07. 06. 2020

Monopol nad nasiljem

Naša vlast nije prihvatila demokratsko pravilo o smenjivosti, jer da jeste, ne bi pravila autoritarno društvo bez dijaloga, u kojem su izbori "ritual i proteza za legitimitet", izjavio je u intervjuu FoNetu glavni urednik izdavačke kuće "Arhipelag", pesnik i književni kritičar Gojko Božović.

On je, u serijalu razgovora Kvaka 23, podsetio da "političko i drugo nasilje u Srbiji ima dugu i ukorenjenu tradiciju", ukazujući da "populizam proizvodi nasilje na raznim nivoima".

"Vreme u kojem živimo jeste u znaku veoma naglašenog nasilja, a to nasilje oblikuje sada i američku scenu", rekao je Božović novinarki Danici Vučenić.

To nasilje, kako je objasnio, poteklo je iz "zaista brutalnog ubistva bespomoćnog, nenaoružanog, crnog mladića i to od predstavnika vlasti".

Osvrćući se na situaciju u Srbiji, Božović je uočio da "populizam ne može bez spoljnjih i unutrašnjih neprijatelja".

Prema njegovom viđenju, "nasilje je nužno i zakonomerno, ukoliko su prisutni neprijatelji" i vidi se i prenosi na raznim nivoima.

"Nasilje počinje rečima, ali se nikada ne završava na rečima. Ako imate toliko agresivnu i nasilnu javnu scenu sa tolikim sadržajem nasilja u tabloidima i elektronskim medijima, onda se ono prenosi u konkretnu fizičku ravan i ugrožava celo društvo", upozorio je Božović.

Pozivajući se devedesete, on je podsetio da su "čitave generacije odrastale u senci ratova, zločina i dramatičnih zbivanja".

Nasilje je od tada samo menjalo oblik i formu i na javnoj, političkoj sceni postoji kao "oblik komunikacije, a ne kao incident", konstatovao je Božović.

Kao "zgodno oruđe", on vidi i nacionalizam, koji je posebno izražen u regionalnim odnosima.

Nasilje proističe iz činjenice da smo izrazito polarizovano društvo, koje u parlamentu nema dostojnu političku reprezentativnost, rekao je Božović.

Kako je precizirao, razlike nisu na dobar način predstavljene u javnosti, nema kritičkog mišljenja i nema kritičke javnosti.

"Postoje beskrajni monolozi predstavnika vlasti, koji zapravo imaju monopol nad javnošću, a faktički i monopol nad nasiljem", ukazao je Božović.

Prema njegovom upozorenju, "jedan značajan segment društva ne može da dođe do javne reči ili je, ako i dođe do reči, izložen medijskom, političkom progonu i nasilnom jeziku koji je zapravo jezik neprijateljstva".

U tom kontekstu, pomenuo je aktuelne pretnje direktoru Birodija Zoranu Gavriloviću, posle gostovanja u emisiji na N1 sa članicom Saveta REM Oliverom Zekić.

Podele u društvu posledica su onoga što dolazi iz političke sfere, protumačio je Božović i dodao da u "državama poput naše, koje je Fridom Haus proglasio hibridnim, vlast ima prvu i poslednju reč i monopol nad odlukama, ali zato mora imati i monopol nad odgovornošću".

On je saglasan sa ocenama da "nismo imali agresivniju vlast u proteklih 20 godina", ističući da je čak i devedesetih, "koje su po mknogo čemu bile mračne", postojalo kritičko mišljenje.

Postojale su i "oaze građanskog slobodnog stava, a ljudi nisu bili izlagani tako dramatičnim sistematičnim i tako brutalnim kampanjama koje služe da se dehumanizuju neistomišljenici", naglasio je Božović.

On smatra da je u politici ključno pitanje smenjivost vlasti i obrazlaže da naša valst, da je to prihvatila, ne bi pravila autoritarno društvo bez dijaloga.

Božović predviđa da će se "vlast teško odreći monopola i da će to učiniti jedino ako bude prinuđena sticajem međunarodnih i unutrašnjih okolnosti".

"Ova vlast veruje da promena nije prihvatljiva", ocenio je on i precizirao da je "suština demokratije i nenasilne komunikacije upravo u prihvatanju teze da je vlast prolazna".

Komentarišući događaje i podele u opoziciji, Božović je, aludirajući na nedavni incident u kojem je jedan od aktera bio predsednik PSG Sergej Trifunović, napomenuo da se u uslovima nasilne javne scene i "izolovani incidenti nužno stavljaju u taj poredak".

Prema njegovom stavu, bojkot je postao ključno političko pitanje u zemlji u proteklih godinu dana, ali se glavna borba nije vodila oko pitanja političkih programa i konkurencije u političkoj areni.

Borba je bila oko toga "ko će zapravo biti privoljen, prinuđen ili prizvan da izađe na izbore", smatra Božović.

On misli da su stranke koje su promenile odluku o bojkotu, "u suštini, donele konkurentsku odluku u odnosu na ostatak opozicije".

"U tim raspravama trebalo bi isključiti otrovan jezik koji vređa dostojanstvo i koji dehumanizuje čoveka kao ličnost", poručio je Božović.

On "nema utisak da se približavaju izbori", koje vidi više kao "ritual, jer kao deo sveta moramo imati nekakve izbore".

Sadržina tih izbora "nikoga spolja ne zanima, a iznutra nema snage da se ti izbori oblikuju tako da imaju legitimitet od celog društva", rekao je Božović.

Za razliku od ambasadora EU Sema Fabricija, on ne misli da su "ovi izbori bilo kakav test demokratije" i konstatuje da su svi prethodni izbori, u proteklih osam godina, pokazali da se "ni o čemu ne odlučuje".

"Na izborima se ne formiraju institucije koje će donosti odluke koje su im poverene, nego postoji samo jedan centar političke moči", napomenuo je Božović.

Kako je ocenio, "izvan tog centra postoje samo otpravnici poslova i nije važno ni ko će biti premijer, a kamoli ko će voditi poljoprivredu".

Božović je saglasan sa predviđanjima da bi period posle izbora mogao da bude uvod u novu krizu.

Smatra da se na "ovim izborima neće rešiti konfliktne situacije" i obrazlaže da sami izbori "više služe kao proteza za legitimitet".

"Ako i debate nema u Skupštini, biće je na ulici", procenio je Božović, za koga je "bojkot smisleniji".

Time se, kako je objasnio, "ne učestvuje u igrici i sistemu u kojem nema demokratije i u kojem ne možete donositi odluke, jer nemate ni prave informacije, niti ih igde možete čuti".

Činjenicu da je opoziciono javno mnjenje u zemlji "mnogo šire od podrške koju imaju opozicione partije", Božović tumači "siromaštvom u kome je vrlo teško baviti se ili podržati opozicionu politiku".

Prema njegovim rečima, ljudi brinu o svom opstanku zbog čega se isključuju iz javne borbe i opozicionog delovanja.

S druge strane, javna i medijska situacija je takva da za alternativna i drugačija mišljenja zapravo uopšte nema prostora ili je taj prostor "sveden na vrlo uske i male enklave", zaključio je Božović. (kraj) zvs/dac