ocenio je u intervjuu FoNetu sudija Apelacionog suda Omer Hadžiomerović, ali je napomenuo da ni sudije nisu uspele da se profilišu kao društvena snaga sa uticajem da predlažu i pokreću promene.

Uprkos tome što se o evropskim standardima u pravosuđu govori od oktobra 2000.godine, on je u serijalu Kvaka 23 ukazao da smo danas daleko od onoga što želimo da postignemo.

Hadžiomerović se zato pita "da li je to objektivno nemoguće, da li ne znamo ili prosto nećemo" i podseća da su političari, a ne sudije, preuzeli obaveze pred Evropskom unijom (EU) da sprovedu reformu pravosuđa.

Kako je rekao novinarki Danici Vučenić, promene kakve su u pravosuđu nagovestili predsednik Srbije i državni sekretar Ministarstva pravde ipak "neće moći da idu u tom pravcu".

On je predvideo da će morati da se "kreću u okvirima koje smo sami sebi postavili i koje su standard", ali nije mogao sa sigurnošću da proceni namere političkog vrha.

Misli, međutim, da su ideje o eksternoj kontroli pravosuđa, predsednikovom biranju sudija i promeni pravila igre kroz ustavne promene, "za domaću upotrebu i u kontekstu pokazivanja odlučnosti u susret izborima".

Hadžiomerović ne očekuje da napadi na pravosuđe prestanu i ocenjuje da je sudska vlast jedina grana vlasti koja nije podložna kontroli druge dve grane vlasti.

Kako je objasnio, važni su društvena kontrola, javnost suđenja i javna mišljenja o delovanju pravosuđa, ali javno mnjenje mora da zna kako sudstvo funkcioniše i da ima mogućnost da to izrazi.

Prema njegovim rečima, "tu se dolazi do medija, koji su sve manje izraz javnog mnjenja, a sve više njegov kreator u rukama onih koji sve kontrolišu".

"Vrtimo se u krug, a jedni bez drugih ne možemo da napravimo suštinsku promenu", ukazao je Hadžiomerović i podsetio na greške prethodne reforme, koja je pošla od toga da ćemo "pravosuđe rešiti tako što ćemo da zamenimo sudije".

Objašnjava da pravosuđe predstavlja složeni sistem i da su sudije i tužioci možda njegov najvažniji deo, ali ipak samo deo tog sistema.

Odgovarajući na kritike da sudije izriču blage kazne i da puštaju dilere i kriminalce na slobodu, Hadžiomerović je ocenio da "nije napravljena analiza o kaznenoj politici, niti o pojavama koje su predmet kažnjavanja".

Kako je predočio, "drugi je problem zašto nemamo pred sudom one koji treba da dobiju maksimalne kazne, ali to nije pitanje za sud, jer sud ne goni i ne otkriva, već sud sudi".

"Ako govorimo o tezi da je sudstvo neodgovorna grana vlasti, ako državni funkcioneri to kažu iz sfere politike, vidi se da su kritike upućene onda kada su političari zainteresovani za neke predmete ili kada im to odgovara iz političkih razloga", naglasio je Hadžiomerović.

On je procenio da će se eksterna kontrola, ako se uvede na način da izvršna i zakonodavna vlast kažnjavaju sudije, dešavati u "situacijama kada su političari zainteresovani, jer će biti okrivljen neko protiv koga su".

"Političari su preuzeli odgovornost i obavezu da menjaju pravosuđe i pojačaju nezavisnost, a onda izjave idu u suprotnom pravcu, kao da dajete levi migavac, a vozite desno", obrazložio je Hadžiomerović.

Prema njegovom stavu, "očigledna je namera da se zadrže kanali političkog uticaja i kroz ustavne amandmane, jer se njima otklanja jedan, a uvodi drugi kanal uticaja, kojim se politićki uticaj na pravosuđe povećava".

Podsećajući da su u kritici ustavnih amandmana ujedinjeni pravosuđe, civilni sektor i EU, Hadžiomerović je konstatovao da "promene Ustava nisu dobile društvenu težinu kakvu su morale imati".

On je rekao i da su amandmani u proceduri i da je sada Odbor za ustavna pitanja nadležan da predloži promene Ustava.

Nada se da će biti javne rasprave i da će, "ako ima razuma", kao pomoć biti angažovani i stručni ljudi, profesori ustavnog prava.

Upitan da li su ocene predsednika Srbije o sudijama i tužiocima posredni ili neposredni pritisci na pravosuđe, on je odgovorio da je to "i jedno i drugo". Nas život ovde uči da politika može da vam uradi što god želi, iskustvo nam kazuje da za jedan dan 800 sudija, protivno Ustavu, mogu da ostanu van pravosuđa i da "nema garancija da se to neće ponoviti", ocenio je Hadžiomerović.

Prema njegovim rečima, potrebne su tri garancije da bi jedan sudija bio nezavisan - pravne i ustavne garancije, stvarne garancije i da imate intelektualno nezavisnog sudiju.

To "nije pitanje karaktera, niti hrabrosti, jer bismo onda birali Tarzane", već je intelektualna nezavisnost nešto što se gradi. Treba znati biti sudija, poručio je Hadžiomerović.

Kako je protumačio, sudija nije aparat koji sudi, već tumači i primenjuje zakon u skladu sa socijalnim i društvenim prilikama.

"Sudija ima svoju ulogu u društvu i kao intelektualac i obavezu da učestvuje u društvenom životu, u skladu sa ulogom koju obavlja", istakao je Hadžiomerović.

Pozivajući se na Sartrov stav "da svaka reč ima značenje, ali i da svaka tišina ima značenje", on je ocenio da "kod nas sudije ne govore, ali i da ćutanjem nešto poručuju".

Hadžiomerović smatra da postoje "tri su razloga zašto sudije ne govore", među kojima je prvi taj što mnogi misle da treba da sede u sudu i čitaju predmete, bez obzira na promene koje se predlažu, smatrajući da se njih te promene ne tiču.

Drugi je razlog strah da ne prekrše pravilo, jer za sudiju važi ograničeno pravo govora, precizirao je on, dok je kao treći razlog označio uviđanje da sudije nisu zaštićene kada javno govore, "na šta ukazuje slučaj sudije Majića".

Govoreći o sudijama i tužiocima koji istupaju u javnosti i kritikuju pojave i sistem, Hadžiomerović je primetio da se kod nas "svi ljudi koji se bune pojavljuju kao greška sistema".

On je uveren da nas sistem uči da ćutimo i da se iskakanje javlja kao virus i greška i zato svaki sistem, poput kompjuterskog, teži da virus odstrani i marginalizuje, kako ne bi imao društveni uticaj.

Prema Hadžiomerovom mišljenju, "sudije nisu uspele da se profilišu kao društvena snaga sa društvenim uticajem, koja može da predlaže i pokreće promene.

Jedan od razloga je i taj što građani ne prepoznaju značaj nezavisnog pravosuđa. Čak i u situaciji kada su nezadovoljni tim sudstvom, oni podrškom mogu da utiču na promenu svesti sudija, zaključio je Hadžiomerović. (kraj) zvs/dac