19. 04. 2020

Prenašminkani optimizam

Ekonomska kriza koja će uslediti posle pandemije virusa korona najviše će pogoditi radništvo i neprivilegovane srednje slojeve, predviđa predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković, dok Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije upozorava da i u krizi moraju da se poštuju Zakon o radu i prava radnika.

Atanacković je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet ukazao da radnici neće biti jedine žrtve i procenio da će u predstojećem periodu biti ugašen veliki broj privrednih subjekata.

Državne mere za pomoć ekonomiji, on vidi kao zakasnele i napominje da je do sada već trebalo da se pomogne najranjivijim, malim preduzećima i preduzetnicima.

"Oni smatraju da bi trebalo da ugase svoje firme i otpuste zaposlene, pa da nastave kada kriza prođe", objašnjava Atanacković.

On je uveren da mera, kojom se predviđa da će država isplatiti tromesečnu minimalnu zaradu u preduzećima koja nisu otpustila više od 10 odsto radnika, u tom smislu ništa ne menja, baš kao ni obećano odlaganje  plaćana poreza i doprinosa, ili povoljni krediti.

"Poslodavci za sva dugovanja koja bi tako nastala odgovaraju svojom sopstvenom imovinom, tako da se s pravom plaše da bi mogli ostati i bez nje, bez svojih kuća i stanova", obrazložio je Atanacković.

Kako je predočio, obaveze vlasnika preduzeča se ne opraštaju, već samo odlažu za neko drugo vreme.

Činjenicu da su poslodavci prinuđeni da otpuštaju radnike, dok se u javnim preduzećima povećavaju plate, Atanacković kvalifikuje kao diskriminaciju.

On, međutim, podseća da to nije ništa novo i konstatuje da je u ovoj krizi samo povećana već postojeća razlika između privatnog i javnog sektora.

Stojiljković nije saglasan sa tom ocenom, već smatra da je problem u tome što je privatni sektor slab i privredno neefikasan, dok se u javnom radnici zapošljavaju, ne na osnovu znanja, već partijske poslušnosti.

U razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza, on je FoNetu rekao da je najavljeni paket ekonomskih mera napravljen tako da "drži vodu" i daje zadovoljavajuće rezultate samo do izbora.

"Previše je tu prenašminkanog optimizma", ocenio je Stojiljković i poručio da je privredi potrebna dugoročnija, a ne samo tromesečna pomoć.

Po njemu, predlog da se svim punoletnim građanima uplati po 100 evra nije selektivan i ne prepoznaje najugroženije.

Takođe, pomoć preduzećima koja otpuste mali broj radnika, Stojiljković tumači kao nagradu za nešto umerenije otpuštanje.

Sagovornici FoNeta imaju različita viđenja kraja ove krize. Atanacković ocenjuje da bi poslodavcima trebalo omogućiti da vrate novonastala zaduženja prema kreditorima i ukazuje da će pojedinci biti jako finansijski  istrošeni i bez rezervi koje su imali.

"Mislim da će biti potrebno nekoliko godina da bismo stvari doveli na ono mesto gde smo bili i da bismo mogli da očekujemo rast bruto domaćeg proizvoda od četiri, pet ili više odsto", tvrdi Atanacković.

Nasuprot njemu, Stojiljković smatra da je vreme da se kroz dijalog dođe do održivih i relativno pravičnih rešenja.

"Ovo je trenutak da se spreči neravnomerno razlivanje posledica krize i uvlačenje u populističku diktaturu u kojoj ne postoji ni primisao neke vrste demokratskih procedura, otvorene rasprave i dijaloga", zaključio je Stojiljković. (kraj) zvs/ts