12. 07. 2020

Užasno upravljanje krizom

Frustracija je dosegla potpuno neizdrživ nivo i taj ekspres lonac će svako malo da eksplodira, upozorava sociolog Dario Hajrić, dok dr Milica Nikolić - Urošević, predsednica Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte prakse, napominje da smo tek počeli da lečimo posledice višednevnih zatvaranja.

Te posledice idu od promena na srcu i šlogova, do promenjenog mentalnog statusa, ukazala je ona u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet i ocenila da zdravstveni sistem još opstaje zahvaljujući opštoj medicini.

Ona radi trijažu pacijenata, podsetila je Nikolić-Urošević, koja smatra da je, prilikom formiranja Kriznog štaba, trebalo angažovati i lekare opšte prakse koji bi mogli da pomognu u organizaciji posla.

"Najviše eksponirani ljudi iz Kriznog štaba jesu epidemiolozi, koji ne pregledaju pacijente, koji nisu nikada obukli skafander, koji nikada nisu radili trijažu", napomenula je Nikolić-Urošević.

"I kada vam pričaju da je sve u redu, onda mi, koji radimo sve to, zaista ne možemo da im verujemo", rekla je onanvinarki Tamari Skrozza. Kako je predočila, problem je i što ministar nije doneo jasne i precizne procedure, koje ne mogu razlčito da se tumače.

Po njoj, ministar je u borbu protiv Kovida trebalo dauključi i privatni sektor i angažuje sve raspoložive kadrove. Ukazuje i da su lekari maksimalno iscrpljeni i nemaju ni snage, ni motiva, kada oko njih ništa ne funkcioniše.

Pritom, jedan od najvećih problema ona vidi i u činjenici da direktori zastrušuju medicinske radnike, ucenjuju ih i prete otkazom, da bi ćutali o onome što se dešava.

U svakodnevnom radu, lekare muči to što su medicinske ustanove masovno pretvorene u kovid bolnice i što se zaboravilo na druge bolesti, zamerila je Nikolić-Urošević.

Ona smatra da zdravstveni sistem od početka epidemije nije bio spreman, pre svega zbog direktora koji "nisu čitali" ono što im je još 24. januara preporučio Institut Batut.

Zbog toga, kako je objasnila, u domovima zdravlja u početku nije bilo ni maski, ni rukavica, ni soba za izolaciju, a nije se držala ni preporučena distanca između ljudi.

Istovremeno, Hajrić ocenjuje da krizom već mesecima rukovode politički interesi, što je očigledno na primeru "suludih promena" u merama koje se preduzimaju.

"Kratkoročno gledano, to je uzrokovalo ogromnu konfuziju među građanima, koji su izgubili poverenje u Krizni štab", rekao je Hajrić za FoNet.

Prema njegovim rečima, sada ide svako za sebe i sprovodi one mere za koje misli da su ispravne, nekada pogodi, a nekada ne.
Rezultate toga vidimo i u rastućem broju obolelih, ukazao je Hajrić, uz napomenu da je dugoročni i mnogo veći problem gubitak svakog poverenja u institucije.

On ocenjuje da se krizom užasno loše upravljalo, što će, kako je predvideo, izazvati i "ubrzanu emigraciju". "Ljudi su svesni da su ovde praktićno glineni golubovi kada se dešava nešto loše, zato što ih sistem ne štiti, zato što se bavi svojim, a ne interesima građana", konstatovao je Hajrić.

Po njemu, politika smatra da bilo kakvu "istinu" koju izmisli za svoje potrebe, može da "gurne niz grlo građanima", a videće se da to ne može da se radi tako.

Nama su, istakao je Hajrić, potrebne odgovornije institucije i odgovornija vlast, a od toga smo u ovom trenutku izuzetno daleko.
On smatra da "imamo veliki jaz između onoga šta je politika nametnula i onoga šta nameće život".

Taj jaz, kako je poručio, "ne može se pomiriti ni kordonima,ni konjicom, ni policijskim psima, ni hamerima, ni suzavcem".

"Bojim se da ćemo gledati mnogo ružne scene u narednimmesecima, a možda i godinama" zaključio je Hajrić. (kraj)zvs/ts