17. 05. 2020

Greši ko se ne plaši

Ne idemo ka građanskim sukobima, ali se produbljuju rovovi između dveju strana, ukazuje član Predsedništva Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović, dok Radomir Lazović iz Inicijative "Ne davimo Beograd" (NDBG) takođe misli da nismo blizu građanskog rata, ali upozorava da "svakako krećemo u nasilje".

"Sve smo bliže jednoj formi meke diktature, u kojoj vam nije dozvoljeno da bilo šta kažete. Vlast ne želi da dozvoli ni najmanji prostor za izliv nezadovoljstva", izjavio je Lazović u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

On to ilustruje primerima da vlast na štrajk glađu reaguje "svojim" štrajkom glađu, na lupanje u šerpe uzvraća bakljadom, dok na proteste odgovara kontraprotestima i kontraorganizacijom na svaku organizaciju.

Sve institucije su preuzete, a građani Srbije žive u zatvorenom sistemu, rekao je Lazović novinarki Tamari Skrozza i predvideo da će u borbi protiv njega biti potrebno dosta inovativnosti, domišljatosti i drugačijih pristupa.

On smatra da su tradicionalni načini borbe izgubili smisao, uveren da "mi njih ne možemo da dobijemo na snagu".

"Prosto, ljudi su jači, imaju pare, imaju bagere, imaju huligane, policiju, vojsku. Ono što oni nikako nemaju, to je ljubav, to je saosećanje prema drugome, to su briga i nega", predočio je Lazović.

Kako je istakao, "mi to imamo i to treba da udružimo, s time treba da im se suprotstavimo".

S druge strane, Grbović kaže da je neopohodno da se počne s političkim razmišljanjem, artikulacijom nezadovoljstva građana i ponudi nova vrsta političke platforme i ideja.

"Priča o tome koliko smo ugroženi kao opozicija, koliko su loši uslovi u kojima radimo, koliko nas vređaju, jesu legitimne teme", ali on pretpostavlja "da najveći broj ljudi to iskreno ne zanima".

"Mi moramo da se bavimo njima, a ne nama", izjavio je Grbović za FoNet i dodao da štrajk glađu Boška Obradovića jeste legitimno sredstvo političke borbe, ali da je upitno šta se time može postići.

"Da bi neko ostao dosledan u tom štrajku, potrebno je da umre, što nije baš efikasno rešenje", objasnio je član Predsedništva PSG.

Prema Grbovićevom tumačenju, bojkot izbora nije ideja, već sredstvo političke borbe, "što je ovde pogrešno shvaćeno, pa se smatra da je onaj ko izlazi na izbore - izdao ideju".

On je najavio da će PSG, ukoliko postane parlamentarna partija, biti na usluzi delu opozicije koji ne izlazi na izbore i pomoći koliko bude moguće.

"Nema potrebe da se insistira na jedinstvenosti po svaku cenu, naročito ukoliko bi to bila jedinstvenost u lošem. Pritom, ne mislim da je našom ili bilo čijom drugom odlukom to jedinstvo narušeno", rekao je Grbović.

Napominje da se jedinstvo određuje u odnosu na cilj, uveren da nema nikakvih prepreka da posle 21.juna opozicija nastavi razgovore, ako ima isti cilj, "a to je smena ovog režima i pravljenje neke normalnije i uređenije Srbije".

"Mi smo samo izabrali različite metode borbe, i verujem da ćemo se negde u nekom trenuktu na tom putu ponovo spojiti", naglasio je Grbović.

Nasuprot njemu, Lazović ističe da je bojkot bio dobra odluka o kojoj je postignut visok stepen saglasnosti, ali da "sada imamo opadanje te ideje".

"Društvo je izuzetno podeljeno i nema ni minimuma uslova za izbore", ocenio je on i poručio da će "vlast biti odgovorna za sve evenutalne posledice".

Ističući da postoji potreba za zajedničkom borbom, Lazović je objasnio da razjedinjene grupacije i pojedinci mogu da razgovaraju i imaju različite stavove, ali da u društvu mora da postoji jedno "zdravo telo" koje će biti u stanju
da se suprotstavi aktuelnim tendencijama.

"Ukoliko se ne udružujemo i ne borimo, ne znam šta možemo da očekujemo. Ovaj haos koji živimo samo tako može da se promeni", rekao je Lazović i zaključio da "greši svako ko nije uplašen pred onim što nas čeka". (kraj) zvs/ts