21. 06. 2020

Tranzicija američke uloge

Amerika je polarizovana više nego ikad, ocenjuje bivši dopisnik iz Vašingtona Momčilo Pantelić, dok njegov kolega Milan Mišić, takođe nekadašnji dopisnik iz SAD, smatra da je ta zemlja trenutno u "distopijskom filmu" sa elementima ekonomske krize, građanskih nemira i političkog zapleta.

Mišić je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet konstatovao da su SAD u "teškoj demografskoj drami", jer se 2012. po prvi put rodilo više dece manjina, nego belaca.

Kako je ukazao, to može da utiče na nepisani društveni ugovor i hijerarhiju koja podrazumeva belce na vrhu.

"Sve projekcije govore da će manjine, dakle Afroamerikanci, Hispanosi, Azijati i drugi, u dogledno vreme - negde do sredine veka - postati većina", predočio je Mišić.

Prema njegovom tumačenju, bela manjina je zbog toga uznemirena, što je bila podloga za veliko nezadovoljstvo.

Ono je "izrodilo Trampa u Beloj kući", ocenio je Mišić, uz napomenu da postoji poslovica koja kaže da "kad dođe vreme, dođe i čovek".

Na rasni momenat osvrće se i Pantelić, koji napominje da su uspomene na segregaciju Afroamerikanaca sada na vrhuncu i da bi zato trebalo da dođe do mirnog raspleta, a ne do građanskog rata.

Po njemu, Trampova ciljna grupa su "besni belci", koji smatraju da su žrtve globalizacije, zapostavljeni i demografski ugroženi.

Oni su, kako podseća, gubili poslove, a Tramp obećava povratak industrije u Ameriku.

"To neće ići lako, iće će na uštrb potrošača, pošto će sve da poskupi. Nije kineska roba uvožena zato što Amerika to ne bi mogla da proizvede, nego zato što je bilo isplativije", objašnjava Pantelić.

On je novinarki FoNeta Tamari Skrozza rekao da Vašington nastavlja izolacionističku politiku, u skladu sa geslom "Amerika na prvom mestu".

Ukazujući na Trampovu najavu da više neće učestvovati u rešavanju sukoba u drugim državama, Pantelić je procenio da je izolovanje van intervencionizma, ipak, teško zamislivo za Ameriku.

Amerika bez globalne uloge sebe dovodi u unutrašnje neprilike kakve sada ima, obrazložio je on i konstatovao da "prisustvujemo jednom strateškom zemljotresu".

On je počeo i pre Trampa, a to je smanjivanje uloge Amerike u globalnim odnosima, ali ne zbog njenog povlačenja, nego zbog rasta drugih, ocenio je Pantelić.

Uporedio je aktuelnu situaciju sa uvođenjem višepartijskog sistema, u kojem Amerika više nije jedini igrač, a sve veću ulogu imaju Kina, Rusija i Indija.

I Mišić misli da već neko vreme traje velika tranzicija američke uloge u svetu, ali i globalnih odnosa uopšte.

On smatra da je ostalo malo saveznika sa kojima Tramp nema sporove i podseća da su temelji američke moći do sada bili upravo u savezništvima i prisustvu SAD na mestima gde takva savezništva postoje.

Po Mišiću, dalja sudbina demontaže nekadašnjeg sistema zavisi od ishoda novembarskih predsedničkih izbora, dok je centralno pitanje novog poretka odnos Amerike sa Kinom.

Kako je istakao, Amerika u tim odnosima "ostaje u velikoj prednosti, vojnoj i ekonomskoj, ali Kina vrlo strpljivo, vrlo postepeno, ali u isto vreme sistematski, gradi i jača svoju poziciju".

"Nameće se kao akter koji je u ovom momentu sposoban, ne da zameni Ameriku, ali da njen položaj uveliko osporava", rekao je Mišić.

Oba sagovornika FoNeta ističu da je za sada nemoguće prognozirati hoće li Tramp imati i drugi mandat u Beloj kući, ali smatraju da je on svakako uticao na sliku savremenog sveta.

Mišić je siguran da mnogi Evropljani, pa i svi drugi američki saveznici, priželjkuju da Tramp svoju predsedničku karijeru završi sa samo jednim mandatom.

Po njemu, Trampova pobeda moguća je i bez savezništva sa moćnim medijima, sa kojima je i inače u ratu.

S druge strane, Pantelić misli da bi, posle Trampa, u međunarodnim odnosima trebalo da se krene ispočetka, sa Amerikom koja je mnogo spremnija na saradnju.

"Moja je želja da se Evropa konsoliduje i da nađe dovoljnu dozu jedinstva kako bi bila ravnopravan patner sa rastućim i već postojećim džinovima, Amerikom, Kinom i Rusijom", zaključio je Pantelić. (kraj) zvs/ts