05. 07. 2020

Laganje i psihička havarija

Najveću paniku stvara neizvesnost i kada ljudi nemaju prave podatke, smatra glavni i odgovorni urednik BIRN Milorad Ivanović, dok doc. dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakuteta ukazuje da ljudi više ne znaju šta da rade i kome da veruju, što se ne odnosi samo na establišment.

Pozivajući se na istraživanje o profilu pandemije u Srbiji, u kojem je do sada učestvovalo više od 15 hiljada ljudi, ona je istakla da su ispitanici na početku verovali da epidemija može da se drži pod kontrolom.

Vremenom je rastao i strah, ali i uverenje da će ovo da potraje. "Sada imamo klastere ljudi koji su strašno uplašeni, zato što je neizvesnost veća i što se sve iznenada desilo", objasnila je Damnjanović u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet.

Kako je rekla novinarki Tamari Skrozza, ljudi se "plaše septembra, plaše se bolesti, mnogo je veći broj onih kojima je neko oboleo, to više nije samo informacija iz televizora".

S druge strane, imamo ljude koji to potpuno ignorišu, ne mogu više da se plaše, misleći "dosta je bilo", napomenula je Damnjanović.

Ona je, istovremeno, primetila i da su se ljudi, u odnosu na prve rezultate merenja, potpuno odvojili i otuđili jedni od drugih.

Sitne razlike među njima sada su postale ogromne, dodala je Damnjanović, ukazujući da su u početku ljudi bili umireni činjenicom da je proglašeno vanredno stanje.

Prema njenoj oceni, posle su ih uznemirile kontradiktorne poruke i javni nastupi, raznovrsne informacije, SMS poruke o italijanskom scenariju, plašenje grobljima, hapšenje novinarke Ane Lalić.

Sve je to, smatra Damnjanović, ipak bilo slabije nego ovo što ljudi danas osećaju, "jer mi u ovaj trenutak nismo ušli sveži i odmorni, iz nekog super perioda, nego posle havarije u psihičkom smislu".

Ona podseća da je prirodna potreba ljudi da veruju, da se oslone na nešto, a da problem nastaje kada to nešto izostane, kada nije organizovano.

"Kada ne znaš da li bi trebalo za klinca da kupiš školske knjige, ili ćeš sam da ga učiš, da li ćeš imati namirnice, da li ćeš moći da dođeš na red za testiranje, da li ima testova - onda puniš kuću konzervama i toalet papirom", naglasila je Damnjanović.

S druge strane, kao urednik medija koji je objavio istraživanje da je broj inficiranih i preminulih mnogo veći nego što je zvanično saopšteno, Ivanović je uveren da je ono u pozitivnom smislu uznemirilo građane, jer sada mnogo više nose maske.

Prema njegovom tumačenju, "građani su postali svesni da ono što dobijaju kao zvanične informacije nije tačno, i na kraju su odlučili da uzmu stvar u svoje ruke i probaju sami sebe da zaštite, a ne da slušaju savete koji stižu sa državnih kanala".

Ivanović je FoNetu rekao da bi državi najviše odgovaralo da se o ovom istraživanju više ne govori, dok predstavnici Kriznog štaba pokušavaju da skinu odgovornost sa sebe, tvrdeći da nisu znali i da su verovali državnim podacima.

Lagalo se zbog želje državnog vrha da stvori predstavu kako je Srbija u borbi protiv Kovida bila uspešnija nego neke druge države, ali Ivanović misli da je, ipak, ključno bilo to što su se približavali izbori.

Iz nekog razloga, dodao je on, državni vrh nije hteo da pomeri izbore i "činili su sve da pokažu da je situacija bolja nego što jeste, kako bi bili održani".

Upitan o tajmingu objavljivanja istraživanja BIRN, on je objasnio da je to urađeno dan posle izbora, jer je upravo tada i završeno.

Prema rečima Ivanovića, u BIRN o tajmingu objavljivanja nisu ni razmišljali dok su radili na toj temi.

Pokušaj premijerke Ane Brnabić da diskredituje njihove nalaze, tvrdnjom o načinu brojanja preminulih ljudi i pričom o inficiranima koje udara autobus, on vidi kao "najgluplji primer da se opravda greška".

Ističući da je BIRN u istraživanju obolele i preminule registrovao u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, Ivanović je predvideo da će država nastaviti da skriva podatke.

On je poručio da bi Krizni štab i novinari samo trebalo da se bave svojim poslom: "Krizni štab da proveri informacione sisteme u bolnicama i institutima, a novinari da pokušaju da utvrde šta to država i Krizni štab pokušavaju da sakriju od građana".

Prema Ivanovićevom stavu, država bi trebalo da ima u vidu da ljudi više nisu sigurni u podatke i ne znaju da li je moguće da se testiraju.

Kako je procenio, "onog trenutka kada bi država zaista pokušala da daje prave informacije, da kaže da nemamo reagense za testiranje, da nemamo dovoljno respiratora i dovoljno slobodnih kreveta, ljudi se toga ne bi plašili".

"Videli šta je realnost, i na osnovu te realnosti bi se dalje ponašali", zaključio je Ivanović. (kraj) zvs/ts