22. 03. 2020

Globalno zakašnjenje

Globalna epidemija testira komunikacionu veštinu svakog lidera, smatra predavač na Fakultetu za medije i komunikacije Lazar Džamić, dok je dopisnik iz Brisela Dušan Gajić uveren da će evropski lideri i predstavnici evropskih institucija morati da razmišljaju u kategorijama potpuno drugačjim nego do sada.

"To se odnosi pre svega na čuvanje zdravlja ljudi, zdravstvenu situaciju, očuvanje zdravstvenih sistema, ali i na proporcije ekonomske štete koja će pogoditi evropsku, pa i globalnu ekonomiju", rekao je Gajić u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

On navodi da je atmosfera u Briselu slična kao u Srbiji, ali da ipak ima nešto manje panike i manje lažnih vesti.

S druge strane, ukazuje Gajić, i tamo postoji psihoza u vezi nabavke lekova, zaštitnih medicinskih sredstava, hrane i toalet papira.

Prema njegovim rečima, belgijske vlasti nisu negirale situaciju, niti se izrugivale, ali su i Belgijanci, i Evropska komisija relativno kasno reagovali.

Sa ocenom o globalnom zakašnjenju saglasan je i Džamić, koji je novinarki Tamari Skrozza rekao da je moderni svet nepripremljen za ovakve situacije.

Po njemu, to je zanimljivo, jer su mnogi upozoravali da će ovakve stvari da nam se dese.

"Mnogi su upirali prstom upravo u korona virus i rekli 'ovo je iza ćoška, samo što se nije desilo', i bilo bi dobro kada bismo promenili sistem kako pripremamo vakcine i kako se pripremamo", podseća Džamić.

On konstatuje da se moderni svet sada našao "licem u lice s prirodom" koja je mnogo moćnija i jača od nas.

Kada je u pitanju zakasnela reakcija političkih lidera, Džamić ocenjuje da je teško biti komunikaciono vešt kada nemaš šta da kažeš, jer znaš da ti je zemlja nepripremljena i da će biti velikih problema.

Prema njegovom mišljenju, "jedna od tehnika koje se tada primenjuju je povećana emocionalnost, koja ide na patriotizam, kako bi se ljudi emocionalno angažovali oko ideje da se svi borimo protiv zajedničkog neprijatelja".

Ipak, Džamić poručuje da bi u toj situaciji trebalo da se obrati pažnja na specifične detalje koji ljude čine malo sigurnijim i doprinose osećanju da oni koji odlučuju o njihovim životima znaju šta rade.

On to ilustruje primerom u kojem bi penzionerima koji moraju da ostanu u kućama bilo objašnjeno kako će nabavljati hranu, kako će plaćati struju, komunalije ili primati penziju.

"Takvi detalji pokazuju da oni koji upravljaju zemljom imaju neku vrstu plana, ili su makar sposobni da brzo razviju plan", kaže Džamić za FoNet. (kraj) zvs/ts