22. 03. 2020

Tranzicija straha

U uslovima vanrednog stanja i pandemije virusa korona, predominantna su osećanja "teskobe, nelagode, anksioznosti ali se i ona menjaju, jer se ljudi navikavaju na vanredne okolnosti i, posle početnog šoka, sledi period tabilizacije", izjavio je u intervjuu FoNetu docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, psiholog Oliver Tošković.

On je, u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, novinarki Danici Vučenić rekao i da su "građani u izvesnom smislu imunizovani na vanredna stanja u Srbiji", jer smatra "da smo slične situacije imali i u prethodnim periodima".

Ono što je novo je da sada "ne znamo ko nam je neprijatelj i ne možemo da ga vidimo, pa postoji opasnost da sumnjamo jedni u druge", ukazao je Tošković, koji smatra da je "loše to što se proizvode dodatni neprijatelji  u vidu povratnika iz inostranstva".

Osvrćući se na naslov u jednom od tabloida koji upozorava na opasnost od 200.000 gastarbajtera, od kojih bar 6.000 "ima koronu", on je konstatovao da "autoritarna vlast proizvodi neprijatelje duže vreme".

Sada ima virus kao realnog neprijatelja, ali je Toškovićeva procena da "ovoga puta kreiranje neprijatelja od povratnika ne mora biti u funkciji iovako velikog straha, niti dogovora grupe ljudi, već je to prosto sistem funkcionisanja koji nije dobar".

Kako je objasnio, ako nešto ova vlast ume da radi, to su vanredne i napete situacije, kao i "svakom organizovanom autoritarnom sistemu to im dobro ide".

Tošković je kritičan prema načinu na koji najviši predstavnici vlasti komuniciraju sa građanima, počev od "različitih poruka u pogledu posledica virusa", do toga da "verbalno šalju jednu, a neverbalno drugu poruku".

Aludirao je na predsednika i premijerku, koji u svojim obraćanjima građanima, kroz zube pokušavaju da ih uvere da će sve biti u redu.

"To stvara paniku, ali srećom da su presekli takvo ponašanje i sada su preuzeli kontrolu. Deluje da to dobro rade, što vodi ka smirivanju situacije", istakao je Tošković.

On je, međutim, primetio i da često "govorimo o nepoverenju građana u vlast, što se vidi i po načinu na koji su građani reagovali na apele da ostanu kod kuće ili da ne kupuju namirnice u velikim količinama".

S druge strane, Tošković je predočio da postoji i "nepoverenje vlasti u sopstvene građane", jer je "vikanje na građane odraz nepoverenja, poput šefa koji u firmi stalno viče na radnike, jer misli da ništa ne rade dobro".

Prema njegovoj oceni, bilo bi bolje da vlast na probleme ne reaguje "pretnjama i zabranama, već da ih rešava edukacijom i razgovorom, što zahteva više energije i snage, ali je dugoročnije bolje".

Govoreći o "dilemi" sloboda ili zdravlje, Tošković je objasnio da u ovom slučaju "možemo primeniti i Maslovljevu podelu potreba, prema kojoj je zdravlje, poput gladi ili žeđi, primarna potreba, a sloboda nadogradnja".

"Iako smo žrtvovali više potrebe zbog bazičnih, sloboda se ne može svesti samo na slobodu kretanja", napomenuo je on i poručio da je "veoma važno da ne budu ukinute sloboda izražavanja i sloboda medija".

Tošković je kao "veoma loše" označio nedavne pozive da se ukinu društvene mreže i ukazao na opasnost da vlast politički zloupotrebi situaciju.

Pozvao se, pri tome, na neke izjave zvaničnika i ponašanje vladajuće SNS, za koje smatra da su "u funkciji borbe protiv opozicije i političkog marketinga".

"Kažete da smo svi ujedinjeni u borbi protiv virusa, pa zašto onda šaljete volontere u majicama SNS, zar je bitno da SNS nudi pomoć", upitao je Tošković.

Vanredno stanje obezbeđuje apsolutnu kontrolu, ali on upozorava da autoritarnoj vlasti, istovremeno, "može da posluži za zloupotrebu i sopstveno uzdizanje, o čemu ima dosta primera u istoriji".

Opisujući stanje u društvu u prethodnom periodu, Tošković je konstatovao da "osam godina živimo u nekoj vrsti vanrednog stanja".

To ilustruje slučajevima ucena birača, pritiscima na građane i strahom za gubitak radnog mesta, ali tvrdi da se "sada uzrok straha prebacio i da se desila tranzicija straha".

"Poslednju godinu i nešto imamo vanredno stanje u političkom sistemu, bojkot opozicije, pritiske, sve do virusa", ukazao je Tošković.

Njemu je prosto "laknulo" od kako je došao virus, jer smo ujedinjeni u tome, sedite kod kuće, socijalna izolacija daje efekat i nekako znate šta da radite.

Pre toga smo imali, na primer, Krušik i hapšenje čoveka koji je ukazao na probleme, što je samo jedan slučaj, "a ne znate kako to da pobedite, ni kome da se žalite", podsetio je Tošković.

On ističe da je "solidarnost osobina koja karakteriše ljude južne Evrope", ali i da je često "osobina siromašnih društava, gde su građani prinuđeni da se međusobno pomažu i u redovnim situacijama".

Uprkos tome što smo solidarni, Tošković misli da imamo problem sa činjenicom da smo "razoreno društvo".

U ovu situaciju smo ušli kao antagonizovano društvo u kojem je narušen koncept solidarnosti, pa on smatra da "sada imamo problem sa kim da budemo solidarni".

Prema tumačenju Toškovića, to se vidi po dilemi "kome verovati, vlastima ili opoziciji, i ko zloupotrebljava solidarnost u političke svrhe".

Upitan da proceni posledice "samoizolacija" država i zatvaranja u sopstvene granice, odgovara da bi "one mogle da bude teške, ukoliko građani dopuste državama i sistemima da zloupotrebe situaciju".

Tošković se, pri tome, poziva na mišljenje jednog profesora sa Stenforda, koji je napisao da "ne znamo šta tačno deluje na suzbijanje virusa i da države kopiraju jedna drugu u merama izolacije".

Zato je bitno da ostanemo osetljivi na sopstvenu slobodu, kako se ne bi dogodilo da nas ovo stanje uvede kasnije u nove probleme ukidanja dodatnih sloboda i prava, zaključio je Tošković. (kraj) zvs/dac