21. 06. 2020

Degradiran američki imidž

Šta god mislili o Americi, ona će, uprkos krizi koja je potresa, za dugi niz godina ostati broj jedan, kao "neprikosnovena supersila u ekonomiji, tehnologiji i najveći vojni i diplomatski potencijal", izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik Foruma za međunarodne odnose Ivan Vujačić.

Kada je Barak Obama izabran za predsednika on je pomislio da je "građanski rat u Americi završen", ali sada priznaje "da nije bio u pravu".

Vujačić je, povodom aktulene krize i antirasnih nemira, kao posledice brutalnog policijskog ubistva Džordža Flojda, ocenio da su SAD "podeljeno društvo".

Kao nekadašnji ambasador u SAD, on je u serijalu Kvaka 23 novinarki Danici Vučenić rekao da su problemi mnogo dublji i ozbiljniji od načina na koji aktuelni predsednik vodi državu, "igrajući upravo na konfrontacijama i podelama".

Osvrćući se na delove iz knjige nekadašnjeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji tvrdi da je američki predsednik molio kineskog da mu pomogne da pobedi na izborima u novembru, Vujačić je rekao da Bolton "ima reputaciju nezgodnog čoveka".

"Tvrdog, hladnog ratnika, ali i osobe koja je iskrena i poštena, što znači da ne laže", uveren je Vujačić, koji smatra da su optužbe na račun Trampa vrlo ozbiljne i da imaju posebnu težinu, jer ih iznosi Bolton.

On, ipak, nije mogao da proceni da li će Boltonova knjiga, koja bi trebalo da bude objavljena 23. juna, imati po Trampa efekat "još jedne domine koja se ruši", imajući u vidu društvenu krizu, pandemiju i 40 miliona ljudi koji su ostali bez posla.

"Ako padnete ispod 40 odsto, a predsednik ste i čeka vas reizbor, to je vrlo nisko", protumačio je Vujačić, pozivajući se na rezultate anketa koje mere rejting predsedniku SAD.

Dopustio je, međutim, mogućnost da Trampov tim krizu u kojoj su SAD, bez obzira što u anketama vodi kandidat demokrata Džo Bajden, "možda i okrene u njegovu korist".

Pri tome, Vujačić podseća da je 1968. godine Ričard Nikson, u jeku krize izazvane ubistvoim Martina Lutera Kinga, počeo da govori o redu i zakonu, što Tramp danas čini, i da je na tome dobio izbore.

Prema njegovom tumačenju, "većinska Amerika želi red i mir, ali ne treba zaboraviti ni da je u nekim gradovima policija klečala u znak protesta zajedno sa demonstrantima".

Vujačić je, reagujući na najave da će neki uticajni republikanci, poput Kolina Pauela, glasati za Bajdena, primetio da je "ipak reč o pojedincima, a ne o trendu među republikancima".

Prema njegovom mišljenju, ta stranka je "na neki način kidnapovana", jer Tramp ne zastupa ideologiju republikanaca, "već ih je zadovoljio smanjenjem poreza".

"Na pad Trampove popularnosti utiču ekonomska kriza, pandemija i sagledavanje njega kao nesposobnog da to reši" razjasnio je Vujačić.

On podseća da su u proteklih 90 godina "samo tri američka predsednika doživela neuspeh prilikom reizbora, suočavajuči se ogromnim problemima - Huver, Džimi Karter i Džordž Buš stariji".

Vujačić, istovremeno, smatra da se Bajden, kao kandidat demokrata, u ovoj krizi ponašao "više predsednički od predsednika".

Uprkos tome što je "najstariji predsednički kandidat u istoriji", prema mišljenju Vujačića, u korist mu idu veliko iskustvo, kredibilitet i činjenica da je bio Obamin potpredsednik.

Kako je obrazložio, Bajden u trenucima krize izazvane pandemijom i padom ekonomije "deluje kao pouzdana osoba koja može da se nosi sa okolnostima".

"Istovremeno, šalje poruke da su mir, zajedništvo i jedinstvo Amerike prioritet, a ne podele i konfrontacije, na čemu Tramp gradi politiku", ukazao je Vujačić.

On je podsetio da je Amerika "podeljeno društvo još od '90-ih godina, od dolaska Bila Klintona, kada su počeli takozvani 'kulturni ratovi', gde se svaki demokrata smatrao uzurpartorom".

"Prisustvovao sam prvoj Obaminoj inauguraciji, sedeo na stepenicama, i pomislio da prisustvujem kraju građanskog rata, ali nisam bio u pravu", rekao je Vujačić.

Prema njegovom mišljenju, sada su se u Americi nagomilali dodatni problemi, "u kojima postoje i žrtve globalizacije, a ne samo dobitnici, što se videlo i po podršci koju je Tramp dobio svojevremeno".

Vujačić predviđa da će Bajden, ukoliko bude izabran za predsednika, "biti primoran da rešava upravo unutrašnje probleme, naročito zdravstvo".

Prema njegovom uverenju, u tome će morati da ode dalje od Obame i nađe instrumente da pomogne nižoj klasi, smanji nejednakosti i poveća poreze, mada je ključno pitanje kako će izgledati Kongres.

U kontekstu međunarodnih odnosa, Vujačić se ne slaže da će budući predsednik, naročito ako to ne bude Tramp, moći da "krene ispočetka".

Kako je objasnio, "novi predsednici nemaju prazan papir pred sobom, već moraju da se kreću u prethodno zadatim okvirima i da rešavaju probleme koje nisu sami izazvali".

On se ne slaže ni sa školom mišljenja da će se dogoditi "nova Jalta i novi globalni dogovor oko funkcionisanja sveta i sfera uticaja, naročito u Evropi".

Mogla bi, međutim, da se dogode "trka u tehnološkom primatu i pokušaji Amerike da u tom smislu ograniči Kinu i da je pobedi", procenio je Vujačić.

Prema njegovom stavu, američki predsednički izbori 3. novembra "globalno su važni sa stanovišta da Tramp ne bude ponovo izabran i da se stvari baš ne vrate na multilateralizam kakav je bio, ali da se vrate diplomatija i dogovori i izgrade bolji odnosi, pre svega sa Evropom".

"Tramp je degradirao američki imidž u svetu i ako dobije još četiri godine", Vujačić misli da se "SAD od toga dugo neće oporaviti".

Komenatrišući odnose Evrope i Amerike, on ističe da je "dugoročno Evropa prirodni saveznik Amerike" i prognozira da će tako i ostati, "samo sa manjim intenzitetom savezništva".

Prema Vujačićevom shvatanju, Bajden će "prvo pokušati da zašije iskidane veze i izgladi odnose sa Evropom, ali i sa nekim organizacijama sa kojima je Tramp narušio odnose, poput Svetske zdravstvene organizacije ili Svetske trgovinske organizacije".

On misli i da bi Trampov izborni neuspeh mogao da utiče na buduće neuspehe populista koji su na vlasti u pojedinim evropskim zemljama, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana.

Važno je, ipak, imati na umu da su populisti proizvod i različitih pojedinačnih okolnosti u zemljama koje imaju problem rastuće nejednakosti, nezaposlensti, pada ekonomije, a sada i probleme sa pandemijom, rekao je Vujačić.

Kako je napomenuo, svi ti problemi, sem što su individualni, istovremeno su i zajednički i da bi se rešili mora da postoji nekakav oblik multilateralizma.

Niko ne može da se zaključa, ali se Vujačić boji da je upravo krenulo u suprotnom pravcu. (kraj) zvs/dac